Hvala vam, predsednice.
Poštovana ministarka, dobrodošla u Narodnu skupštinu. Poštovani narodni poslanici, ne umanjujući značaj drugih predloga zakona koji su danas na dnevnom redu, ja ću ipak svoje izlaganje, kao i većina mojih kolega, posvetiti Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, jer složenost ovog problema, problema nasilja u porodici, zahteva jednu sveobuhvatnu, nedvosmislenu akciju svih nas.
Činjenica je da ovo nije privatna stvar, ovo nije stvar pojedinca, nije stvar ni porodice, već utiče na celokupnu zajednicu i zato je neophodno da se svi borimo protiv ovoga, naravno, polazeći od globalnog pristupa, a to je da je nasilje u porodici zapravo direktno kršenje osnovnih ljudskih prava.
Prvi dokument UN koji direktno tretira nasilje u porodici jeste Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije, poznata kao SIDOV konvencija, koja uvodi i pojam rodnozasnovanog nasilja. Odnosi se na svaku povredu učinjenu prema ženi i predstavlja uzrok i posledicu nejednakih odnosa moći koji kasnije utiču i na podređeni položaj žena, ne samo u privatnom životu, već i u javnoj sferi života. Ipak, ključni međunarodni instrument u sprečavanju i suzbijanju nasilja u porodici jeste Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, poznata kao Istanbulska konvencija koju smo, podsetiću, kao osma država ratifikovali 2013. godine i koja je stupila na snagu 2014. godine.
Kada smo ratifikovali Istanbulsku konvenciju Republika Srbija je uložila tzv. rezerve na pojedine odredbe Konvencije koje su se ticale usklađivanja našeg zakonodavstva sa Konvencijom, pogotovo neke odredbe Krivičnog zakona o čijim izmenama i dopunama danas razgovaramo, a podsetiću da Istanbulska konvencija obavezuje države potpisnice da inkriminišu oblike nasilja, kao što su psihičko nasilje, proganjanje, fizičko nasilje, seksualno nasilje i silovanje, prinudni brak, genitalno sakaćenje žena, prinudni abortus, prinudna sterilizacija, seksualno uznemiravanje, ali takođe podstrekavanje i pomaganje u izvršenju ovih krivičnih dela.
Težnja Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici u najširem smislu treba da obezbedi jednu dugoročnu politiku za sprečavanje i suzbijanje ovog nasilja, i to kreiranjem efikasnih mera prevencije, pre svega, sankcionisanjem počinioca, ali i pružanje podrške žrtvama nasilja.
Veliki korak ka prevenciji nasilja jeste predložen model, model poznat kao Zrenjaninski model koji podrazumeva funkcionisanje, odnosno stalnu saradnju nadležnih institucija, pre svih pravosuđa, odnosno javnih tužilaštva, centara za socijalni rad i policije.
Veoma važna novina u ovom zakonu jeste i uvođenje evidencije nasilnika, odnosno onih protiv kojih je bilo prijave za nasilje u porodici. Do sada je ovom bazom raspolagao samo centar za socijalni rad, a zakon predviđa da ovom evidencijom raspolažu i područne policijske uprave, osnovna javna tužilaštva i centri za socijalni rad i sudovi.
Verujem da će ova sveobuhvatna evidencija doprineti u velikoj meri efikasnijoj zaštiti žrtava, jer će omogućiti nadležnim organima pristup podacima koji jesu neophodni za postupanje u donošenju odluka i uticati, čak, na uspešniju procenu rizika od neposredne opasnosti od nasilja u porodici i svakako koristiti i za monitoring i za ocenjivanje prakse pomoći žrtvama.
Na kraju, verujem da će doprineti unapređenju načina na koji se izrađuju politike u oblasti prevencije i zaštite od nasilja.
Za SPS je izuzetno važna prevencija. O tome su govorile i kolege iz drugih poslaničkih grupa. Prevencija je nešto što je bitno. Ona mora biti zajednička aktivnost svih nadležnih institucija, ne samo pravosuđa i policije, već i centara koji se bave dečijom i socijalnom zaštitom. Naravno da sistem obrazovanja i zdravstva mora biti uključen u to i, naravno, nevladin sektor i različita udruženja.
Kada je u pitanju prevencija, mi smo, o tome su i moje koleginice govorile, podnele amandman na član 6. Predloga zakona koji se upravo tiče prevencije i podrazumeva i donošenje nacionalne strategije koja bi, kao srednjoročan i planski dokument na period od pet godina, mogla da definiše i programe i mere i subjekte koji bi bili obuhvaćeni ovom prevencijom.
Osvrnula bih se ukratko i na izmene i dopune Krivičnog zakona o kome danas razgovaramo i obuhvata izvesne izmene i dopune zakona i svakako uvođenje novih krivičnih dela, kao što su: proganjanje, polno uznemiravanja, prinudni brak, genitalno sakaćenje žena, što jeste upravo naša obaveza kao potpisnice Istambulske konvencije.
Izmena član 194. važećeg zakona otvorila je priliku da podnesemo amandman na prvi stav ovog člana zakona. Naš predlog tiče se preciznijeg definisanja psihičkog nasilja, a na šta nas takođe obavezuje Istanbulske konvencija. Naime, u članu 33. Istanbulske konvencije precizno je definisana obaveza zemalja potpisnica da inkriminišu, pored ostalog, i psihičko nasilje koje je možda nedovoljno precizno definisano u članu 194. važećeg krivičnog zakonika.
Smatramo da je ovo neophodno, da je neophodno razdvojiti fizičko i psihičko nasilje i da je ovo izuzetno važno u pogledu prevencije, buduće da psihičko nasilje u najvećem broju slučajeva porodičnog nasilja i prethodi fizičkom nasilju.
U skladu sa odnosom države, kada je u pitanju nasilje u porodici, a to jeste stav nulta tolerancija prema nasilju u porodici, mi ćemo kao poslanička grupa podržati predloge svih zakona, Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i izmene i dopune Krivičnog zakona, uz jedan osvrt, bez obzira na broj od 347 podnetih amandmana, ja verujem da ima kvalitetnih amandmana koje možete da razmotrite. Nadam se da ćete i naše usvojiti, ali svakako postoje amandmani drugih poslaničkih grupa koje treba uvažiti. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, ja ću da nas tražiti obaveštenje od ministra unutrašnjih poslova i ministarke nadležne za poslove saobraćaja, budući da ovo o čemu želim da govorim tiče se oba resora.
