Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Stefana Miladinović

Stefana Miladinović

Socijalistička partija Srbije

Govori

Hvala, vam uvaženi potpredsedniče.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima, gospodo oficiri, meni je žao danas što među vama nema oficirki, ali verujem da ćemo u nekom narednom periodu imati priliku da vidimo i žene oficire ovde u Narodnoj skupštini.

Pre svega bi kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS rekla da ćemo, naravno, sva dokumenta koja su danas na dnevnom redu podržati, a ja ću svoje izlaganje usmeriti na dva najvažnija strateška dokumenta za Republiku Srbiju, posebno kada je u pitanju bezbednost i svih građana i građanki, uz jednu opasku, da mi je zaista žao, da kao neko ko pripada ovoj državi i neko ko predstavlja građane u ovom visokom domu, nemam priliku da sučeljavam svoje mišljenje ili mi svi zajedno ovde da razgovaramo o ovim najvažnijim strateškim dokumentima sa jednim delom opozicije koji ni ovo, na žalost, ne smatra važnim.

Osvrnula bih se pre svega na Strategiju nacionalne bezbednosti kao najvišeg i najvažnijeg strateškog dokumenta čijim se sprovođenjem štite nacionalni interesi, nacionalne vrednosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti u svim oblastima društvenog života. Sama sintagma Strategije nacionalne bezbednosti podrazumeva sistem komplementarnih normi iz domena državnih strategija u oblasti sistema bezbednosti pretočenih u celovit i relativno trajan program.

Srbija ovom strategijom u skladu sa svojim društvenim mogućnostima u sadašnjosti ali i u budućnosti i uzimajući u obzir naravno globalne promene i trendove, štiti vlastiti identitet, opstanak i nacionalne interese. Nacionalni interesi definisani ovom strategijom najopštija su programska opredeljenja državnih organa i naravno važnih političkih institucija u vođenju i spoljašnje i unutrašnje politike države.

U našem slučaju osnovni sistemi interesa nacionalne bezbednosti nesumnjivo jesu, pre svega, teritorijalni integritet, odnosno teritorijalna celovitost, suverenitet, zaštita Ustavom utvrđenog poretka i svakako zaštita univerzalnih ljudskih prava.

Na osnovu strategijskog okruženja koje u sebi sadrži geopolitičko određenje, kako teoretičari zovu geopolitički kod, i procenjenih izazova rizika i pretnji, definisani su nacionalni interesi Republike Srbije, na osnovu kojih je utvrđena politika nacionalne bezbednosti, struktura i načela funkcionisanja sistema nacionalne bezbednosti, kao i način njegovog sprovođenja.

Kao što sam rekla, ovo je najvažniji dokument i kao takav u sebi sadrži i proklamovane nacionalne interes. U ovom slučaju ima ih sedam, a prvi među njima jeste očuvanje suverenosti, nezavisnosti, teritorijalne celovitosti države, koji podrazumeva zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta, odnosno sigurnost celokupne naše teritorije, uključujući i vazdušni prostor i teritorijalne vode.

Očuvanje AP KiM, u sastavu Republike Srbije par ekselans je nacionalno pitanje. Braneći svoj teritorijalni integritet i suverenitet Srbija brani i međunarodno pravo i Povelju UN i autoritet Saveta bezbednosti na planu očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti, ali i svoj nacionalni i istorijski identitet.

Ako se od strane nekih velikih sila osporava, a nažalost, i od strane nekih političkih faktora ovde, aktivnost u pogledu povlačenja priznanja tzv. Kosova, ova spoljno-politička akcija doprinosi jačanju pozicije Republike Srbije štiteći upravo prvi nacionalni interes.

Podsetiću, 17 priznanja u protekle tri godine i to – 17 suverenih država članica UN povuklo je priznanje tzv. Kosova, to su: Gana, Togo, Centralnoafrička Republika, Republika Palau, Madagaskar, Solomonska ostrva, Lesoto, Surinam, Grenada, Unija Komora, Burundi, Komonvelt Dominika, Sao Tome i Principe, Liberija, Gvineja Bisao, Papua Nova Gvineja i pre nekoliko nedelja Republika Nauru. I baš danas dok razgovaramo o ovom dokumentu postoje i oni, iako članovi ovog parlamenta govore jezikom Bedžeta Pacolija.

Najveći stepen hipokrizije je današnji pokušaj Marinike Tepić da devalvira rezultate spoljno-političkog delovanja našeg državnog vrha priznatog od velikog dela međunarodne zajednica.

Današnja izjava Marinike Tepić probila je, složićemo se svi, sve granice političke borbe i time pogazila, čak i zakletvu koju je potpisala ovde u Narodnoj skupštini. Danas, znači za sve građane u Domu Narodne skupštine, Marinika Tepić je u holu, centralnom holu, citirajući Bedžeta Pacolija, počinila izdaju države, ugrozila upravo ovaj najvažniji nacionalni interes, suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, ali i svo srpsko stanovništvo na KiM.

No, da se vratim, upravo ova združena spoljno-politička akcija doprinela je, kako Ivica Dačić kaže, da niti jedna odluka danas može biti sprovedena bez saglasnosti Republike Srbije, jer podsetiću od 193 države članice, 95 država članica UN ne priznaje, 93 priznaje a pet država članica ima neutralan stav.

Dijalog Beograda i Prištine koji je obustavljen uvođenjem taksi, incidenti i nove zapaljive izjave zvaničnika Prištine ne doprinose dogovoru, već stvaraju nove rizike za region, a za nas izazove.

Svakako treba pomenuti i prevenciju otklanjanja separatističkog delovanja i aktivnosti državnih institucija koje mogu preduprediti ove aktivnosti i graditi društvo na principima univerzalnih vrednosti promovišući svakako različitosti.

Drugi cilj jeste očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti i ono uključuje zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda drugih građana, kao i ostalih vrednosti društva od spoljnih i unutrašnjih ugrožavanja, svakako političku samostalnost, ali i stabilnost svih državnih atributa, borbu protiv terorizma i to u svim njenim pojavnim oblicima i sprečavanje svih vrsta ekstremizma i radikalizma, pomenuta više puta danas i migrantska kriza, to jeste izazov sa kojim se Republika Srbija suočava unazad godinama kao i Evropa i reaguje adekvatno preduzimajući, naravno, obaveze međunarodnim sporazumima i doprinosi pronalaženju koordiniranog i sveobuhvatnog odgovora na regionalnom i evropskom planu. Po svemu sudeći ovaj izazov će se nastaviti a Republika Srbija će u skladu sa kapacitetima i međunarodnim standardima umeti da odgovori.

Srbija radi i radiće na unapređenju sposobnosti i kapaciteta štabova za vanredne situacije u cilju boljeg, bržeg, odnosno efikasnijeg reagovanja. Posebno bih izdvojila sajber bezbednost, kao grad na bezbednosti koja futuristički gledano, donosi nove, nepoznate izazove, rizike i pretnje, zahteva stručnost, neprestano praćenje razvoja savremenih informacionih tehnologija i brzo reagovanje.

Apsolutna zaštita od sajber napada ne postoji i zato je neophodno kontinuirano pratiti svu tehnologiju, razvijati i informacionu zaštitu, naravno, naročito vitalne infrastrukture.

Treći nacionalni interes je očuvanja postojanja i zaštite srpskog naroda, gde god on živi, kao i nacionalnih manjina i njihovog identiteta. Kao ključni cilj ovde je izdvojen razvoj demografskog potencijala, znači demografski razvitak, populaciona politika, odnosno pronatalitetna politika, unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite.

Podjednako važan istaknut je i ravnomerni i regionalni razvoj kojim se svakako sprečavaju u izvesnoj meri unutrašnje i spoljašnje migracije, takođe unapređenje položaja nacionalnih manjina, poboljšanje položaja zaštita prava i interesa dijaspore, ali i zaštita kulturnog i istorijskog nasleđa, pojačane aktivnosti u tom smislu u UNESKO, ali i drugim organizacijama radi očuvanja zaštite vidljivosti kulturnog nasleđa. Ovo je posebno važno zbog pokušaja različitih pokušaja revizije istorije.

Kada je u pitanju očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu složićemo se svi da doprinos međunarodnom miru i bezbednosti se ogleda kroz saradnju i u međunarodnim institucijama i organizacijama, Republika Srbije sarađuje sa svim relevantnim međunarodnim organima i organizacijama kada je u pitanju sprečavanje terorizma, organizovanog kriminala, ali i kroz saradnju nadležnih bezbednosnih službi i pravosudnih organa, svakako i uz učešće u multinacionalnim operacijama i različitim inicijativama.

U samom dokumentu pomenute su neke od inicijativa i ja bih zaista pomenula, pre svega, jednu izuzetno važnu, a to je Berlinski proces ili VB6, gde je Srbija aktivno uzela učešće, upravo je pokazala tim učešćem i nekim proaktivnim stavom i razumevanje regiona konteksta u kome živimo, ali i perspektive i to smo kroz brojne sporazume sad ratifikovali. Podsetiću da je jedan od rezultata ratifikacije i po prvi put sedište jedne međunarodne organizacije u Beogradu.

Svakako treba nastojati, zapravo, insistirati na poštovanju CEFTA Sporazuma. Politika vojne neutralnosti, sa tim se slažem, gospodine ministre, kad ste rekli - jeste vojna neutralnost saradnja sa NATO-om kroz program "Partnerstva za mir" ali i sa ODKB-om, naravno, saradnja sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju kroz sve tri dimenzije, nesporno je i na tome treba nastaviti da se sarađuje i gaje tradicionalni odnosi sa državama članicama Pokreta nesvrstanih.

Iskoristila bih priliku i da pomenem dve inicijative koje ovde nisu navedene, a smatram da je važno da se pomenu u kontekstu sprovođenja upravo nacionalnih interesa.

