Osvrnula bih se na aero-zagađenje, odnosno vazdušno zagađenje koje postoji radom u ovoj industriji i rekla da zbog aero-zagađenja u opštini u kojoj živim to aero-zagađenje utiče na pogoršanje zdravstvenog stanja stanovništva. Pre svega dolazi do porasta ne zaraznih respiratornih bolesti… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. stav 1. tačka 5) Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima.

Amandmanom se predlaže korišćenje naučne definicije, opšteprihvaćene definicije organa. Pored razloga za donošenje ovog zakona koji su istaknuti u dosadašnjoj raspravi, želim da kažem da je bilo potrebno da se novim zakonom stručni termini drugačije i preciznije definišu, a u cilju harmonizacije domaćeg prava u ovoj oblasti sa pravom Evropske unije.

Takođe, još jednom bih htela da istaknem ulogu Uprave za biomedicinu, koja će kao renomirana institucija obavljati inspekcijski nadzor preko dobro edukovanih inspektora za biomedicinu u ovim ustanovama. Novo zakonsko rešenje utiče i na smanjenje troškova za zdravstvene ustanove iz oblasti ćelija i tkiva jer sada neće morati na svakih pet godina da podnose zahtev za obnavljanje dozvole.

U postojećem zakonu inspekcijski nadzor nije jasno definisan, a to je svakako neodložno, obzirom na osetljivu problematiku koju ovaj zakon reguliše. Naša poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, htela bih još jednom da kažem da apsolutno podržavam podneti zakon, naročito, ističem, zbog toga što decenijama radim sa ljudima kojima su organi potrebni. Naime, kao nefrolog, koji je radio na hemodijalizi iz prakse znam koliko to ljudima ljudski znači da se presadi organ.

Još jednom ponavljam da oko 800 ljudi u Srbiji čeka, recimo na transplantaciju bubrega, da je Srbija na začelju liste po broju kadaveričkih donatora za bubrege i da taj broj iznosi šest na miliona stanovnika, dok u našim susednim republikama iznosi čak 40, recimo u Hrvatskoj.

Takođe, kažem, jeste značajno, recimo, za bubrežne bolesnike da nadomeštanje bubrežne funkcije ponavljanim hemodijalizama ili peritonejskim dijalizama produžava život tih bolesnika, ali njihova potpuna rehabilitacija se postiže transplantacijom bubrega. Oni se tada potpuno vraćaju životu, normalnom radu i ekonomski doprinose državi, a vraćaju se, kao što sam rekla, i reproduktivnom životu.

S druge strane, ovde se dosta govori o tim donatorskim karticama koje smo mi uveli pre više godina. Poznato je da postoji 130 hiljada potpisanih donatorskih kartica, ali, i u tom slučaju, kao i u slučaju predviđenom ovim zakonom, gde postoji pretpostavljana saglasnost, postoji mogućnost da potencijalni donator se ne saglasi sa davanjem organa, odnosno da i onaj koji je potpisao donatorsku karticu može u poslednjem momentu da odluči da to ne učini, ili neki njegov najbliži srodnik takođe može usmenim ili pismenim putem da to onemogući, tako da i pored 130 hiljada potpisanih kartica, kao što sam rekla, 30 hiljada mi faktički imamo potencijalnih donatora bubrega, odnosno organa.

U svakom slučaju, mislim da će ovako uređena oblast doprineti poboljšanju zdravlja u našoj zemlji na ovaj način. Hvala lepo.

Htela bih samo da kažem da je svakako cilj donošenja ovog zakona da se svim građanima na teritoriji cele Republike Srbije pruži jednaka mogućnost na život, odnosno jednaka mogućnost na sprovođenje transplantacije tkiva i organa pod istim uslovima.

Još jednom bih rekla da je do sada postojao princip informisane saglasnosti, a to je značilo potpisivanje donatorskih kartica. Praksa je pokazala da to potpisivanje donatorskih kartica nije značajno doprinelo povećanju broja kadaveričnih donora. Iz tog razloga se u ovom zakonu, a u skladu sa direktivama EU, jer opet, kao što sam rekla, u velikom broju zemalja u okruženju, u 11 zemalja Evrope, primenjuje se sličan način dobijanja saglasnosti za transplantaciju sa kadaveričnog donora.

