Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, mislim da je ovaj amandman vrlo umesan, jer govori o tome da se odredi taj zajednički opunomoćeni član za rad u organu za sprovođenje izbora i govori o potrebi da ako dva ili više predlagača imaju zajednički više od dve trećine kandidata za odbornike, oni imaju predstavnika u izbornoj komisiji.
Ovo na izgled formalno pitanje može imati jednu svoju vrlo praktičnu posledicu. Ako se za izbornu listu, odnosno onoga ko može da predstavlja izbornu listu, propisuje uslov da mora da ima najmanje dve trećine kandidata, onda bi logično bilo da i one izborne liste koje nastupaju zajedno takođe imaju dve trećine kandidata na nivou cele izborne jedinice, da bi mogle imati svog predstavnika.
A zašto ovo kažem - taj naizgled formalni uslov se kasnije može pretvoriti u jednu, da kažem, otežavajuću okolnost za rad izborne komisije, jer ako izborna komisija i birački odbori prihvate ovaj predlog koji stoji u zakonu može se desiti da izborne liste koje imaju jednog, dva kandidata, a dve izborne liste pet kandidata, a cela izborna jedinica npr. 60 kandidata, mogu imati svoje predstavnike u organima za sprovođenje izbora i samim tim, kasnije, svojim brojem uticati na način i odlučivanje te izborne komisije.
Zalaganje kolege koji je prethodno govorio jeste u tome da samo oni politički faktori koji predstavljaju stvarnu snagu u opštini i predstavljaju dovoljan broj birača mogu odlučivati u organima za sprovođenje izbora, a da one političke snage, izborne liste ili grupe građana koje budu predlagale kandidate koji nemaju tu političku snagu, objektivno ne dobiju mogućnost da učestvuju u izbornim komisijama i organima za sprovođenje izbora, na način koji ne bi bio primeren njihovoj političkoj snazi. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, kolega Nikolić i Đura Lazić su predložili ovaj amandman iz prostog razloga da bi, da kažem, relevantni politički subjekti na nivou opštine mogli kroz potpise iskazati, ako hoćete, i svoju relevantnost u tom biračkom telu; odnosno, da se kroz potpise i vidi koliko ko može predložiti kandidata, jer broj kandidata koji se predlažu na nivou izborne jedinice ima kasnije i neke druge posledice, a vezano za zajedničkog predlagača, odnosno predstavnika u izbornim organima, u izbornoj komisiji, u biračkom odboru i brojne druge stvari vezane za sprovođenje izbora.
Mi smo smatrali da, ako se predlaže 30 potpisa za jednog kandidata, da bi bilo logično da se za svakog sledećeg kandidata obezbedi toliki broj potpisa. Naravno, svaka politička stranka, izborna lista, koalicija, u skladu sa svojom političkom jačinom, predložiće onoliko kandidata koliko može da prikupi potpisa. Mislim da se određivanjem 200 potpisa za celu izbornu listu pokriva u proseku skoro sedam kandidata; a vi znate, čini mi se prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, broj odbornika na nivou opštine određen je od 20 do 50, u gradovima 75, a u gradu Beogradu nešto više.
Ovo govorim iz razloga što mislim da je ovaj amandman apsolutno smislen i daje mogućnost, naravno da politički subjekt, izborna koalicija koliko prikupi kandidata toliko prikupi potpisa, da mu to bude osnov i za neka druga prava koja daje ovaj zakon. Iz tog razloga mi smo predložili da se za svakog kandidata prikupi 30 potpisa. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, vidi se restriktivni karakter ovog poslovnika. Pitanje je da li ko koga sluša u sali Skupštine, ali sam ubeđen da kolega Marković mene nije slušao, jer da me je slušao, čuo bi da sam pričao o amandmanu na član 13. ovog predloga zakona.
Sa kolegom Mitrovićem sam podneo amandman na član 40. ovog predloga zakona i to na stav 4. koji se odnosi na broj glasova potrebnih za raspodelu mandata, broj glasova od ukupnog broja onih birača koji su glasali.
Naime, taj amandman ima dva dela - jedan se odnosi na političku stranku, a drugi na političke stranke ili izborne koalicije. Naime, po našem mišljenju, predlagač zakona je utvrdio veoma nizak cenzus za učešće u raspodeli mandata. Takav nizak cenzus bi, po našem mišljenju, mogao dovesti do preterane fragmentacije Skupštine, otežati logično formiranje skupštinske većine, a time objektivno dovesti u pitanje i funkcionisanje cele lokalne samouprave.
Smatramo da je cenzus od 5% primereniji, jer se tako u opštinskom parlamentu nalaze one političke grupacije koje uživaju i relevantnu podršku u biračkom telu. Drugi deo ovog amandmana se odnosi na zajedničke liste. Naime, predložili smo da izborne liste koalicije stranaka, da bi učestvovale u raspodeli mandata, moraju da dobiju najmanje 6% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali.
