Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, cenjene kolege, slažem se sa koleginicom koja je malopre rekla da treba zaštiti dostojanstvo Narodne skupštine i želim da predložim da više ne idemo u rasprave na ličnom nivou.
Mislim da ova država već ima sudove, imala je i pre, oni će biti sve bolji.
Dakle, ako je bilo ko bilo šta uradio, pogotovo kada dođete na vlast, gospodo, najavljujete to, imaćete prilike da svakoga sankcionišete, ako je to uradio.
Mislim da za ovom govornicom to ne bi trebalo da radimo i želim da vratim raspravu na ono što je danas tema, odnosno na zakon.
Ono što me interesuje i što je za mene bitno, to je da dobijemo odgovor, i predlažem i tražim da napadate zakon sa svih strana ako zakon to ne obezbeđuje, dakle, da li ovaj zakon vraćanjem na upravljanje državnog zemljišta lokalnim samoupravama, opštinama, ispravlja jednu veliku nepravdu, a to je, recimo, oko mog sela hiljade hektara obrađuju neki ljudi, prodaju, davali su privatnicima od 1990. do 2000. godine menjajući loše zemljište za bolje i ljudi su dolazili do velikog bogaćenja. Ovako će lokalne samouprave moći da upravljaju time.
Drugo, tema koja je ovde najveća i gde će najviše amandmana biti, to je, recimo, pitanje PIK Bečeja, pitanje ostalih kombinata, dakle, da li ovaj zakon, a ja mislim da, sprečava da tajkuni dođu besplatno do državnog zemljišta. Da se ne lažemo, to zemljište, te kombinate će sutra neko kupiti, to će biti bogati ljudi; kolega Mašić i ja sigurno nećemo učestvovati na tenderima i aukcijama.
Da li treba da im omogućimo da dođu do tog zemljišta ili podržavanjem ovog zakona da sprečimo tajkune da do toga dođu, a zaostavštinu Bogdana Dunđerskog, velike istorijske ličnosti u istoriji Srbije i Vojvodine, dobije onaj kome je on zaveštao, dakle Matica srpska.
To je drugi deo priče, to je ispravljanje druge nepravde i vraćanje zemljišta onima koji su bili vlasnici.
Treća stvar koja je za mene veoma bitna, to je da li ovaj zakon u prvom članu kaže da stranci ne mogu biti vlasnici, ni fizička, ni pravna lica ne mogu kupovati zemljište. Dakle, da to raspravimo i da javnost bude svesna, da bude jasno da li ovaj zakon to radi, a ja tvrdim i svi tvrdimo sa ove strane da ovaj zakon upravo to omogućava.
Samo da se jednom rečenicom osvrnem na kredite. Nemojte zaboraviti nijednog trenutka da je 55.000 ljudi dobilo kredite. To je velika stvar i o tome možemo pričati. Otvorite slobodno tu temu.
Reći ću vam samo ovo, sada idem u Obrenovac, gde dolazi delegacija iz Norveške, danas je tema zemljište za dva hektara staklenika za Poljoprivrednu školu u Obrenovcu, koju Dragan Marković, kod Termoelektrane, sadašnji direktor, ne da Poljoprivrednoj školi, a to je državno vlasništvo.
U opštini se svi radujemo, jer ćemo upravo usvajanjem ovog zakona moći, u dogovoru sa Ministarstvom, da Poljoprivrednoj školi omogućimo ta dva hektara i da donatorski podignemo dva staklenika gde će deca učiti kako da se bave hortikulturom, povrtarskom i drugom proizvodnjom u tim objektima.
Dakle, hajde da pričamo o temi, a lične animozitete razumem, dnevnopolitički događaji su odveli u tom pravcu i predlažem da sa te teme skrenemo i napravimo što bolji zakon.

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, pored sveg poštovanja prema kolegi koji je imao najbolju nameru u vezi sa amandmanom, moram da izrazim čuđenje, vezano za dešavanja na Odboru za poljoprivredu, jer ne znam kada se to desilo, pošto znam da se to nikada nije desilo. Ja sam od 2001. godine član Odbora za poljoprivredu i znam da nikada nijednom poslaniku članu Odbora nijedan materijal nije oduzet, bilo pozicionom, bilo opozicionom. Ono što je bitno i što se dešavalo, dobijali smo materijale sa kojima nismo bili zadovoljni i ja ne bih sada pominjao koje, pa smo tražili dopune i tako dalje.
Što se tiče štete, molim vas, kolega, ja vas uvek pažljivo saslušam, pa to očekujem i od vas, koji se bavi poljoprivredom i koji je čist seljak, najveća šteta koju smo preživeli je bila u vreme inflacije, tada smo propadali i mi i kombinati. Nemojte zaboraviti da je neko ko je uzeo robu za 1.000 maraka, za čekove, plaćao to sa 30 maraka, a onda su ova i prethodna vlada morale da vade kestenje iz vatre.
Sve ovo vezano za Odbor za poljoprivredu apsolutno nikada se nije desilo od 2001. godine do današnjeg dana. To bi moralo da se zna, i ako se zna ja bih molio predsednika da to ispita, jer sigurno to nije bilo. U redu je kritikovati i opozicija treba da kritikuje, ja uvek branim pravo opozicije da iznese svoj stav i da kritikuje, jer to je osnovno i elementarno pravo, ali nije u redu pričati nešto što nije bilo.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se pridružim koleginici koja je rekla da je čudi da se uvode takve mere za trafike koje prodaju duvan; i ja se čudim, pošto u lokalnoj samoupravi često puta radimo licitacije za kioske, trafike. Kažete, da je to kafana ili neki privredni objekat ne bi vam bilo čudno, ali vas čudi to. Mene stvarno čudi da za te privredne objekte kao što su kafane, prodavnice bude prijavljeno dvoje-troje, zavisno od lokacije, i nema neke velike gužve, ali kada dođu trafike i kiosci to je neverovatno, to je otmica, gužva, po nekoliko desetina ljudi. Znači, izgleda da se tu nešto zarađuje.
Ako je Cane Žabac, kako ga zovete, slučajno je moj komšija, susedna opština, ali vi imate njegovog komšiju poslanika iz iste opštine, ako je on kupio neke kioske i bavi se time, zašto ga žalite što će morati to da uvede.