Godine 2009. Srbija je usvojila novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima čime su stvoreni uslovi za uspostavljanje jednog novog savremenog sistema upravljanja bezbednošću saobraćaja. Ovim zakonom definisane su i obaveze i odgovornosti postojećih institucija, jačanje njihovih kapaciteta, a zakon je predvideo i formiranje novih institucija.
Svakako da novo rešenje i kaznene odredbe koje su predviđena ovim zakonom za sve subjekte bezbednosti saobraćaja, doprinele su da dođe do smanjenja svih posledica saobraćajnih nezgoda. O tome govori i 2010. godina, kao prelomna godina, odnosno prva godina primene ovog zakona kada je zabeleženo značajno smanjenje stradanja na našim putevima.
Ovaj trend smanjenja nastavljen je u narednim godinama, ali ipak Srbija, kada je u pitanju Evropska statistika nije na zavidnom nivou. Najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda kod nas su nepropisne i neprilagođena brzina, izvođenje nepropisnih radnji vozilom u saobraćaju, ne ustupanje prava prvenstvo prolaza, psihofizičko stanje vozača, pre svega pod dejstvom alkohola, ali nepropisno kretanje pešaka kolovozom.
Prema zvaničnoj statistici u Srbiji, pa i u Evropi, česti izazivači saobraćajnih nezgoda jesu mladi vozači. To je kategorija građana od 18 do 25 godina sa svega do tri godine vozačkog iskustva, oni višestruko izazivaju saobraćajne nezgode u odnosu na iskusne vozače i nažalost ukupnom broju poginulih učesnika u saobraćaju na
našim putevima, mladi vozači, učestvovali su sa oko 15%. Ovo ukazuje na potrebu za posebnim merama usmerenim ka ovoj kategoriji.
Verujem da Radna grupa za brigu i čuvanje mladih vozača koja je formirana 2014. godine u okviru koordinacionog tela za bezbednost saobraćaja Vlade, jeste pripremila neka rešenja u pogledu pooštravanja i pravila i sankcija, kada su u pitanju ovi učesnici u saobraćaju i svakako verujem da su pripremljeni određeni programi, prevencije, edukacije, budući da je to jako važno.
Od stupanja na snagu ovaj zakon je pretrpeo nekoliko izmena, a ove izmene su bile tehničke prirode, neke su se ticale usklađivanja sa našim drugim zakonima, ili pak propisima EU, ali sveobuhvatnih izmena i dopuna nije bilo. U ovom periodu doneta je Strategija bezbednosti saobraćaja za period 2015-2020 koja jeste definisala pravce daljeg unapređenja ovog sistema i svakako za njihovu realizaciju potrebna su i neka nova zakonska rešenja.
Mi godinama u nazad slušamo najave izmena i dopuna ovog zakona. Nekoliko puta su se i nadležne institucije bavile ovim pitanjem. Formirane su različite radne grupe, pripremani nacrti zakona. Svakako da ovaj zakon jeste kao što sam rekla uspostavio novi sistem i činjenica je da je za primenu svih odredbi i ocenu kvaliteta novih rešenja potrebno vreme, ali verujem da bez obzira na kompleksnost ovog sistema šest godina od kada se ovaj zakon primenjuje sasvim dovoljno da se pripreme neke izmene koje smo zaključili da su neophodne.
Javna rasprava održana je prošle godine i predviđa izmenu brojnih odredbi koje se pre svega odnose na vozače, odnosno učesnike u saobraćaju. Sama primena pokazala je potrebu i za izmenu i dopunu onih odredbi kojima se definišu i dužnosti i obaveze institucija, jer ovaj kompleksni sistem se i bazira na saradnji institucija iz najrazličitijih oblasti i zahteva stalno unapređenje i mera prevencija i propisa. Činjenica da je ZOBS doprineo i razvoju savremene saobraćajne infrastrukture propisujući i obaveze za upravljače puteva, propise u izgradnji putne infrastrukture i održavanja saobraćajnice i signalizacije.
Verujem da će i jučerašnje otvaranje auto puta LJig-Preljina imati uticaj kada je u pitanju smanjenje saobraćajnih nezgoda, jer i ova deonica odgovara upravo savremenim bezbednosnim zahtevima u pogledu izgradnje, a svakako zamenjuje jednu od najtežih i najopterećenijih saobraćajnica u Srbiji, a to je Ibarska magistrala koja sa velikim brojem rizičnih tačaka unazad godinama odnosila živote.
Moje konkretno pitanje danas jeste, kada će izmene i dopune Zakona doći u Narodnu skupštinu, šta one obuhvataju uz jedan predlog da se pre upućivanja konačnog predloga zakona održi javna rasprava u Narodnoj skupštini ili po ugledu na praksu iz prethodnih mandata, možda i zajednička sednica, nadležna dva odbora po ovom pitanju. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Uvažena ministarka, osetila sam potrebu da se javim po ovom amandmanu. Zapravo, čekam na reč već punih sat vremena. Poslanička grupa SPS smatra da ovaj amandman treba odbiti. Pre svega, osloniću se i na diskusiju u raspravi u načelu. Jedna od ključnih izmena i dopuna upravo jeste član 14. koji predviđa da se u Srbiji uvede sistem uređenja plovnih puteva po ugledu na Rajnski sliv. Ja smatram da je ovo izuzetno dobro rešenje i treba pružiti priliku i Direkciji da u skladu sa svojim poslovanjem i planira i vrši nadzor nad poslovima koji se tiču održavanja plovnih puteva, s jedne strane, ali i pustiti Ministarstvo da vrši upravni nadzor kada je u pitanju ova oblast.
Još 2010. godine ovaj zakon je usvojen. Smatram da i ove izmene i dopune zakona nisu kozmetičke prirode i one jesu u skladu sa našim daljim usklađivanjem pravnih propisa sa propisima EU, te stoga ne treba prihvatiti ovaj amandman. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Što se tiče SPS amandman o kome raspravljamo sada nije dovoljno jasan. Sada je koleginica pokušala da argumentaciju predlagača promeni, verujem da će uvažena ministarka odgovoriti na ovo pitanje, a činjenica jeste da sve akte, podzakonske akte, ali i zakonska rešenja u svim ministarstvima pripremaju stručni timovi.
Složićete se da akt ipak mora da potpiše jedno lice, a to ne može biti ministarstvo. Ministar je upravo taj koji je odgovorno lice i koje vodi ministarstvo, koje je odgovorno i nadležno, pa samim tim mora da potpiše i podzakonske akte. To mu je u nadležnosti. Hvala.

