Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas raspravljamo o drugom setu predloženih zakona i sporazuma. Posvetiću se Predlogu zakona o igrama na sreću, dok će o drugim predloženim aktima govoriti detaljnije moje kolege.

Zakon o igrama na sreću je donet 2011. godine i tada je formirana Uprava za igre na sreću kao organ Ministarstva finansija, a izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku, koja j urađena 2012. godine, poreska uprava je preuzela nadležnosti koje je do tada imala Uprava igara na sreću.

U toku 2018. godine i 2019. godine, izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, ponovo je obrazovana Uprava za igre na sreću kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i tako je stvoren pravni okvir za vršenje postupka nadzora nad priređivačima igara na sreću i sprovedeno je neophodno usklađivanje zakonodavstva sa propisima kojima se uređuje oblast sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Međutim, u praksi se pokazalo da je zakon bio i dalje nedovoljno precizan i efikasan i nije omogućio adekvatno uređenje ove oblasti. Svedoci smo da je na teritoriji Srbije prisutan konstantan rast tržišta igara na sreću, a evidentan je i brz tehnološki razvoj u ovoj industriji, pa je to i bio razlog za uvođenje novih zakonskih rešenja.

Donošenjem novog zakona stvaraju se potrebni uslovi za bolje uređenje tržišta igara na sreću u odnosu na sadašnje stanje. Cilj donošenja novog zakona je da se smanji siva ekonomija u ovoj oblasti u cilju zaštite državnih interesa, kao i povećanja prihoda i prilagođavanje međunarodnim standardima u ovoj oblasti.

Novina je da su predviđena opterećenja priređivača igara na sreću, u smislu propisane visine stopa za obračunavanje naknade za priređivanje minimalnog mesečnog iznosa naknade za priređivanje, neophodne visine iznosa osnovnog kapitala, kao i minimalnog iznosa bankarskog depozita, odnosno bankarske garancije radi osiguranja isplate dobitaka. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje minimalni iznos osnovnog kapitala veći je za priređivača posebnih igara na sreću na automatima i posebnih igara na sreću, odnosno klađenje.

Novi zakon između ostalog precizira i dopunjuje i dosadašnji način oglašavanja i reklamiranja igara na sreću i to tako što reklame moraju bit praćene zabranom za maloletna lica i upozorenjem o prevenciji bolesti zavisnosti.

Takođe, proširuje se zabrana oglašavanja i reklamiranja igara na sreću i na prerađivače u štampanim i elektronskim medijima koji su namenjeni maloletnim licima.

Propisana je minimalna udaljenost od 100 metara između novih lokacija u kojima se priređuju igre na sreću. Udaljenost kladionice od zgrade obrazovnih ustanova osnovne i srednje škole ne može biti manja od 200 metara.

Naime, uočena je velika koncentracija objekata u kojima se priređuju igre na sreću, što negativno utiče, posebno na mlade. Neophodno je ove ustanove učiniti manje dostupnim, najranjivijoj grupi stanovnika, odnosno mladima, deci i maloletnim licima koji su podložni nastajanju svih oblika kockanja i klađenja. Ovo se nažalost ne odnosi na zatečene lokacije u kojima se igre na sreću priređuju.

Kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe, predloženim zakonom se uvodi zabrana za priređivače posebne igre na sreću, klađenja od strane priređivača koji je vlasnik ili suvlasnik nekog sportskog kluba, na događaj u toj vrsti sporta i rangu takmičenja.

Novina je takođe i uvođenje sistema elektronskih komunikacija u ovu delatnost. Naime, zabranjuje se držanje automata, kao i opreme koja ne omogućava razmenu podataka elektronskim putem sa softverskim rešenjem Uprave za igru na sreću. Na taj način, uspostavljanjem elektronskog sistema nadzora će se omogućiti lakša identifikacija nelegalnih priređivača, što će doprineti smanjenju sive ekonomije u ovoj oblasti.

Takođe propisuje se i obaveza postojanja video nadzora u automat klubovima, kladionicama, što predstavlja zaštitu od zloupotrebe. Prihvatajući značajnu činjenicu da igrama na sreću država obezbeđuje sredstva za finansiranje osoba sa invaliditetom, Crvenog krsta, sredstva za lečenje retkih bolesti i drugih udruženja, čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe, moram da se osvrnem na problem koji ovaj delatnost donosi.

Mislim da je 200 metara udaljenosti od škole kladionica nedovoljna. Takođe, svedoci smo kršenja propisa i činjenice da deca stoje pred kladionicama i daju novac punoletnim licima da vrše uplatu za njih. S toga je neophodno da se učini stroga kontrola da bi se sve ovo sprečilo.

Prema podacima za javno zdravlje Srbije, o bolestima zavisnosti najzastupljenija igra na sreću je igranje lutrije: loto, bingo, greb-greb, a na drugom mestu je sportsko klađenje. Procenat zavisnika od kocke u Srbiji se ne razlikuje od evropskog proseka odraslog stanovništva, ali se ovaj broj neprekidno povećava, a posebno zabrinjava porast patoloških zavisnika od kockanja. Ističem da svaki broj zavisnika, pa i najmanji, predstavlja problem i mora mu se pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno.

Ovim zakonom povećavaju se obaveze kada je u pitanju odgovorno klađenje, uvode se stroža pravila reklamiranja, a svi zaposleni kod priređivača igara na sreću koji imaju direktan kontakt sa učesnicima moraju biti osposobljeni za preventivno delovanje protiv bolesti zavisnosti prema učesnicima u igrama na sreću.

Dozvolite mi da se u nekoliko rečenica osvrnem na još jedan veoma bitan zakon koji je danas pred poslanicima, a to je Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Naime, u javnosti je prisutna ideja da se ukupna zakonodavna materija kojom je regulisana ova oblast uredi jednim krovnim propisom. Ovim predlogom zakona se po prvi put jedinstveno uređuje oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata.

Važno je naglasiti da je prilikom izrade zakona u obzir uzet kako materijalni tako i socijalni položaj korisnika čija se prava uređuju. Prema tome, zakon ne predviđa ukidanje ni jednog dosadašnjeg prava, već daje nove beneficije kojih će biti više od 20.

Takođe, zakonom je jasno definisano koji su to korisnici čija se prava uređuju, a to su: borci, ratni i mirnodopski vojni invalidi, civilni invalidi rata, članovi porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida, lica koja su poginula ili umrla u vojsci u miru, umrlih civilnih invalida rata i civilnih žrtava rata.

Ono što je posebno važno je što je ovim predlogom zakona uvedena i nova kategorija korisnika, a koja dosadašnjim zakonskim propisima nažalost nije bila obuhvaćena. Tako su ovim predlogom zakona po prvi put regulisana prava boraca koji su učestvovali u oružanim akcijama devedesetih godina, boraca koji su učestvovali u ratu 1999. godine i koji će učestvovati u nekom budućem ratu.

Važno je naglasiti da iza rada na ovom predlogu zakona postoji konsenzus države i boračkih udruženja čiji je rezultat ovakav kvalitet i obuhvat zakona koji će doprineti državnoj i društvenoj brizi o svim kategorijama stradalih za slobodu i odbranu državnog suvereniteta.

U daljoj raspravi kolege iz poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije će se više govoriti o predlogu ovog zakona.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje podržati sva predložena zakonska rešenja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona koji je podnela naša koleginica narodna poslanica Katarina Rakić. To su izmene i dopune Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova.