Inače, ja svaki dan kada pođem u Skupštinu Srbije kupim cigarete, nešto slatko, koka-kolu, usput da imam, jednostavno stariji sam čovek, pa tako putujem. Mogu vam reći da se na tim kioscima prodaju duvan, filmovi, novine, hrana, male torte, biskviti itd. Mislim da nema nikakvih problema i da je potpuno u redu što će morati da imaju mokre čvorove i da operu ruke. Možda je to vama smešno, možete da nazovete kako hoćete, ali je to potrebno zbog one dece koja kada pođu u školu kupuju upravo kolače i to što ima na kioscima. Dakle, na kioscima gde se prodaje duvan prodaju se i druge stvari, a ne samo to.
Što se tiče ulica, slažem se... Mislim da vas pažljivo slušam, da vas ne prekidam i ne dobacujem. Mislim da od "starih vukova" poslanika nije lepo da se tako ponašate, ali nije bitno. Dakle, što se tiče ulica, ja u Obrenovcu ne znam nijednu ulicu koju smo zatekli a da nije morao da se skine asfalt i da se uradi. Jednostavno su bili u takvom stanju i trotoari, da kada smo radili trotoar u jednoj ulici, pa je kolega izrazio sumnju u veliku štetu koja će biti naneta ako budu morale cevi da se pomeraju itd. Dakle, zatekli smo svaki trotoar, pa kada u jednoj ulici radimo trotoare i stavljamo ploče, u drugoj se bune zašto ne kod njih, ali ne možemo sve odjednom.
Dakle, nemojte da se sekirate, tehnika je napredovala, ima veoma lepih sistema, kao ispred Skupštine. Kada se to postavlja podignu se ploče i nadam se da će u Srbiji, ako ova vlada i ove stranke budu nastavile da vode Srbiju, za narednih 10 godina svaki trotoar biti kao u evropskim gradovima urađen od ploča i neće morati da se seče kada se sprovodi kanalizacija i ostale stvari.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, nisam očekivao od koleginice da će pokušati da vređa.
Postoji jedna stvar: niko sa ove strane Dragana Rafailovića ne može da uvredi, jer od 1990. godine upravo sam na ovoj strani, zbog toga da Srbija krene u Evropu, da donosi evropske zakone. I ovo je jedan od zakona koji Srbiju uvodi u Evropu.
Osvrnuo bih se na Mlađana Dinkića, pošto je i on pomenut ovde, od Lazara Pačua do danas, a on je pomenut kako uteruje, otima ljudima itd, ali u svim vremenima jedna uspešna država, da bi bila uspešna, mora da ima uspešnog ministra finansija.
Tražio sam reč po Poslovniku, jer me niste dobro razumeli, a bojim se da ni ja vas nisam dobro razumeo. Inače, budite sigurni da ne kupujem na kioscima ono što kupujete vi, hvala bogu, ali svi tamo moraju da odu i to mora da bude čisto.
Što se tiče Mlađana Dinkića, njegov je zadatak da dobro vodi Ministarstvo finansija, da sve privredne subjekte utera u red da plaćaju poreze, da bi i penzioneri, školstvo, prosveta, zaposleni u javnim službama, policija, vojska mogli da budu isplaćeni.
Ako želite da pričamo, to nije nikakav problem, ima narednih dana, pa ćemo se podsećati na neka vremena kako je bilo, a ja to ne želim, jer smatram da prelazite u jednu evropsku stranku, polako ali sigurno. Sve ovo što mi sada pričamo vi ćete pričati za dve-tri godine, ali dobro, svakome treba vremena da shvati.
Jedna molba: želeo bih da izbegnem da se lično vređamo, jer svi znamo o nekome nešto, a treba da govorimo onako kako jeste.
Mislim da sve ove mere koje su predviđene u zakonu idu u korist građana Srbije.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što smo čuli na kraju izlaganja prethodnika već smo videli. Dakle, ne dao Bog da opet gledamo.
Ne želim da govorim o zakonu, ali bukvalno nijednu rečenicu, jer o ovom zakonu je sve rekla struka. Javna rasprava je trajala dugo i dakle, svi profesori sa fakulteta i moj kolega, uvaženi predsednik Odbora, odlično zna šta je struka rekla za to, šta su rekli veterinari, šta je rekla Evropska unija. Pored toga, imali smo raspravu pre nekoliko dana, koja je sve to razradila u detalje i čak su i poslanici opozicije hvalili zakon o veterini.
Pričaću o nečemu drugom, o nečemu što je mene šokiralo, a to je glasanje. Dakle, oni koji su hvalili zakon nisu glasali za. Učestvovao sam na nekoliko sesija Odbora za poljoprivredu gde su bili najeminentniji stručnjaci iz oblasti veterine i visokog obrazovanja u oblasti veterine. Svi su rekli sve najbolje o zakonu. Veterinari kažu da 15 godina čekaju ovaj zakon. Počeo sam da se raspitujem šta je u pitanju. Odgovor se sam nametao, ne treba se mnogo raspitivati, ali je samo to raspitivanje potvrdilo ono u šta sam sumnjao.
U ovoj priči postoji deo ljudi koji ima interes da zakon bude usvojen. To su svi oni koji se bave proizvodnjom, ne samo u stočarstvu, gde je zakon o veterini nadležan, nego i u biljnoj proizvodnji gde će biti nadležan drugi zakon, dakle zakon o agenciji za laboratorije, iz prostog razloga što će ona kontrolisati sadni materijal i sve drugo što se upotrebljava u proizvodnji.
Poseban interes imaju ljudi koji se bave izvozom, ljudi koji proizvode za izvoz i to je način da se mladi zadrže na selu, da izvozimo, da donesemo ovakav zakon i da ti ljudi mogu da ostanu zato što će imati dobre cene i bolje uslove života na selu, nego da rade kao portiri i vozači u gradu. Slažem se da se po tom pitanju ujedinimo i da donosimo ovakve zakone.
Kome ne odgovara ovakav zakon? Javnim veterinarskim stanicama. Tu ljudi rade u državnoj firmi, primaju državnu platu, a skoro svi veterinari, čast izuzecima, jer ima i tu poštenih ljudi, rade za sebe privatno i za svoj džep. Dakle, primaju državnu platu i uzimaju proviziju za kupovinu lekova i opreme i mnoge druge stvari. To smo videli na terenu u lokalnoj samoupravi kada je bilo obeležavanje i kada se rade raznorazni drugi poslovi, osemenjavanje itd.