Zašto smo to predložili - male stranke i grupe građana koje su objektivno bez nekog značajnijeg uticaja u biračkom telu na nivou izborne jedinice predizbornim koalicijama mogu objektivno da izigraju suštinu ovog zakona, odnosno predviđenih uslova. Predizbornim koalicijama te stranke se objektivno dovode u jedan privilegovani položaj, jer više tih nezavisnih političkih subjekata, udruženi, moraju da ispune isti cenzus kao i one političke stranke koje nastupaju samostalno. Znači, samim tim mogu da učestvuju u raspodeli mandata.
Dosadašnja iskustva, vezana za visinu izbornog cenzusa, govore da posle izbora, kad je reč o tim zajedničkim listama koalicija i više malih stranaka, dolazi do konflikata i do raskidanja tih koalicija, najpre povodom svađe oko raspodele mandata, zatim oko polaganja prava na koaliciju, pretendovanja da jedni, drugi ili treći, u zavisnosti koliko ih ima, raspolažu izbornom voljom građana itd.
Sve to objektivno može da utiče loše i na funkcionisanje lokalne samouprave u celini. Posledica koja se javlja nakon toga jeste da trpe građani, zbog blokade tih institucija, jer nisu u situaciji da ostvaruju svoja prava i zadovoljavaju svoje potrebe na nivou lokalne samouprave.
Zato smo kolega Mitrović i ja smatrali da bi bilo nužno da koalicione liste moraju osvojiti broj glasova u duplom iznosu od zakonom predviđenog izbornog cenzusa, da bi učestvovale u raspodeli mandata za odbornike. Na taj način izjednačile bi se koalicije i političke stranke i grupe građana koje samostalno nastupaju u izborima, i to u onoj najvažnijoj fazi, a to je faza raspodele mandata.
Smatramo, takođe, da bi se na ovaj način otklonile i neprincipijelne i nelogične predizborne koalicije, od stranaka koje ne uživaju značajniji rejting među građanima tj. biračima, i na taj način bi se stvorili uslovi da se što jasnije iskaže politička volja građana, i naravno, i na izborima, odnosno u Skupštini, nakon raspodele tih mandata.
Na kraju krajeva, ovo rešenje uopšte nije nepoznato i ono je primenjeno u mnogim zemljama Evrope; bilo bi logično, ako se već pozivamo na njihova iskustva u drugim stvarima, da i povodom ovog pitanja primenimo takođe njihova iskustva i da te odredbe ugradimo u ovaj predlog zakona. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni posalnici, mislim da bi trebalo prihvatiti ovaj amandman kolega Petrića i Mucića, iz prostog razloga što on pledira i u praksi za princip pravičnosti i ravnopravnosti svih kandidata koji učestvuju u izborima za predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, s obzirom da se ove odredbe primenjuju i za gradonačelnika.
Naime, vi ste videli u prethodnom članu ovog predloga zakona o lokalnim izborima da se propisuje tri posto potpisa kao uslov da neko može biti kandidovan za predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. S obzirom da Srbija ima jednu odliku - ima 189 opština koje imaju vrlo različito biračko telo, od nekoliko hiljada do milion i 300 hiljada građana, kao što je u Beogradu, mislimo da bi posledica primene ovakvog rešenja iz Predloga zakona kao što stoji, ukoliko se ne prihvati ovaj amandman, objektivno dovela do neravnopravnosti kandidata. Kolega Petrić je lepo rekao, i mi kao poslanička grupa stojimo iza toga, zašto bi neko na osnovu svog prezimena bio prvi na listi kandidata za gradonačelnika?
Zar ne bi bilo logično da onaj koji prvi ispuni zakonom propisane uslove i prikupi onaj broj potpisa koji zakon utvrđuje kao potreban da bi se mogao kandidovati bude i prvi na listi; pa se isti princip primenjuje u prvom delu ovog zakona kada se govori o izbornim listama političkih stranaka ili koalicija, da onaj koji prvi ispuni uslove da se prvi nalazi na listi! Zar ne bi bilo logično da taj isti princip važi i ovde, prilikom utvrđivanja predloga kandidata za predsednika opštine, odnosno gradonačelnika?
Nije nepoznato, pomenuto je i svetska iskustva pokazuju, da objektivno onaj koji je prvi na listi uvek dobije, to statistika potvrđuje, jedan do tri posto glasova više u dnosu na ostale kandidate. To možda nekome i nije važno, ali mislimo da bi prihvatanje ovog amandmana, o kojem je govorio kolega Petrić u ime poslaničke grupe SPS, apsolutno potvrdilo princip pravičnosti i ravnopravnosti svih onih koji učestvuju u izborima; a naravno, neka građani svojim glasovima opredele svoju političku volju i daju poverenje onome za koga smatraju da će najbolje raditi, odnosno da će najbolje raditi u interesu građana na nivou opštine.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, mislim da je ovaj amandman mojih kolega Maravića, Lazića i Mitrovića vrlo umesan i da bi trebalo da nađe svoje mesto u ovom predlogu zakona. Naime, njih trojica su poslanici Narodne skupštine koji žive na Kosovu i Metohiji i najbolje preko svojih leđa osećaju posledice svega onoga što se dole dešava. Mi kao poslanička grupa smatramo da bi ovaj predlog zakona apsolutno trebalo dopuniti i ovom odredbom koja je predložena u amandmanu - da će se zakon o lokalnim izborima primenjivati na teritoriji Kosova i Metohije nakon prestanka misije UNMIK-a i KFOR-a. Za neke u ovoj skupštini to može biti i deklarativan stav, ali za ljude koji dole žive i rade, koji su građani Republike Srbije i koji, naravno, Srbiju doživljavaju svim svojim bićem, to će imati veoma velikog značaja. To će za njih biti još jedan ohrabrujući znak da država Srbija vodi računa o svim građanima i o celoj svojoj teritoriji.