Značaj katastra je za svaku uređenu državu veliki, jer se tu vidi upravo odnos prema nepokretnostima, odnosno prema imovini, kako privatnoj, tako i javnoj. Ono što je upisano u katastar, kao svojina, potpuno je zaštićeno i pred domaćim, ali i pred međunarodnim zakonodavstvom. Time se potvrđuje svojina na najvišem nivou, time se svojina brani.

Koliko je važno da sve nepokretnosti, bilo da je u pitanju privatna, državna ili crkvena svojina, budu upisane u Registar nepokretnosti, govore i činjenice da ima sve više pokušaja otimanja svojine, što se, nažalost, dešava i Srbima na Kosovu i Metohiji, gde se uzurpiraju privatni crkveni posedi, a to je, nažalost, velika opasnost i po imovinu SPC u Crnoj Gori.

Naš kolega Neđo Jovanović je detaljno obrazložio potrebu i značaj izmena i dopuna zakona o kojima danas raspravljamo, a takođe je izneo i predloge i sugestije u cilju poboljšanja kvaliteta ovog zakona koji podržavam lično.

Srbija ima zakonodavni okvir iz ove oblasti koji prati sva evropska kretanja, a pre svega naše potrebe. Često smo ga prilagođavali, menjajući zakon ovde u Skupštini, i to sa ciljem da postupak upisa nepokretnosti bude što jednostavniji za građane, da mogu lako da upišu, ali i da provere da li su njihove nepokretnosti upisane u katastru. Veliki deo postupka je ubrzan, jer se koriste elektronske komunikacije i elektronska uprava, tako da od kuće možete poručiti list nepokretnosti.

Zakon o kome danas govorimo, o kome vodimo raspravu, takođe, ima za cilj da poboljša postojeća zakonska rešenja, da eliminiše neke pravne praznine i da ubrza procedure koje se tiču ostvarivanja prava građana pred katastarskim službama.

Prvi deo izmena zakona, koji je se odnosi na način uručivanja rešenja o upisu u katastar, poboljšava i ubrzava ove procedure, tako što rešenje o upisu može biti dostavljeno i elektronskom poštom, u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi i uz korišćenje elektronskog potpisa što će velikom broju korisnika ubrzati ovaj postupak.

Do sada je uručivanje ovih rešenja koja su bila dostavljana putem pošte strankama, jer stranka ima pravo žalbe na rešenje, a Zakon o opštem upravnom postupku, koji se primenjuje u postupku upisa u katastar, propisuje postupak lične dostave. Ako dostavljač i po drugi put ne zatekne primaoca rešenja na licu mesta, odnosno na adresi gde je potrebno da mu uruči rešenje, on ostavlja obaveštenje da taj korisnik može da preuzme to rešenje u nadležnom organu u roku od 15 dana od dana kada je rešenje dostavljeno, a istekom toga roka smatra se da je dostavljeno rešenje izvršno.

Tako se često građani šetaju između pošte i katastra. Neretko ta rešenja nisu vraćena iz pošte u katastar. Vrlo često građani imaju i svoje nekretnine u nekim drugim opštinama, tako da moraju da se upućuju i da putuju u te opštine da bi ovo pravo regulisali. Predlogom ovih izmena i dopuna ovi postupci će biti pojednostavljeni, ubrzani i na taj način će građanima pribavljanje ovih dokumenata biti olakšano.

Takođe, ono što je dobro rešenje u ovom Predlogu zakona jeste da se sada preciziraju sve vrste zabeležbi koje se moraju upisati u katastar i na osnovu kojih dokumenata se to može uraditi. Navedena je 21 vrsta zabeležbi koje će se u skladu sa ovim zakonom upisivati u katastar, odnosno u deo lista nepokretnosti koji se zove teretni list. Tako se sada dobija precizno zakonsko rešenje i otklanjaju mogućnost, nedoumice i prostor za slobodno tumačenje propisa.

Dobro je i što se uvode i nove zabeležbe koje su važne za promet nepokretnosti upisane u katastar, a to su zabeležbe postupka komasacije, postupka restitucije, posebno važne zabeležbe odluka suda o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz vršenja krivičnih dela. Takođe, ovim zakonom se uvode zabeležbe za objekte koji imaju status kulturnog dobra, kao i za objekte koji su u postupku ozakonjenja, a nisu upisani u katastar i sprečava se njihov promet.

Na ovaj način se u katastru ima potpun pregled o stanju svih nepokretnosti upisanih u katastar nepokretnosti, što predstavlja i odgovorniji odnos države prema svim nepokretnostima i mogućnosti preduzimanja potrebnih radnji u postupcima prometa nepokretnosti, a ova zakonska rešenja treba da doprinesu onemogućavanju prometa nepokretnosti, bez da se zna u kakvom je statusu ta nepokretnost. Tako ćemo izbeći moguće malverzacije, duple promete, a krajnji cilj svakog zakona mora biti sigurnost građana, kada je u pitanju njegova nepokretnost.

Očekujem da će se ovim izmenama i dopunama zakona poboljšati stanje u katastru i iz tog razloga poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati donošenje ovih izmena i dopuna zakona.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo i o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu za izgradnju nove univerzitetske dečije klinike Tiršova 2.

Klinika za dečije bolesti ima skoro stogodišnju tradiciju. Još od 1924. godine klinika pruža zdravstvene usluge najmlađim pacijentima, na najvišem nivou. Sadašnja zgrada Univerzitetske dečije klinike sagrađena je u periodu od 1936. do 1940. godine.

Godišnje se u ovoj ustanovi obavi oko 150.000 specijalističkih pregleda, 7.000 operacija, a na 20 odeljenja hospitalizovano je oko 300 dece, uzrasta od nula do 18 godina. U tri jedinice intenzivne nege, u svakom momentu, smešteno je 10 najtežih bolesnika.

Danas Univerzitetska dečija klinika, sa postojećom organizacionom strukturom, ne može da na adekvatan način odgovori na potrebe usled povećanog broja korisnika usluga. Takođe, jedan od velikih problema je i nedostatak prostornih kapaciteta za smeštaj obolele dece i njihovih pratilaca.

Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije prepoznali su značaj rešavanja ovih problema i potrebu za izgradnju nove moderne zgrade dečije klinike. Zbog toga je upućen zahtev banci za razvoj Saveta Evrope za odobrenje zajma za delimično finansiranje izgradnje nove univerzitetske dečije klinike.

Izgradnjom ovog objekta za potrebe dečije medicine u Srbiji, ali i u regionu, dobiće se visokospecijalizovana ustanova za lečenje najmlađih pacijenata. Ono što je bitno je da je tzv. Tiršova 2 osmišljena i projektovana po najsavremenijim standardima i da predstavlja potpuno nov pristup u lečenju dece.

Znatno će se povećati korisna površina. Naime, nova klinika bi trebalo da ima površinu oko 33.000 metara kvadratnih, 54 postelje u jednokrevetnim i dvokrevetnim sobama i sopstvenu garažu sa oko 600 parking mesta.

Takođe, značajno je i to što će se skratiti period čekanja na adekvatnu zdravstvenu negu. Cilj je da deca što kraće ostaju u bolnici, deca će terapiju primati u dnevnim bolnicama, nalik dečijim igraonicama, kao i da će lečenje teško bolesne dece, posebno dece sa malignim oboljenjima, biti prilagođeno tako da sa njima budu njihovi roditelji, kako bi lečenje bilo što manje traumatično.