Na ovaj način davanjem tog pristanka, kako je predloženo novim zakonom, taj postupak je pojednostavljen i pružena je mogućnost opet sa druge strane da svaki građanin u Republici Srbiji i nakon toga može svojom usmenom ili pismenom izjavom ili bilo koji član njegove bliže porodice da ospori davanje organa sa svog preminulog srodnika. Tako da smatram da ovakav način davanja saglasnosti doprinosi povećanju, mogućnosti povećanja broja kadaveričnih donora.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moram da kažem prvo da mi je malo žao što smo skrenuli sa osnovne teme ovog zasedanja, a to je donošenje ovih zakona koji se tiču rešavanja osnovnog ljudskog prava, a to je pravo na život, jer kao što je već rečeno 2000 ljudi u ovoj zemlji, od toga 800 bubrežnih bolesnika čeka na transplantaciju organa. Osim bubrežnih bolesnika kojima se život može produžiti dijalizom svi ovi drugi bolesnici mogu da nastave da žive samo ukoliko se kod njih uradi transplantacija organa. Zato je svako donošenje zakona i poboljšanje uslova sa povećanjem broja kadaveričnih donora od velikog značaja jer omogućava da ti ljudi žive.

S druge strane mi nismo prva ni jedina zemlja koja donosi zakon gde se u zakonu navodi pretpostavljena saglasnost, 11 zemalja Evrope je donelo sličan zakon, odnosno u 11 zemalja Evrope postoji pretpostavljena saglasnost.

Očekujemo da će na ovaj način biti povećan broj kadaveričnih donora, odnosno da ćemo se na taj način približiti broju 10, a što će biti uslov da naša zemlja postane članica ili Evrotransplanta ili neke druge organizacije za transplantaciju tkiva, a čime će opet biti omogućena brža dostupnost potrebnih organa ljudima kojima je život moguć jedino ako im se organ presadi.

Sigurna sam da ljudi koji žive dan za dan, čekajući presađivanje organa željno očekuju da mi ovu raspravu završimo i zakon donesemo.

U zakonu je jasno napisano da je darivanje ljudskih organa dobrovoljno i bez finansijske nadoknade, da primena ovog načina lečenja, odnosno presađivanje ljudskih organa se vrši samo kada je to medicinski opravdano, odnosno kada je to najpovoljniji način lečenja, da zakon nalaže poštovanje načela jednake dostupnosti ljudskih organa svakom licu kod koga je postavljena indikacija za presađivanje bez diskriminacije.

Naravno, da će naša poslanička grupa u Danu za glasanje podržati ove predložene zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. stav 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, a amandmanom se predlaže sveobuhvatnija i preciznija definicija koja obuhvata predmet zakona, što treba da doprinese boljoj sprovodljivosti ovog zakona, ali bih htela još jednom da istaknem značaj formiranja banke ljudskih ćelija i tkiva, a posebno banke ćelija pupčanika i uvođenje savremenih tehnika obrade matičnih ćelija, hematopoeze, što će svakako obezbediti uslove za brže nalaženje odgovarajućih davalaca, a posebno imajući u vidu da je presađivanje matičnih ćelija značajan savremeni metod lečenja brojnih i urođenih, ali i stečenih oboljenja, a za neke od bolesnika, kao što znamo, to je i jedini metod lečenja, odnosno jedina uspešna terapija.

Isto tako, jasno definisanja registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, omogućiće da se lakše pronađu nesrodni davaoci.

Posebno bih htela da naglasim potrebu za promocijom donatorstva i to ne samo kadavera, već i živog donora. To je posebno značajno u transplantaciji koštane srži, koja je neophodna za lečenja pre svega mladih ljudi koji boluju od akutnih oblika leukemije i kojima je transplantacija koštane srži jedini lek. Na taj način povećaće se broj živih donora koštane srži, odnosno biće povećana mogućnost za nalaženje nesrodnih davalaca za ove mlade ljude koji će im faktički omogućiti i da žive.

Kao što je naša direktorka Uprave za biomedicinu na našem odboru izjavila, svakako težimo tome da dobrovoljno donatorstvo koštane srži postane slično dobrovoljnom davanju krvi u našoj zemlji, jer ćemo na taj način pomoći mnogima od ovih mladih ljudi kojima je ovo jedino lek. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas raspravljamo o setu zakona iz oblasti zdravstva. Prva dva zakona uređuju oblast lečenja bolesnika metodama lečenja koji mogu biti jedan od izbora ili čak jedini izbor načina lečenja.