Ne bih želeo kroz obrazloženje ovog amandmana da govorim o onome što se dole zbiva, ali je činjenica da nakon dolaska UNMIK-a i KFOR-a ništa od onog što je bilo precizirano kao obaveza i administratora i tih organa nije ispunjeno ili je ispunjeno u obimu od 1% u odnosu na onih preostalih 99%. Nijedna odredba onih ugovora i dokumenata koji su potpisani nisu primenjeni u potpunoj meri i građani koji dole žive znaju kako izgleda živeti pod upravom administracije Ujedinjenih nacija, UNMIK-a, KFOR-a i tih ovlašćenih predstavnika.
Ne samo to, ne samo da se ne primenjuju one odredbe koje su zajednički potpisane i koje za te ljude znače nešto, nego se čak i one odredbe koje oni sami potpisuju menjaju, modifikuju prema političkim potrebama i prema interesima za koje mi socijalisti smatramo da su protiv srpskog naroda, države Srbije i protiv građana Kosova i Metohije.
Mi plediramo da se ovaj amandman usvoji iz jednog razloga - mislimo da ne treba od toga bežati, čak i ako ima za neke deklarativan karakter; neka ima deklarativan karakter, ali mislimo da ovaj amandman treba usvojiti.
Moram podsetiti kolege poslanike da je Vlada Republike Srbije, ako govorimo o nadležnostima - da li može ili ne može, da li će vredeti ili neće vredeti, da li to važi ili ne važi - u okviru svojih ovlašćenja koja predviđa Zakon o lokalnoj samoupravi, onaj prethodni koji se primenjivao do usvajanja novog, donela i odluke o uvođenju prinudnih uprava u jednom broju opština. Ne ulazeći u to da li su te odluke bile opravdane, da li su primenjene ili ne, smatramo da je to još jedan argument više u prilog stava da ovaj amandman treba usvojiti, jer on za ljude koji dole žive i rade znači mnogo.

Poštovane kolege poslanici, prilikom rasprave o ovom predlogu zakona o lokalnim izborima, prilikom rasprave i u načelu i u pojedinostima, negde direktno, negde indirektno, čuli smo da će se odredbe ovog zakona primenjivati najpre u ovim trima opštinama na jugu Srbije, a da će deo zakona, videćemo u kom obimu, kasnije biti izmenjen, naravno, videćemo u kom delu će biti te odredbe. To je jedna strana priče. Znači, ovaj zakon će se primenjivati vrlo brzo.
Kolege Anđelković i Arsić su predložili da se u članu 66. ovog zakona utvrdi obaveza da se do 31. decembra tekuće godine u Srbiji održe novi lokalni izbori. Mi socijalisti mislimo da ovaj amandman ima puno smisla i da novi lokalni izbori apsolutno imaju smisao i da postoji potreba u lokalnoj samoupravi da se održe novi lokalni izbori. Najpre, pomenuo bih, za one koji ne prate ovo malo detaljnije, da su prethodni lokalni izbori održani 23. septembra 2000. godine, da je posle oktobarskih događaja, a i u okviru priprema decembarskih izbora, po mnogim opštinama širom Srbije bilo formirano mnogo kriznih štabova koji su, koristeći i pravno i fizičko nasilje, promenili izbornu volju građana u tim opštinama. Nešto od toga je bilo sankcionisano.
Koristeći odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, Vlada Republike Srbije je uvela prinudnu upravu u preko 30 i nešto opština. Istine radi, moram reći da su u 18 opština bili raspisani lokalni izbori, koji su održani 4. novembra prošle godine, ali činjenica je da je ostao veliki broj opština, kako onih u kojima je uvedena prinudna uprava, tako i onih kod kojih nije uvedena prinudna uprava, ali gde je, kroz jedno nasilje koje je postojalo na nivou lokalne samouprave, menjana izborna volja građana. To je jedan od jakih razloga zašto treba sprovesti lokalne izbore do kraja ove godine.
Drugi razlog nalazi se u činjenici da u mnogim opštinama postoje velike nepravilnosti u radu, koje se, nažalost, tolerišu. Jednostavno, postoji potreba da se kroz izbore sve te nepravilnosti isprave, reše i da građani daju svoj sud.