Posebno je zanimljiv koncept fleksibilnosti, odnosno fluidnosti bolničkih odeljenja. Naime, cela bolnica će se prilagođavati trenutnim potrebama, delovi zgrade i odeljenja će brzo i lako menjati namenu, a prema unutrašnjoj dinamici bolnice. Cilj je da deca Srbije dobiju vrhunsko lečenje, u skladu sa svetskim standardima, a da medicinsko osoblje dobija optimalne uslove za rad.

Moram da istaknem da smo poslednjih godina svedoci renoviranja velikih kliničkih centara, kao što su Niš, Kragujevac, Novi Sad. U toku je dogradnja i renoviranje Kliničkog centra Srbije, koji će dobiti novi urgentni centar i 20 novih operacionih sala. Vidljiva su ulaganja u manjim sredinama. U Lazarevcu je tako otvoreno novo vanbolničko porodilište, što je svakako za pohvalu.

Iskoristila bih zato ovu priliku da pohvalim rad Vlade i napore Vlade i Ministarstva zdravlja na rešavanju problema zdravstva u Srbiji, jer samo zdrav čovek može da doprinese napretku društva u celini.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i druga predložena dokumenta u ovoj raspravi. Hvala.

Zahvaljujem predsednice.

Danas bih postavila pitanje Vladi Republike Srbije, polazeći od činjenice da Srbija u poslednjih nekoliko godina ostvaruje značajan privredni rast koji se ogleda kroz veliki prilivi investicija, povećane budžetske prihode i poboljšanje standarda građana, smatram da u kontekstu dalje razvojne, a posebno populacione politike sada ima prostora da se posvetimo jednoj posebnoj grupi naših građana, a to su mladu stručnjaci i mladi bračni parovi.

Podaci govore da mladi sve kasnije stupaju u brak, sve kasnije formiraju porodicu i sve kasnije dobijaju prvo dete, zato postoji više razloga, ali su svakako zaposlenje i stambeno pitanje dva najprisutnija. U tom kontekstu Vlada, resorna ministarstva i ministarka bezportfelja zadužena za populacionu politiku preduzimaju brojne proaktivne mere, koje već daju značajne rezultate, međutim, još uvek je najveći problem za mlade nerešeno, teško rešivo stambeno pitanje u čije rešavanje se svakako mora uključiti Vlada, odnosno resorna ministarstva kako bi se zaustavio priliv kadrova i odlazak mladih iz zemlje.

4/1 GD/VK 10.45 – 10.55

U vezi sa tim želim da pitam Vladu da li se planira donošenje programskog dokumenta i zakona kojim bi se i mladim bračnim parovima i mladim stručnjacima omogućilo rešavanje stambenog pitanja, kao što je to učinjeno za pripadnike odbrambenih snaga Vojske i populacije kojima je omogućeno da svoje stambeno pitanje reše pod povoljnijim uslovima što, naravno, podržavamo? Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas bih koristeći pravo iz člana 287. Poslovnika skrenula pažnju na potrebu zajedničke i organizovane aktivnosti na sagledavanju važnog društvenog pitanja koje se zove međugeneracijska solidarnost.

Pitanje bih postavila predsednici Vlade u kontekstu obeležavanja sutrašnjeg dana, 20. decembra, kao Svetskog dana međugeneracijske solidarnosti, koji su ustanovile UN 2006. godine, prepoznajući značaj ovog pitanja za čitavo čovečanstvo.

Naime, pitanje prosperitetnog i integrisanog razvoja svakog društva nezamislivo je bez učešća svih generacija bez obzira na generacijske razlike. Svako ima svoju ulogu i mesto u društvu i svako je potreban društvu. Društvo na neki način možemo uporediti sa mašinom koja radi samo ukoliko ima sve delove.

Dakle, nije moguć razvoj, niti napredak ako se delimo po generacijama. Ako su izostavljene pojedine generacije, ako se ne afirmišu vrednosti i postignuća svake generacije, svakom društvu je neophodno iskustvo starijih generacija, ali i napredak je nemoguć bez generacije mladih.

Ovom pitanju posvećuje se sve veća pažnja i na svetskom i na nacionalnom nivou. Srbija prepoznaje značaj ovog pitanja i pored ostalog, zato što postajemo sve starije društvo sa izraženom depopulacijom. U strukturi stanovništva stari čine preko 20%, a mladi do 15 godina ispod 15% stanovništva.

Međugeneracijska solidarnost podrazumeva razumevanje, saradnju, zajednički aktivizam, pomoć mladih starijima, a posebno negovanje porodičnih vrednosti, jer jedino zdrava porodica u kojoj postoji poštovanje među članovima svih generacija jeste temelj zdravog društva.

Solidarnost sa starima danas je izazov, jer opšti trend starenja evropskih društava, pa i našeg, zahteva potpuno drugačiji pristup pitanju međugeneracijskog odnosa.

Suštinsko pitanje je da li će demografsko starenje dovesti do povećanja međugeneracijskih tenzija ili će sve manji broj radno sposobnih morati da podrži sve veći broj starih, što može produbiti međugeneracijski jaz. To bi svakako vodili ka dehumanizaciji društva i zanemarivanju uloge starih koji su u svojoj radno aktivnoj fazi punim kapacitetima doprinosili razvoju društva i brinuli o starijima. Sada je red da mi brinemo o njima.

S druge strane, mladi danas žive na drugačiji način. Tome, nažalost, doprinosi popularizacija materijalnih vrednosti i nezdravih i rizičnih stilova života, isticanje prava, ali ne i obaveza da svaki član društva ima, što u krajnjoj meri može doprineti produbljivanju međugeneracijskog jaza.

Pitanje međugeneracijskih solidarnosti je kompleksno pitanje i zahteva na nivou države multidisciplinarni pristup, odnosno zajednički pristup ekonomskih, obrazovnih, omladinskih, socijalnih i zdravstvenih politika kako bi se obezbedio humani međugeneracijski odnos koji omogućava društvu da napreduju učešćem svih generacija, da društvo za stariju populaciju obezbedi uslove humanog starenja i razvija socijalnu odgovornost.

Margaret Nid je rekla jednom prilikom – veze između generacija su neophodne za mentalno zdravlje i stabilnost nacije. O međugeneracijskoj solidarnosti u našem društvu dosta se govori. Organizovano je više skupova, istraživanja, konferencija.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju organizovala je istraživanje na ovu temu, ali bih u vezi sa ovim složenim, za dalji razvoj društva važnim pitanjem, želela da postavim pitanje predsednici Vlade – da li Vlada planira donošenje nekog strateškog dokumenta o međugeneracijskoj solidarnosti, koji bi obuhvatio sve aspekte i sve probleme i sadržao akcioni plan za dugoročno rešavanje pitanja međugeneracijskih odnosa u našem društvu? Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, svoju današnju diskusiju posvetila bih jednom od sporazuma koji se nalazi na današnjem dnevnom redu, a to je zakon o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama koji se odnosi na Sporazum o finansiranju između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke KFW, Frankfurt na Majni i posebnog sporazuma uz Sporazum o finansiranju.

Naime, Evropa je u drugoj polovini 2015. godine bila pogođena nezabeleženim talasom migranata. Te godine najveći broj migranata u Evropu došao je iz Azije, koristeći zapadnobalkansku rutu.

Na putu migranata Republika Srbija našla se kao tranzitna zemlja. Trend porasta broja migranata koji ulaze na teritoriju Republike Srbije započet je tokom 2015. godine i nastavio svoj rast i u narednim godinama, a velika verovatnoća je da će se migrantska kriza nastaviti i u narednom periodu.

