Hvala vam uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarka, saradnici iz ministarstava, uvaženi narodni poslanici, pred nama je ozbiljan, mogu reći, paket zakona iz oblati građevinarstva i saobraćaja. Od ovih 11 zakona, koji su na dnevnom redu, većina njih podrazumeva i usklađivanja sa standardima i EU i novim, možemo slobodno reći, modernim tehnologijama i naravno da neki od ovih zakona predviđaju konkretne mere, o kojima ću govoriti danas.
Pre svega bih se osvrnula na resor saobraćaja koji je i sam po sebi izuzetno kompleksan i obuhvata sva četiri vida saobraćaja. Svaki od vidova saobraćaja jeste jedan složen i kompleksan sistem. Oslanjajući se na krovne zakone iz saobraćaja, sistemske zakone i ovi prateći zakoni, koji su danas na dnevnom redu, podjednako su važni, jer su u cilju unapređenja bezbednosti kvaliteta usluga koje pružaju.
Zakon o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, za razliku od drumskog saobraćaja, koji jeste svakodnevnog života svakoga od nas, vodni, vazdušni, železnički saobraćaj za građane predstavlja, možemo reći, transportno sredstvo koje koriste ili kao putnici ili kao korisnici nekih drugih usluga.
Broj nesreća, nezgoda i udesa procentualno je manji u odnosu na drumski saobraćaj, ali su posledice ovih nesreća daleko veće. Svaka od nesreća i nezgoda u vazdušnom, železničkom ili vodnom saobraćaju ima svoje specifičnosti i zato su sveobuhvatne stručne istrage sa jasnim preporukama izuzetno važne, posebno sa aspekta i prevencije, ali i pravovremenih odgovora na sve ove događaje.
Godine 2015. usvojili smo potpuno novi zakon koji je obuhvatio ova tri vida saobraćaja u ovom pogledu i dao osnov za formiranje Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju. Ovaj CINS kao krovna institucija samostalna je u radu, sprovođenju nezavisnih istraga, a na stručan način vrši istražne postupke u slučaju nezgoda i nesreća.
Ove izmene vrše dalje usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, ali i jasno preciziranje istraga koje će Centar za istraživanje nesreće u oblasti vazdušnog saobraćaja u budućnosti raditi, kao i predviđa mogućnost uključivanja međunarodnih stručnjaka u istragama, naravno po potrebi.
Zakon ima za cilj utvrđivanje uzroka i mogućnost unapređenja bezbednosti, prevenciju i davanjem bezbednosnih preporuka, a Centar kroz svoje sektore za svaki od vidova saobraćaja uveliko svojim analizama potvrđuje koliko je ovaj zakon zapravo bitan i sve ove analize i preporuke jesu javno dostupne. Dostupne su struci, dostupne i nadležnim institucijama i privrednim subjektima i one mogu da pruže nove smernice svima njima za sprečavanje udesa, ali i za blagovremeno reagovanje institucija i nadležnih službi.
Kada govorimo o bezbednosti, drugi zakon koji ističe bezbednost jeste Zakon o transportu opasne robe. Ova vrsta transporta za koju se vezuju najveći rizici sa potencijalno, možemo reći, najvećim posledicama i po zdravlje ljudi i životnu sredinu, a mogu izazvati i ogromne materijalne štete.
Pristup ovoj vrsti transporta u savremenom svetu podrazumeva međunarodne standarde za svaki vid saobraćaja i postojanje materijalnog zakona na nacionalnom nivoima i tako smo još 2011. godine usvojili tadašnji Zakon o transportu opasnog tereta, a uz potrebne izmene i usklađivanja potom i usvojili 2015. godine Zakon o transportu opasne robe, koji uređuje transport opasne robe u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Ovim smo nastavili harmonizaciju našeg nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim sporazumima u oblasti transporta opasne robe i uneli naravno novine u pogledu upravljanja kontrole. Oblast koja na međunarodnom polju trpi brze i učestale promene, većina odredaba u Predlogu izmena i dopuna zakona, jeste prilagođavanje našeg zakonodavstva sa savremenim promenama i izmene predviđaju izvršavanje i usklađivanje sa pojedinim nacionalnim propisima, kao što su propisi kojima se uređuje zaštita od jonizirajućeg zračenja, nuklearne sigurnosti i propisi kojima se uređuje dalji inspekcijski nadzor.
Istakla bih da je za privredu važna izmena člana 75. stav 4. zakona koji predviđa produženje roka za ispitivanje vozila, izdavanje ADR sertifikata, odobrenju za vozila na dve godine, a koja najčešće u pogledu dokumentacije nisu u potpunosti usklađena sa ADR propisima u homologaciji.
Ova izmena sigurno će pozitivno uticati na domaće prevoznike, budući da govorimo o 800 vozila od ukupno 2600 vozila koja podležu izdavanju ADR sertifikata o odobrenju i koja obavljaju unutrašnji i međunarodni transport opasne robe, a ovim odlaganjem mi ćemo zapravo pokušati da odložimo njihovo isključenje iz obavljanja transporta opasne robe.