Ja sam, govoreći u načelu o ovom predlogu zakona, pomenuo i primer opštine Kučevo, gde je pet odbornika SPS-a - iako smo im oduzeli mandate i Ministarstvu pravde i lokalne samoprave dostavili sve relevantne podatke o tome, čak i sve ono što se partijskim dokumentima predviđa kao potreban uslov za oduzimanje mandata - korišćeni od strane ostatka skupštinskog kvoruma i da su oni računati u kvorum ne samo prilikom usvajanja budžeta, što se smatra za jedan od uslova da Vlada može uvesti prinudnu upravu u tim opštinama, nego da su ti odbornici korišćeni i prilikom usvajanja drugih odluka, koje su samim tim činom nezakonite. Ministarstvo do danas nije preduzelo odgovarajuće korake da se to pitanje reši, a jedini način da se to pitanje reši je da se uvede prinudna uprava i zakažu novi izbori, nego je, naprotiv, svojim ćutanjem ostavilo takvo faktičko stanje, odnosno da se kršenje zakona dešava u praksi.
U međuvremenu su bili raspisani lokalni izbori u toj opštini od strane predsednika Narodne skupštine, da bi se kroz te dopunske izbore i kroz izabrane odbornike nadomestio broj odbornika potreban za kvorum i tako stvorili, nazoviregularni uslovi za rad Narodne skupštine.
Treći razlog smo pomenuli kao prethodni razlog ovim ostalima, a to je situacija na jugu Srbije i zbivanje u ovim opštinama. Znači, ima puno razloga da se u Republici Srbiji do kraja ove godine održe novi izbori; zato su i kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe, predložili da se ovaj član zakona dopuni odredbom o obavezi da se održe izbori i mi smatramo da ona treba da bude sastavni deo ovog zakona. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade Republike Srbije, Skupština Srbije danas raspravlja o Predlogu zakona o lokalnim izborima. To je najbolji dokaz da nam slede lokalni izbori. Logično bi bilo da je zakon o lokalnim izborima razmatran u isto vreme kad i Zakon o lokalnoj samoupravi. Tada je utvrđen i datum održavanja novih lokalnih izbora. To se tada nije desilo. DOS to nije želeo ili se u to vreme nije mogao dogovoriti oko načina izbora odbornika skupština opština u Srbiji.
Zakon o lokalnim izborima, odnosno novi lokalni izbori pretpostavka su potpune primene Zakona o lokalnoj samoupravi. Tek posle izbora, odnosno sprovođenja zakona u celini i izbora novih organa, videće se tačnost tvrdnje, koju smo izneli mi socijalisti, da zakon obiluje brojnim slabostima, sadrži rešenja i institute koji su deklarativno formalno demokratskog karaktera u kojima građani gube mogućnost da budu subjekt odlučivanja i da oblikuju sadržaje lokalne samouprave na tom nivou na kom žive i rade. Zakon o lokalnim izborima i novi izbori treba da isprave sve one brojne nepravilnosti koje su se desile ili postoje u lokalnoj samoupravi u periodu posle oktobra 2000. godine.
Tu pre svega mislim na one opštine gde su odborničku većinu osvojili socijalisti, sami ili u koaliciji, ali gde je lokalna vlast nasilno preuzeta uz pomoć kriznih štabova DOS-a. Tu spadaju opštine u kojima je Vlada Republike Srbije uvela prinudnu upravu, čime je prekrojila izbornu volju građana. Takvih opština u proteklih 15 meseci bilo je 29. Istine radi, moram reći da su u jednom broju tih opština novembra meseca prošle godine održani lokalni izbori, ali je još uvek ostao jedan broj opština gde je uvedena prinudna uprava, a Vladi Republike Srbije ne pada na pamet da se zakažu novi izbori i da građani, naravno sami, odluče kome će ukazati poverenje. Zakon o lokalnim izborima i novi izbori treba da isprave nepravilnosti koje postoje u jednom broju opština gde je i DOS na vlasti, pošto resorno Ministarstvo pravde i lokalne samouprave i Vlada Republike Srbije ne preduzimaju nikakve pozitivne mere.
Takav drastičan primer između više drugih je i opština Kučevo, gde je, primera radi, u usvajanju budžeta opštine učestvovalo i pet odbornika SPS koji su isključeni iz članstva partije. Pre toga konstatovan je prestanak mandata 17 odbornika i predsednik Narodne skupštine je za tih 17 odbornika raspisao dopunske izbore. Dakle, skupština opštine Kučevo nije htela da konstatuje prestanak mandata isključenih članova, oni su joj bili potrebni za kvorum ne samo kod usvajanja budžeta, nego i kod usvajanja drugih odluka skupštine. Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, iako detaljno upoznato sa tim, uopšte nije reagovalo na ove nezakonitosti niti je predložilo Vladi da se ta skupština opštine raspusti.