Hvala vam uvažena predsednice.
Poštovani gospodine ministre Đorđeviću, saradnici iz Ministarstva i poštovani oficiri, kolege narodni poslanici, Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama za 2016. godinu predstavlja kontinuitet doslovnog ispunjavanja naših međunarodno prihvaćenih obaveza koje proizilaze prevashodno iz članstva Srbije u OUN, ali i drugim međunarodnim organizacijama i tačno je da je od izuzetne važnosti za spoljnu politiku naše zemlje. Srbija ovime i pokazuje jasnu opredeljenost da svojim angažovanjem nastavlja da doprinosi očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.
Mi kao država imamo dugu tradiciju kada je u pitanju učešće naših pripadnika odbrambenih snaga u mirovnim misijama. Značajni doprinos je u održavanju međunarodnog mira i bezbednosti dala i SFRJ, koja je u tadašnjem sastavu JNA imala preko 70 hiljada profesionalnih pripadnika vojske. Ovo učešće Vojske Srbije u mirovnim misijama može se smatrati nastavkom saradnje i tradicije angažovanja naših pripadnika u tim misijama uzimajući u obzir da je Republika Srbija bila sastavni deo SFRJ.
Jedan od primera koji jesu pominjani danas kada je u pitanju ta tradicija jeste i učešće naše misije na Sinajskom poluostrvu od 1965. do 1967. godine kada je zabeleženo impresivno učešće pripadnika tadašnje JNA, preko 14 hiljada pripadnika u 22 rotacije snaga učestvovalo u misiji i samim tim smo bili najbrojniji kontingent. Kasnije smo uzimali učešće u misijama u Jemenu, Iraku, Iranu, potom u Namibiji i poslednjoj misiji UN u Angoli.
Ovim učešćem stečen je veliki ugled u svetu, uspostavljena je dobra saradnja na međunarodnom bezbednosnom planu, i stečeno iskustvo, verujem da i Republika Srbija danas koristi.
Za sam bezbednosni sistem naše zemlje učešće u ovim operacijama višestruko je značajno, ne samo zbog uspostavljanja novih vojnih veza već i sticanja i razmenjivanja postojećih iskustava, i ono što je bitno za pripadnike odbrambenih snaga jeste da se upoznaju sa standardima i operativnim procedurama koje im, svakako, koriste za buduće aktivnosti.
U okviru godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga u multinacionalnim operacijama za 2016. i 2017. godinu, predviđen je ne samo angažman pripadnika vojske i Ministarstva odbrane već i vojnomedicinskih kapaciteta. Ono što bih pohvalila posvećujete i učešću žena, odnosno povećanju broja žena koje će učestvovati u ovim mirovnim misijama.
U ovom trenutku mi učestvujemo u sedam misija pod okriljem UN. To je ukupno 332 pripadnika što Ministarstva odbrane, što Vojske Srbije i 11% čine žene, odnosno 38%, što mogu reći da je dobar korak ka ravnopravnom učešću i zastupljenosti žena u ovoj oblasti koja tradicionalno je pripadala jačem polu, bar kad je u pitanju oficirski, odnosno podoficirski čin. Naravno, na procenat učešća žena u mirovnim operacijama utiče svakako i činjenica da mali broj žena i danas ispunjava one osnovne uslove za angažovanje u misijama. Jedan od tih uslova jeste i da imaju oficirski, odnosno podoficirski čin i da imaju šest godina radnog staža.
Podsetiću da je Srbija tek 2011. godine dobila prvi puta potporučnice, a da je prva žena oficir upućena u mirovnu misiju, ako se ne varam u Kongu tek 2013. godine i verujem da će se nastaviti sa tendencijom rasta i da ćemo u narednom periodu imati veći broj žena angažovanih u mirovnim operacijama, posebno u onim koji se tiču poskonfliktnih područja.
Ono što je novina u planu za 2017. godinu, a želela sam da istaknem, jeste naše učešće u evropskim operacijama na Mediteranu. Ovo je izuzetno značajno za Srbiju i posebno jer smo kao tranzitna zemlja jedno od najopterećenijih država kada je u pitanju migrantska kriza.
Na samom kraju, želim da istaknem da je upravo činjenica da je Vojska Srbije pozvana da učestvuje u više od 20 multinacionalnih operacija, ukazuje da je naša zemlja prepoznata kao pouzdan partner i aktivan činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu. Svakako se radujem što će sve poslaničke grupe koliko sam shvatila podržati ovo. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.
Uvažena ministarka, saradnici iz Ministarstva, kolege narodni poslanici, ja bih na samom početku želela da podsetim da je Republika Srbija od 2010. godine započela implementaciju savremenog standarda u oblasti vodnog saobraćaja i to usvajanjem Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama koji je donet 2010. godine, potom Zakon o pomorskoj plovidbi 2011. godine i Zakon o državnoj pripadnosti i upisu plovila 2013. godine i time smo oblast vodnog saobraćaja regulisali i u skladu sa međunarodnim konvencijama i drugim međunarodnim dokumentima.
Na osnovu dostavljenog Predloga zakona za izmene i dopune Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama i pregleda odredaba koje se menjaju, odnosno dopunjuju, možemo da konstatujemo da su ove izmene u cilju daljeg unapređenja vodnog saobraćaja u Republici Srbiji. Srbija poseduje povoljne ekonomske i geografske karakteristike za unutrašnji i vodeni transport i takođe ima interese da stimuliše prevoz na unutrašnjim plovnim putevima.
Glavni vodni putevi u Srbiji su reke Dunav, Sava i Tisa sa ukupno 960 kilometara i mreža vodenih sistema u sklopu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav sa oko 600 kilometara, što daje da ukupna površina plovnog puta u Republici Srbiji iznosi 1.680 kilometara i zato je ovaj vid saobraćaja potpuno važan kao i svi ostali vidovi saobraćaja posebno sa aspekta transporta robe i prevoza putnika, razvoja privrede i turizma.
Poslednje izmene i dopune Zakona o plovidbi usvojene su u februaru 2015. godine, čime se nastavio proces daljeg usaglašavanja naše regulative sa praksom i transportnom politikom EU koja je po mnogo čemu i ekonomski i efikasnija i ekološki prihvatljivija. Nakon usvajanja ovog zakona u Narodnoj skupštini smo usvojili i Zakon o privatnom obezbeđenju i jedan potpuno novi zakon u našem zakonodavstvu, a to je Zakon o istraživanju saobraćajnih nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Ovo je svakako zahtevalo neka usklađivanja kada je u pitanju Zakon o plovidbi.
Usvajanjem Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju formiran je i Centar za istraživanje nesreća, jedna nezavisna institucija koja na stručan način treba da vrši istražne postupke. Ovo je sa aspekta bezbednosti ljudi i imovine izuzetno važno jer svaki istražni postupak može nam dati analizu, jasnu sliku zapravo, koji su to propusti i koje su moguće reakcije na određene nepredviđene ili predviđene situacije i ovo dalje pruža mogućnost za unapređenje mera zaštite, svakako dopune propisa ukoliko je neophodno i povećanje opšte bezbednosti.
Upravo jedna od izmena i dopuna važećeg Zakona o plovidbi tiče se bezbednosti i to član 13. Predloga zakona o plovidbi kojim se dopunjuje član 70. važećeg zakona uvođenjem obaveze da domaći brodari donose plan hitnih mera za pomoć žrtvama i porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama. Ovo je svakako u skladu sa ovim zakonom, ali sa odredbama uredbe Vlade donete u skladu sa Zakonom o istraživanju nesreća.
Drugo usklađivanje, o tome je puno bilo reči danas, jeste usklađivanje sa Zakonom o privatnom obezbeđenju. Predloženo je da brodari, lučki operateri i direkcija moraju da organizuju sigurnosnu zaštitu angažovanjem subjekata licenciranih za obavljanje ove delatnosti privatnog obezbeđenja. Istom odredbom se obavezuju da usvoje sigurnosne planove.
Što se SPS tiče, za nas je ovo rešenje prihvatljivo. Vrlo ste jasno obrazložili malopre i zašto je ovo važno.
Jedna od novina jeste drugačije uređenje tehničkog održavanja vodnih puteva. Činjenica jeste da je direkcija imala monopol kada je u pitanju održavanje i ne samo održavanje, već i planiranje i sam nadzor nad ovom delatnošću. Ovaj način tehničkog održavanja koji je u Predlogu zakona je po ugledu na Rajnski sliv, gde organ utvrđuje standarde, a održavanje plovnog puta prepušta privredi. Ovo je dalo dobre rezultate i svakako pozdravljamo i to što će direkcija ostati da vrši nadzor nad ovim poslovima. Smatramo da će se svakako i budžetska sredstva efikasnije koristiti, a privredni subjekti će kroz angažovanje koristiti i neke nove radnike.
Od 2010. godine započeta je reforma luka. Koleginica Nada Lazić je nabrojala sve luke u Srbiji, a ja ću pomenuti samo najvažnije, a to su Beograd, Pančevo, Smederevo i Prahovo, jer su ona u najvećem obimu povezana sa glavnim drumskim i železničkim saobraćajnim čvorovima, što olakšava transport robe i putnika u domaćem međunarodnom saobraćaju.
Ponovo se vraćam na izmene i dopune iz 2015. godine. Želim da podsetim javnost, a i kolege da smo tada usvojili novu klasifikaciju luka, propisali strožije infrastrukturne uslove za luke od međunarodnog značaja, uveli smo lučke koncesije i po prvi put uveli proceduru o tzv. transparentnosti rada luka.
Ovo je u mnogome doprinelo razvoju lučke delatnosti, ali i uređenju celokupnog sistema transporta u Srbiji. Sada se Predlogom zakona daje mogućnost uvođenja još privrednih društava, čime se zaokružuje ovaj proces reforme luka, ako mogu tako da kažem i to je sa aspekta SPS vrlo prihvatljivo.
Posebno pitanje u ovom zakonu tiče se člana 47. zakona, a ono se odnosi na uređenje čarteringa jahti. Imali smo prilike i na sednici Odbora danas da čujemo na koji način se vrši delatnost iznajmljivanja vozila za rekreaciju i u kojoj meri je zapravo ovo crna zona poslovanja. Vlasnici plovila izdaju svoje jahte bez kontrole države, bilo da su u pitanju plovila domaće državne pripadnosti ili da su plovila na kojima se vije strana zastava.
Nesporna je potreba za uređenje ove oblasti jer ova problematika ima dva aspekta, i ekonomski i bezbednosni. Prema podacima veliki broj plovila za rekreaciju koja se izdaju rade pod zastavama stranih država. Pripadnost plovila drugoj državi podrazumeva poresku politiku te države. To u prevodu znači da bez ikakve naknade na našim plovnim putevima se obavlja delatnost od strane onih koji nisu čak ni registrovani za tu delatnost.
Sa druge strane, izuzetno mali broj plovila za rekreaciju je registrovan u Agenciji za privredne registre za obavljanje ove delatnosti jer se zahteva ispunjavanje posebnih uslova za registraciju plovila i svakako plovila zahtevaju posebne preglede.
Smatramo da na ovome treba posebno raditi jer je sve veći broj onih koji su vlasnici plovila u Republici Srbiji, a samim tim se i povećao broj onih koji svoja plovila izdaju i posluju nezakonito. Vlasnici plovila, ako što sam rekla, nezakonito posluju i nažalost ovo otvara brojna pitanja. Prvo, da li su vlasnici svojih plovila koja su registrovana kao plovila za rekreaciju osigurana i da li ti vlasnici zahtevaju od klijenata posedovanja dozvole za upravljanje? Da li obezbeđuju sve zahteve za plovidbu u pogledu broja članova posade i čime garantuju zakupcima, odnosno svojim klijentima da su ispunili sve uslove za bezbednu plovidbu.
Ministarstvo kao predlagač treba da dobije podršku za ovo rešenje jer je zaista vreme da se u ovoj oblasti ko na koji način može da izdaje plovila verujemo da će ova odredba biti iskorak u rešavanju ovog problema i svakako doprineti i budžetu, ali i građanima.
Na samom kraju želela bih da zaključim da SPS smatra da je svaka izmena i dopuna proizašla iz dobre namere i stručnih ljudi u državi, ali i zainteresovanih subjekata, da predstavljaju potrebu za daljim usklađivanjem sa komunitarnim pravom i da su proizvod primene pojedinih odredaba u praksi. Mi ćemo podržati i ovaj Predlog zakona i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje, koji je danas na dnevnom redu, o čemu će kasnije govoriti moja koleginica. Hvala.