Prva od njih je Inicijativa "Pojas i put". Podsetiću da od samog lansiranja inicijative Si Đipinga Srbija se opredelila da aktivno učestvuje i u svoje spoljno-političke ciljeve unela je saradnju u ovom globalnom projektu. Ovo je inicijativa, pokazuje se uz razvoj bilateralnih odnosa svih država u formatu danas 17 plus jedan, da direktno utiče na razvoj privrede i time jačanje ekonomije što i jeste jedan od naših nacionalnih interesa.

Osim infrastrukturnih projekata, razvoj privredne saradnje, saradnje na obrazovnom, kulturnom nivou, naravno naučnom, ali i kroz razmenu tehnologija i znanje iz različitih oblasti jačaju se svi kapaciteti države u pogledu zaštite i očuvanja svih navedenih nacionalnih interesa.

Druga inicijativa koju bih želela da pomenem jeste "Mini Šengen", kako ga kolokvijalno zovemo, jeste inicijativa koju je pokrenuo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a upravo u cilju i regionalne stabilnosti i razvoja ekonomija regiona. Ovom inicijativom je potvrđeno da Srbija ima viziju regiona i to kakvu viziju. Ta vizija počiva, pre svega, na ekonomskoj saradnji, na četiri slobode, a to je protok ljudi, kapitala, usluga i roba, odnosno ono što je suština progresa svake države.

Svako osporavanje ove inicijative, posebno dela opozicije koja je imala priliku da svoje vizije iznosi u onom periodu kada je bila na vlasti pokazuje ne samo da su politički amateri, već potpuno odsustvo elementarne političke svesti.

Deklaracija o uspostavljanu slobodnog protoka ljudi, roba, usluga i kapitala, na Zapadnom Balkanu, treba da unapredi regionalnu saradnju u cilju većeg privrednog rasta, privlačenje investicija i podizanja kvaliteta života građana.

Istakla bih, naravno, u ovom smislu i saradnju protiv prekograničnog organizovanog kriminala, pružanju uzajamne pomoći u odgovoru na hitne slučajeve kao što su elementarne nepogode.

Nacionalni interes evropske integracije, kao jedan od glavnih spoljno-političkih ciljeva Republike Srbije ide svojim tokom, možda ne dinamikom koju bismo mi želeli, posebno kada su u pitanju Poglavlja 23 i 24 i za nas, možda najbolnije Poglavlje 35.

Ekonomski razvoj i ukupni prosperitet, kao i očuvanje životne sredine, međusobno su povezani, zapravo, svi ovi ciljevi su međusobno i povezani i uslovljeni. A, u okviru ovog sedmog cilja, očuvanje životne sredine i resursa, rekla bih da bi trebalo kao država da se pozabavimo više cirkularnom ekonomijom, jer jednim delom ćemo razvijati dalje privredu, a drugim delom štititi naše privredne resurse.

U funkciji ostvarivanja nacionalnih interesa formulisani su bezbednosni rizici, izazovi i pretnje, ali i zadaci i ovo sve zajedno čini osnovni sadržaj svake, pa i naše Strategije.

Dosledno sprovođenje ove Strategije podrazumeva jasnu uključenost svih institucija sistema bezbednosti, izvršni deo koji podrazumeva sistem odbrane, unutrašnje bezbednosti, bezbednosno-obaveštajni sistem, institucije nadležne za spoljne poslove, ali i vitalni sistemi, kao što su zdravstvo, pravosuđe, obrazovanje, privreda, posebno energetika, telekomunikacioni sistemi, infrastruktura, nauka, ali i građani. Dakle, Strategiju nacionalne bezbednosti sprovodimo svi mi.

Ovo je najvažniji strateški dokument, jer su svi stavovi, opredeljenja i predviđene mere u cilju ostvarivanja i očuvanja osnovnih nacionalnih interesa. Nacionalni interesi predstavljaju jedinstvo elemenata na kojima se zasnivaju osnovne potrebe države i ne mogu biti predmet pregovaranja. Oni podrazumevaju spremnost države na zaštitu interesa, u skladu sa univerzalnim principima i svakako međunarodnim pravom.

Dakle, ovaj dokument, uz ekspoze predsednika, države i Vlada, smatra se najvažnijim nacionalnim dokumentom, koji treba da doprinese očuvanju unutrašnje i spoljne bezbednosti države i čast je imati priliku diskutovati o ovom dokumentu u Narodnoj skupštini.

Prateći Strategiju nacionalne bezbednosti, ukratko bih se osvrnula na Strategiju odbrane Republike Srbije, u kojoj su definisani i odbrambeni interesi, koji predstavljaju izraz najviših vrednosti opštih potreba građana, čime se štite, naravno, i svi ostali nacionalni interese.

Opredeljenje iskazano u ovoj strategiji nedvosmisleno iskazuju odlučnost Republike Srbije da u skladu sa odlukom o vojnoj neutralnosti izrađuje i jača sopstvene kapacitete i kapacitete za odbranu. Vojna neutralnost kao odbrambeni interes proizašao je iz njenih nacionalnih vrednosti i interesa i, naravno, međunarodnog položaja.

Svakako, vojna neutralnost ne isključuje saradnju, kao što smo rekli, sa drugim državama ili pak vojno-političkim savezima. I ta saradnja se ogleda kroz, kao što sam pomenula, i partnerstvo za mir, produbljivanje saradnje sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti, OEBS-om i tako dalje.

Ono posebno važno jeste učešće u multinacionalnim operacijama pod mandatom UN, nastavak saradnje u operacijama EU u upravljanju krizama, doprinosimo ostvarivanju funkcije odbrane zemlje, jačanje njene pozicije u međunarodnim odnosima i, naravno, zaštitu univerzalnih vrednosti.

Posebno značajna saradnja, i to bih možda na kraju istakla, jeste, pored pomenutih, naravno u Strategiji nacionalne bezbednosti, jeste saradnja sa KFOR-om u AP Kosovo i Metohija, u skladu sa Rezolucijom 1244, a u cilju zaštite suverenosti i nezavisnosti.

Opredeljeni smo, kao što možemo pročitati u Strategiji odbrane, da za nastavak komunikacije, saradnje, kao i realizaciju zajedničkih aktivnosti, kao što je učešće u timovima odgovornim za implementaciju vojno-tehničkog sporazuma, preduzimaće se dalje mere radi sprečavanja transformacije naoružanih formacija, koje se nazivaju kosovske snage bezbednosti u oružane snage Kosova.

Odluka kosovskih vlasti, prošle godine da pretvore kosovske snage u stalnu vojsku Kosova dobila je podršku možda nekih velikih sila, ali je izazvala uznemirenost kod mnogih evropskih zemalja. Podršku, u ovom smislu, moramo tražiti od svih međunarodnih faktora. Nekoliko zemalja, članica NATO-a, takođe, ocenilo je tu odluku neprikladnom i da je izabran loš trenutak za formiranje vojske Kosova, a veliki broj država osudio je, naravno, i uvedene, evo već godinu dana, uvedene takse na robe iz Republike Srbije i BiH.

Misija KFOR-a mora u tom smislu ostati nepromenjena i verujem da će, kao i do sada, nastaviti da doprinosi stabilnosti celog regiona i pružati zaštitu svima na Kosovu.

Evo, na kraju, želela bih da istaknem da je izuzetno važno održati dobru saradnju sa svim državama u regionu, kao i sa svim međunarodnim i regionalnim inicijativama i organizacijama, a naročito važno održati kontinuitet razmatranja periodičnih izveštaja o stanju na Kosovu i Metohiji, pred Savetom bezbednosti UN.

Oba dokumenta, po svom sadržaju i iznetim principima, ciljevima i merama za sprovođenje, jesu za pohvalu. Doprineće, naravno, bezbednosti, ali i razvoju Republike Srbije.

Kao što sam rekla, mi ćemo podržati sve zakone, a moje kolege će govoriti o njima nešto kasnije. Hvala.
Hvala vam, gospodine Arsiću.

Ja ću preostalo vreme moje poslaničke grupe iskoristiti da se osvrnem na značajne izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.

Svi ćemo se složiti da svi globalni problemi i negativne posledice pranja novca i finansiranja terorizma utiču na stabilnost, efikasnost i transparentnost celokupnog finansijskog sistema smanjenjem investicija i gubitak međunarodnog ugleda država u svetu.

Na osnovu procena, od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma, nacionalna ranjivost od pranja novca je procenjena kao srednja na osnovu analiza sposobnosti države da se odbrani od pranja novca i analize sektorske ranjivosti.

Analiza koja je izvršena radi ostvarivanja gore navedenog cilja, za Republiku Srbiju pokazalo je da je sveobuhvatni rizik od pranja novca srednji. Ova procena rezultat je procene pretnji od pranja novca i nacionalne ranjivosti od pranja novca.

Na osnovu analiza svih krivičnih dela, pregleda pretnji po sektorima i prekograničnih pretnji, sveukupna procena pretnji od pranja novca je srednja sa tendencijom bez promene.

Pranje novca je složen fenomen. Put prljavog novca nije lako uočiti i prepoznati, što svakako otežava blagovremeno preduzimanje efikasnih mera na njegovom otkrivanju, sprečavanju i suzbijanju.

Radi povećanja efikasnosti borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma i UN i EU usvojile su više konvencija koje obavezuju države članice da svoja zakonodavstva usaglase sa ovim međunarodnim dokumentima.

U Srbiji je borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma regulisana zakonom 2017. godine, koji je stupio na snagu 2018. godine i tada smo definisali pranje novca kao konverziju ili prenos imovine stečene izvršenjem krivičnog dela, prikrivanje ili netačno prikazivanje prirode porekla, mesta nalaženja, kretanja raspolaganja, vlasništva ili prava u vezi sa imovinom koja je stečena ovim krivičnim delom.

Pranje novca je i sticanje, držanje ili korišćenje imovine stečene izvršenjem ovog krivičnog dela.