Mogu da kažem da je Srbija obrazovala nekoliko prihvatnih centara za migrante koji su u tranzitu. U ovim centrima oni mogu da dobiju svu potrebnu medicinsku pomoć i negu, privremeni smeštaj, hranu i vodu, obuću i odeću. Takođe, u prihvatnim centrima migranti mogu podneti i zahtev za azil.

Činjenica je da je Srbija za migrante samo tranzitna zemlja, tako da se određeni broj migranata grupiše i boravi neorganizovano van prihvatnih centara u mestima koja se nalaze na rutama koje koriste prilikom izlaska iz Republike Srbije ka zemljama zapadne Evrope. Takve grupe migranata su često van zdravstvene, socijalne kontrole naših službi, neorganizovani i često izazivaju negodovanje i strah domaćeg stanovništva od potencijalno zaraznih bolesti, upada na imanja, pa i nasilja zbog nedostatka sredstava za život. Iako su svesni da su migranti ljudi koji su samo u prolazu kroz našu zemlju, ne smemo zanemariti teške okolnosti iz kojih migranti dolaze i teške uslove sa kojima se na svom putu susreću.

Posebno bih naglasila da su najranjivije kategorije među migrantima žene i deca. Kao najranjivije kategorije podložni su raznim vrstama eksploatacije od seksualne eksploatacije, preko prinudnog rada, vršenja krivičnih dela do trgovine ljudima.

Ne smemo da zaboravimo da oko 10% populacije migranata čine deca bez pratnje roditelja. Alarmantan je podatak da je skoro svako dete doživelo neku vrstu traume ili nasilja. Deca su najčešće svedoci ubistva ili nasilja koja se sprovodi nad njihovim roditeljima ili članovima porodice, a i oni sami su često žrtve fizičkog ili seksualnog nasilja. To, naravno, ostavlja dugotrajne psihičke i fizičke posledice po tu decu.

Za obezbeđenje elementarnih uslova i prava migranata prevashodno su odgovorni republički organi. Međutim, uključivanje lokalnih zajednica, rešavanje problema migranata je od presudne važnosti, jer sve politike koje se donose na nacionalnom nivouna kraju se sprovode u jedinicama lokalne samouprave. Sva prava i potreba migranti zadovoljavaju i ostvaruju u lokalnoj zajednici i na kraju prihvatanje migranata od strane lokalne zajednice je ključno da bi bilo kakve aktivnosti mogle uopšte da se sprovedu.

U tom smislu neophodna je i pomoć i podrška, pre svega, finansijska i logistička. U cilju pomoći Republici Srbiji, iskazana je spremnost Savezne Republike Nemačke da Republici Srbiji, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pruži potrebnu pomoć radi finansiranja investicija i konsultativnih usluga u cilju unapređenja socijalne infrastrukture u jedinicama lokalne samouprave, odnosno gradovima i opštinama koje su strukturno slabe i pogođene su migrantskom krizom.

Migrantima i njihovim problemima u Srbiji bave se mnogi, od same države i njenih institucija preko raznih nevladinih i humanitarnih organizacija. Slobodno možemo reći da je u trenucima najjače migrantske krize Republika Srbija pokazala spremnost i sposobnost da se suoči sa problemima koje migrantska kriza nosi.

U danu za glasanje Socijalistička partija Srbije će podržati ovaj sporazum, ali i sve ostale sporazume koji se nalaze na dnevnom redu. Hvala

Poštovani predsedavajući, poštovani Zaštitniče prava građana sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da se u današnjoj diskusiji kada govorimo o izboru zamenika Zaštitnika građana tri vrsna pravnika prema priloženim biografijama, osvrnem na značaj same institucije Zaštitnika građana kao i značaj i delotvornost njegovih aktivnosti za sve građane Republike Srbije.

Institucija Zaštitnika građana danas postoji u skoro svim državama sveta i slobodno možemo reći da retko koja institucija je doživela tako veliku popularnost i rasprostranjenost. Obaveza države i njenih institucija jeste zaštita ljudskih i građanskih prava i sloboda. Ova prava i slobode predstavljaju granicu između države i građana koja ne sme biti prekoračena.

Međutim, neretko čujemo da država, državne institucije ili službenici u svom delovanju svesno ili nesvesno krše garantovana prava i slobode. U ovakvim situacijama Zaštitnik građana predstavlja mehanizam odbrane i zaštite građanskih prava. To je nezavisan i samostalan organ koji se stara da pravda bude ispravljena, postupajući ne samo na zahtev građana i građanki, već i po službenoj dužnosti.

Iako bez velikih pravnih ovlašćenja do prava da ispituje i kontroliše rad organa javne vlasti, delotvornost Zaštitnika građana ogleda se i u mogućnosti da javnosti predoči probleme i stanje u zaštiti i ostvarivanju građanskih prava i sloboda podnoseći redovne godišnje izveštaje Narodnoj skupštini. Samo nekoliko meseci ranije imali smo priliku da raspravljamo i usvojimo redovan godišnji izveštaj Zaštitnika građana. Izveštaj je bio celovit i obuhvatio je sva pitanja i nadležnosti u kojima Zaštitnik građana postupa.

U svom radu, mada ga i sam Zakon o Zaštitniku građana upućuje na to, Zaštitnik posebnu pažnju posvećuje zaštiti prava pripadnika nacionalnih manjina, pravima deteta, pravima osoba sa invaliditetom, rodnoj ravnopravnosti, kao i pravima lica lišenih slobode.

Kada govorimo o pravima deteta u zadnjem izveštaju Zaštitnika navedeno je da skoro polovina dece u Srbiji prima neke vrstu socijalnih davanja, što nam govori da je siromaštvo među decom veoma rasprostranjeno. Ukazano je na potrebu zaštite dece od nasilja, kako vršnjačkog nasilja, tako i fizičkog kažnjavanja metode vaspitavanja. Evidentan je nedostatak profesionalaca koji pružaju usluge i podršku deci, naročito deci sa invaliditetom.

U domovima zdravlja širom zemlje nedostaje čak 250 pedijatara. Razvojna savetovališta poseduje samo 36 opština od 159 opština u Srbiji, a sudske odluke ne mogu se izvršiti jer u nekim centrima za socijalni rad nema psihologa.

Seksualno zlostavljanje maloletnika i rani brakovi, zaštita dece od svakog vida nasilja i eksploatacije zahtevaju angažovanje stručne pomoći deci, prevenciju, suzbijanje i donošenje adekvatnih normativa.

Posebno bih ukazala na težak položaj osoba sa invaliditetom. Nedavno, 2. decembra ove godine smo u ovom domu obeležili Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i čuli primedbe sa kojima se ova grupa građana susreće. Neophodno je da osoba sa invaliditetom se omogući jednako uživanje ljudskih prava i ravnopravno učešće u društvenom životu. Zato je potrebno da uklonimo barijere za potpuno uklapanje osoba sa invaliditetom u naše društvo.

Jedan od najvećih problema osoba sa invaliditetom jeste niska stopa zaposlenosti. Primena zakonskog okvira, kojim se reguliše rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, proteklih godina nije dala konkretne rezultate u ovoj oblasti. Takođe, sistem usluga i podrške osobama sa invaliditetom i dalje nije dovoljno razvijena i adekvatna.

Jedan od preduslova za puno učešće osoba sa invaliditetom u svim sferama društvenog života predstavlja pristupačnost. Osoba sa invaliditetom se u svakodnevnim aktivnostima susreće sa preprekama prilikom kretanja, korišćenja javnog prevoza, a neretko se dešava da su nepristupačne i ustanove i institucije u kojima građani treba da pristupe kako bi ostvarili svoja prava i svoje slobode.