Hvala vam uvažena predsednice.
Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, za SPS je izuzetno važan.
Važan je, evo iz kojih razloga. Pre svega ovaj sporazum koji je potpisan 2012. godine, mogu da kažem da obeležava početak jedne uspešne i kvalitetne bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan.
Ono što je takođe važno jeste da ovaj sporazum, ovaj zajam zapravo, pokriva deo deonice jednog velikog infrastrukturnog projekta koji se u Srbiji završava u skladu sa nacionalnom strategijom razvoja transporta u Republici Srbiji.
Ono što je za socijaliste važno da istaknemo da nije bilo ovog projekta, zapravo ovog sporazuma, projekat izgrade tzv. Koridora 11 u Srbiji ne bi ni počeo.
Kada je u pitanju zaduživanje za infrastrukturne projekte koje su pominjale kolege danas tokom rasprave, ja bih ponovila jednu činjenicu, a to verovatno i vi ministre znate, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka obezbeđuju sredstva za velike infrastrukturne projekte uz najpovoljnije uslove, ali isključivo za one projekte koji su evropskog značaja.
U našem slučaju u našoj putnoj mreži to je Koridor 10. Autoput E-763 čija je deonica predmet ovog sporazuma još uvek nema taj značaj, bez obzira na to što povezuje Srbiju i Crnu Goru ova deonica auto puta Beograd – Južni Jadran, je zapravo pravac koji u širem smislu povezuje i Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i morskim putem Italiju. Zapravo, proteže se od Temišvara preko Beograda, Vršca, zapravo Čačka, Požege, Podgorice do Bara i morskim putem do Barija.
Sama deonica na koju se odnosi zajam je deonica Ljig- Preljina 40,6 kilometara i sastoji se iz tri deonice. Izgradnja ovih deonica počela je 25. februara 2013. godine, i na samoj trasi nalazi se veliki broj objekata i to pet tunela, 66 mostova, nadvožnjaci ukupne površine 60 hiljada metara kvadratnih, 40 regulacija vodotokova je urađeno, 46 potpornih zidova, izgrađena tri odmorišta i dve petlje Takovo i Preljina.
Glavni izvođač ovih radova koji je predviđen ovim sporazumom je građevinska firma „Azbirt“ iz Azerbejdžana, i možemo da ocenimo da tokom realizacije ovog projekta ova azerbejdžanska firma se svakako pokazala kao kredibilan partner, ali i kao prijatelj Srbije.
Izgradnjom ovog autoputa aktivirana je i domaća građevinska operativa. Pored azerbejdžanske firme koja je glavni izvođač ovih radova, radove podizvođača, dobavljača, kooperanata izvodi 101 srpska firma.
Poslanička grupa SPS je prilikom usvajanja ovog sporazuma 2012. godine dala punu podršku tadašnjoj Vladi i glasala za ovaj sporazum polazeći od značaja kapitalnih investicija za razvoj Srbije, ali i značaja samog putnog pravca o kome govorimo, budući da je to zapravo najoopterećenija saobraćajnica u Srbiji danas.
Svedoci smo da regionalni razvoj svakako u Srbiji danas zavisi od razvoja saobraćajne infrastrukture. Mnoge lokalne samouprave, posebno one koje su pograničnim područjima, najčešće istočna i zapadna Srbija suočavaju se sa odlaskom investitora, zapravo odustajanjem investitora baš zbog nedostatka infrastrukture.
Za nas završetak ovog projekta potvrđuje još nešto. To je da je Republika Srbija spremna da obezbedi kontinuitet u realizaciji ključnih nacionalnih projekata bez obzira na ko je te projekte započeo i ja verujem da će i u budućnosti buduće vlade sve projekte koje današnja Vlada pokreće biti u mogućnosti i spremne da realizuju.
Ono što nam predstoji jeste pronalaženje novih i efikasnih formi, kreditiranje finansiranja budućih projekata jer oni su zaista neophodni za Srbiju. Izgradnjom i završetkom ovog projekta o kome govorimo danas verujem da će čitava zapadna Srbija krenuti da se razvija i SPS će svakako podržati ovaj sporazum i sve druge sporazume koji su u interesu razvoja Srbije. Hvala.