Zakon o lokalnim izborima i novi izbori treba da isprave i nepravdu koju je učinila Vlada Republike Srbije raspuštanjem skupština opština Bujanovac, Preševo i Medveđa. Te skupštine opština su raspuštene dan pre nego što je novi Zakon o lokalnoj samoupravi stupio na snagu, na osnovu starog zakona i odredaba koje je sam DOS ocenio kao anahrone i nedemokratske. Te opštine su raspuštene unapred, na način koji je sigurno unikat u našem pravnom poretku. Dana 28. februara Vlada je donela odluku da se tri opštine raspuste 25. aprila, pa je onda novom odlukom to raspuštanje pomerila za 17. maj, pa onda ponovo za 7. juni. U međuvremenu, sa OEBS-om se potpisuje sporazum o principima za održavanje prevremenih izbora u tim opštinama. Sproveden je popis stanovništva sa brojnim nepravilnostima. Korišćena su lažna identifikaciona dokumenta prilikom popisa albanske etničke zajednice ili su popisivani bez tih dokumenata, upisivana su i lica koja su se trajno iselila ili nikada nisu živela tu.
Imali smo i neke paradoksalne situacije da je na malom prostoru zabeleženo nekoliko desetina članova porodica, čime se u stvari menjala etnička struktura stanovništva u tim opštinama, naravno, na štetu Srba i Roma. Država nije reagovala adekvatno i loše posledice toga će se tek videti. Iskreno se nadam da ovi štetni potezi Vlade Republike Srbije i nepravilnosti koje su se odvijale u pomenutim trima opštinama tokom popisa stanovništva neće imati loše posledice po građane ove tri opštine.
Kada je reč o samom sadržaju zakona, moram u ime poslaničke grupe SPS izneti više konkretnih primedaba na Predlog zakona.
Prvo, način izbora odbornika skupština opština; mi socijalisti smatramo, pošto je lokalni nivo drugi tip odnosa u poređenju sa državnim nivoom kada je reč o odnosu birača i njegovih predstavnika, da je tom nivou primereniji većinski način izbora odbornika u odnosu na proporcionalni. Većinski način izbora omogućuje neposrednu vezu i blizinu kandidata za odbornika sa građanima koji glasaju. Građani su tada u situaciji da dobro upoznaju kandidate i njihove kvalitete ili mane, da tačno znaju za koga i zbog čega glasaju. Izabrani odbornik je odgovoran biračima izborne jedinice i više je u situaciji da se angažuje na rešavanju konkretnih lokalnih pitanja sredine gde je izabran.
Drugo, kada je reč o broju potpisa potrebnih da bi se predale i proglasile izborne liste političkih stranaka, koalicija i drugih političkih organizacija: ako je 30 potpisa birača potrebno za jednog kandidata, logično bi bilo da je isti broj potpisa potreban i za svakog sledećeg kandidata. Ako stranke pretenduju da imaju kandidate u punom broju, tj. onoliko kandidata koliko se odbornika bira, onda treba da se i prikupi više potpisa u odnosu na druge izborne liste koje budu išle na izbore sa jednim ili manjim brojem kandidata.
Treće, ako se primenjuje proporcionalni izborni sistem na lokalnom nivou, kao i na republičkom, onda analogiju treba primeniti i kod raspodele mandata koji pripadaju pojedinim izbornim listama. Politička stranka ili stranke treba da raspolažu svim mandatima koji su dobijeni na izborima, bez obzira na redosled kandidata na listi.
Četvrto, u vezi cenzusa glasova potrebnih da bi se učestvovalo u raspodeli odborničkih mandata; predlagač zakona je utvrdio, po našem mišljenju, nizak cenzus koji bi mogao dovesti do preterane fragmentacije skupštine lokalne samouprave, otežati formiranje skupštinske većine, a time dovesti u pitanje funkcionisanje skupštine i lokalne samouprave u celini. Cenzus od 5%, koji su socijalisti predložili, obezbedio bi da se u skupštini opštine nađu one političke grupacije koje uživaju najrelevantniju podršku ukupnog biračkog tela u opštini.
Još nešto oko cenzusa, vezano za raspodelu mandata - predizborne koalicije malih stranaka, koje su bez značajnijeg uticaja među građanima, dovode se u privilegovan položaj, jer više nezavisnih političkih subjekata udruživanjem moraju da ispune isti cenzus za učešće u raspodeli mandata, kao i političke stranke ili grupe građana koje nastupaju samostalno. Zato smatramo da bi bilo nužno da koalicione liste moraju svoj broj glasova ostvariti u duplom iznosu od zakonom predviđenog izbornog cenzusa, da bi učestvovale i u raspodeli mandata za odbornike.
Peto, oko broja potpisa potrebnih za kandidata za predsednika opštine, odnosno gradonačelnika; smatram da bi trebalo odrediti poseban cenzus, to jest broj potrebnih potpisa kada je reč o gradovima, a posebno kada je reč o Beogradu. Lokalna samouprava u Srbiji ima jedno obeležje, da postoje opštine od nekoliko hiljada do 1,3 miliona birača, kao što je slučaj sa Beogradom. Broj potpisa predviđen zakonom, bar kada je o Beogradu reč, može biti problem, pa o tome treba doneti i posebno rešenje. Takođe, u zakonu nije precizno utvrđeno da li je za izbor gradonačelnika potrebna prosta ili kvalifikovana većina. Mislim da se to apsolutno može ispraviti.