Kada govorimo o prevozu opasne robe istakla bih i novinu u izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, a to je potpuno nova Glava u ovom zakonu kojom se reguliše transport opasne robe vazdušnim putem, a koja je u skladu sa Aneksom 18 Konvencije o civilnom vazduhoplovstu, a čime će se naravno određene odredbe staviti van snage odredbe i Zakona o transportu opasne robe. Moja koleginica Snežana Paunović će nešto više govoriti kasnije o ovom zakonu.
Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju donosi dve ključne novine. Vi ste pomenuli i nadležnosti, odnosno ovlašćenja koja se menjaju kada je i u pitanju komunalna policija, ali ja bih istakla ove dve ključne izmene. Jedna jeste Limo servis, a druga su taksi usluge. U obrazloženju su navedeni brojni razlozi zbog kojih su izmene ovih članova neophodne. Svojim odlukama jedinice lokalne samouprave neopravdano su propisivale veoma različite uslove u pogledu vozača i vozila koji se obavlja ovaj prevoz, a i učestale su pojave neregistrovanih subjekata za nelegalan rad, koji koriste različite elektronske aplikacije, što je iz ugla korisnika brzo i jednostavno, ali masovno i bez kontrole.
Tačno je da država ne sme i ne treba da bude protiv modernih tehnologija i korišćenja savremenih modela, ali kada govorimo o ovome konkretno, to nije slučaj, jer za ovu vrstu usluge pre svega sa aspekta bezbednosti i kvaliteta usluge koja se pruža, ali i ekonomskog aspekta, neophodna jeste regulativa i ne stoje tvrdnje kolega iz opozicije kada je u pitanju korišćenje novih tehnologija.
Druga novina, koju sam pomenula, jeste Limo servis. Novina u zakonu pruža, zapravo novina jeste regulisanje pružanja usluga i iznajmljivanja putničkih vozila sa uslugom vozača, koje je neprecizno i nepotpuno do sada bilo uređeno Zakonom o turizmu u smislu da ovu uslugu ne razdvajamo od usluge prevoza, što je dovelo do toga da je porastao broj neregistrovanih subjekata koja svojim putničkim vozilima nezakonito pružaju usluge prevoza.
Pružaoci usluge Limo servisa postali su nelojalna konkurencija na tržištu prevoza putnika i taksi prevoznicima i prevoznicima u linijskom prevozu i ovaj Limo servis po prvi put, kao što sam rekla, regulisan je ovim zakonom, tj. biće regulisan ovim zakonom, prepoznat kao javni servis i biće propisani svi uslovi za obavljanje ovog prevoza, način na koji se on obavlja i podrazumeva sankcije za nezakonit rad.
Iskoristila bih priliku i da pomenem, ne znam da li je neko od mojih kolega pomenuo, na dnevnom redu je i Okvirni sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata. Ovo je još jedan u nizu bilateralnih sporazuma koje mi ratifikujemo u parlamentu u poslednjih nekoliko godina sa Republikom Mađarskom. Svi bilateralni sporazumi koji su na ratifikaciji, a sa državama sa kojima se graniči Republika Srbija imaju poseban značaj za razvoj celokupnog regiona.
Najviša regionalna saradnja možemo reći da se iskazuje kroz infrastrukturu, odnosno infrastrukturne projekte, zajedničke inicijative i projekte i posebno značajno, osvrnula bih se na jučerašnji Samit 16 plus jedan, koliko je zapravo naša pozicija kao države u tom formatu izuzetno važna, ne samo pozicija u tom formatu zahvaljujući strateškom partnerstvu sa Kinom, ali i svim kapacitetima i potencijalima koje mi kao Republika Srbija imamo u regionu Jugoistočne Evrope.
Pored saobraćaja, to sam rekla i na početku, građevinarstvo je jedno od strateški najvažniji privrednih grana i uz infrastrukturu i saobraćaj utiče na razvoj svakog regiona.
Zakon o građevinskim proizvodima, koji je na dnevnom redu, je zapravo prvi zakon koji po prvi put usvajamo i on će na jedinstven način urediti tržište građevinskih proizvoda, odnosno osigurati kvalitet materijala koji se koriste u izgradnji i učiniće domaće proizvođače konkurentnijim na tržištu propisivanjem jednakih standarda.
Zakon jasno definiše obaveze aktera pri stavljanju proizvoda na tržište od proizvodnje do same ugradnje uz jasno definisanje i podelu odgovornosti u ovom lancu. Takođe, definisani su i zahtevi za stavljanje na tržište građevinskih proizvoda i jednak način iskazivanja performansi i upotrebu znaka usaglašenosti proizvoda i sve ove odredbe i svi propisi pružiće dodatni podsticaj razvoju građevinarstva u Srbiji i doprineti kvalitetu izgradnje, učiniti bezbedniji i ekološki prihvatljiviji.
O izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju će i nešto kasnije govoriti moj uvaženi kolega Neđo Jovanović.
Mi smo podneli, kao poslanička grupa, nekoliko amandmana, koje verujem da ćete razmotriti i o njima ćemo raspravljati u pojedinostima, a poslanička grupa će podržati sve predloge zakona. Hvala.