Hvala vam, uvažena predsednice.
Poštovani ministre, pre svega hvala vama na strpljenju i posvećenosti ovoj temi danas. Imali smo prilike mnogo toga danas da čujemo. Mnogi poslanici su izlazili iz teme, ili da kažem imali jedan širi pristup ovoj temi. Za razliku od većine članova opozicije, SPS ne smatra da je ovaj sporazum štetan za državu.
Takođe, ponovila bih ono što sam i u uvodnom izlaganju rekla danas, a to je – da nije bilo potpisivanja ovog sporazuma, da ni sam projekat izgradnje autoputa Beograd-Južni Jadran ne bi počeo.
Ono što bih takođe naglasila, zapravo to ste i vi tokom diskusije potvrdili danas, da ne samo da nije štetan, nego ovakav sporazum koji je potpisan u vreme kada je potpisan, bio je jedini ispravan i moguć, s obzirom da Koridor 11 nije još uvek dobio evropski značaj, jer da bi dobio evropski značaj, mora da bude priznat i od evropskih institucija.
Stoga, hvala vama i nadam se da ćemo u narednom periodu svakako pronaći nove forme kreditiranja i finansiranja onih infrastrukturnih projekata koji će pomoći razvoju Srbije. Hvala.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.
Poštovani gosti iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, dobro došli u ovaj visoki dom. Narodna skupština u okviru svojih nadležnosti vrši izbor sudija, javnih tužilaca koji se po prvi put biraju na tu funkciju i izuzetno je važno da ova izborna funkcija, za parlament je izuzetno značajna, znamo da odgovorno i stručno pravosuđe jeste temelj svake pravno uređene države i temelj u ostvarivanju i zaštiti ljudskih i građanskih prava koja su garantovana i Ustavom Republike Srbije.
Pravosuđe je nažalost godinama u žiži javnosti i to negativnom. Najčešće je prisutan stav da je pravosuđe sporo, da sudski postupci predugo traju i da je pravda spora i teško dostupna. Ovakav stav javnosti, ali i ranjivo stanje našeg pravosuđa dodatno nas obavezuje da biramo najbolje. Uz kvalitetne zakone i zakonska rešenja iz oblasti pravosuđa ovo stanje zavređuje još jednu terapiju, a to jeste izbor najboljih za nosioce pravosudnih funkcija. Svako suprotno rešenje produbljuje ovo stanje, a to veoma skupo košta i građane Srbije i samu državu.
Kandidati koji se po prvi put biraju, nesumnjivo su za SPS pravilno selektovani i u tom pravcu odajemo priznanje i Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca kao predlagačima, jer se iz biografija i samih obrazloženja vidi kvalitet koji je za naše građane važan. Uvereni smo da su odluke o kojima danas raspravljamo utemeljena na stručnim referencama i profesionalnom odnosu prema radu svih predloženih kandidata.
Verujemo da će se izborom ovih kandidata značajno doprineti poboljšanju efikasnosti rada sudova, ali i dostupnosti pravde građanima Republike Srbije i pravnoj sigurnosti kao suštinskom cilju svakog pravnog poretka.
Poslanička grupa SPS pruža podršku predloženim kandidatima i u danu za glasanje svakako ćemo glasati za ove kandidate uz želju da svoju funkciju ovi mladi ljudi obavljaju odgovorno. Hvala vam.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.
Poštovani predsedniče Vlade, poštovani ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, smatram da je povređen član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Najgrublja povreda dostojanstva Narodne skupštine od strane predstavnika opozicije - svoditi Narodnu skupštinu na nivo rijalitija je besraman stav i smatram da, u najmanju ruku, kolega koji je uvredio ne samo narodne poslanike, već i narodne poslanice treba da se izvini. Hvala.