Poslanička grupa SPS je podnela jedan broj amandmana ne samo u vezi pitanja koja sam pomenuo, nego i u vezi pravno-tehničkih radnji vezanih za lokalne izbore. Smatramo da bi te amandmane trebalo prihvatiti, jer poboljšavaju predložena rešenja. S obzirom da ta predložena rešenja nisu dobra, mi socijalisti ćemo glasati protiv Predloga ovog zakona u celini.

Kako narod kaže: "Ako koza laže, rog ne laže". Ovo je odluka Vlade Republike Srbije, objavljena u "Službenom glasniku", broj 10, od 1. marta 2002. godine. "Na osnovu člana 213. stav 1. i 2. Zakona o lokalnoj samoupravi (onog zakona koji je nedemokratski, anahron) Vlada Republike Srbije donosi odluku o raspuštanju Skupštine opštine Bujanovac i obrazovanju Opštinskog veća opštine Bujanovac". Isto piše i za Medveđu i Preševo. Kaže se: " Raspušta se unapred". Čudo jedno od efikasnosti Vlade.
Što se tiče popisa, rekao sam i ostajem pri tome da je bilo brojnih nepravilnosti. Da je bilo nepravilnosti, to su nam napisali ljudi koji dole žive i rade i upoznati su sa time. Primera radi, na popisu je upisano i po 100 bračnih parova, popisano je 1.200 punoletne dece. Upisano je i 3% umrlih. Drastičan je primer da je jedna porodica prijavila 48 članova, a živi u stanu od 45 kvadrata. Rekao sam i ostajem pri tome da se nadam da su ove nepravilnosti ispravljene i da neće biti na štetu nijedne entičke zajednice, jer treba da se zna i ko živi i ko radi, a birači neka daju poverenje onima za koje misle da su najkvalitetniji.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, samo nekoliko reči na kraju ove načelne rasprave o Predlogu zakona o lokalnim izborima, pošto smo kao poslanici i poslanička grupa dosta toga rekli večeras o sadržaju ovog zakona, odnosno zašto mi smatramo da zakon ne bi trebalo da bude prihvaćen.
Pošto je očigledno da će se zakon najpre primeniti u ove tri opštine na jugu Srbije, bilo bi dobro da čujemo nekoliko konkretnih odgovora i šteta je što gospodin potpredsednik Vlade nije tu. Čuli smo da je Vlada uvela prinudnu upravu na osnovu odredaba starog zakona, to je onaj čuveni član 213. starog Zakona o lokalnoj samoupravi, i to dan pre nego što je novi zakon stupio na snagu.
Jedna dimenzija ovog pitanja jeste političke i moralne prirode i ona se tiče same Vlade. Kako to da Vlada, koja kritikuje jedno rešenje kao anahrono, nedemokratsko, baš koristi taj član da bi uvela prinudnu upravu u ove tri opštine. Inače, oni koji su učestvovali u raspravi o prethodnom Zakonu o lokalnoj samoupravi znaju da je to bio član zakona koji je najviše kritikovan od strane skupštinske većine.
Druga dimenzija je sadržinski vezana za same odluke Vlade. Naime, čuli ste i danas da su donete odluke 28. februara, 25. aprila, pa zatim 17. maja, pa 7. juna, pa smo čuli od potpredsednika Vlade da postoji mogućnost da se donese nova odluka o prinudnoj upravi. To najbolje potvrđuje politički karakter ove odluke.
Da je bilo nezakonitosti u radu ovih opština ... moram kolega Mićoviću, ovo da kažem.... i nepravilnosti, odluke bi bile ranije donete. Postavlja se pitanje šta je pravi cilj tih odluka i da li će izbori tu nešto novo doneti, odnosno da li će primena zakona u ovim opštinama doneti nešto novo?
Moram reći da se iz podataka koje smo mi prikupili vidi da su lokalne samouprave funkcionisale tokom prošle i ove godine i da stvarno nije bilo razloga za uvođenje prinudne uprave. Da li se osnova za uvođenje prinudne uprave, odnosno primenu ovog zakona krije i u ovom sporazumu o osnovnim principima za održavanje prevremenih izbora, gde se kaže da treba održati prevremene izbore, izabrati organe koji bi bili demokratski i reprezentativni.
Ovo je utoliko pre čudnije što niko u prethodnom periodu od strane organa lokalne samouprave, ali i od državnih organa nije stavio ni jednu suštinsku primedbu na rad tih jedinica lokalne samouprave. Čak imamo i pismo predsednika opštine Preševo, Rize Halimija, koji tvrdi da su Albanci učestvovali u strukturama lokalne samouprave aktivno od 1. jula 1992. godine i nije bilo ni jedne primedbe u odnosu na rad lokalne samouprave.
Znači, bilo bi dobro čuti zašto baš tu i zašto privremena uprava.
Druga stvar, šteta je što je iz Predloga zakona izbačen član koji govori o tome da neko ko treba da bude kandidovan za odbornika mora da boravi najmanje šest meseci u lokalnoj samoupravi, odnosno da živi tu.