Drugi deo je najgori – agencija za laboratorije će sprečiti nekontrolisan uvoz prehrambenih proizvoda koji ne zadovoljavaju kvalitet. Kome to ne odgovara? Raznim špekulantima, švercerima ili legalnim uvoznicima tih proizvoda iz inostranstva kojima ne odgovara uvođenje kvaliteta i, naravno, tajkunima koji se time bave na veliko.
Iskreno verujem da ovde ne postoji nijedan poslanik, a kamoli, ne daj Bože, poslanička grupa koja će glasati protiv ovog zakona, koja će ići na vodu takvim ljudima koji Srbiju uništavaju, a pogotovo što treba da imamo u vidu da ćemo posle ugovora o pridruživanju imati sve tešnje odnose i sve liberalnije tokove robe i uvoza i izvoza sa Evropskom unijom i sa drugim državama. Ko će onda da zabrani uvoz neke robe, nego kvalitetne laboratorije koje će samo pregledom kvaliteta moći da zaustave ono što ne valja.
Samo ću podsetiti da se nedavno, pre nepune dve godine, upravo aktom ministra poljoprivrede, kada su zaustavljeni brodovi sa svinjskim mesom u luci Bar i nije data dozvola za uvoz u Srbiju, tada stabilizovala cena svinjskog mesa; i dalje je na nivou od evro i po, pa i dva. Isto tako, setite se dobro kakva je pobuna bila i kako su tajkuni plaćali medije u Srbiji da blate ministra finansija, ljude koji vode carinu i Skupštinu Srbije zato što je uvedena kontrola i sprečen uvoz brazilskog i argentinskog mesa.
Dakle, ovaj zakon nema nikakve veze sa politikom, sa Hagom, sa Kosovom, sa problemom manjina u nekim našim delovima. Ovaj zakon je čisto ekonomski, od nacionalnog značaja, veoma važan za ugovor o pridruživanju. Ekipa koja bude pregovarala ima težak zadatak da odbrani naše poljoprivredne proizvode tj. da zadrži zaštitu nad našom poljoprivrednom proizvodnjom. Kako će to uraditi? Tako što će reći da donosimo zakone koji su potrebni da bismo regulisali tu oblast itd. To će biti olakšavajuća okolnost.
Dakle, nadam se da niko neće pokazati da štiti tajkune i raznorazne liferante, koji uništavaju našu poljoprivrednu proizvodnju, time što će glasati protiv ovog zakona.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je bilo nekih problema i u prisustvu poslanika i u radu Odbora, ali bilo je problema i u organizovanju Odbora. Dakle, dužan sam jedno objašnjenje i ovog puta ću ga dati.
Dakle, ja nisam dao bilo kakvo objašnjenje, nego sam upravo sve vreme bio prisutan do kraja prve tačke dnevnog reda. Odbor je trajao dugo posle radnog vremena Skupštine. Dakle, prošli smo 18,30 časova i radili smo više od tri i po sata. Za to vreme gospodin Mašić odlično zna da sam nekoliko puta išao na telefon da skupljam poslanike. Isto tako sam bio u kontaktu sa ministarkom Dulić-Marković i objašnjenje zašto nije bila prisutno je prosto: u tom trenutku se desilo da je trebalo hitno potpisati akte koji će omogućiti da se danas počne sa isplaćivanjem za sanaciju štete na poplavljenim područjima u resoru Ministarstva poljoprivrede.
Ja sam to čak predsedniku Odbora kao potpredsednik Odbora preneo lično, da ne pričam tu priču zbog novinara, na samom Odboru, da pravim neku promociju stranke, ali pošto on nije hteo da obavesti poslanike, ja sam to uradio. Dakle, to je istina o tome.
Što se tiče prisustva, isto tako je tačno da pojedini poslanici vladajuće većine nisu bili prisutni i ja moram da naglasim da su svi poslanici G17 plus bili, od trojice poslanika nas dvojica smo bili do kraja prve tačke dnevnog reda. Dakle, ona je trajala tri i po sata bez pauze. Mislim da je, kada ima 70 amandmana, kada ima još jedan zakon, veoma teško dan pre nego što dolazi ta tačka sve to kvalitetno uraditi, a mislim da smo mi to veoma kvalitetno uradili i ja ću reći pošteno. Poslanici opozicije su veoma konstruktivno podnosili amandmane, veoma konstruktivna je bila rasprava i mislim da smo mi to dobro uradili.
Što se tiče samog prisustva ministra, moram da naglasim i ovo: u prethodnom sazivu gospodin Mašić nije bio ovde poslanik, poslanici Srpske radikalne stranke odlično znaju da prethodni ministar gospodin Veselinov nijednom nije došao na Odbor. Ovog puta imali smo prisustvo direktora Uprave za veterinu sa celim timom saradnika. Kažem, sticajem okolnosti ovog puta ministar nije bio tu, ali javna rasprava je trajala dugo, svi su učestvovali u tome, svi su dali doprinos u popravljanju zakona i donošenju zakona i mislim da je ministar Dulić-Marković skoro na svim tim sastancima, odborima i javnim raspravama bila prisutna.
Samo da napomenem još da je bio prisutan, od stranaka koje podržavaju Vladu, poslanik SPS-a i Mika Vlaović, poslanik DSS-a. Dakle, treba biti pošten i reći ko je bio. Kao potpredsednik Odbora se ne osećam prijatno što tri poslanika vladajuće većine nisu bila prisutna. Tu ste u pravu.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa razmišljam da odustanem od dobrog dela diskusije. Šta reći posle diskusije gospodina Mićovića, a posebno gospodina Mašića, koji su ljudi u toj branši i koji su tako dobro govorili o zakonu. U svakom slučaju, osvrnuću se na neke stvari, na ono što je veoma bitno pre svega za nas seljake koji se bavimo proizvodnjom i dobrobit koju će ovaj zakon doneti.
Na početku ću ponoviti ono što su svi rekli. Jednostavno, zna se da ovaj zakon štiti životinje od zaraznih bolesti, a time posredno i ljude. Vi ste svi videli da je ovih dana samo na najavu opasnosti od ptičijeg gripa isto toliko posla koliko je imalo Ministarstvo zdravlja imalo i Ministarstvo poljoprivrede. Dakle, ovaj zakon je preduslov da se i takve stvari preduprede, posebno vezano za laboratorije i sve one ustanove koje će pratiti to i sprečavati da dođe do takvih stvari.