Inače, pranje novca ima svoje osnovne faze – tri vaze. Prva faza je prekidanje direktne veze između novca i nezakonite aktivnosti kojom je stečen, odnosno novac se uvodi u finansijski sistem. Druga faza podrazumeva prikrivanje veze između novca i kriminalne aktivnosti od koje potiče prebacivanjem sa računa na koje je položen na druge račune. Treća faza je faza integracije u kojoj novac se javlja kao novac koji potiče od dozvoljene aktivnosti.

Po Zakonu o finansiranju terorizma je obezbeđivanje ili prikupljanje novca koji se koristi za izvršavanje terorističkih dela, ali i nabavljanje novca od terorista ili terorističkih organizacija.

Republika Srbija se nalazi u procesu usaglašavanja i prilagođavanja svog zakonodavstva sa zahtevima i standaridima EU. U oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma navedeni standardi propisani su tzv. Petom direktivom Evropskog parlamenta i Saveta od 2018. godine, kojom je izmenjena do tada važeća, Četvrta direktiva o sprečavanju korišćenja finansijskog sistema u svrhu pranja novca i finansiranja terorizma.

Podsetiću vas da smo prošle nedelje na prethodnoj sednici usvojili Sporazum sa Eurodžastom, telom EU koje koordinira saradnju između nacionalnih pravosudnih tela u kaznenom progonu teškog prekograničnog kriminala.

Težište ove pravosudne saradnje je na kaznenim delima kao što su terorizam, trgovina ljudima, drogom, pranje novca i druge aktivnosti organizovanog kriminala.

Važeći zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma potrebno je u potpunosti usaglasiti sa navedenim pravnim tekovinama i Petom direktivom, koju sam spomenula.

Imajući u vidu da je cilj izmena i dopuna Zakona tehničko usaglašavanje sa međunarodnim standardima, odnosno pravnim tekovima EU, važan deo predmetnih promena odnosi se na međunarodnu saradnju koja predstavlja osnov za efikasno i blagovremeno reagovanje i sprečavanje pranja novca, odnosno finansiranja terorizma.

S tim u vezi, važno je istaći da je Uprava za sprečavanja pranja novca, osnovana još 2003. godine, primljena u punopravno članstvo Egmont grupe, međunarodne organizacije finansijsko-obaveštajnih službi, čiji je cilj podizanje nivoa međunarodne saradnje između nacionalnih i finansijsko-obaveštajnih službi i razmena podataka koji se odnose na pranje novca i finansiranje terorizma.

(Žamor u sali.)

Zadržavanje punopravnog članstva u ovoj grupi značajno je, imajući u vidu da su i pranje novca i finansiranje terorizma u najvećoj meri krivična dela sa elementom inostranosti i da se borba protiv njih na nacionalnom planu teško može zamisliti bez efikasne međunarodne saradnje i zavisi od usvajanja zakonodavstva koje će obuhvatiti preventivne mere i dati mogućnost Republici Srbiji da razmenjuje podatke sa stranim nadležnim organima.

(Žamor u sali.)

Inače, međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma propisuje i međunarodno telo FATF, koje razvija i unapređuje mere i radnje za borbu protiv pranja i finansiranje terorizma na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Ova organizacija u okviru svojih nadležnosti je februara 2012. godine donela neke nove međunarodne standarde u oblasti sprečavanja, otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma. Tada tih 40 preporuka za zemlje članice morale bi da implementiraju nacionalno zakonodavstvo da bi pokazala tehničku usklađenost sa standardima i sprečavanje pranja novca, finansiranje terorizma, širenje oružja za masovno uništenje.

Trenutno imate 39 država članica, Srbija nije među njima, ali otvarajući Poglavlje 23 i 24 EU, Srbija se obavezala da usvoji i ove preporuke.

Takođe, pomenula bih i Komitet Manival Saveta Evrope, koji je osnovan još 1997. godine sa ciljem da međusobnim ocenjivanjem se procenjuje usklađenost sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u državama članicama sa međunarodnim standardima. Ovaj komitet redovno daje izveštaje o stanju i preporuke za unapređenje sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma u državama članica.

Srbija je bila predmet petog kruga evaulacije u pogledu radnji i mera koje se preduzimaju na nacionalnom nivou i date su dalje preporuke, kao što su pitanja u vezi sa javnim beležnicima i advokatima koje jesu predmet ovih izmena i dopuna zakona.

Među kriterijumima koje je Srbija morala da ispuni kako bi bila skinuta sa liste, koju izrađuje FATF, nalazili su se bolje razumevanje faktora rizika, kontrola, približavanje standardima organizacije, garancije za adekvatne i efektivne istrage i procesuiranja, kao i kazne za finansiranje terorizma.

Kako je u izveštaju objavljeno u februaru ove godine, navela ova organizacija, Srbija je sprovela ključne reforme i skinuta sa sive liste. Kreiranje efikasnog sistema, suprotstavljanja ovom problemu, problemu finansiranja terorizma i pranja novca, zahteva unapređenje normativnog okvira sa čvrstim mehanizmima i jasnim ulogama svake od institucija, kako onih koje deluje preventivno, tako i represivnih.

Dalje, izgradnja, unapređenje i razvoj mehanizama za brzo otklanjanje ranjivosti u oblasti koje su najviše izložene rizicima od pranja novca podrazumeva jasnu primenu i saradnju svih institucija. To posebno važi za mehanizme finansijskih institucija, nadzornih organa za praćenje finansijskih tokova.

Dakle, i ove izmene i dopune zakona izgrađene su naravno u skladu i sa preporukama o kojima sam govorila i naravno da ćemo kao poslanička grupa i ovaj predlog zakona podržati. Hvala.
Hvala vam, kolega Arsiću.

Poštovani ministre Đorđeviću, poštovani ministre Ružiću, ja ću u nekoliko minuta da se osvrnem na ova četiri zakona koja se tiču plata u javnom sektoru i, naravno, javnim agencijama i drugim organizacijama, izmene i dopune Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i lokalne samouprave, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u javnim službama.

Naime, predložene izmene i dopune tiču se rokova od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u celokupnom javnom sektoru.

Kada govorimo o javnom sektoru, treba imati u vidu da javni sektor obuhvata gotovo 400.000 zaposlenih. Kada se izgovori ova cifra ona deluje veliko, ali je zato važno istaći da ova cifra obuhvata zaposlene, pre svega, u zdravstvu, u prosveti, pravosuđu, zatim službenike u sektoru javne bezbednosti, službenike MUP-a, Ministarstva odbrane, zatim službenike u sistemu bezbednosti, javne agencije i ovo jesu najbrojniji sektori koji zapošljavaju najveći broj naših građana i građanki.

Reforma koja se sprovodi odnosi se i na zaposlene u državnim organima, raznim ustanovama, javnim agencijama i jedinicama lokalne samouprave.

Imajući u vidu da sve ovo zajedno čini državni aparat, jasno je da je potrebna obimna analiza i to svakog sektora, načina njihovog organizovanja, finansiranja i troškova rada, zatim radne uslove i rizika kojima su zaposleni izloženi kako bi se napravio jedan smislen i budžetski održiv prelazak u novi sistem koji želimo da uspostavimo u svim delovima javnog sektora.

Ljudi koji rade u javnom sektoru jasnije sagledavaju ovu problematiku, jer sistem iznutra može da prepozna i značaj reformskog procesa, doprinese u pripremi novog sistema i taj isti sistem, odnosno javni sektor treba da bude i spreman da implementira ovo što su novine.

Razumemo razloge za odlaganje primene osnovice zato što je važno, a upravo sam to i rekla, da sam sistem bude pravičniji kako bi javni sektor bio zadovoljan i pripremljen.

Skrenula bih pažnju, ministre Ružiću, na javne agencije o kojima se inače polemiše godinama unazad i u pogledu visine njihovih primanja, ali i onoga što oni zapravo rade.

Uzimajući u obzir nadležnosti, prirodu posla i usko stručnu osposobljenost, lica, odnosno službenici koji rade u javnim agencijama, njihov status morao bi biti određen na osnovu specifičnosti posla koji obavljaju, ali i uslova koje je potrebno da ispune pored kvalifikacija, posedovanja određenih licenci i svih drugih uslova.

Smatram da i ove javne agencije imaju državni kadar, odnosno kadar koji država mora da neguje i da pruži uslove koji ga neće oterati u privatni sektor.

Ovde ne govorim samo o visoko obrazovanim stručnim kadrovima, već i kvalifikovanim radnicima koji su izuzetno traženi i plaćeni na tržištu.

Naravno, ovo se ne odnosi na javne funkcionere i imenovana i postavljena lica, pa tako ne govorim o direktorima ili zamenicima direktora ovih javnih agencija, već o onim ljudima koji nose izuzetan odgovoran posao i rade vrlo delikatne stvari. Hvala.
Hvala vam, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre, poštovani saradnici iz Ministarstva finansija, ja ću se u nekoliko minuta osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara koji su danas na dnevnom redu, naime, na nekoliko članova, odnosno odredbi koje se tiču i vozila, odnosno novina i poreske politike kada su u pitanju neka vozila, ali i oružje i municija.

U Zakonu, u članu 5. važećeg zakona, predlaže se proširenje poreskih oslobođenja na vozila čiji je jedan od pogona električni ili, pak, za vozila koja idu na hibridni pogon, poznata kao hibridna vozila. Ovo naravno da ima za cilj podsticaj u unapređenju standarda u oblasti životne sredine. Vozila čiji je jedan od pogona električni ili hibridna vozila, imaju značajno veću tržišnu vrednost u odnosu na vozila koja koriste drugi pogon i jasno je da ih najčešće kupuju fizička lica čija je kupovna moć izuzetno velika.

Mišljenja sam da ova mera treba da stimuliše prevashodno privredne subjekte, naročito one koji su registrovani za delatnost transporta, odnosno prevoza putnika ili roba i da nabavljaju ova vozila, kao i ona privredna društva, odnosno kompanije koje imaju veliki vozni park.

Upravo ova izmena bila je motiv za predlog koji smo kroz amandman podneli moj kolega Dejan Radenković i ja. Naime, pored ove, mi smo predložili još jednu kategoriju vozila koja bi mogla biti obuhvaćena ovom poreskom politikom, a to su vozila od istorijskog značaja, odnosno oldtajmeri.

Dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima prošle godine po prvi put smo status definisali, uveli u pojmovnik vozilo od istorijskog značaja i time po prvi put definisali postojanje ovih vozila.

Tačan broj ovih vozila u Srbiji nije poznat, jer, kao što sam rekla, do danas ova vozila nisu imala svoj status, pa se zakonski nije definisalo ni utvrđivanje, ni registracija, ili, pak, evidencija ovih vozila. Ova vozila se inače retko voze. Najčešće ih možemo videti na sajmovima ili na izložbama, ponekad i na ulici, doduše vrlo retko.

Smatramo da nije ekonomski opravdano da se ova vozila registruju upravo po postojećim propisima.

Ovo nije jedan jedini razlog, postoji nekoliko razloga zašto mislimo da je registracija ovih vozila, odnosno poreska olakšica u pogledu registracije važna i o tome ćemo pričati u raspravi u pojedinostima.

Nekoliko važnih izmena i dopuna ovog zakona, kao što sam rekla, tiču se odredbi kojima se uređuje poreska politika u vezi sa oružjem i municijom. Pohvalila bih jednu, izuzetnu važnu, za one koji poseduju oružje, naročito ona lica koja poseduju dozvolu za držanje i nošenje oružja.

Imajući u vidu da se isprava za nošenje oružja ne izdaje za konkretan komad oružja već se izdaje konkretnom licu, koje može da nosi, naravno, samo jedan komad oružja, ali ne može da se opredeli koji, predlaže se da ova lica porez na registrovano oružje za prvi komad oružja plaćaju u iznosu propisanom za nošenje, a za sve ostale komade oružja koje poseduju plaćaju taksu, odnosno porez za držanje oružja.

Ovo je važno jer su do sada vlasnici oružja koji imaju dozvolu za nošenje plaćali porez za svaki komad oružja koji poseduje, a to je zbirno bilo drastično veći trošak za građane, a pri tome i nelogičan.

Naravno, mi ćemo glasati za ovaj predlog i podržavamo ovaj predlog, kao i druge odredbe koje se tiču i oružja, ali i ukidanja takse, odnosno poreza za plovila koja su registrovana od strane Ministarstva unutrašnjih poslova.

Na kraju, kako bi i moje kolege imale vremena da govore, osvrnula bih se na diskusiju, hvala kolega Šaroviću na podršci, mog uvaženog kolege Branimira Jovanovića, ali i prethodnog govornika, kada je u pitanju taksa za Javni servis.

Naime, svuda se plaća taksa za Javni servis, samo je utvrđivanje te takse zapravo metodologija naplate različita. Ne plaća se televizija, posebno u današnjoj eri, kada medijske kuće koriste različita sredstva komunikacije, ne plaća se prenos programa, već se plaća, odnosno finansira proizvodnja i dostupnost ovog programa.

Iskoristila bih priliku da istaknem, kao pozitivno, kada su u pitanju javni servisi, podrška dokumentarnim emisijama, koje u prethodnim godinama zauzimaju, može se slobodno reći, više prostora u ukupnom sadržaju. Ulaganje u serijski program jeste nešto što je vidljivo građana. Pohvalila bih, naravno, kanal RTS Digital, koji je namenjen pre svega kulturi i obrazovanju, ali i platformu RTS Planeta, koja je svakako neophodna, u skladu sa svetskim trendovima, ali, ovo je nešto na čemu i dalje treba da radi medijski javni servis, mislim na unapređenje ove platforme.

U doba različitih formi rijaliti programa, mislim da javni servisi mogu da naprave jedan iskorak, da osmisle možda neki naučni program kojim će dati drugačiji odgovor, učiniti taj program i atraktivnijim a da sadržaj bude svakako edukativnog karaktera.

Misli da treba da se iskoristi i ovaj svetski trend i da jedan od kanala Javnog servisa može biti u cilju promocije nauke i inovacija. Hvala.
Hvala, kolega Marinkoviću.

Poštovane koleginice i kolege, nadovezaću se, zapravo svoje pitanje danas, tokom 16 dana aktivizma koji su započeli juče, ja ću svoje pitanje posvetiti položaju žena, odnosno stanju ljudskim prava u Republici Srbiji i nadovezati se na ono o čemu je moj uvaženi kolega Milija Miletić govorio.

Naime, 16 dana aktivizma spaja nekoliko međunarodnih datuma. Kao što sam rekla otpočinje 25. novembra Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a nastavlja se 1. decembrom kada obeležavamo Svetski dan borbe protiv AIDS, 3. decembra, Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i zaključujemo ga 10. decembrom, Međunarodnim danom ljudskih prava.

Ova kampanja se godinama u nazad obeležava u Srbiji i doprinosi podizanju svesti o rodno zasnovanom nasilju i opštem stanju ljudskih prava u državama, naravno i na nacionalnom i internacionalnom nivou. Podsetiću na činjenicu da je Republika Srbija potpisnica Konvencije UN o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena i da je veoma aktivna u sprovođenju ovog dokumenta kao i u sprovođenju preporuka i zaključaka SIDOU komisija.

Podsetiću takođe da smo početkom ove godine u Ženevi branili četvrti periodični izveštaj pred komisijom SIDOU i da su nakon toga i dostavljene izvesne preporuke za naredni period. Komitet je pored brojnih pozitivnih zapažanja izneo i neke preporuke za dalje unapređenje zakonodavnog okvira u pogledu zaštite ljudskih prava. Neke od preporuka jesu da je potrebno definisati direktnu i indirektnu diskriminaciju, seksualno uznemiravanje ili podsticanje diskriminacije. U prethodnim godinama Srbija je usvojila set zakona i zaštitnih mera kako bi se obezbedio efikasniji odgovor na različite oblike rodno zasnovanog nasilja uključujući i žene iz osetljivih grupa. Pomak u tom smislu ne može biti osporen. Ratifikovali smo Istambulsku konvenciju, među prvim, srpski parlament je među prvima u Evropi koji je ratifikovao Istambulsku konvenciju, nekoliko puta smo izvršili izmene i dopune Krivičnog zakonika, usvojili smo leks specijalis, poseban zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o besplatnom pravnoj pomoći, kao i brojne nacionalne strategije. Ali, da li smo kao društvo uspeli da suzbijemo nametnute modele ponašanja, društvene obrasce i stereotipe koji prećutno podržavaju različite oblike nasilja?

I dalje postoje diskriminatorni rodni stereotipi koji ometaju unapređenje prava žena, i to u svim sferama društvenog života. Jasno je da moramo da nastavimo rad na sistematskim rešenjima u cilju zaštite žena od svih oblika diskriminacije, naravno, i nasilja, i od porodičnog nasilja, diskriminacije po osnovu pola, majčinstva, obrazovanja, bračnog statusa, samohranosti, verske ili nacionalne pripadnosti, seksualne orijentacije i drugo.

Danas mi žene suočene smo sa brojnim ulogama, ulogama na koje treba na najbolji način da odgovorimo. I da li nam je lako? Nije. Mi smo i ćerke i majke i supruge i partnerke i radnice i komšinice, mi smo kreativni deo društva, deo koji ravnopravno učestvuje u svim procesima i svaki udar na nas je nedopustiv. Nedopustiv je udar na nas, na naše živote, ma u kojoj ulozi se nalazili.

Da li nam je potrebna podrška? Jeste. Ako nam, pak, ne možete pomoći, nemojte u tome da nas sputavate. Nasilje nad ženama i diskriminacija osetljivih grupa je globalni problem, a odgovor države i društva zavisi od društvenog i kulturnog konteksta u kom živimo. Moramo da gradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava svih naših građana i građanki i taj posao nikada ne može biti okončan.

Da bismo pružili efikasniju zaštitu od diskriminacije i nasilja naša borba mora biti združena i u svim pravcima, počevši od obrazovanja i vaspitanja, preko medijske podrške u razbijanju stereotipa, nedvosmislenog odgovora nadležnih institucija, efikasnijeg sudstva, do reakcije pojedinaca, odnosno svakog od nas.

Danas ću, u skladu sa Poslovnikom, postaviti pitanje predsednici Vlade gospođi Ani Brnabić, a tiče se Predloga izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije. S obzirom da je Nacrt zakona prošao javnu raspravu, kada će Vlada razmatrati ove izmene i dopune na svojoj sednici i kada će predlog izmena i dopuna biti pred Skupštinom? Hvala.
Hvala vam, uvaženi kolega Marinkoviću.

Kao što ste rekli, kolega Dejan Radenković i ja podneli smo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, odnosno predložili smo izmenu i dopunu člana 5. važećeg zakona, kojim se propisuje da se vozilo od istorijskog značaja, odnosno oldtajmeri, oslobađaju plaćanja poreza na upotrebu vozila.

Podsetiću sve kolege da smo kao Skupština, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja 2018. godine, po prvi put zakonski definisali pojam vozila od istorijskog značaja, odnosno oldtajmer.

Dopunom ovog pojmovnika u ZOBS-u, napravljen je iskorak u pogledu rešavanja statusa ovih vozila u Srbiji.

Za razliku od ostalih zemalja u Evropi i okruženju, Srbija već duži niz godina prati trend smanjenja ovih vozila u Srbiji, a nepostojanje pravne regulative značajno je tome i doprinelo.

Prema procenama registrovanih udruženja ljubitelja oldtajmera, u Srbiji postoji preko 3.000 putničkih vozila koja bi kategorizacijom bila određena kao vozila od istorijskog značaja, a ovom broju treba dodati i mopede, tricikle, motocikle i četvorocikle.

Gotovo 90% ovih vozila nije registrovano, jer zakon ne prepoznaje status oldtajmera u postupku registracije i utvrđivanje visine poreza.

Smatramo da bi ova vozila trebala da budu izuzeta kada u pitanju visina poreza koja se određuje na osnovu radne zapremine motora.