Takođe, neophodno je i da nadležni organi za sprovođenje izbornog procesa obezbede uslove za ostvarivanje biračkog izbornog prava osobama sa invaliditetom.

Posvetila bih pažnju i rodnoj ravnopravnosti i rekla da se nedovoljan broj žena nalazi na javnim funkcijama i rukovodećim funkcijama, da je nešto bolje stanje na republičkom nivou nego na opštinskom nivou, ali da se nadam da će to u budućnosti da bude bolje. Isto tako postoje brojne primedbe građana, odnosno građanski što se tiče isplate porodiljskih bolovanja, kao i što smo svedoci poslednjih meseci da je jako izraženo porodično nasilje.

Htela bih da se osvrnem na još jednu kategoriju stanovništva, a to su naši stari sugrađani čija su mnoga prava ugrožena, a posebno kojima je uskraćeno pravo na posao nakon gubitka posla, gde godine predstavljaju jedini ograničavajući faktor.

Istakla bih i značaj uvođenja institucije Zaštitnika prava pacijenata koji je ustanovljenoj u svakoj zdravstvenoj ustanovi, čija je dužnost i obaveza da zaštiti pacijenta u ostvarivanju svog prava na zdravstvenu zaštitu. Moram da kažem da je broj pritužbi građana iako raste, da građani nisu dovoljno informisani o tome kako mogu ta svoja prava da iskoriste i zato je potrebno da se i dalje radi na boljem informisanju građana o njihovim pravima.

Zaštitnik građana već nekoliko meseci funkcioniše bez zamenika i sada je prilika da ove zamenike izaberemo, a time ćemo doprineti da rad ove institucije bude kvalitetniji i zaštita građana bolja. Od donošenja Zakona o Zaštitniku građana njegovi zamenici su obavili značajan posao i zahvaljujući njihovoj aktivnosti javnost je upoznata sa brojnim kršenjima ljudskih i građanskih prava i sloboda.

Na kraju želim da kažem da je neophodno da i u budućnosti udruženo radimo na iskorenjavanju svakog vida diskriminacije i kršenja građanskih prava i sloboda i na taj način doprinesemo izgradnji tolerantnog društva u kome svi imaju jednaka prava i jednake mogućnosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolega narodni poslanici, danas bih koristeći poslaničko pravo iz 287. Poslovnika, skrenula pažnju na jedan poseban društveni, socijalni i zdravstveni problem. To su osobe sa autizmom, njihov položaj i zaštita koju društvo obavezno da pruži u ovoj socijalnoj najisključivanijoj grupi, jer i po oceni Evropskog parlamenta i UN na globalnom nivou osobe sa autizmom predstavljaju jednu od najugroženijih grupa. Ako se zna podatak da se u svetu na svakih 58 dece rodi jedno dete sa autizmom, onda je jasno koliko velikom i značajnom pitanju se radi.

U tom smislu, svako društvo, pa i naše treba da pronađe sistemsko rešenje kojima bi se poboljšao položaj osoba sa autizmom i omogućava bolja društvena zaštita. Zvanične cifre o broju osoba sa autizmom u Srbiji nisu poznate, ali Udruženja roditelja dece sa autizma pominju cifru oko 70.000 osoba obolelih od ove bolesti. Udruženja roditelja osoba sa autizmom su najaktivniji segment društva, jer se bore da njihova deca dobiju adekvatnu društvenu zaštitu.

U Srbiji ne postoji još uvek dovoljni kapaciteti za socijalno i zdravstveno zbrinjavanje ovih osoba, za sada postoje samo dve specijalizovane ustanove i to jedna u Zemunu i jedna u Šapcu, osim toga nema dovoljno ni ustanova za dnevni boravak i rad sa ovim osobama, a ograničavajući faktori i činjenica da u dnevni boravak mogu da budu primljene samo osobe koje su mlađe od 26 godina.

Problem je što ni Zakon o zdravstvenoj zaštiti ne prepoznaje potrebu da roditelji dece sa autizmom, kao teško obolele dobiju pravo na bolovanje uz naknadu od 100%, što svakako treba da bude rešeno izmenama zakona.

Takođe, poseban problem predstavljaju jednoroditeljske porodice koje se same staraju o svojoj deci. Veoma je čest slučaj da jedan od roditelja dece sa autizmom napušta porodicu, tako da drugi roditelj mora sam da se stara o svom detetu i ne može da radi.

Predlog naše poslaničke grupe koji smo više puta ponavljali bio je da se ovim samohranim roditeljima od momenta kada se utvrdi dijagnoza autizma utvrdi pravo na mesečnu naknadu makar u visini minimalne zarade, jer osim prava na tuđu negu, mnoge od ovih porodica nemaju druge prihode.

Zbog težine ovog problema Ministarstvo zdravlja ima obavezu da napravi nacionalni registar osoba sa autizmom. To je najavljivao i ministar zdravlja. Ovaj registar je neophodan kako bi se znao tačan broj osoba sa autizmom i napravila strategija koja bi odredila koje su potrebe tih osoba, kako sistemski odgovoriti na njih u cilju poboljšanja njihovog društvenog, socijalnog i zdravstvenog položaja. Na položaj ovih osoba ukazivao je i Zaštitnik građana povodom 2. aprila Svetskog dana osoba sa autizmom.

U vezi sa tim želim da postavim pitanje ministru zdravlja, gospodinu Lončaru, kada se očekuje završetak nacionalnog registra osoba sa autizmom i da li se planira izrada nekog strateškog dokumenta za unapređenje položaja osoba obolelih od autizma? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

poštovani ministre, sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, mišljenja sam da zbog ozbiljnosti ovog pitanja i potrebne temeljne analize svih različitosti u pojedinim delovima javnog sektora, treba produžiti rok za primenu novog modela plata, odnosno da ovaj amandman ne treba prihvatiti.

Ja dolazim iz zdravstva, koje je jedan od najkompleksnijih javnih službi, jer brine o zdravlju celokupnog stanovništva i to na tri nivoa. Zato nije jednostavno meriti učinak jednog lekara specijaliste ili lekara opšte prakse ili medicinskih tehničara, pa čak ni medicinskog osoblja, bez koga sistem nije potpun.

Cilj ovog zakona je da bude ista plata za isti posao, a za njegovo pravedno sprovođenje potrebno je još vremena. Želim da iskoristim ovu priliku da pohvalim rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, na čijem čelu se nalazi ministar Ružić, koji je za vreme dok je ministar obišao skoro sve lokalne samouprave u Srbiji.

Takođe, želim da istaknem da je donošenje izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi koji smo uradili prošle godine, koji smo doneli prošle godine, unapređen rad lokalnih samouprava. Tako je u Lazarevcu nedavno, u prisustvu ministra Ružića, otvoreno jedinstveno upravno mesto, umesto do sada uslužnog centra i na taj način građanima je omogućeno da na jednom mestu dobijaju sve informacije, ali i svu potrebnu dokumentaciju.

Takođe, moram da kažem da je zahvaljujući budžetu, koji smo ovde usvojili, Republike Srbije, kao i budžetu grada Beograda, koji su stabilni i razvojni, opština Lazarevac, u kojoj živim, dobila ove godine najveći budžet do sada, koji je za 226 miliona dinara veći od prethodne godine, a prema Zakonu o lokalnoj samoupravi građani će imati priliku da na sajtu opštine ili putem ankete ili na neki drugi način, iznesu svoje predloge i svoje mišljenje o tome, kako i na koji način će ta sredstva upotrebiti za razvoj i uređenje grada. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podržavam mišljenje Vlade po pitanju predloženog amandmana.