Zatim, ovaj zakon vrši kontrolu u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda životinjskog porekla i sve hrane koja se upotrebljava u ishrani domaćih životinja, do trpeze, što se kaže. Znate koliko je to bitno. Da ne pominjem šta se sve dešavalo i u EU i šta je pretilo nama, od bolesti ludih krava, pa dalje.
Ovaj zakon će omogućiti i da naše stočarstvo i preradni kapaciteti konačno naprave proboj na tržište EU. Na početku ću vas podsetiti, ne znam da li je neko od poslanika imao tu priliku da 2002. godine prisustvuje jednom seminaru u organizaciji EU, kada je visoki predstavnik EU držao to predavanje u Saveznoj skupštini.
Ja sam imao pitanje od "Imleka", koji tada još nije bio privatizovan, ali naporom svog rukovodstva je uradio sve da omogući izvoz svojih proizvoda u zemlje EU; nabavili su i uređaj za pasterizaciju, nove linije, nov sistem pakovanja, odradili su i kontrolu na terenu, i rashladne uređaje itd. Nisu uspeli, iako je Grčka tražila, da odu na to tržište.
Tada sam visokog komesara pitao – zašto, kada ispunjavaju sve uslove? Znate šta mi je odgovorio, a to će biti poenta mog izlaganja, kaže – u EU je samo uprava za bezbednost iznad uprave za veterinu i sav uvoz hrane je pod policijskom kontrolom. Nije samo dovoljno imati sve te uređaje i opremiti proizvodnju, potrebni su i zakoni, kontrola, laboratorije, obeležavanje i praćenje. To je ono što je ovo ministarstvo uradilo.
Mogu da vas obavestim da je u Obrenovcu ovih dana počelo obeležavanje životinja i da je to jedna od najvećih i najvažnijih mera, uz ovaj zakon. Dakle, ovaj zakon je bitan, pre svega, za izvoz naših proizvoda u EU.
Pozivam i poslanike opozicije da glasaju za ovaj zakon, s obzirom da su rekli sve najbolje o njemu, da ne budu subjektivni kod amandmana koje su podneli, jer dobar deo njih je usvojen. Jednostavno, da nađemo put za one amandmane koji se kose sa pozitivnim zakonskim propisima i zbog toga ne mogu da budu prihvaćeni, da ih rešimo u hodu, Ministarstvo je raspoloženo i mislim da će ministar o tome govoriti kada dođu amandmani na red. Zakon je, pored toga, dobio i pozitivnu ocenu EU. To je veoma bitno, pogotovo sada kada nas čeka potpisivanje ugovora o pridruživanju.
Šta je za nas na selu najbitnije? Po meni, najbitnija stvar je privatizovanje javnih veterinarskih službi. Na terenu radim sa njima kao proizvođač koji ima dosta stoke, a isto tako u opštini vodim jedan posao vezan isključivo za stočarstvo. Mogu vam reći da sve probleme koje imamo, imamo baš u javnim veterinarskim službama, dakle državnim ustanovama, da mnogo lakše sarađujemo sa privatnim. Videli ste i sami da je u zakonu predviđeno da tamo gde ne bude privatnih veterinarskih stanica i ambulanti, država je obavezna da osnuje javne veterinarske službe, dakle, da mora da prati na celoj teritoriji, i to je veoma bitno.
Po meni je bitna stvar i savet za veterinarstvo. Dakle, Ministarstvo neće samo donositi odluke i mere, nego će napraviti taj savet u kome će biti struka, gde će biti profesori, gde će biti veterinari, doktori nauka, ljudi koji se time bave. Dobar deo odgovornosti će dati struci, kao što je i u ovoj raspravi struka rekla sve što je imala. Mnogo toga je ušlo u ovaj zakon. Uostalom, to ste i čuli od gospodina Mašića.
Javna rasprava, rekao sam, bila je veoma duga i kvalitetna. Samo da pomenem sastanak Odbora u Velikoj Plani, gde su bili svi: i veterinari, i profesori, i instituti. Čini mi se da smo dva dana radili. Koliko sam video, veći deo toga je ušao u ovaj zakon.
Sada ću se osvrnuti na dva amandmana koja su mene lično privukla i smatram da su, gledajući sa stanovišta prakse i onoga što se dešava kod nas, dobri. To je amandman za prevoz u okviru opštine, u jednom delu, da ne mora da se prijave sva vozila, pogotovo što znamo da će naši seljaci teško to uraditi.
Međutim, kada vratim film unazad i kada se setim da se tri godine unazad svinjska kuga pojavljuje u opštini u kojoj živim i uvek isti ljudi, uvek isti čovek dovozi, pod okriljem noći, nekim "tamićima" ili nije bitno kakvim vozilima, naravno nedezinfikovanim, kupljeno negde u šumama gde se svinje gaje i nisu vakcinisane, i tri puta po nekoliko meseci, tri godine uzastopno se zabranjuje promet svinja na pijaci u Obrenovcu...
Bez obzira što to izgleda teško za nas i nama seljacima će biti jako teško da prihvatimo ovakve stvari, mislim da je to, u suštini, dobro, pogotovo što znamo da za dve godine neće biti vakcinacije svinja protiv svinjske kuge.
Dakle, one će se proizvoditi u potpuno zdravim i obezbeđenim uslovima, a to je uslov da bismo svinjsko meso i prerađevine izvozili u EU i u ostale države sveta. Mislim da je ipak Ministarstvo u pravu; bez obzira što bih, recimo, subjektivno želeo da moje komšije, ja i svi mi prođemo lakše u toj priči, mislim da to treba uraditi.
Drugi amandman je isto veoma dobar, ako vratimo film kako su privatizovani neki od veterinarskih zavoda, to je da Vlada donese poseban program privatizacije javnih veterinarskih stanica. To je na izgled dobro i to je u redu, međutim ne samo na izgled, nego i praktično.
Jutros smo pričali o tome i pokušavali da napravimo napore, mi poslanici iz vladajuće većine, i članovi Odbora i Ministarstvo, međutim, jednostavno taj amandman bi bio u sukobu sa pozitivnim zakonskim propisima, posebno o privatizaciji.
Čućete i videćete da je Ministarstvo spremno da jednu takvu preporuku, odluku samo uradi i dostavi Agenciji za privatizaciju, da napravi jedan program.