Mislim da je to jedan od neophodnih uslova da bi, da kažem, kandidovanje bilo u potpunosti sprovedeno jer logično je da neko ko obitava duže vremena na jednom mestu može biti kvalitetan kandidat. Znam, ako je opština jedna izborna jedinica i politička stranka predlaže sve kandidate, da to možda neće imati suštinskog značaja, ali mislim da je ovo važno iz nekih drugih razloga. Baš, primera radi, za ove tri opštine pominje se i govori, a voleo bih da to nije tačno, da će se jedan broj Albanaca iz Prešava privremeno nastaniti u Bujanovcu da bi došlo do promene etničke strukture, odnosno da bi se podigao procenat stanovnika ove etničke zajednice.
Treće, dobro bi bilo da se zakon o lokalnim izborima primeni u svim opštinama, kako u onim koje nesmetano funkcionišu, uz sve one dobre i loše strane koje prate funkcionisanje lokalne samouprave, ali bi dobro bilo da se i zakonom primeni, odnosno da se izbori sprovedu što pre i u onim opštinama u kojima je uvedena prinudna uprava još krajem prošle godine, a tih opština ima, nezavisno od toga što su u jednom delu održani izbori.
Smatramo takođe da je loša strana ovog zakona u tome što je cenzus 3% u raspodeli mandata, cenzus je mali i mislimo da bi trebalo da bude veći; nema nijednog razloga da se bilo koja politička grupacija ili politička stranka pojedinačno toga plaši.
I još dve stvari; mislimo da bi bilo logično da se primeni analogija ako se već primenjuje proporcionalni izborni sistem, koja postoji i na republičkom nivou, da politička stranka ili koalicija stranaka raspolažu svim mandatima jer oni će predlagati, oni će kandidovati, oni će skupljati potpise i onda je logično da raspolažu svim mandatima, u odnosu na dosadašnje rešenje gde jednu trećinu mandata određuje Zakon, a dve trećine politička stranka.
I na kraju, to sam i danas izneo, mi smo protiv proporcionalnog izbornog sistema iz prostog razloga što smatramo da je većinski izborni sistem primereniji za lokalnu samoupravu; daje veću mogućnost građanima da utiču, odnosno da znaju koga biraju; jednostavno, zajedno sa njim, znači posebno mogu da utiču bitnije na sadržaje odluka, na sve ono što odbornik radi u skupštini opštine, a samim tim da utiču i na kvalitet života gde žive i rade. Hvala.

Očigledno, oprostite kolege narodni poslanici, očigledno sam pogrešno protumačen. Upravo sam i rekao - da u zakonu postoji ova odredba od šest meseci prebivališta na teritoriji opštine, onda bi se izbegle moguće posledice primenom ovakvog rešenja. Nadam se da neće doći do toga, ali moram da izrazim zebnju ljudi koji su dole i koji su me zamolili da to javno kažem, inače, ne bih voleo da tako bude, ali kao što smo konstatovali da je i prilikom popisa stanovništva bilo brojnih nepravilnosti, koje su objektivno poremetile etničku strukturu tih prostora, postoji bojazan da, ukoliko ovo rešenje ne bi bilo primenjeno i ne bi bilo u sadržaju zakona, može doći do neke od tih posledica; a naravno, niko od nas ne želi da do toga dođe.

Poštovane kolege poslanici, u ime poslaničke grupe SPS, po odredbama Poslovnika, koristim pravo na repliku na izlaganje gospodina Dejana Mihajlova sinoć na kraju rada Skupštine, odnosno jučerašnjeg dana. Naime, gospodin Mihajlov je juče upotrebio određene kvalifikacije za koje nije izneo nijedan dokaz, da u vreme kada su socijalisti organizovali rad u Skupštini nije bilo demokratije i da je reč o autoritarnom načinu rada Skupštine. Mislim da bi gospodin Mihajlov, a i ostali, trebalo da bira reči ili da u odnosu na ono što kaže iznese i konkretne činjenice.
Moram reći da je u to vreme, kada su socijalisti sami ili sa drugim strankama organizovali rad u Skupštini i kada se radilo na osnovu Poslovnika koji je Skupština utvrdila 1994. godine, svaki poslanik imao pravo da govori 10 minuta o svakoj tački dnevnog reda, u načelu i o svakom amandmanu koji je bio podnet; da je pravo poslanika bilo da podnese neograničen broj amandmana na svaki član zakona; da je bilo rasprave o predlozima zakona o kojima je tadašnja opozicija, od kojih su sada neki i vlast, podnosila i 1.350 i 2.500 amandmana; da je opozicija onda izražavala svoj protest i vršila opstrukciju rada parlamenta na najrazličitije načine, da je napuštala parlament za duže vremenske periode, godinu i duže, a da im nijedno pravo, od ličnog dohotka pa nadalje, nije bilo uskraćeno.
Ima kolega koje su starije po stažu u ovoj skupštini i mogu ovo da demantuju ako nije tačno. Administrativni odbor se tada nije sastajao, niti je raspravljao i donosio odluke o tome. Toliko o obavezama poslanika na stalnom radu. Obaveza poslanika je da bude u Skupštini, da se uključuje u rad parlamenta u meri u kojoj to njegova poslanička grupa opredeli, jer tu je u pitanju politička procena.