Htela bih samo da kažem nešto u vezi sa izdvajanjem sredstava za zdravstvo koje je predviđeno za 2020. godinu. Moram na početku da kažem da je Vlada Srbije već dosta učinila za unapređenje zdravstvene zaštite u Srbiji i da se taj trend Predlogom budžeta za 2020. godinu i dalje nastavlja, što se vidi iz činjenice da je budžet za zdravstvo povećan za 70%, odnosno on će činiti 2,4% od ukupnih izdataka ovog budžeta.

Ono što posebno želim da istaknem, to su izdvajanja koja su predviđena za preventivnu zdravstvenu zaštitu. Za tu svrhu je predviđeno 1.325.513.000 dinara, naročito za prevenciju i kontrolu vodećih hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su kardiovaskularne, maligne bolesti, dijabetes, hronične respiratorne bolesti.

Podsetila bih da svake godine u svetu umire 17,9 miliona ljudi kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a da trećinu svih uzroka smrti u svetu čine bolesti srca i krvnih sudova. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika kao što su pušenje, nepravilna ishrana i hipertenzija.

Bolesti srca i krvnih sudova, odnosno kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i u našoj sredini i oni čine 51,7% među svim uzrocima smrti u Srbiji. U 2018. godini kardiovaskularne bolesti i maligne bolesti su činile dve trećine uzroka smrti, a svaka peta osoba umrla je od malignih bolesti. Poznato je da je rizik od kardiovaskularnih bolesti i veći kod onih koji boluju od šećerne bolesti. Kao što sam rekla, u Srbiji oko 50.000 ljudi umire godišnje od bolesti srca i krvnih sudova, i to najviše od srčanog i moždanog udara i posledica hipertenzije.

Zato je jako značajno izdvajanje sredstava za preventivni rad u zdravstvu, za skrining preglede stanovništva, za zdravstveno prosvećivanje stanovništva, jer ranim otkrivanjem i otpočinjanjem lečenja smanjiće se troškovi lečenja, smanjiće se smrtnost, povećaće se produktivnost i vratiće se radna sposobnost licima koja su obolela.

Isto tako, želim da istaknem još jednu stvar koja je obuhvaćena ovim budžetom, a što je pozitivno za zdravstvo, a to je izdvajanje značajno većih sredstava za lečenje obolelih od retkih bolesti, kojih prema podacima u našoj zemlji ima oko 450.000, mada registar obolelih ne postoji, tako da taj podatak i nije baš pouzdan, ali svakako da će ovo povećano izdvajanje iz budžeta za 2020. godini od 2,4 milijarde dinara olakšati lečenje ove grupe obolelih.

Želim da kažem da je neophodno potrebno da pored ulaganja koja većinom idu u velike kliničke centre, da se sredstva usmeravaju i u manje sredine radi unapređenja zdravstvene zaštite na svim nivoima i u unutrašnjosti, a ne samo u velikim centrima. Moram da kažem da se to već i čini. Tako je u Lazarevcu ove godine izgrađeno vanbolničko porodilište, čime je višedecenijski problem rešen.

Takođe bih htela da kažem da je potrebno da se u što skorijem vremenu obezbede na lokalnom nivou i stacionari ili neke druge ustanove koje će služiti za zbrinjavanje obolelih koji se nalaze u terminalnim fazama malignih bolesti. To u ovom trenutku predstavlja veliki problem i za obolele i za njihove porodice, tako da smatram da rešenje ovog problema treba što pre da se nađe.

Na kraju, iako ne najmanje značajno, moram da kažem da je povećanje plata u zdravstvu najveće, da će sestre dobiti 15%, lekari 10%, što je veoma značajno, a ovo je omogućeno pravilnom politikom Vlade Srbije koja je za prvih osam meseci ove godine postigla suficit u budžetu od 46,6 milijardi dinara. Ovo će svakako uticati na to da se smanji odliv kadrova i da ovi kadrovi ne odlaze u svet, a time će se obezbediti i kvalitetnije obavljanje zdravstvene delatnosti u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, želela bih ovom prilikom da vas podsetim na jučerašnji dan, 20. novembar – Svetski dan dece. Naime, Generalna skupština UN je 20. novembra 1989. godine, usvojila Konvenciju o pravu deteta, prvi međunarodni dokument koji se na sveobuhvatan način bavi pravima deteta. Konvencija predstavlja okvir za unapređenje i ostvarivanje prava dece i zasniva se na četiri osnovna principa: pravo na život, opstanak i razvoj. Najbolji interes deteta je pravo na participaciju i pravo na nediskriminaciju.

Republika Srbija je kao jedna od prvih potpisnica Konvencije o pravima uložila velike napore u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa Konvencijom sa ciljem ostvarivanja prava deteta u oblasti socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstvene zaštite, sprečavanju diskriminacije, socijalne inkluzije.

U Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije, koju je Vlada Republike Srbije usvojila do 2018. godine, deca su prepoznata kao društvena grupa koja se nalazi u povećanom riziku od diskriminacije, a posebno deca koja su izložena siromaštvu, deca koja žive i rade na ulici, deca koja su žrtve nasilja i eksploatacije, deca određenog zdravstvenog stanja, sa smetnjama u razvoju i deca sa invaliditetom.

Iako je Srbija poznata kao jedna od zemalja u kojoj je ostvaren značajan napredak u oblasti zaštiti prava dece, još uvek se susrećemo sa velikim problemima u oblasti zaštite dece.

Najveći od svih problema iz kog proizilaze i drugi jeste siromaštvo dece, posebno dece romskog porekla. Pored siromaštva, veliki problem dece je i nedovoljna zdravstvena zaštita, nedovoljna uključenost u obrazovni proces i socijalizacija.

Takođe, nasilje među decom je u porastu. Poslednjih dana često slušamo o ozbiljnom problemu vršnjačkog nasilja, naročito među decom osnovnih i srednjih škola. Nažalost, često su izložena porodičnom nasilju kao i nasilnim metodama vaspitanja, što utiče na celokupni razvoj deteta.

Deca predstavljaju najugroženiji deo populacije i kao takva ne smeju biti samo briga porodice, već briga društva, državnih organa i institucija.

Jedna poslovica kaže – dečiji život je komad papira na kome svako ostavlja belešku. Zato je neophodno da svi zajedno, i porodica i društvo i državne institucije, aktivno radimo na unapređenju prava dece, da deci omogućimo lakši način da ih ostvare, ali i da ih zaštitimo od onih koji ih krše.

Znamo da je u postupku izrade zakon o pravima deteta i zaštitniku prava deteta kao dokument koji bi se na sveobuhvatan način bavi zaštitom prava dece. S tim u vezi želela bih da postavim pitanje ministru za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kada možemo očekivati da se u skupštinskoj proceduri nađe Predlog zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama finansijskog plana Republičkog fonda za PIO za 2019. godinu, koja je po hitnom postupku uvrštena u dnevni red ove sednice Narodne skupštine.

Hitan postupak predložen je zbog potrebe da se obezbedi neophodni pravni okvir za finansiranje isplate prava na jednokratnu pomoć, novčanu pomoć, svim penzionerima. Naime, ovo je još jedan dokument kojim se omogućava ostvarivanje dodatnih prava naših građana, ovoga puta u pitanju su penzioneri.