Ja sam za to, moja stranka G17 plus, i ministarstvo, da oni koji se bave tim poslom mogu da kupe, ne samo veterinari koji rade u javnim veterinarskim stanicama, nego i svi ljudi koji se bave tom strukom, dakle svi koji su zainteresovani mogu da kupe da bi se bavili time, a ne da kupi javne veterinarske stanice neko ko će ih sutra zatvoriti i neće sprovoditi programe mera itd.
Dakle, ponoviću još jednom na kraju ono što je rekao visoki predstavnik Evropske unije na seminaru; rekao je da su zakon o veterini i sve mere iz oblasti veterinarstva uslov izvoza naših proizvoda tamo. Pozivam sve poslanike svih poslaničkih grupa da glasaju za ovaj zakon, jer jasno je da će onaj ko ne podrži ovaj zakon i pored ovako dobrih mera, čuli smo ih od opozicije, faktički glasati za to da naši proizvodi ne mogu da idu u izvoz u Evropsku uniju.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni kolega koji je govorio i ja, uglavnom na Odboru za poljoprivredu, imamo slična mišljenja. Dakle ne razlikuju se mnogo, ali mislim da je ovde bilo puno nerazumevanja. Mislim da je znao kolega šta se dešava sa preferencijalima, sa visinama carina i zaštitnih mera.
Nije to bitno. Jednu stvar treba da znamo, a to je, da su farme, velike farme koje su podignute Zelenim planom ili na neke druge načine ispražnjene pre 10 godina, od tada je retko koja krenula. U međuvremenu je ovde izrečeno puno netačnosti. Recimo, od 2000. godine samo smo imali kratak period niske cene svinja, živih svinja, dakle otkupa. Uglavnom su te cene i danas dobre. Dakle, to pokazuje koliki je uvoz.
Sećamo se 2000. godine kako je uvoženo meso iz Brazila i koliko je teško bilo zaustaviti to meso. Setite se ovoga što se desilo u oblasti Raške, kada su Ministarstvo finansija i carinski organi pokušali da uvedu jednu rigorozniju kontrolu. Videli ste šta kažu ljudi iz Zlatiborskog okruga, da njihova čuvena šunka, koja je poznata u svetu i u Evropi, zbog takvog mesa koje je u prethodnim godinama našlo veliko uporište kod raznih lobija koji su ga uvozili, Ali, te lobije nije napravio ni Miroljub Labus ni gospodin Dinkić, niti bilo ko, ko je sada došao.
Upravo je sada najteža borba protiv takvih ljudi koji su naučili da rade kako hoće i zato oni konstruišu nove afere.
Što se tiče izvoza, još jedan netačan podatak – u ovom trenutku poljoprivreda je najbolja izvozna grana u Srbiji. Jedino poljoprivreda ima suficit nad uvozom. Dakle, nema deficit kao ostale grane, a naravno, moglo bi mnogo bolje i biće mnogo bolje. Tu treba uraditi mnogo stvari, od carinskih zakona koji treba da omoguće slobodniji protok robe koja se uvozi. Ali, nije samo ona problem, problem je kvalitet robe koji se uvozi i problem su ljudi koji vrše kontrolu.
Dakle, što se tiče zatečenog stanja, ova ekipa, ova vlada, ovi poslanici vladajuće većine, kao ni prethodni, nisu došli zato što je narod rekao da bez njih ne može. Upravo su došli na propasti prethodnika iz skupštinskih saziva i prethodnih vlada, koje su Srbiju doveli do ovog stepena na koji je došla.
Vi dobro znate, kolega, kako je teško propalo domaćinstvo postaviti na noge. Deset domaćina u jednom selu ne može to domaćinstvo u kratkom periodu da postavi na noge. Zamislite kako je to novoj Vladi?
Uglavnom ono što je bitno, u poljoprivredi treba popraviti sistem kreditiranja, treba promeniti način da mladi seljaci što lakše dolaze do kredita, da se spreče tajkuni da dolaze do kredita, koji su napravili sebi sisteme za to.
Jedna stvar u kojoj se potpuno slažemo – nema opravdanja ni za jednu vladu, pa ni za ovu što nema dizela, pogotovo u sezoni žetve. To mora da se ispravi. Ja sam već i preduzeo neke korake. Malo se oseća poboljšanje, ali to nije dobro i tu se potpuno slažemo. Uglavnom, da ne bude zabune, niko u ovom parlamentu nije a da nije bio u vlasti. Nema nijedne poslaničke grupe koja nije učestvovala u vlasti na ovaj ili onaj način.
Mene čudi samo jedna stvar i to će biti pitanje, pošto vidim da će biti replike – zašto to znanje i sve ovo što govorite za govornicom niste pokazali dok ste bili na vlasti. Ja sam siguran da tada vladajuća većina, socijalisti bi sve dobre predloge prihvatili, čak i Slobodan Milošević. Mene samo čudi da tada niste znali a sada odjednom sve znate.
Da budemo jasni – narod odlično zna šta je priča, šta su konstruktivni predlozi, a šta je demagogija. Ja razumem šta je opoziciono delovanje. Hvala.

Meni je veoma drago što ne moram ništa da opovrgnem, jer kolega Mašić je sam sebe opovrgao. Krenuću od onoga što je on govorio.
Dakle, pomenuo je da je 14 zakona planirano, a samo tri doneto. Odlično zna kolega, pošto zajedno sa mnom vodi Odbor, u stvari, on je predsednik Odbora za poljoprivredu, da što se tiče Ministarstva, rasprave i u Skupštini i van Skupštine, recimo, zakon o veterinarstvu, obavili smo u Institutu u Velikoj Plani. Dakle, Ministarstvo je odradilo sve i poslalo predloge zakona, a što oni nisu došli na dnevni red, to je problem tajminga i svega ovoga što se dešava sa nekim drugim važnijim zakonima. Ali, to nije bitno.
Jedna druga stvar koju ne treba uopšte demantovati, a to je da Ministarstvo nije donelo strategiju poljoprivredne proizvodnje. Kolega, vi ste zaboravili da smo na sednici odbora, mislim da je to bilo na Fruškoj Gori, zajednički u načelu podržali, jedinstveno glasali, (postoji zapisnik) strategiju poljoprivredne proizvodnje koja je bila na javnoj raspravi, ponuđena javnosti. Ne znam o čemu govorite.