Iako vlasnici vozila čija starost prelazi 20 godina plaćaju 20% predviđene visine poreza, većina ovih vozila ima veliku kubikažu, te je umanjenje po ovom osnovu malo značajno.

Primera radi, Kadilak Eldorado iz 1972. godine, koji ima 6.200 kubika ili pak različita vozila proizvodnje Mercedesa L 450, koji ima 6.900 kubika, sa umanjenjem plaćaju porez veći od 1.000 evra.

Ova vozila se inače retko voze. Najčešće ih možemo videti na izložbama ili skupovima posvećenim ljubiteljima ovih vozila, a to je svega dva do tri puta godišnje. Smatramo da nije ekonomski opravdano da se registruju prema važećim propisima.

U Nacrtu novih imena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja čija je realna rasprava završena prošle nedelje, MUP kao predlagač predvidelo je i dopunu članova ZOBS-a kojima bi se uredilo pitanje postupka utvrđivanja i razvrstavanja ovih vozila, oduzimanja statusa vozila od istorijskog značaja i druga pitanja i procedure, čime bi se na sistematski način zaokružilo pitanje oldtajmera.

Stoga, mi smo u istom članu našeg Predloga zakona predložili dodavanje novog stava kojim bi se propisala obaveza vlasnika oldtajmera da pribave dokaz o ispunjavanju uslova za oslobađanje od poreza u cilju sprečavanja mogućih zloupotreba.

U skupštinskoj proceduri je i Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji sadrži predlog da se vozila na električni pogon i hibridna vozila takođe oslobađaju poreza. To je nešto što treba podržati.

Poreskom olakšicom u pogledu registracije oldtajmera, Republika Srbija bi imala višestruku korist. Imala bi precizan uvid o broju vozila, zaustavila negativan trend i, ono što je najvažnije sa aspekta države, omogućilo bi nesmetano korišćenje ovih vozila, kontrolisala i ubirala prihode i od rentiranje i prometa, što bi bio još jedan novi izvor prihoda za budžet Srbije. Hvala.
Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Javila sam se, naravno po amandmanu, ali bi iskoristila priliku da se nadovežem na ono o čemu su moje uvažene kolege govorile u prethodnih nekoliko minuta, a to je nepotpuno jasno da svedočimo, ja bih rekla, višemesečnom fabrikovanju različitih afera, nažalost i uplitanja članova najuže porodice pojedinih minisara, tako i vas, uvaženi ministre, i iskoristila bih priliku da vam kaže, i kao poslanička grupa, SPS, imaćete svakako našu podršku. Istina jeste na vašoj strani i mogu slobodno da kažem da građani Srbije, i da budem uverena da građani Srbije znaju da prepoznaju šta sve Vlada Republike Srbije i njihovi predstavnici ovde u skupštini, rade u proteklih nekoliko godina kada je u pitanju dobrobit i boljitak našeg društva celokupnog i da će oni svakako znati da ocene naš rad.

Što se tiče samog amandmana, uvažavajući naravno i moju koleginicu Vjericu Radetu, ali i kolegu Nikolu Savića, koji je podneo amandman na isti član ovog zakona, ne smatram da ove amandmane treba prihvatiti i mislim da jeste jeda pozitivna stvar u ovom zakonu, a o tome smo pričali u načelnoj raspravi, da osim u slučajevima kada stranka sama želi da pribavi sve potrebne isprave za izdavanje ličnih dokumenata, sve ostalo mogu da rade službenici Ministarstva unutrašnjih poslova, odnosno Uprave za upravne poslove. Hvala.
Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani saradnici iz Ministarstva unutrašnjih poslova, kolege narodni poslanici, danas govorimo o paketu zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti koji su veoma značajni. Tiču se unapređenja postojećih procedura, odnosno unapređenja položaja građana u ostvarivanju njihovih prava, ali i omogućavanja efikasnijeg rada i još kvalitetnije međunarodne saradnje u sektoru bezbednosti.

Najpre bih se u nekoliko minuta osvrnula na Predlog izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, koji ima neka rešenja koja su, možemo reći, naprednija i efikasnija. Praktično, rešenjima u ovom Predlogu zakona ubrzavaju se i preciziraju procedure za dobijanje putnih isprava, čime se i smanjuju troškovi građana u ostvarivanju ovih prava.

Najvažnije izmene koje bih pohvalila jesu, o tome su moje kolege govorile, prevashodno da sva potrebna dokumenta za izdavanje pasoša i ostalih putnih isprava će se ubuduće pribavljati po službenoj dužnosti, što znači da građani više neće morati da idu na šalter, niti plaćati dodatne troškove za pribavljanje dokumenata.

Drugo rešenje koje posebno želim da istaknem i pohvalim jeste pojednostavljena procedura kada je u pitanju oglašavanje nevažeće putne isprave. Do sada se putna isprava koja je bila nevažeća oglašavala, kao što znamo, u "Službenom glasniku", za šta se plaćao i oglas, dok će ovo rešenje koje je u predlogu zakona biti, što se tiče građana, pojednostavljeno.

Poznata je naša višedecenijska saradnja sa brojnim međunarodnim organizacijama u oblasti bezbednosti, naročito u organizacijama koje se bave sprečavanjem kriminala, i to u svim svojim oblicima.

Republika Srbija ima velika i pozitivna iskustva, naročito poslednjih godina, u saradnji sa međunarodnim bezbednosnim organizacijama i nedvosmisleno daje svoj veliki doprinos u otkrivanju krivičnih dela i gonjenju samih počinilaca.

Danas upravo potvrđujemo međunarodne sporazume koji doprinose još boljem pozicioniranju Srbije u Evropi i u svetu u pogledu policijske i bezbednosne saradnje.

Jedan od sporazuma koji parlament treba danas da ratifikuje, odnosno u danu za glasanje, jeste Sporazum o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije, kako se danas zove Evropol.

Godine 2017, promenom pravnog okvira Evropola, odnosno promenom naziva Agencije EU za saradnju organa za izvršavanje zakona i proširivanjem mandata same organizacije, sada ta organizacija pokriva i krivična dela protiv finansijskih interesa EU, trgovinu na osnovu povlašćenih informacija i manipulacija finansijskim tržištem, kao i genocid, zločin protiv čovečnosti i ratni zločini. Ove izmene jesu razlog zbog koga mi danas raspravljamo o izmeni, odnosno o Sporazumu kojeg treba da ratifikujemo.

Nešto kasnije će moja koleginica govoriti i o ovom sporazumu i o Sporazumu između Republike Srbije i Agencije Evropske unije za saradnju u sprovođenju zakona o upućivanju oficira za vezu, kao i Zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Ministarstva za unutrašnju bezbednost SAD u unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija.

Jedan interesantan sporazum na koji bih se osvrnula nekoliko minuta jeste Sporazum između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske zajednice o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe i Dopunski protokol uz Sporazum između vlada država učesnica Crnomorske ekonomske saradnje o saradnji u pružanju pomoći u vanrednim situacijama i hitnom reagovanju na prirodne i izazvane katastrofe.

Podsetila bih da je Republika Srbija učesnica Crnomorske ekonomske saradnje. Mi ovde u parlamentu imamo i stalnu parlamentarnu delegaciju u Skupštini ove organizacije. Republika Srbija je od 2016. godine predsedavala ovom organizacijom, kada smo bili domaćini Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje ovde u Beogradu. Na marginama ovog skupa je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić tada potpisao i sporazum i dodatni protokol kojim se obezbeđuje saradnja država članica u oblasti vanrednih situacija i to jeste ovo što je predmet rasprave.

Značajno jeste svakako aktivno učešće u svim međunarodnim forumima, jer ovo je samo još jedan od foruma odnosno organizacija koje imaju perspektivu i u kojima učestvujemo. Kao što je na samitu povodom 25-godišnjice obeležavanje 2017. godine Dačić rekao - u današnjem svetu ekonomskih kriza, vojnih sukoba, nezapamćenih migracija, razjedinjavanje država i terorizma, organizacije poput ove mogu da učine razliku.

Ovo je cilj kojem je Srbija duboko posvećena. Jasno je da zemlje ovog regiona, kao uostalom i sve zemlje sveta imaju svojih političkih razlika i otvorenih pitanja koje ne mogu da se reše preko noći.

Imajući to u vidu, smatramo da je razvijanje saradnje najbolji način da zemlje dođu do zajedničkog imenitelja i stvore ambijent koji bi olakšao postizanje opšte prihvaćenog rešenja. Sporazum o saradnji i pružanju pomoći u vanrednim situacijama hitnim reagovanjem na prirodne izazvane katastrofe upravo tome i doprinosi.

Kao što je moj kolega, ovlašćeni predstavnik SPS, gospodin Zagrađanin rekao, mi ćemo podržati naravno sve predloge zakona i ove sporazume koji su na dnevnom redu, a moja koleginica će u nastavku rasprave diskutovati o određenim dokumentima. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, današnje izlaganje i poslaničko pitanje posvetiću organizaciji UN i njenom značaju kako za Srbiju, tako i za sve države članice UN.

Naime, 24. oktobar smatra se danom osnivanja UN, kada je 1945. godine svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti ratifikovalo ovu povelju. Ujedinjene nacije kao univerzalna međunarodna organizacija predstavljaju globalno udruženje vlada država članica koje sarađuju na polju međunarodnog prava, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti.

Danas ova najvažnija organizacija broji 193 države članice, koje ulažu zajedničke napore u cilju ostvarivanja kolektivne i globalne bezbednosti.

Važno je napomenuti da je još SFRJ bila jedna od osnivača UN i tu istu povelju potpisala 1945. godine, a Republika Srbija je od 2000. godine, odnosno od novembra 2000. godine članica UN.

Dajemo veliki doprinos aktivnostima UN kroz aktivno učešće u radu različitih tela i specijalizovanih organizacija, odnosno agencija UN. Takođe, aktivno učestvujemo i u radu Generalne skupštine i njenih komiteta.