Hvala vam predsedavajući.

Uvaženi ministre, saradnici iz Ministarstva, kolege narodni poslanici, ja ću nekoliko minuta da se osvrnem na sva tri predloga zakona koji su danas na dnevnom redu, a koji jesu prilog jačanju ugleda Republike Srbije u međunarodnoj zajednici.

O ovome je bilo reči, u pravnom sistemu Republike Srbije ne postoji opšti pravni akt kojim se uređuju pitanja i uvođenja i sprovođenja i ukidanja, ali i nadzora međunarodnih restriktivnih mera. Do sada smo ove mere sprovodili na osnovu odluka Ujedinjenih nacija, na osnovu odluka međunarodnih sudova i na osnovu drugih međunarodnih organizacija, čiji smo član kao država.

Iako nas članstvo u UN, Organizaciji za evropsku bezbednosnu saradnju, kao i drugi međunarodnim organizacijama ne obavezuje na direktno donošenje ovog opšteg pravnog akta koji bi na sveobuhvatan način regulisao ovu oblast.

Usvajanje ovog zakona, verujem da će ubrzati proces primene međunarodnih mera, ograničavanja i značajno unaprediti kapacitete države u ispunjavanju ovih međunarodnih obaveza.

Drugi, rekla bih, još važniji razlog za donošenje ovog zakona leži u činjenici da standardi EU zahtevaju da se tokom pregovora u Poglavlju 31. usvoji zakon o međunarodnim restriktivnim merama i odgovarajući podzakonski akti za sprovođenje ovih mera.

Evropska unija primenjuje dva tipa ograničenja, mere usvojene od strane Saveta bezbednosti UN, koje članice EU primenjuju direktno i autonomne mere ograničavanja koje se uvode na osnovu člana 215. Ugovora o funkcionisanju EU koje države članice direktno primenjuju.

Usvajanje ovog zakona o međunarodnim restriktivnim merama i sa tog aspekta treba da predstavlja i nadogradnju i dopunu postojećih i zakonodavnih i administrativnih okvira za sprovođenje restriktivnih mera.

Sam predmet ovog zakona jeste propisivanje i postupaka za uvođenje, sprovođenje, ukidanje, ali i nadzor nad primenom međunarodnih restriktivnih mera koje će Republika Srbija u budućnosti sprovoditi.

Praksa i standardi UN, EU, kao i država u okruženju propisuju i vrednosti koje se štite restriktivnim merama, odnosno cilj uvođenja mera, kao što su očuvanje i uspostavljanje međunarodnog mira i bezbednosti, poštovanje ljudskih prava i osnova sloboda, razvoj i jačanje demokratije, kao i drugi ciljevi u skladu sa međunarodnim pravom. I upravo u članu 2. Predloga zakona u skladu sa navedenom praksom jesu definisani ciljevi uvođenjem međunarodnih mera ograničavanja.

Osim odluka međunarodnih organizacija, čije sprovođenje proizilazi iz članstva Republike Srbije u njima ili ostvarenja spoljno političkih prioriteta. U zakonu se propisuje mogućnost sprovođenja odluka i drugih subjekata, kao i sprovođenje sankcija po nekom drugom osnovu koje je u skladu sa međunarodnim pravom, a na osnovu prakse država u okruženju. To znači da će ovaj zakon dati šire mogućnosti za primenu međunarodnih restriktivnih mera, ne samo kada je u obavezi Republika Srbija da ih sprovodi po osnovu članstva, već i kada se oceni da je to sa stanovišta naše države oportuno interesima.

Shodno zakonodavnoj praksi u Republici Srbiji i analiziranim standardima u ovoj oblasti možemo reći da ovaj zakon po svojoj strukturi sveobuhvatno reguliše ovo pitanje i sigurno će doprineti efikasnoj primeni ovih mera.

Imajući sve to u vidu smatramo da će usvajanje ovog zakona o međunarodnim restriktivnim merama biti izuzetno značajno, posebno imajući u vidu planove Republike Srbije da pregovore o svim poglavljima završi i zatvori do 2018. godine.

Pred nama je još jedan bilateralni Sporazum o ukidanju viza za nosioce diplomatskih specijalnih i službenih pasoša koje treba da ratifikujemo. Ovaj sporazum ste potpisali vi prošle godine u Bejrutu sa vašim kolegom ministrom inostranih poslova Libana. Svakako da ovaj sporazum jeste i želja i spremnost dve strane za dalji razvoj bilateralnih odnosa, koji imali smo prilike da čujemo danas, su izuzetno dobri, zapravo stabilni, bez otvorenih pitanja.

Srbija je članica Saveta Evrope od 2003. godine i od tada smo pristupili brojnim, ratifikovali zapravo brojne konvencije. Ova konvenciju, Evropska konvencija o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica ili vlasti, poznata kao Madridska konvencija, ratifikovalo je 38 država članica Saveta Evrope i smatram da ćemo u Danu za glasanje jednoglasno usvojiti ovu rezoluciju.

Cilj konvencije je podsticanje saradnje lokalnih i regionalnih vlasti država potpisnica putem zaključivanja sporazuma. Znači, Madridska konvencija ogleda se u pružanju mogućnosti za sklapanje tipskih ugovora koji regionalnim i lokalnim akterima daju adekvatnu osnovu za dugoročno planiranje saradnje iz okvira svoje nadležnosti sa partnerima u susednim državama. Time ćemo omogućiti direktnu saradnju pograničnih jedinica uz poštovanje teritorijalnog suvereniteta zemalja pogranične oblasti.

Do sada je Srbija bila u mogućnosti da koristi instrumente prekogranične saradnje na bazi ad hok projekata u okviru programa prekogranične saradnje EU u okviru druge komponente instrumenata predpristupne pomoći. Ovi programi jesu korisni, ali bi razvojni efekat bio vidljiviji i brže ostvarljiv ukoliko bi lokalne zajednice imale na raspolaganju instrumente koji su određeni ovom konvencijom.

Ratifikacijom ovog dokumenta doprinećemo unapređenju prekogranične saradnje pograničnih regiona i lokalnih samouprava u Srbiji sa partnerima iz susednih država, naročito članica EU.

Uz čestitke vama i Ministarstvu spoljnih poslova na svim postignutim rezultatima u prethodnoj godini, ja ću još jednom ponoviti ono što je moj uvaženi kolega ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe rekao SPS će glasati za sva tri Predloga zakona.