Kažete da je malo izvezeno poljoprivrednih proizvoda. Pa, poljoprivreda jedina ima suficit. Jedino što se uvozi sada možda više nego što treba, to je van sezone povrće i voće, ali građani to hoće. Ne možemo ih ostaviti bez paradajza u zimu i bez banana, limuna ili pomorandži isto u zimu, kada je sezona gripa itd.
Pored toga, napomenuću vam da tek sada sleduje perspektiva za dobar izvoz poljoprivrednih proizvoda, jer ako ste primetili, predsednik SAD, gospodin Buš, potpisao je, da je Srbija dobila status najpovlašćenije nacije u izvozu.
Kažete da milijarda dinara iz budžeta nije podeljena seljacima. Kolega, kad vi pričate, ja ćutim i slušam, kad osetim za potrebno, izađem za govornicu, ponašam se civilizovano, kao narodni poslanik. Dakle, milijarda dinara nije iz budžeta podeljena seljacima. Mi smo pre nekoliko dana dali preporuku ministarstvu, opet zajednički, jedinstveno, da se ta sredstva opredele za kreditiranje otkupa i za skladištenje pšenice koja je, zbog kiše i ovoga, u takvom stanju vlage kakvom jeste.
Što se tiče ovog prvog dela, mislim da nema potrebe, ali samo da podsetim. Za šećer znate šta se desilo. Samo ću podsetiti da za gospodina Kostića i sve ostale tajkune 1985-1986. godine nisam znao, niti čuo. Nisam znao ni da ti ljudi postoje. U vreme od 90-te godine, kada sam ja počeo da se bavim politikom, oni su narastali i postajali sila. Isto tako znate ko je najviše napora uložio. Zna se, ova vlada, na čelu sa potpredsednikom koji je imao zadatak da povrati preferencijale za izvoz šećera. To je gospodin Labus uradio. Mi ponovo imamo preferencijale za izvoz šećera u EU.
Što se tiče uvoza mesa, ponovo ću podsetiti ...
(Predsedavajući: Molim vas da omogućite govorniku da završi, a vi privedite kraju, zbog vremena.)
Razumem da istina boli i da se često reaguje na nju, ali samo da kažem da uvek cene kažu kakav je uvoz. Pogledajte sada cene žive stoke u otkupu. One govore o tome koliko se mesa uvozi. Znači, cene su dobre. Ja sam, verovali ili ne, na kraju poklanjao svinje, tamo negde 1994, 1995, 1996, 1997. godine, poklanjao prijateljima, jer nisam imao račun da tovljenika od 100 kilograma dam za 100 maraka, nego sam poklanjao prijateljima koji su to zaslužili i sa kojima sam dobar.
Dakle, cene govore o tome. Uvoz je mnogo manji nego što je nekada bio, a Srbija hoće u Evropu i mi polako treba da pripremio naše seljake, pa i mene, da se naučimo da se takmičimo u slobodnoj tržišnoj utakmici.
(Predsedavajući: Vreme.)
Mi imamo mnogo veći problem od ovoga, a to je opustelo i staro srpsko selo! Mislim da energiju, znanje i ideje koje imate treba zajedno da usmerimo u tom pravcu da mlade ljude vratimo na selo. Mi ćemo na Odboru za poljoprivredu lako postići jedinstvo, ali tu nam je potrebna i podrška poslaničkih grupa i celog javnog života u Srbiji.

Gospodine predsedavajući, poštovani narodni poslanici, biću veoma kratak, samo da razgrnem sve dileme. Gospodina Mašića izuzetno cenim i poštujem. Nijednog trenutka nisam pokušao da ga učim nečemu što on ne zna. Upravo sam ga podsećao na ono što on zna i za ovom govornicom treba da govorimo onako kako je bilo.
Što se tiče onog dela, podrugljivog – ekspert. Mislim da mi ovde ne treba da ocenjujemo ko je ekspert za šta. Kada odem odavde, bilo kakav fakultet da je završen, napolju, u inostranstvu, treba da se dobije sertifikat za tu diplomu. Ono za šta sam ja ekspert, gospodine, dragi kolega, sigurno polažem u svakoj državi i EU i Amerike, a za naše ljude sa fakultetskim diplomama nisam za sve siguran da mogu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, doneo sam odluku da se ne javljam po amandmanima, jer sam u uvodnom izlaganju rekao da većina amandmana, skoro svi, uopšte ne potpadaju pod ovaj zakon, nego treba da idu u neki drugi zakon koji će štititi i one koji proizvode seme, koji stvaraju nove sorte itd. Međutim, ovde se iznosi toliko neistina i toliko uvredljivih stvari da sam morao da reagujem.         Kao prvo, neko je juče pričao o tome kako su seljaci dovedeni u težak položaj, upropasti ih ova vlast, prethodna vlast itd. Navešću samo jedan primer iz prakse: 2001. godine moj sin je prodao svu pšenicu roda 2000. i 1999. godine, jer je cena bila toliko mala da nije bilo računa i čekalo se sa isplatom koju pojede inflacija; dakle, prodao je po nekih sedam i po dinara tek 2001, kada je doneta realna cena, sa rodom 2001.
Drugo, kolege iz Odbora za poljoprivredu odlično znaju da se svi zakoni iz oblasti poljoprivrede donose posle obimne javne rasprave koja traje i u kojoj učestvuju svi zainteresovani. Reći ću vam nešto i u vezi izbora, na kraju ovoga. Dakle, svi koji su zainteresovani učestvuju u procesu. Znate li koliko odbora imamo, gde učestvujemo, gde idemo, gde Ministarstvo održava javne tribine? Dakle, i kada je u pitanju ovaj zakon o semenu, svi koji žele da promene zakon mogli su da učestvuju.
Još jednom vam napominjem, jedan isto tako veliki institut kao i taj koji je podneo amandmane, ljudi sa instituta, istom se proizvodnjom bavi i smatra da je ovaj zakon dobar. Kolega koji je, kao i vi, iz druge opozicione partije, podneo amandmane na ovaj zakon povukao je amandmane i sada mi je rekao – idem da dam izjavu za medije da je zakon dobar. Jednostavno, većina ovih amandmana uopšte ne pripada ovom zakonu, pripada nekim drugim.