U ovoj 2019. godini, prema podacima do avgusta meseca, privreda Srbije je pokazala rast. Priliv stranih investicija i realizacija velikih infrastrukturnih projekata širom Srbije doneli su veći priliv sredstava u budžet Republike od planiranih. To nam je i omogućilo da se rebalansom budžeta Republike, koji smo nedavno usvojili, povećaju sredstva za dodatno finansiranje nekih sektora, kao i da se povećaju plate u javnom sektoru, posebno u oblastima koje su za razvoj društva i zdravstveni i socijalni položaj stanovništva veoma važne.

Ovde mislim na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, na obrazovanje, nauku i kulturu, kao i na zaposlene u lokalnim samoupravama i državnoj upravi.

Dakle, ispunjava se, i na ovaj način jedan od razvojnih ciljeva društva, a to je poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja stanovništva. Vlada Republike Srbije usvojila je Zaključak kojim se predlaže da se svim korisnicima penzija, korisnicima privremenih naknada, odnosno invalidima rada II i III kategorije invalidnosti, kao i invalidnoj deci, korisnicima privremene naknade kod Fonda PIO, odobri, odnosno isplati jednokratna pomoć u iznosu od 5.000 dinara.

Za ovakav zaključak Vlade zakonski osnov je sadržan u Zakonu o PIO kojim je propisano da se sredstva Republičkog fonda za PIO mogu izuzetno iskoristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika.

Prema odredbama zakona, isplata novčane pomoći vrši se u iznosu koji utvrdi Vlada vodeći računa o bilansnim mogućnostima Republičkog fonda za PIO.

U skladu sa tim izmenama i dopunama finansijskog plana Fonda PIO, za isplatu novčane pomoći sa pratećim troškovima isplate ove pomoći, obezbeđena su sredstva u ukupnom iznosu od 8,72 milijarde dinara. Isplata novčane pomoći obezbeđena je zahvaljujući ostvarivanju prihoda od doprinosa za PIO u višem iznosu od planiranih, u periodu januar-avgust 2019. godina, kao i nižem izvršenju rashoda, pre svega po osnovu prinudnih naplata po sudskim sporovima.

Dakle, ovaj finansijski suficit rezultat je pozitivnog bilansa sredstava u Fondu PIO, odnosno rezultat povećane stope zaposlenosti. Da podsetimo da je u ovoj godini Srbija lider po broju direktnih stranih investicija, ali ovome je svakako doprinela i realizacija velikih infrastrukturnih projekata. Dakle, rezultat pozitivnih budžetskih kretanja, odnosno dostignute makro-ekonomske stabilnosti naše države.

U tom smislu, Narodna skupština daje saglasnost na rebalans finansijskog plana Fonda PIO, koji će u narednom mesecu isplatiti našim penzionerima ovu jednokratnu pomoć.

Poslanička grupa SPS će glasati za ovaj predlog. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, juče je počela Međunarodna dečija nedelja, u kojoj se skreće pažnja na ostvarivanje dečijih prava i socijalni položaj dece.

Iako veće društveno blagostanje i ekonomski razvoj podrazumevaju i bolji socijalni položaj dece i veću brigu za njihovo zdravlje i obrazovanje, danas želimo da skrenemo pažnju na ozbiljne društvene pojave kojima je ugrožen sve veći broj dece, osnovnog školskog i srednjeg školskog uzrasta, koje ugrožavaju zdravo odrastanje i zdrav život dece i mladih.

Naime, sve više je pojava rizičnog ponašanja mladih, kao što su alkoholizam, narkomanija, vršnjačko nasilje, polno prenosive bolesti, maloletničke trudnoće, o čemu nas svakodnevno obaveštavaju mediji.

Posebno bih skrenula pažnju na narkomaniju, koja je sve prisutnija među mladima i uzima veliki danak. Najnoviji slučaj desio se u Nišu, gde se 14-godišnji dečak predozirao nepoznatom drogom i preminuo. Ovo je crveni alarm za društvo.

Državni organi i sada preduzimaju određene aktivnosti. Formirana je komisija za borbu protiv narkomanije u školama, koja je dobila zadatak da u toku ovog meseca usvoji novi akcioni plan, kojim bi trebalo da se utvrde nove mere borbe protiv ove pošasti našeg veka.

Istraživanja ove komisije su upozoravajuća, alarmantna, jer je došla do podataka da svaki drugi adolescent nikada nije dobio informaciju, ni kod kuće, a ni u školi, o štetnim posledicama upotrebe droge; da čak 75% adolescenata nikada nije imalo priliku da razgovara sa stručnjacima o svom emocionalnom stanju.

Mladi su radoznali i sve žele da probaju, a droga je sve dostupnija i sve jeftinija. Ona je izazov za mlade koji na tom uzrastu i ne razmišljaju o posledicama, a pored toga mladima i deci se kroz medije serviraju nepoželjni, rizični i nezdravi stilovi života.

Postoje i sada neobavezni oblici edukacije koji se praktikuju u školama, poput tribina i stručnih predavanja, koja se obično organizuju par puta u toku školske godine. Očigledno da to nije dovoljno za prevenciju ove opake bolesti zavisnosti, kojoj pribegava sve veći broj dece i adolescenata. Sve je niži uzrast dece koja prvi put probaju drogu, a među srednjoškolcima sve je manji broj onih koji nisu probali neki od narkotika.

Deca i mladi su naša budućnost. Društvo mora učiniti ozbiljne korake i praktične mere prevencije. Zato je neophodna kontinuirana edukacija i dece i nastavnika i roditelja, jer se dugoročno jedino tako mogu menjati ponašanje i životne navike mladih.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministru prosvete - da li se planira uvođenje posebnog predmeta koji bi predstavljao kontinuiranu edukaciju u vezi sa štetnim posledicama bolesti zavisnosti, sve prisutnijim vršnjačkim nasiljem, sve većem broju maloletničkih trudnoća i polno prenosivim bolestima?

Smatramo da je krajnji trenutak da se preduzmu ozbiljne društvene mere, jer jedino kontinuiranim, obrazovnim i vaspitnim radom sa mladima, pre svega decom školskog uzrasta, možemo da se uhvatimo u koštac sa ovom pošasti koja će se odraziti kako na ukupno zdravlje stanovništva, tako i na radnu sposobnost mladih generacija kroz određeno vreme, a koja kroz određeno vreme treba da bude sposobna da upravlja važnim državnim i privrednim poslovima u ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana Poverenice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je danas Redovni 9. izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

U Izveštaju vidimo da je Poverenik kao i prethodnih godina najviše pritužbi dobijao od osoba sa invaliditetom, i to iz oblasti javnih usluga ili korišćenja objekata, a na drugom mestu su pritužbe na osnovu starosne dobi, dok su na trećem mestu, odnosno svaka deseta pritužba odnosi se na diskriminaciju na osnovu pola. Sa najviše diskriminacije građani se susreću u postupku zapošljavanja, bilo da se radi o diskriminaciji na osnovu invaliditeta , starosne dobi ili na osnovu pola.

Posebnu pažnju posvetila bih problemu rodne ravnopravnosti. Strategija rodne ravnopravnosti za period 2018-2023. godine Saveta Evrope fokus je stavila na sprečavanje i borbu protiv rodnih stereotipa, seksizma, sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama, nasilje u porodici, postizanje uravnoteženog učešća žena i muškaraca u političkom i javnom odlučivanju.