Prioriteti Srbije u UN jesu očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, borba protiv terorizma, zaštita nacionalnih interesa u kontekstu razmatranja pitanja Kosova i Metohije, zaštita ljudskih prava i pitanje klimatskih promena.

Posebnu pažnju posvetila bih naporima i posvećenosti Republike Srbije u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja i globalne razvojne Agende 2030, koju je usvojila Generalna skupština UN kao nastavak sprovođenja milenijumskih ciljeva.

Ciljevi održivog razvoja poznati kao globalni ciljevi predstavljaju univerzalno delovanje u ostvarivanju 17 postavljenih ciljeva. Kao što sam već rekla, ovih 17 ciljeva održivog razvoja zasnivaju se na milenijumskim ciljevima, ali sadrže i nove prioritetne oblasti, kao što su klimatske promene, ekonomske nejednakosti, inovacije, održiva potrošnja, ostvarivanje globalnog mira i pravde.

Važno je reći da je ovih 17 ciljeva međusobno povezano, jer uspeh u realizaciji jednog leži u ostvarivanju i prevazilaženju izazova svih ostalih.

Postizanje ciljeva održivog razvoja i realizacija Agende 2030 – Partnerstvo vlada, civilnog društva, privatnog sektora, građana, kako bi se obezbedilo održivo poboljšanje života i odgovorilo na globalne izazove u celini.

Kada je Srbija u pitanju, pohvalila bih uspostavljanje međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende 2030, kojom predsedava ministarka prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

S tim u vezi, želela bih da postavim i nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije i premijerki Ani Brnabić – kako ocenjuje poziciju Republike Srbije u kontekstu implementacije ciljeva održivog razvoja i koja strateška dokumenta su usvojena na Vladi, kao i koja nacionalna sektorska dokumenta će biti doneta u narednom periodu u cilju dostizanja globalno postavljenih ciljeva? Hvala.
Hvala.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, pre svega, želim da izrazim veliko zadovoljstvo u ime poslaničke grupe SPS, s obzirom da imamo pred nama dva izuzetno dobra predloga zakona.

Liberalizacija tržišta, globalizacija ekonomije, ubrzani razvoj poštanskog saobraćaja, pojava velikog broja poštanskih operatera predstavlja okosnicu i potrebu za jačanjem konkurentnosti i na nacionalnom i na međunarodnom tržištu.

Ključni cilj poštanske reforme jeste izuzetno kvalitetetan, efikasan, inovativan i održiv poštanski sektor, naravno, prilagođen potrebama 21. veka.

Kako je sve počelo, pomenula je koleginica Snežana. Istorijski posmatrano, Republika Srbija bila je u to vreme kao kneževina jedna od 22 države koje su osnovale Svetski poštanski savez 1874. godine. Dakle, Srbija je bila osnivač najstarije međunarodne organizacije na svetu i svega nekoliko godina kasnije, 1881. godine postala je i članica Interparlamentrne unije, odnosno potpisala Akt o osnivanju Interparlamentarne unije, čije je zasedanje na 130 godina od osnivanja bilo prošle nedelje u Beogradu.

Pošta Jugoslavije bila je jedna od osnivača Svetskog poštanskog saveza, učestvujući u izradi ustava ove organizacije na kongresu u Briselu 1952. godine, a danas ova organizacija broji ukupno 193 članice.

Svetski poštanski savez stvorio je jedinstvenu teritoriju za uzajamnu razmenu pismonosnih pošiljki na principima jedinstvene poštanske teritorije, slobodnog poštanskog tranzita i jedinstva taksi, a u cilju, naravno, unapređivanja međunarodnog poštanskog saobraćaja, obezbeđivanja kvalitetne, efikasne i dostupne univerzalne poštanske usluge.

Usvajanjem zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, koje je pred nama danas, preciznije će se definisati uslovi pod kojima ovlašćeni poštanski operater država članica obavlja međunarodne poštanske usluge, obezbediće se pravo na univerzalnu poštansku uslugu svim pravnim i fizičkim licima na jedinstvenoj poštanskoj teritoriji pod jednakim uslovima i pristupačnim cenama i poštovanje svih međunarodnih normi koje se odnose na zaštitu životne sredine, unapređenje sigurnosti poštanskih pošiljki, bezbednost korisnika i zaposlenih, kako se ne bi ugrozili život, zdravlje i životna sredina i imovina.

Živimo u vremenu u kome razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija značajno utiče na sve oblasti i na sve usluge, samim tim i na poštanski sektor. Iskustva poštanskih operatera širom sveta pokazuju da kroz saradnju sa državnim institucijama i međunarodnim organizacijama operatori mogu uspešno da posluju.

Prilagođavanje poštanskih usluga, pa i u Srbiji nedvosmisleno može biti primer i za sve ostale privredne usluge, posebno u oblasti energetike, saobraćaja ili pak transporta.

Republika Srbija napreduje u procesu usklađivanja sa važećim direktivama EU, a sve u cilju podizanja stepena zaštite korisnika ovih usluga, podizanju bezbednosti pošiljka, svakako, kao i podsticanje jačanja konkurencije.

Očigledno je da je prilikom izrade ovog zakona uložen veliki trud, zalaganje i stručnost i to jeste rezultiralo jedan kvalitetan predlog.

Pomenuću nekoliko predloženih rešenja, a to je dostupnost univerzalne poštanske usluge kroz obavezu davaoca poštanske usluge da obezbedi dovoljan broj pristupačnih tačaka i da u kontinuitetu na celokupnoj teritoriji Republike Srbije po pristupačnim cenama, bez diskriminacije pruža univerzalnu poštansku uslugu.

Naglašena je u zakonu i briga da se korisnicima sa invaliditetom omogući dostupnost poštanskih usluga, a takođe obezbediće se i održivost univerzalne poštanske usluge definisanjem opsega rezervisanih usluga, odnosno pošiljke do 50gr koja može pružiti samo davalac univerzalne poštanske usluge.

Izmene i dopune zakona prate nove zahteve tržišta i korisnika i štite prava potrošača definisanjem načina postupanja pri reklamaciji samih korisnika, roka za postupanje po reklamacijama naknada štete i kaznene mere.

Posebno bih istakla da se u Predlogu zakona jasno vidi da smo vodili računa, naravno, o procesu stabilizacije i pridruživanju i to se ogleda i u jačanju pozicije nezavisnog regulatornog tela. U slučaju Republike Srbije to je regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge kroz nove nadležnosti kao što su davanje saglasnosti na cene univerzalne usluge van domena rezervisanih poštanskih usluga, vršenje stručnog nadzora nad radom poštanskih operatora i posebno bih istakla rešenje kojim se uvodi medijacija u procesu vansudskog poravnanja.

Takođe napominjem da je pozitivna evropska praksa upravo to i pokazala da jačanjem regulatornog tela se obezbeđuje efikasniji razvoj tržišta i poštanskih usluga, pa bih ovom prilikom istakla da kao član nadležnog odbora moram da pohvalim rad ovog nezavisnog regulatornog tela i da istaknem da je u prethodnim godinama sve što zapravo i projektovano, a u skladu sa nadležnostima ovog regulatornog tela i sprovedeno, a to možemo ne samo kroz razmatranje njihovih godišnjih izveštaja već i kroz direktnu saradnju sa predstavnicima RATEL-a kao narodni poslanici da utvrdimo.

Drugi predlog zakona je o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti. Predlog je, takođe, izuzetno kvalitetan, uzimajući u obzir sve relevantne okolnosti. Primena Zakona o informacionoj bezbednosti, koji smo usvojili 2016. godine, pokazao je potrebu za izmenom određenih odredbi, ali i usklađivanjem sa Direktivom EU koja je neposredno nakon usvajanja tog zakona 2016. godine i stupila na snagu.

Članom 6. Zakona o informacionoj bezbednosti utvrđene su oblasti u kojima su IKT sistemi od posebnog značaja, te je u ovom članu izvršena dopuna za još jednu oblast, a to je digitalna infrastruktura i usluga informacionog društva.

Određeno je da se pre javnog objavljivanja, obaveštavanja o incidentu od strane nadležnog ministarstva, izvrše prethodne konsultacije sa operaterom IKT sistema od posebnog značaja koji je dostavio obaveštenje o incidentu na koji način je obezbeđen integritet operatora IKT sistema od posebnog značaja.

Izmenama je izvršena dopuna u pogledu preciziranja delokruga poslova i obaveza, odnosno nadležnosti i druga rešenja kojima bi se osigurala dostupnost u svako doba, obezbedila neprekidna dostupnost usluga putem različitih sredstava komunikacija.

Nacionalni CERT će reagovati po prijavljenim ili na neki drugi način otkrivenim incidentima u sistemima od posebnog značaja, kao i drugim sistemima u Republici Srbiji, pružajući savete i preporuke na osnovu raspoloživih informacija licima koja su pogođena ovim incidentom.

U okviru unapređenja postojećih zakonskih rešenja od izuzetnog je značaja, naravno, i uspostavljanje evidencije operatora. Uvodi se obaveza nadležnog ministarstva da uspostavi evidenciju IKT sistema od posebnog značaja i da učini dostupnim nacionalnom CERT-u, ali je obaveza operatora da kod nadležnog ministarstva upiše svoj IKT sistem.

Definisan je način obaveštavanja o incidentima koji značajno ugrožavaju informativnu bezbednost preko portala nadležnog organa ili nacionalnog CERT-a u jedinstveni sistem za prijem obaveštenja o incidentima.

Značajno je reći da je predviđena i saradnja CERT-ova u Republici Srbiji, obavezna saradnja Nacionalnog CERT-a, CERT-a organa vlasti kao što je MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, odbrane, zatim CERT-ovi službi bezbednosti i samostalnih operatora u Srbiji i propisano je redovno održavanje sastanaka.

Dodate su i odredbe, to bih posebno istakla, o zaštiti dece pri korišćenju komunikacionih tehnologija.