Izneću vam samo još jedan primer. Imam prijatelja koji 30 godina čeka premiju na lotou; igra sve moguće igre: kladionica, sportska prognoza itd. Povremeno dobija po neku malu premiju, ali glavnu premiju nikada nije dobio. Bojim se da ovde ima onih koji će isto tako čekati rezultate izbora, ali premiju nikada neće dobiti.

Ne želim ništa da polemišem veliko, samo želim da koleginicu podsetim – a to mogu da urade članovi Odbora za poljoprivredu, koji mogu da vam kažu koliko umem da budem kritičan i prema Ministarstvu i prema svima na Odboru i koliko sam se zalagao i za cenu pšenice itd. – poenta cele priče je u tome da dobar deo amandmana, a znam sve amandmane, jer o njima smo raspravljali na Odboru, pripada nekim drugim zakonima. Doneli smo odluku, a ne odnosi se na ovaj amandman, da tražimo da nam se odobri da ovaj parlament donese i zakon o zaštiti onih koji proizvode i stvaraju semena.
Što se tiče drugog dela priče, ako se sećate, 2001. godine prilikom izbora one vlade premijera pokojnog Zorana Đinđića, kada sam izašao za ovu govornicu, rekao sam da je srpsko selo, a to govorim od 1992. godine, najveći starački dom u Evropi.
Pozivam vas ovde, hajde na Odboru za poljoprivredu da napravimo strategiju u ovom parlamentu kako da spasimo srpsko selo ne samo zbog toga da tamo bude mladih, zbog toga što je nama lepo na selu i da ima više mladih, naravno da je lepo, već zbog toga da spasimo i da nam teritorija ne propadne i da ne bude izgubljena kao i Kosovo.
Hajde da radimo na tom planu i da izbrišemo granice između pozicije i opozicije, pa da to radi i sledeća vlada, bilo ko da dođe na vlast, i sve vlade u narednim godinama. Selo nije postalo staračko, ostarelo zbog toga što su ove vlade pretvorile selo u to. To je dugotrajan proces koji je počeo 50-tih godina. Jednostavno, primamljivo je ljudima na selu da im ćerke i sinovi budu u gradu, to svi žele.
Srbiji je u interesu da svaki deo teritorije bude pokriven. Ali, nije problem samo starost u selu. Problem je, a reći ću vam nešto što nosim duboko u sebi, seljak je čovek van zakona. U Srbiji već dugo, znači i danas, nas nema u parlamentu, nema nas u upravnim odborima. Koliko ima seljaka predsednika opština u opštinama koje su skoro isključivo seoske, gde ima najviše seljaka stanovnika. Da li nas ima u bilo kakvim institucijama? Sve stranke, a uključujući i ovu stranu i onu, sete se nas samo kada su izbori. Kada se biraju, onda nema.
Hajde da napravimo nešto da stvorimo ovu Srbiju i da je spasimo od toga da možda neko za 10 godina priča šta ćemo sa južnim delom Srbije, šta ćemo sa planinskim delovima Srbije, gde više nema stanovnika, a ne mladih. Dakle, hajde da uradimo nešto i da spasimo to selo. To nije političko pitanje, to je pitanje svih nas i sve nas podjednako tišti, tvrdim, i SRS, i G17, i DSS, i DS i sve. Hajde da radimo na tome. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o temi moram da one koji ne veruju u sudbinu razuverim, jer moj deda je pod komandom dede predsedavajućeg od 1941. do 1945. godine bio u "ravnogorskim" redovima, a evo, kao što vidite, i njihovi unuci su u istim redovima ovde. Šalu na stranu, ali to je zbilja i ovo je za mene veoma srećan trenutak.
Pre ovog zakona imali smo dva zakona koji su bili na dnevnom redu ove skupštine. Tada sam bio izvestilac Odbora i nisam hteo da se javljam jer je Odbor bio jedinstven u tome da te zakone treba podržati, a jedinstven je i ovog puta.
Na početku ću govoriti uglavnom o tome kako smo radili na Odboru i šta se dešavalo prilikom rasprave o ovom zakonu.
Dakle, jedno od retkih ministarstava koje je dobilo apsolutnu podršku i od opozicije i pozicije u Skupštini Srbije je Ministarstvo poljoprivrede, a isto tako, koliko vidim, tako je ocenjeno i od evropskih organa.
Šta se ovog puta desilo? Dobili smo 39 amandmana kojih nije bilo kada su bili prethodni zakoni iz slične oblasti. Desilo se to da je jedna interesna grupa našla za shodno da zaštiti svoje interese u ovom zakonu i to je legitimno.
Problem je bio u tome da tih tridesetak amandmana nije usvojeno, zato što ovaj zakon neće štititi proizvođače semena. On će samo uvesti red i ukinuti monopol u proizvodnji semena. Jedina interesna grupa koja će biti zaštićena ovim zakonom su oni ljudi koji kupuju seme i proizvode bilje, a to su, uglavnom, seljaci ili kombinati. To je jedna velika novina koja garantuje da ništa neće biti kao što je nekada bilo.
Ono što je najvažnije u celoj priči u vezi donošenja zakona, dakle, većina poslanika ne zna proceduru. Ministarstvo i Odbor za poljoprivredu Skupštine Srbije svaki zakon stavljaju prvo na javnu raspravu, tako da zakon stoji na uvid struci i struka daje svoje predloge. Naravno, može ga svako videti, a neću pominjati kada je Strategija bila da se išlo i po selima, obišao se Beograd, Novi Sad, svi delovi Srbije. Ovo je samo jedan od zakona u paketu zakona koji će doći.
Pozivam, odmah sada na početku, opoziciju i sve poslaničke grupe da podrže ovaj zakon. To je važno, ne zbog toga što je ministar iz moje grupe, nego zbog toga što će ovu tranziciju i ulazak u EU najviše platiti seljaci; što pre uđemo u EU, seljaci će imati najviše koristi, jer ćemo ući u fondove EU, te pare će ići direktno njima i zbog toga je potrebno da podržimo zakon.
Da se vratim na sam zakon; zakon ukida monopole i štiti proizvođače bilja, a to je najvažnije. Druga stvar koja je mnogo važna jeste uvođenje kontrole, potpune kontrole u sistemu proizvodnje i izdavanja sertifikata. Dakle, biće tu DUS testovi, biće kontrola da li se sorta u toku kontrole razlikuje od drugih, da li zadržava svoje proizvodne osobine koje su napisane na etiketi.