Hvala.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući. Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, vrlo kratko ću, zapravo u nekoliko minuta, obrazložiti razloge podnošenja ovog amandmana.
Pre svega, želim Ministarstvu da se zahvalim na razumevanju i što je prepoznalo značaj ovog amandmana. Do sada u Republici Srbiji bilo je kažnjivo samo pružanje usluga prostitucije. Mi smo, dodavanjem još jednog protivpravnog obeležja, odnosno kažnjavanjem onih koji koriste ove usluge, zapravo hteli da na jedan način ispravimo nepravdu koja je godinama bila u Srbiji, a to je da, složićete se, nije pravedno da samo oni koji pružaju ove usluge, odnosno samo jedna lica u ovom prekršaju budu kažnjena.
U raspravi u načelu govorila sam o različitim pristupima i različitim praksama koje postoje i u državama Evropske unije, ali i u svetu. Bez obzira na pristupe, od legalizacije koja postoji u nekim državama do potpune zabrane prostitucije, od pristupa gde je zabranjena prostitucija, ona se toleriše. Sve ove države sigurno, a složiće se i moje kolege sa mnom, ne promovišu ovaj najstariji zanat.
U samom mišljenju piše da se amandman prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju. Ja ću navesti dva razloga. Prvi jeste smanjenje prostitucije u Srbiji. Verujem da će na ovaj način, tj. ovom merom, broj potencijalnih korisnika ovih usluga biti manji, a samim tim i broj onih koji te usluge pružaju, ali takođe mislim da ova mera može da bude jedan korak ka uvođenju modela koji je za Srbiju izuzetno značajan i rekla bih možda i najbolji, ako uzmemo u obzir sve okolnosti u kojima živimo danas, a to je uvođenje švedskog modela, te molim Ministarstvo da u narednom periodu, a na osnovu rezultata koje će dati ova mera, pripremi jednu širu javnu raspravu i možda i promeni ovaj zakon. Hvala.