Na samom kraju bih pohvalila rad Ministarstva ne samo u pogledu onog što u prethodnim godinama ste činili kada je u pitanju bezbednost dece na internetu, jedna sjajna i uspešna kampanja je u toku, već i sve što ste učinili, to jest doprineli ne samo razvoju digitalne pismenosti, već i unapređenju informatičkog društva u Srbiji.

U danu za glasanje podržaćemo ove zakone. Hvala.
Hvala vam kolega Marinkoviću.

Poštovana Poverenice, poštovane saradnice u instituciji Poverenika, uvažene koleginice i kolege u nekoliko minuta bih se ja u ime SPS obratila povodom ovog izveštaja koji je po svemu sadržajan i moram da priznam iz svega što smo čuli danas i od vas, imali prilike da pročitamo u samom izveštaju, ali i čuli od većine mojih kolega, možemo da vam čestitamo. Ovo je deveti izveštaj po redu, ovo je 10 godina rada ove institucije i verujem da ćemo u narednom periodu možda raditi neki novi zakonodavni okvir u smislu unapređenja i Zakona o zabrani diskriminacije, ali i usvojiti novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Narodna skupština jeste ponosna i na saradnju koju ima sa nezavisnim telom i mogu slobodno da kažem da procena većine nas jeste da ste uspeli u okviru zakona i zakonskih odredbi uvedete neke prakse, obezbedite kontinuitet rada same institucije, i ono što je možda najvažnije, a najveći izazov sa sve predstavnike nezavisnih institucija, da obezbede svoju nezavisnost u radu, te stoga vam u ime poslaničke grupe čestitam.

Puno toga je rečeno. Osvrnula bih se u nekoliko sekundi na ove predmete o kojima smo govorili. Znači, vi ste u 2018. godini imali preko 1.400 predmeta, najviše pritužbi, ali i svega pratećeg, od preporuka, mišljenja i reakcija samih kao institucije. Slažem se da ne znači nužno povećanje slučajeva, već svest građana da mogu da se obrate instituciji i da ta institucija ipak čuje i u skladu sa zakonom reaguje na pritužbe.

Kao i prethodnih godina, najveći broj pritužbi podnet je prtiv državnih organa, odnosno organa javne vlasti, a to je gotovo 50,5%, nakon toga slede pravna i fizička lica. Govorim upravo o ovom podatku zato što on može da bude alarmantan, a treba biti upozoravajući i za nas kao narodne poslanike, budući da mi ipak imamo zakonodavnu ali i kontrolni funkciju u ovom parlamentu, možda se bliže upoznajemo sa pojedinačnim slučajevima kako bi znali da u razgovoru i razmatranju izveštaja nadležnih ministarstava možda ukažemo, ipak razgovaramo sa predstavnicima ministarstva o određenim pitanjima.

Podjednako merljiv i vidljiv rad institucije jesu istraživanja koja sprovodite, analize koje se objavljuju.

Ono što poverenica treba da zna, a verujem da ima iskustvo i sa izvršnom vlašću u pogledu izrade podzakonskih akata, vrlo su dragocena vaša mišljenja i preporuke koje imate u pogledu predloga određenih zakona koje stižu u proceduru u Narodnu skupštinu.

Za rad javnosti koja gleda ovaj prenos želim da ukažem i na dva izuzetno značajna istraživanja koja ste prošle godine izvršili u cilju sagledavanja stanja u oblasti zaštite od diskriminacije, a to su odnos medija u Srbiji prema diskriminaciji i odnos predstavnika organa javne vlasti prema diskriminaciji u Srbiji.

Jasno je da se diskriminacija dešava i posredno i neposredno ali svesno i nesvesno i kroz sve ove publikacije i slična istraživanja mogu biti od pomoći svakom od nas, da možda osvestimo neke skrivene stereotipe ili predrasude.

Pohvalila bih priručnik za situaciono testiranje diskriminacije, gde se prikazuje saradnja i moguća dalja saradnja sa udruženjima koja se bave upravo ljudskim pravima.

Za mene značajna su tri fokusa koja bi pomenula, a tiču se rada vaše institucije. To jeste nedvosmislen stav kada su u pitanju žene i diskriminacija žena.

Drugi važan pravac, odnosno vaš fokus koji treba pohvaliti jeste pitanje trans zajednice, odnosno učestvovanje u razbijanju stigme vezane za trans zajednicu kao možda najosetljiviju grupu unutar LGBT populacije. Slobodno mogu da kažem da ste u jednom trenutku čak bili i medijatori između organa javne vlasti i te zajednice i to jeste bilo nešto što je dalo rezultate.

Ono što je posebno značajno da je danas Međunarodni dan starih. Imate jedno istraživanje koje je iz ove godine i koje treba pohvaliti, tiče se starih žena, žena od 65+ godina. Možda da u narednoj godini organizujete, odnosno da sprovedete istraživanje kada su u pitanju muškarci, mislim da bi to bilo korisno.

U svakom slučaju, jasno vam je da je ovaj Izveštaj za nas izuzetno kvalitetan i da ćemo ga podržati. Hvala vam.
Hvala vam, kolega Milićeviću.

Ovo je poslednji amandman na ovaj predlog zakona. Želela bih da se nadovežem na moje prethodne govornike iz poslaničke grupe SPS i podržim ovaj predlog zakona i sve druge predloge zakona o kojima ćemo raspravljati u pojedinostima, a tiču se ovog drugog pretresa.

Svi se ovde slažemo da su pronalasci pokretači razvoja civilizacije i da intelektualni napor i kreativnost pojedinca ne mogu samo i ne treba samo da budu pohvaljeni i ne zaslužuju samo čestitke, već i punu pravnu zaštitu, i to zaštitu patentom ili malim patentom, čime se štiti pravo upravo onog ko je napravio pronalazak, na način što se njegovo komercijalno izrađivanje, korišćenje, prodavanje, ne može vršiti bez saglasnosti nosioca prava.

Intelektualna svojina, kao i svaka druga svojina, mora biti nepovrediva i zahteva precizno njeno regulisanje.

Ove izmene i dopune zakona, o tome je govorila i moja uvažena koleginica Snežana Bogosavljević Bošković, suština ovih izmena i dopuna zapravo imaju u fokusu jednu drugu oblast, a to je zaštita patenata proizvedenih odnosno nastalih u radnom odnosu, što do sada nije bilo detaljno regulisano važećim zakonom. Zaštita patenata jeste rezultat i treba biti rezultat i sinergije, zapravo partnerstva onog ko ulaže, odnosno poslodavca i intelektualnog rada zaposlenih.

Ne stoji da se regulativa prilagođava investitorima, čuli smo i to tokom diskusije danas. Ja mislim da se na ovaj način štiti i intelektualna svojina, odnosno intelektualni rad zaposlenih, ali i štiti kapital, odnosno štite ulagači.

Na samom kraju bih rekla da jačanje kreativne industrije jeste nešto što je pokretač privrede i nadam se da će ovo doprineti razvoju intelektualne, kreativne industrije u Srbiji. Hvala.
Hvala vam, kolega Milićeviću.

Svoju diskusiju ću započeti pre svega čestitkama našoj reprezentaciji. Imali smo prilike da tokom ove pauze i gledamo utakmicu, a verujem da zahvaljujući rezultatu su i tonovi u ovoj sali nakon pauze nešto prihvatljiviji.

Moram da priznam da zadovoljstvo učestvovati u ovakvoj raspravi, odavno nismo imali konstruktivnu raspravu i sučeljavanje, mogu slobodno reći, dva koncepta.

Kada je u pitanju sam zakon, slušajući moje kolege, moram da priznam da gotovo sve što je kolega Vladimir Orlić rekao jeste suština ovog zakona i podržala bih, zapravo on je inženjerski precizno objasnio šta dualno obrazovanje predstavlja i šta će predstavljati kada je u pitanju visoko obrazovanje.

Kada je „Fijat“ u pitanju, više puta je pomenuto i to, moram da priznam da ja to kvalifikujem kao „Dinkićeva posla“ i nadam se da će problem „Fijata“ biti rešen. Evo, ministar je rekao da je Vlada spremna da razgovara sa predstavnicima „Fijata“ kako ne bi otišao iz zemlje, budući da većina ne samo građana, već i subjekata različitih preduzeća radi za „Fijat“ i zavisi od samog „Fijata“.

Sam zakon o modelu dualnog obrazovanja u visokoškolskim ustanovama jeste nešto što je korak unapred, on će približiti potrebe tržišta i obrazovni sistem u Republici Srbiji, to jeste bilo neophodno, i o tome je govorio i predstavnik poslaničke grupe prof. Žarko Obradović, a evo i koleginica Marjana Maraš je pomenula, mi smo bukvalno 30 godina unazad imali problem da potrebe privrede prilagodimo obrazovnom sistemu.

Ovaj model će zahtevati jedan sistematski pristup, odnosno zajedničko planiranje na osnovu i analiza i procena ne samo instituta i obrazovnih institucija, već i privrede uopšte.

Kroz ovaj model dualni studenti moći će kroz učenje da savladaju neka praktična saznanja koja će biti njima primenjiva u karijernom radu ali i da spoznaju na pravi način šta je zapravo ono što studiraju i da li zaista jesu odabrali pravu struku za sebe. Dešavalo se da studenti se opredele za tehničke, prirodno-tehničke nauke i da tokom studiranja shvate da to zapravo nije ono što su oni želeli da rade. Postoje prakse i u skandinavskim zemljama da pojedini fakulteti pre samog upisa studenata daju priliku studentima da se upoznaju sa onim što je priroda posla koji bi trebalo da obavljaju nakon diplomiranja. Stoga za nas, kao poslaničku grupu, jeste nešto što je novina i potrebno je i našem obrazovnom sistemu i razvoju privrede. Mislim da će doprineti da se celokupni ambijent u Srbiji pojača. Hvala.
Hvala vam kolega Marinkoviću.