Jedan deo primedbi, što se tiče amandmana, da etikete treba da štampaju proizvođači, to je nonsens, to je nenormalno da onaj ko proizvodi - i štampa etikete. Etikete može da štampa samo onaj ko kontroliše i to je jedina garancija da će se u kesici, vreći ili bilo kakvom pakovanju nalaziti samo ono što piše na etiketi.
U ovom zakonu imate, u analizi efekata, jednu veoma važnu stvar koju ću potkrepiti ličnim primerom, u mojoj proizvodnji. Dakle, kaže – proizvodnju semena do sada su mogli da obavljaju pravna i fizička lica, što je kao rezultat imalo veliki broj proizvođača bez stručnog obrazovanja, a samim tim i proizvodnju nekvalitetnog i zdravstveno neispravnog semena. Zbog toga je izvoz semena bio otežan.
Navešću vam samo jedan primer. U proizvodnji kupusa, pre petnaestak godina, ušla mi je kroz kesicu semena, kroz nekoliko kesica semena, bolest koja se zove cantomonas camperistis. I, znate li koji je rezultat toga? Moje njive, na kojima je to gajeno, van proizvodnje su 15 godina. Finansijski trošak, da bi se te njive uvele u proizvodnju, podrazumeva potpuno druge mašine; ni plug, ni traktor, ni drljača, ni sejalica, ništa ne sme da uđe u tu njivu pa posle u neku drugu, jer se bolest tako prenosi.
To je samo jedan detalj, a da ne pričam šta mi se desilo u proizvodnji paradajza, kada sam kupio kesicu sa etiketom, ne znam ko je štampao, gde sam dobio umesto onoga što piše na kesici liniju majke, i umesto da to bude paradajz od dva i po metra, on je bio visok 50 santimetara. Dakle, zbog toga ovaj zakon treba pozdraviti i podržati.
Za mene je najvažnija stvar, kao političara, ne kao proizvođača, da je osnov za donošenje ovog zakona sadržan u direktivama Evropske unije, OECD i svih ostalih institucija u Evropi.
Nama je to u poljoprivredi veoma bitno zbog pregovora o pridruživanju, dakle ne govorim o ovom prvom delu odnosa sa Evropskom unijom, da što pre donesemo zakone iz oblasti poljoprivrede, pa da i gospodin Nikolić jednog dana, ako dođe na vlast, može koristiti blagodeti ovog zakona.
Još bih napomenuo vezano za jedan paket amandmana koji se odnosi na to da ovaj zakon treba da tretira i proizvodnju GMO – genetski modifikovanog semena. Kada bi ovaj zakon to tretirao onda bi uveo u proizvodnju takvo seme na mala vrata i onda bi bila kontrolisana i dozvoljena proizvodnja.
Zakon o proizvodnji genetski modifikovanog semena može biti samo zakon o GMO, koji je donet. Ako neko ima primedbi, mi možemo da ga menjamo i to nije problem.
Druga stvar koju smo usaglasili na Odboru za poljoprivredu je vezana za deo amandmana koji se odnosi na zaštitu autora tj. onih koji su seme stvorili, odnosno njihove intelektualne svojine. Ovaj zakon, već je rečeno i svi su se složili sa tim, ne može tretirati takvu problematiku. To je problematika zakona o intelektualnoj svojini.
Po Ustavnoj povelji Republičkom parlamentu ne sleduje da donese takav zakon, već parlamentu Srbije i Crne Gore. Mi smo se na Odboru usaglasili, jednoglasno, da podržimo zahtev Ministarstva poljoprivrede, dakle i ne znam, možda predsednik Odbora zna bolje da li je takvo pismo napisano, a ako nije uskoro će biti napisano i poslat zahtev da ovaj parlament može da donese i takav zakon.
Dakle, zakon je dobar, uvodi red, ukida monopole, konačno će proizvođači moći da imaju u pakovanju semena ono što piše na etiketi i pozivam, u ime G17 plus, i poziciju i opoziciju da podrže ovaj zakon. Hvala.

Molim gospodina Mašića i ostale da  ovo ne shvate kao repliku, nego kao jedno pojašnjenje. Očigledno me nije razumeo, jer sam rekao da se nisam javljao povodom prethodnih zakona koji su donošeni, jer smo bili jedinstveni u stavu na Odboru. Čim sam pomenuo amandmane, to znači da ovoga puta nismo bili jedinstveni i zbog toga sam izašao kao izvestilac.
Dakle, radi jasnoće, na Odboru je bilo: osam glasova – "za", a četiri – "protiv". To je ono što je istina. Nisam nijednog trenutka rekao da smo ovoga puta bili jedinstveni.
Samo bih napomenuo, vezano za dobar deo amandmana, upravo onim pismom što ćemo uputiti evropskim institucijama tražimo da dobijemo pravo da donesemo zakon o zaštiti intelektualne svojine.
Ako treba da menjamo i neke druge zakone, ne znači da smo mi iz vladajuće većine i Ministarstvo protiv amandmana, nego većina ovih amandmana koji nisu usvojeni, skoro svi, ne pripadaju ovom zakonu.

Izvinjavam se, ali ovo mi je lepa prilika da kažem nešto što sam propustio u uvodnom izlaganju. Pored instituta koji se pominje, gospodin Škorić je jedan od vodećih selekcionara suncokreta, i tu svaka čast, ali isto tako imamo još jedan institut koji je isto tako veliki i koji je veoma blizu nas: Institut za kukuruz "Zemun Polje.
U njemu radi moj komšija, jedan od vodećih stručnjaka, Života Jovanović. Imali su priliku, gledali su zakon i nisu imali nijedan amandman, jer su svesni da nas ovaj zakon i svi ostali zakoni vode upravo u Evropsku uniju.
I zakoni koji će doći, kao zakon o zaštiti intelektualne svojine, i svi ostali, omogućiće da naša semena budu priznata. Kad uđemo u Evropsku uniju, to će biti semena Evropske unije.
Simptomatično je da je jedna grupa stručnjaka, selekcionara, interesno htela da se ugradi u ovaj zakon, a ne pripada tu. Oni drugi su to shvatili i drugi institut nije imao nijednu primedbu. On je isto tako veliki i važan i sigurno bi nešto rekli da u ovom zakonu ima nešto što im smeta.