Činjenica da je tada od strane poslanika opozicije vršena opstrukcija i na način da su pojedini od njih sedeli i na balkonu ove skupštine da bi vršili kontrolu rada poslanika koji su ostali u sali. Znači, kada se vrši poređenje sa pravima poslanika po Poslovniku iz 1994. godine i ovom poslovniku kojeg menjamo već treći put, apsolutno su prava bila mnogo izraženija po prethodnom poslovniku.
Na kraju, juče je izneta tvrdnja da je bilo dana kada je usvajano više zakona. Opozicija je i tada imala pravo da koristi ono što je po Poslovniku predviđeno. Da li su ili nisu želeli, to je bila njihova politička procena i stvar njihovog opredeljenja.

Nema razloga da se nervirate. Govorim i kao član Administrativnog odbora i kao predsednik poslaničke grupe, s obzirom da je gospodin Cvetković pomenuo poslaničku grupu.
Juče sam na sednici Administrativnog odbora tražio od članova tog odbora da se dnevni red dopuni tačkom gde Administrativni odbor treba da konstatuje prestanak mandata isključenom članu SPS Branislavu Ivkoviću.
Obavestio sam tada Administrativni odbor da je Narodnoj skupštini 27. maja dostavljena Odluka Glavnog odbora SPS o isključenju Branislava Ivkovića iz članstva, žalba profesora Branislava Ivkovića na Odluku Glavnog odbora, Odluka Statutarne komisije SPS, ovlašćenje i rešenje za Zorana Anđelkovića, generalnog sekretara partije, da zastupa SPS, da je Narodnoj skupštini dostavljen Statut SPS, da je Narodnoj skupštini dostavljen Pravilnik o disciplinskom postupku u SPS, i dobio sam i ja, a i ostali članovi, tu su, jedno smešno objašnjenje - da nisu dobili materijal, odnosno Odbor nije dobio materijal od strane službe Skupštine, ali smo juče odlučivali o oduzimanju mandata poslanicima SRS na osnovu zahteva koji su pristigli u Skupštinu 3. juna.
Prema tome, očigledno je da DOS ne želi da to konstatuje i ne želi da poštuje zakon. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, reklamiram povredu Poslanika, član 164, gde se vrlo precizno kaže: "Na vanrednom zasedanju Narodna skupština radi po unapred utvrđenom dnevnom redu, koji je dostavio podnosilac zahteva za održavanje vanrednog zasedanja. Redosled razmatranja tačaka dnevnog reda ne može se menjati bez saglasnosti predstavnika predlagača, na čiji je zahtev vanredno zasedanje zakazano".  Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, ovo zasedanje je trebalo prekinuti, zakazati novo sa ovom tačkom dnevnog reda i da se o njemu Skupština izjasni. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, tražio sam da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika. Reklamirao sam povredu Poslovnika i Skupština se izjasnila. Mislim da nije bilo potrebno vaše dodatno objašnjenje, jer i dalje tvrdim da je morao biti ispoštovan član 164. Poslovnika, bez obzira na odluku Narodne skupštine. Hvala.

Poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici, želeo bih samo da iskažem stav poslaničke grupe SPS, vezano za ovu tačku dnevnog reda. Naime, nismo prihvatili da učestvujemo u radu ove komisije za izradu Ustavne povelje. Pomenuću tri osnovna razloga:
1. Kao poslanička grupa SPS mi smo i u ovom parlamentu i u Saveznom parlamentu podneli predlog zaključaka u pravcu da se osnaži, ojača ta buduća država, da ima sve one integrativne elemente koje jedna država treba da ima da bi se mogla nazvati zajedničkom državom. Nijedan od tih predloga nije prihvaćen. To je jedan razlog.
2. Nije prihvaćen ni predlog u Saveznom parlamentu da ta komisija bude formirana na paritetnom principu, na jednom drugačijem principu. Mi iz tih razloga takođe nismo hteli prihvatiti.
3. Sporazum o odnosima Srbije i Crne Gore je, objektivno, unapred limitirao sadržaj buduće ustavne povelje. Ovde u parlamentu govorili smo šta mislimo o tom sporazumu o odnosima Srbije i Crne Gore. Rekli smo da nema dovoljno onih elemenata koji bi tu zajedničku državu činili zajedničkom, u situaciji kada se u jednom dokumentu pominju dve carine, dve valute, kada nema zajedničkog tržišta, kada se pominju institucije čiji se sadržaj rada ne zna, kada ima mnogo otvorenih pitanja, sem jednog zatvorenog - da će se sudbina konačno rešiti posle tri godine. Smatrali smo da ne treba da učestvujemo u takvom jednom sporazumu, da ne treba da učestvujemo u izradi Ustavne povelje jer ona sama po sebi, ako je osnov za rad Ustavne povelje sadržaj Sporazuma, ne daje dovoljno elemenata da bi se ta država mogla nazvati zajedničkom i da bi bila u funkciji i Srbije i Crne Gore, odnosno građana tih dveju republika.