U Republici Srbiji žene nisu dovoljno zastupljene u političkom i javnom životu. Iako su značajni pomaci učinjeni na republičkom nivou, na regionalnom nivou, međutim, situacija je drugačija, znatno je lošija. Nedovoljan broj žena nalazi se na javnim funkcijama i rukovodećim mestima, a kada je reč o lokalnom nivou pohvalno je što se na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti u organima lokalne samouprave organizuje stalno radno telo za rodnu ravnopravnost. Nadam se da ćemo u nekom budućem periodu osigurati da žene imaju jednake mogućnosti da učestvuju u svim nivoima donošenja odluka u političkom i javnom životu, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou.

Svedoci smo činjenice da je nasilje u porodici naročito nad ženama, odnosno rodno zasnovano nasilje, i dalje prisutno u velikoj meri. Nasilje nad ženama predstavlja opasan vid diskriminacije i ozbiljan je problem koji prožima sfere kulturnog, ekonomskog, političkog i socijalnog života.

Takođe želim da se osvrnem na pritužbe o diskriminaciji na osnovu zdravstvenog stanja. Ovaj slučaj diskriminacije postoji ako zdravstvene usluge postave uslove za pružanje zdravstvene usluge, a koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze, pružanje informacija o zdravstvenom stanju, kao i vređanje, omalovažavanje tokom boravka u zdravstvenoj ustanovi.

Naglasila bih da su u ovoj vrsti diskriminacije osobe za HIV virusom i AIDS-om, kao i osobe sa malignim melanomom i autizmom posebno ugrožene. Neophodno je i želim da ukažem na potrebu za unapređenjem palijativnog zbrinjavanja u cilju poboljšanja života i očuvanje dostojanstva u poslednjim danima života osobama koje se nalaze u terminalnim fazama bolesti, posebno malignih. Ovo govorim iz dugogodišnjeg iskustva, jer sam bila suočena sa patnjom tih pacijenata, kao njihovih srodnika. Nažalost, zdravstvo do sada nije rešilo ovaj problem.

Naravno, unapređenje svih vidova podrške deci, naročito deci sa invaliditetom, njihovoj inkluziji u obrazovni sistem, angažovanje stručne pomoći deci na ulici, prevencija i zaštita dece od svake vrste nasilja i eksploatacije je jedan od najvažnijih prioriteta. Organizacija "Save the Children" objavila je indeks o prekinutom detinjstvu uzimajući u obzir loše zdravlje, neuhranjenost, maloletničke brakove, trudnoću, isključivanje iz obrazovanja u kome Srbija zauzima 46. mesto, od 175 država sveta.

S obzirom da je danas 1. oktobar, Dan starijih osoba, istakla bih da stari imaju pravo na dostojanstvene uslove života, a posebno pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja, u korišćenju zdravstvenih i socijalnih usluga. Takođe, starija lica, ona od 50 do 65 godina života, žrtve su diskriminacije prilikom zapošljavanja. Mnogi koji su ostali bez posla ne mogu ponovo da se uključe u proces rada samo zbog svojih godina, iako je ovo velika predrasuda jer i stariji imaju želju, iskustvo, znanje i mudrost.

Istakla bih da diskriminisane osobe često ne znaju da postoje pravni lekovi, a podatak da najveći broj pritužbi Povereniku potiče iz beogradskog regiona ukazuje na potrebu daljeg rada na informisanosti građana o postojećim mehanizmima zaštite. Postojećim zakonom postavljen je temelj za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije, ali taj pravni okvir je potrebno unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

Neophodno je da i u budućnosti radimo na iskorenjivanju svakog vida diskriminacije i doprinesemo izgradnji tolerantnog društva u kome svi imaju jednaka prava i jednake mogućnosti.

Svoju diskusiju završila bih rečima Elenore Ruzvelt – borca za ljudska prava i ravnopravnost. Gde uostalom počinju ljudska prava? Na malim mestima, blizu kuće? Ta mesta su toliko blizu i toliko mala da se ne vide ni na jednoj karti sveta. Ipak, ta mesta su sve pojedinačne osobe.

Susedstvo u kojem ona živi, škola ili fakultet koji pohađa, fabrika, farma ili kancelarija gde radi, to su mesta gde svaki muškarac, svaka žena i svako dete traži jednaku pravdu, jednake mogućnosti, jednako dostojanstvo bez diskriminacije. Ako ta prava tu nemaju smisla nemaju ga nigde drugde. Bez udružene građanske akcije za ostvarivanje prava blizu kuća uzalud ćemo tražiti napredak ka belom svetu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji se odnose na produženje roka za završetak studija studentima "predbolonjcima", odnosno studentima koji su upisali studije pre 10. septembra 2005. godine. Dakle, po starom programu. Da podsetim da je bolonjski model visokog obrazovanja uveden te školske 2005/2006 godine.

Cilj ovog obrazovnog sistema je da se skrati vreme studiranja i poveća prolaznost sa jedne godine studija u narednu, uvođenje na svakom predmetu predispitnih obaveza koje dajete u toku godine i tako završavate obaveze vezane za jedan predmet i ostvarujete ESPB kredit. Smanjen je broj studenata u grupama, povećan je broj kolokvijuma, testova i domaćih zadataka i sve to tera studente da uče u kontinuitetu.

Stari model obrazovanja je do danas paralelno funkcionisao, jer je neka procena da još oko pet hiljada studenata još uvek studira po starom modelu.

Naravno da nije jednostavno ni za fakultete, niti za studente koji su svoje fakultete upisali pre 15 do 20 godina. Naprotiv, komplikovano je, i zbog promena u studijskim programima, nedostatku učenika, prolongiranju rokova. Ali, evo, Vlada Republike Srbije, uvažavajući sve razloge, kao što su programske razlike, dodatni diferencijalni ispiti, moguće vraćanje na neku nižu studijsku godinu, nemogućnost aktivnost učestvovanja u nastavi, potencijalno veliki troškovi administrativne obrade transfera i drugo, dakle, Vlada je pružila još jednu šansu studentima po starom programu. A verujem da će studenti ovoga puta iskoristiti ovu šansu da svoje studije okončaju.

Iskreno, kao lekar i kao naučni radnik, iz iskustva znam da mnoga znanja zastarevaju. Nauka je fluidna. Velike se promene dešavaju, i na polju obrazovanja, i na polju naučno-istraživačkog rada, tako da je dobro da studenti osnovnih studija, a posebno magistranti i doktoranti, po starom programu okončaju što pre studije, kako bi znanja koja stiču po starom programu mogli da primene, odnosno kako to njihovo istraživanje ne bi izgubilo smisao i značenje.

Primer za to jesu svakako studije medicine. Verujem da će mojim kolegama koji studiraju po starom programu biti teže da se bave medicinom, jer su se u oblasti medicine desile mnoge naučne promene, dostignuća, novi operativni modeli i zato apelujem na sve studente da što pre okončaju svoje studije, da bi imali upotrebljiva znanja koja će moći da koriste i koja će im omogućiti da se zaposle.

Za sprovođenje ovog zakona u naredne dve godine i fakultetima će biti potrebna i sredstva i naučni resursi. Poznato je iz ranijih godina, u kojima smo takođe pomerali i produžavali rokove, da postoje problemi u organizovanju ispita, koji više ne postoje, profesora koji više ne ispituju te predmete, kao i dodatne ispite koje studenti moraju da polažu jer imamo razliku u ispitima.

Takođe je značajno, kao što smo čuli, da se produžava i rok za studente koji studiraju po bolonjskom sistemu.

Zbog svih ovih razloga i argumenata koji su izneti i koji su na strani studenata, ali i na strani fakulteta, pozdravljam napor Vlade da još jednom produži rok i omogući studentima da po starom programu okončaju ove studije.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.