Poštovani ministre, tema današnje sednice jesu izuzetno važni zakoni iz oblasti prava, intelektualne svojine. Neke od ovih zakona smo čekali jako dugo, gotovo par meseci su neki od predloga o kojima danas raspravljamo bili u proceduri. Nekoliko minuta ću se osvrnuti na suštinu sva tri predloga zakona.

Intelektualna svojina izuzetno je važna tema za razvoj svakog društva i njen ekonomski napredak. Ona je predmet zaštite intelektualnih prava i ta prava obuhvataju i autorska prava i srodna prava o autorskom pravu, kao i pravo industrijske svojine.

Izmenama i dopunama Zakona o patentima, o autorskim pravima i srodnim pravima, kao i zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda uvodi se red među korisnicima tih zakona i izmenama se vrše dalja usklađivanja sa direktivama EU, između ostalog neke od direktiva novih su stupile na snagu prethodnih mesec dana i verujem da će i na dalje usklađivanje biti u ovom pravcu tokom naredne godine. U svakom slučaju, sva rešenja će doprineti većoj vidljivosti i pravnoj zaštiti i umetnika i naučnih radnika, kao i onih ljudi koji se bave specifičnim poslovima u oblasti informatičkih tehnologija, odnosno informacionih tehnologija.

Intelektualna svojina nastala u radnom odnosu utiče na povećanje vrednosti preduzeća, povećanje dobiti ili stvaranje ušteda a pre svega kroz unapređenje delatnosti koje obavljaju, a to dalje doprinosi i boljim ekonomskim rezultatima samog preduzeća, ali i razvoju privrede uopšte. U tom smislu jeste bilo izuzetno važno da se ovi odnosi između poslodavaca i zaposlenih urede na jedan efikasan način kako bi poslodavac imao interesa da ulaže u istraživanje i razvoj, a zaposleni bio motivisan da unapređuje proizvodni proces samog poslodavca. Ovo je izuzetno važno i za privredu, jer postojeće rešenje pokazalo se da nije bilo baš ohrabrujuće za potencijalne investitore u Srbiji.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o patentima očekuje se povećanje broja prijava patenta od strane privrednih društava, jer će poslodavci i zaposleni imati pravnu sigurnost u vezi sa raspolaganjem, ali i iskorišćavanjem patenta koji je nastao u tom radnom odnosu.

Daljim rešenjem se povećava pravna sigurnost u zaštiti intelektualne svojine i smanjuju rizici i za one koji ulažu. U tom smislu i najznačajnije izmene i dopune ovog zakona odnose se na oblast pronalazaka koji su nastali u tom radnom odnosu, kako u nacionalnim kompanijama, tako i u velikim internacionalnim kompanijama. Poslodavac može staviti na raspolaganje zaposlenom materijalno-tehnička sredstva i informacije i tako stvoriti okruženje u kome zaposleni može da bude kreativan i da predlaže nova tehnička rešenja koja će unaprediti proces rada.

Kada su u pitanju autorska prava i srodna prava, odnosno izmene i dopune ovog zakona, cilj jesu uspostavljanje efikasnijeg nacionalnog sistema pravne zaštite autorskih i srodnih prava. O tome je vrlo temeljno govorio moj kolega Neđo Jovanović, ja bih samo dopunila da jedna od pozitivnih efekata ovih izmena biće i ostvarivanje kroz unapređenje kolektivnog ostvarivanja autorskih i srodnih prava na produžavanje trajanja zaštiti imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma i na jačanje građansko-pravne zaštite autorskog i srodnih prava.

Za razliku od autorskog prava koje nastaje samim stvaranjem ili materijalizovanjem autorskog dela, pravo industrijske svojine obuhvata patentno pravo, pravo žiga, pravo zaštite dizajna, pravo zaštite topografije integrisanog kola, pravo zaštite oznake geografskih porekla i drugi i možda najmanje jasan u pogledu materije koju reguliše ovaj Zakon o zaštiti topografije i poluprovodničkih proizvoda primenjuje se u oblasti IT i podrazumeva zaštitu prava industrijske svojine u pogledu obima prava na priznatu topografiju i u pogledu lica koje ima pravo na zaštitu. Da bi nastalo i bilo priznato neko pravo u oblasti industrijske svojine potrebna je odluka nadležnog organa uprave u slučaju Republike Srbije, to je Pravo za intelektualnu svojinu.

Topografija po svojoj prirodi predstavlja intelektualno dobro. Predmet zaštite je samo topografija, to su čipovi, integrisana kola, nanotehnološki proizvodi, dakle, predmeti zaštite jesu poluprovodnički proizvodi koji služe za obradu informacija i predstavljaju u nekim slučajevima ili mikroprocesor ili računar.

Znači, prostije rečeno Zakon o autorskim pravima reguliše pravo onih koji kreiraju u ovom slučaju softvere, dok Zakon o topografiji poluprovodničkih proizvoda reguliše nešto što se zove hardver, odnosno pravo zaštite topografije ima njen stvaralac. Sticanjem i ostvarivanjem zaštite ovog vida industrijske svojine podstiče se nesmetani razvoj topografije poluprovodničkih proizvoda što ima direktan uticaj na naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj.

Ne moram da se ponavljam u danu za glasanje podržaćemo sva tri predloga zakona, a verujem da će i rasprava u pojedinostima biti vrlo zanimljiva. Hvala vam.
Hvala vam, gospodine Marinkoviću.

Poštovana ministarka, uvažene koleginice i kolege, možda na samom početku zbog građana koji, nadam se, gledaju ovaj prenos, želela bih da podsetim da smo mi u maju prošle godine usvojili ovaj Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekata za izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, kojim je omogućena izgradnja stanova za pripadnike vojske, policije i službi bezbednosti po subvencionisanim cenama.

Kao što je bilo reči i danas, planirano je nekoliko faza realizacije ovog projekta. U prvoj fazi izgradnje stanova do 2020. godine planirana je izgradnja 1.578 stanova u šest gradova u Srbiji.

U samom trenutku donošenja Zakona, čak 30.000 pripadnika snaga bezbednosti bilo je bez stana, a u anketi koja je tada sprovedena, gotovo 18.000 zainteresovanih se prijavilo za učestvovanje u ovom programu.

Zakonska rešenja omogućila su brzu i efikasnu gradnju istovremeno u više gradova, kao što sam i pomenula. Investiciona vrednost ove prve faze za 1.500 stanova iznosi 464 miliona evra, a sam kvalitet gradnje jeste po standardima energetske efikasnosti i po svim drugim standardima gradnje.

Posebno je važno što se u ovaj veliki infrastrukturni građevinski projekat uključuju naša preduzeća, naša domaća privreda, od proizvođača građevinskog materijala, pa do proizvođača opreme za stanove.

Danas je stambeno pitanje, kao i uvek, broj jedan, pitanje najvažnije u životu, pre svega mladih ljudi, a posebno kada su u pitanju snage bezbednosti, vojska, policija, bezbednosne agencije koje brine o nacionalnoj i ličnoj bezbednosti.

Podrazumeva se da onaj ko brine o bezbednosti tuđih porodica mora imati svoj krov nad glavom. Veliki je broj zaposlenih u službama bezbednosti koji posebno u poslednje dve decenije nisu uspeli da reše svoje stambeno pitanje.

U proteklih godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona počelo se sa izgradnjom stanova u Vranju i Nišu, a aprila ove godine i u Kraljevu i Kragujevcu.

Imajući u vidu značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države, kao i lica koja su ranijim ratnim dejstvima davala značajni doprinos bezbednosti, odbrani, suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše države, ovaj zakon sada dopunjujemo tako što će u krug lica koji će moći da rešavaju svoje stambeno pitanje kroz ovaj projekat se uključiti i borci, porodice palih boraca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi koji na ovaj način potvrđujemo da za nas nisu nevidljivi, da država brine i o njima.

Izmena se odnosi na preciziranje područja na kome pripadnici snaga bezbednosti, kao i navedena lica mogu ostvariti pravo na kupovinu stana pod povoljnijim uslovima. Takođe, preciziran je i način postupanja prilikom određivanja zemljišta za redovnu upotrebu u slučaju da nema tehničkih uslova za formiranje parcela.

Rešavanje ovog problema predstavlja javni interes Republike Srbije i od značaja je za jačanje sistema nacionalne bezbednosti.

Poznati su istoriji veliki infrastrukturni projekti koji su posle ratova ili kroz različite faze razvoja industrije podizali privredu na noge.

Mi smo imali takvih faza kroz našu istoriju, koje su podizale na noge i građane i privredu. To su bili periodu velikih obnova. Da podsetimo samo velike obnove naše zemlje i ogromnih infrastrukturnih radova posle bombardovanja Srbije od strane NATO pakta, kada je za godinu dana obnovljeno na stotine mostova, bolnica, puteva, stambenih zgrada, fabrika, kada je mobilisana čitava privreda i inženjerska struka.

Mnogi projekti bili su verifikovani pre 2000. godine i, kako nažalost biva kod nas, neke vlade su, tvrdeći da od njih sve počinje, a da pre njih ništa nije ni postojalo, posle 2000. godine stopirale ove projekte.

Bilo je nekih pokušaja, o čemu je bilo reči i danas, da se pojedini projekti realizuju, ali većina ovih projekata nije zaživela. Zato podržavamo ovaj zakon i ovakav pristup jednom ozbiljnom problemu kao što je problem stanogradnje i za pripadnike službi bezbednosti, kao i odluku Vlade da se stvore bolji uslovi za njih ov život i rad.

Ono što nas brine i sa čime se suočava i cela Evropa jeste odliv mozgova, odnosno odlazak najčešće mladih, obrazovanih kadrova iz naše zemlje. Svedoci smo različitih mera koje se preduzimaju i kreiraju različite politike kako bi se mladi i stručni ljudi zadržali u našoj zemlji, te u tom smislu treba nastaviti i ovaj projekat proširiti i na druge struke kao što su naučni radnici, mladi bračni parovi, zdravstveni radnici, radnici iz sistema obrazovanja i svaka inicijativa od strane SPS biće podržana. Hvala.