Hvala vam predsednice.
Ja se javljam po amandmanu kolege Janka Veselinovića, još jednog u nizu amandmana – briše se, o kojima danas raspravljamo.
Naime, MUP je tokom javne rasprave prihvatilo od strane reprezentativnih sindikata predlog da se rok za prijavu smanji sa osam na pet dana. Smatram da je to rešenje ispravno.
Ono što želim da istaknem danas, kao zaključak jeste, da iako duboko verujem da je kolega Veselinović i iskusan pravnik i vredan poslanik, prosto stičemo utisak da ovi amandmani jesu ništa drugo nego takmičenje sa kolegom Pavićevićem, koji je zapravo najbrojniji kada je u pitanju predlaganje amandmana u parlamentu i verujem da je do kraja mandata u tom smislu nedostižan. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.
Poštovani ministre, poštovana gospođo Ljubičić, poštovani gospodine Rebiću, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ne umanjujući značaj Zakona o policiji, novog zakona koji je izuzetno važan za Republiku Srbiju, ja ću svoje izlaganje usmeriti na druga dva zakona koja su objedinjena ovim pretresom.
Usvajanje Zakona o javnom okupljanju jeste neophodno, ne samo zbog činjenice da je nastupio pravni vakum, kao posledica ocene Ustavnog suda o određenim odredbama prethodnog zakona o okupljanju građana, već iz razloga što ovaj zakon predviđa uređenje ustavne slobode okupljanja.
U decembru prošle godine na zajedničkom sastanku imali smo priliku, zapravo članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, da razgovaramo sa predstavnicima Ministarstva o Predlogu zakona o javnom okupljanju i tada smo čuli da su, u odnosu na Nacrt zakona koji je krenuo u javnu raspravu, bukvalno svi predlozi, koji su bili pravno mogući, uneti u Predlog zakona. Koliko je bilo važno održati ovaj sastanak, govori činjenica da su nakon ovog sastanka neke sugestije naknadno unete u predlog, a koji danas razmatramo.
Ako uporedimo ovaj predlog zakona sa doskora važećim Zakonom o javnom okupljanju građana, možemo reći da je ovaj zakon liberalniji i precizniji, a ono što je važno istaći jeste da je ovo jedini propis u našem zakonodavstvu koji uređuje uopšte javne skupove. Neke države jednim zakonom regulišu isključivo građansko pravo na okupljanje, dok se obaveze i izvesna ograničenja propisuju drugim zakonima.
Naš zakon uređuje i ustavnu slobodu okupljanja, ali i samoorganizaciju skupova, odnosno u sebi sadrži onaj tehnički deo koji reguliše obavezu organizatora, način prijavljivanja skupa, sprečavanje i prekidanje okupljanja, ali i ovim zakonom su predviđena ograničenja slobode okupljanja u skladu sa članom 54. Ustava Republike Srbije i u vezi sa ovim bih rekla da se ne slažem sa tvrdnjom opozicije da član 8. Predloga zakona nije u skladu sa Ustavom, jer upravo sve što je navedeno u članu 8. jeste ono što tretira i odredba u članu 54. Ustava Republike Srbije, a to je bezbednost Republike Srbije, zaštita javnog zdravlja, morala i zaštita prava drugih.
Sam pojam javnog okupljanja u ovom zakonu nije promenjen, ali je specifičnost u ovoj odredbi, u odnosu na druge države, to da su ovim zakonom obuhvaćeni i komercijalni skupovi, odnosno drugi oblici okupljanja kojima je svrha ostvarivanje kulturnih, verskih, sportskih i drugih zabavnih interesa.
U odnosu na Zakon o okupljanju građana, sam pojam okupljanja je liberalniji. Zapravo, moguće je okupljanje u pokretu, ne samo na mestu polaska i mestu završetka kretanja, već i na određenim mestima, odnosno tokom kretanja. Ovo rešenje jeste uneto nakon sastanka koji sam pomenula, a koji je održan u Narodnoj skupštini, i jeste u prilog građanima u pogledu izražavanja svojih stavova.
Zakonom je preciznije određen prostor na kome nije dozvoljeno javno okupljanje zbog karakteristika samog mesta i njegove posebne namene, jer u prethodnom zakonom prostori za javne skupove određivani su isključivo aktom opštine, odnosno gradova i smatramo da je ovo rešenje izuzetno dobro, jer samouprava će biti lakše sa aspekta njihovog postupanja da imaju zakonito ograničenje u pogledu mesta, a kasnije i mogućnost da razrade svoj spisak. Takođe, smatramo da je dobro rešenje i nešto fleksibilnije vreme okupljanja u odnosu na prethodni zakon. Ono odgovara kako građanima, tako i službama koje su u funkciji javnog skupa.
Drugi deo, tehnički deo zakona, tiče se same organizacije skupova, odnosno obaveze i odgovornosti organizatora, načina prijavljivanja, ali i sprečavanja i prekida samog okupljanja i tu nisu izvršene bitne izmene. Novina jesu spontana, mirna okupljanja. Ona jesu realnost i ona postoje i trebalo ih je uneti u zakon, jer bez obzira što po svojoj prirodi ona ne podležu prijavi, na ovaj način se ustanovljava nadležnost državnog organa da postupa na zakonom utvrđen način, i to u smislu obaveze preduzimanja posebnih mera, a u slučaju pojave nepredviđenih ekcesa, odnosno narušavanja javnog reda i mira, pogotovo što za njih ne važi vremensko ograničenje iz člana 7. Predloga zakona.
Na kraju, kada je ovaj zakon u pitanju, iznela bih jedno zapažanje, a to je da je Ministarstvo prihvatilo i predloge da predviđeni rok za dopunu prijave nadležnom organu za prijavu skupa bude skraćen sa osam na pet dana uz jednu sugestiju, ovo pozdravljamo, da se i rok za dopunu prijave u slučaju nedostatka produži sa 12 na 24 sata. U tom smislu, ne bi bilo loše da Ministarstvo razmotri, još jednom, da li bi bilo dobro da se ovaj rok produži, a naravno intervenisalo bi se onda odborskim amandmanom.
Razlozi za donošenje novog zakona o javnom redu i miru jesu mnogobrojni. O tome smo, takođe, imali prilike danas da slušamo. Svakako je bilo potrebno usvajanje novog zakona, jer duh vremena zahteva i novu regulativu, ali svakako je bilo potrebno da se izvrše određena usklađivanja sa svim zakonima koji su u međuvremenu doneti, kao što je Zakon o prekršajima iz 2013. godine, a u pogledu prekršajnih kazni, pa je došlo do usklađivanja odredaba sa novim prekršajnim institutima, kao što je, na primer, rad u javnom interesu. Izvršena su i potrebna usklađivanja kako bi komunalna policija i inspekcijski organi mogli neometano da vrše svoje dužnosti.
U skladu sa vremenom kojim raspolažem, ja bih se osvrnula samo na tri odredbe ovog zakona. Predlog zakona o javnom redu i miru vrši proširivanje pojma javnog mesta, odnosno vrši se preciziranje mesta izvršenja prekršaja po osnovi remećenja javnog reda i mira. U važećem zakonu ovaj pojam nije bio jasno definisan, a usled čega je bilo otežano utvrditi obeležja učinjenih prekršaja. Član 2. u poslednjem stavu proširuje pojam javnog mesta na ona mesta koja se u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana ne smatra javnim mesto, ako je to mesto dostupno u pogledu ili čujnosti sa javnog mesta ili je posledica nastupila na javnom mestu.
Ovde se nameće jedne dilema - da li je javni prostor i internet? Zakon o elektronskim komunikacijama definiše komunikacione mreže.
U tom kontekstu bih vam postavila pitanje da li zakon reguliše ovaj prostor, da li uzima u obzir, mislim uzimajući u obzir da ovaj prostor može biti mesto koje je dostupno pogledu ili čujnosti sa javnog mesta?
Druga novina, koju moje kolege nisu pomenule jeste novina koja prati moderne tehnologije, a tiče se upotrebljavanja uređaja na daljinu, odnosno letilice ili tzv. dronovi. Ovi uređaji često se zloupotrebljavaju, sada već koriste i za razne prekršajne radnje, upravo zbog ove prazne praznine.
Podsetiću da smo novim Zakonom o vazdušnom saobraćaju definisali pojam ovih bespilotnih letilica, odredili bliže uslove za njihove bezbedno korišćenje, ali i propisali uslove za lica koja će ih koristiti. Smatramo da je uvođenjem, zapravo kažnjavanje zloupotrebe korišćenjem ovih uređaja izuzetno važno i da će svakako uticati na bezbednost građana.
Poslednja odredba na koju bih se posebno osvrnula jeste član 16. Predloga zakona, i ovaj Predlog zakona kao i važeći zakon definiše pojam prostitucije i predviđa prekršaj za pružaoce seksualnih usluga u zamenu za novac ili neku drugu korist.
Poslanička grupa SPS je predložila samo jedan amandman na sve ove zakone i upravo amandman na ovaj član zakona, dodavanjem još jednog obeležja protiv pravnog delovanja. Uz opširno obrazloženje koje smo dostavili uz sam amandman, u nekoliko minuta bih iznela samo činjenice. Republika Srbija je kao potpisnik brojnih međunarodnih sporazuma i brojnih konvencija preduzela, zapravo obavezu da preduzima mere za suzbijanje prostitucije i trgovine ljudima, kao i eksploatacije žena i dece. Sama prostitucija je u neformalnoj, znači sivoj zoni, i to utiče na povećanje i nasilje nad ženama i devojčicama koje su najčešće upravo žrtve seksualne eksploatacije.
Upravo se uvođenjem prekršajnih mera za korisnike usluga prostitucije može doprineti i suzbijanju trgovine ljudima. U Evropi postoje različiti pristupi, kada je prostitucija u pitanju, od potpune kriminalizacije, delimične dekriminalizacije do potpune legalizacije. Model koji je dao najviše efekata u suzbijanju trgovine ljudima, je švedski model koji predviđa kazne za klijente prostitucije dok su osobe koje pružaju usluge dekriminisane. Po istraživanjima prostitucija na ovaj način je smanjena za čak 70% u Švedskoj, i ne samo to zadat je i veliki udarac svim organizatorima seks trafikinga.
Ovaj predloženi amandman naš je kombinacija ovog nordijskog modela i neke domaće prakse, a istu odredbu je još pre četiri godine uvela u svoj zakon o prekršajima protiv javnog reda i mira i Hrvatska.
Smatrali smo da je ovo rešenje zapravo korak unapred u odnosu na pristup koji smo imali do sada kao država i možda osnov za uvođenje nordijskog modela. Ukoliko postoji prostor odnosno razumevanje da se do dana usvajanja zakona prihvati i ideja o potpunoj dekriminalizaciji lica koja pružaju usluge i sankcionisanju samih korisnika može se podneti i ispravka amandmana. U svakom slučaju ovo je bila prilika da se osvrnemo na ovaj problem i da otvoreno razgovaramo o mogućim rešenjima.
I na samom kraju želim da čestitam MUP-u na kvalitetnim predlozima zakona. Ona jesu rezultat i rada samog ministarstva, ali i svih zainteresovanih strana. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.
Uvažene kolege i koleginice, svojim izmenama i dopunama Zakon o budžetskom sistemu po prvi put uvodi rodno odgovorno budžetiranje u budžetski proces.
Članice Ženske parlamentarne mreže na ovaj Predlog zakona podnele su pet amandmana. Prvi amandman koji smo podneli jeste na član 1. Predloga zakona, kojim se u članu 2. važećeg zakona dopunjuje član novom tačkom. Predlagač zakona, odnosno Vlada unela je definiciju u ovaj član koja glasi u predlogu da rodno budžetiranje predstavlja uvođenje principa rodne ravnopravnosti u budžetski proces, što podrazumeva rodnu analizu budžeta i restrukturiranje prihoda i rashoda sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.
Moje koleginice i ja podnele smo amandman i smatramo da ova definicija treba da glasi – rodno budžetiranje je primena rodne analize na budžet Republike Srbije, AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, radi sagledavanja efekata raspodele budžetskih sredstava na živote žena i muškaraca, sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti.
Smatramo da ovaj amandman treba da bude prihvaćen jer ova definicija je preciznija. Hvala.