Prvi Predlog zakona je o ljudskim ćelijama i tkivima. Ovim zakonom se na novi način uređuje oblast ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi i u medicinske svrhe. Važećim zakonom iz 2009. godine, kao i podzakonskim aktima, a kojima je uređena oblast transplantacije ćelija i tkiva, nisu precizno definisane i uređene delatnosti i oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i uslovi pod kojima se ta delatnost može obavljati, a tu spadaju poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva od davalaca.

Do sada uslovi za obavljanje ove delatnosti nisu bili definisani na nacionalnom nivou i nije bilo precizirano koja bi ustanova mogla da bude banka ljudskih ćelija i tkiva. Sada se na precizan način definišu koje zdravstven ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih tkiva uključujući i sve uslove koje moraju da ispune da bi dobile dozvolu. Formiranjem banke ljudskih ćelija i tkiva povećava se bezbednost sa mikrobiološkog stanovišta i sa stanovišta kontrole kvaliteta ćelija u tkivu. Dosadašnjim načinom čuvanja tkiva, bilo je moguće tkivo čuvati kraće vreme, na primer tkiva oka samo oko 12 do 24 časa od trenutka uzimanja. Tako da je svaka procedura transplantacije izvođena kao hitna. Od posebne važnosti je formiranje banke krvi pupčanika, uvođenje savremenih tehnika obrade matičnih ćelija hematopoeze, kriokonverzaciom i čuvanjem matičnih ćelija hematopoeze obezbediće se uslovi za brže nalaženje odgovarajućih davalaca za potrebe pacijenata u Srbiji posebno zbog toga što presađivanje matičnih ćelija hematopoeze značajan savremeni oblik lečenja brojnih stečenih i urođenih oboljenja, a za neka i jedina uspešna terapija.

Ovo će svakako uticati na smanjenje broja pacijenata koji se upućuju na lečenje u inostranstvo i tako postići značajna ušteda sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

Cena urađenih transplantacija matičnih ćelija hematopoeze u Republici Srbiji iznosi od 500 do 200 hiljada evra, a u inostranim centrima od 150 do 400 hiljada evra.

Takođe, važeći zakon nije jasno definisao poslednje registre davalaca matičnih ćelija hematopoeze kao organizacione jedinice, kao ni odgovornosti i obaveze delatnosti registra, a to je osnov za rad u skladu sa najvišim standardima iz ove oblasti.

Novi zakon je predvideo postojanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, čime će i za pacijente koji nemaju odgovarajuće davaoce unutar porodice, a neophodno im je presađivanje matičnih ćelija, biti omogućeno pronalaženje davaoca, odnosno time se omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca.

Ovaj registar je u našoj zemlji formiran 2005. godine, u Institutu za transfuziju krvi Srbije, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije. Od 2012. godine je deo svetskog registra koji objedinjuje podatke o davaocima preko 100 nacionalnih registara. Verovatnoća pronalaženja davaoca najveća je unutar nacionalnog registra, procedura obezbeđivanja matičnih ćelija hematopoeze najbrža i ekonomski najpovoljnija.

Takođe, inspekcijski nadzor nije jasno definisan. U postojećem zakonu nejasno je gde treba formirati inspekciju, u čijem sastavu i ko može da bude inspektor. Nakon devet godina od primene ovog zakona, stručni svetski … u ovoj oblasti i dalje ne postoji.

Predlogom novog zakona nadzor se poverava upravi za biomedicinu, kao stručnoj i renomiranoj instituciji. Inspekcijski nadzor sada će obavljati dobro edukovani inspektor za biomedicinu. Inspekcijski nadzor je najpre neophodan prilikom izdavanja dozvole za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, ali, isto tako je potrebno da se sprovodi i nadzor kontinuirano, tokom rada ustanova. Inspekcijski nadzor je takođe neophodan i u slučaju sumnje, odnosno saznanja za svaki ozbiljan neželjeni događaj ili reakciju.

Novo zakonsko rešenje utiče i na smanjenje troškova za zdravstvene ustanove iz oblasti ćelija i tkiva, jer sada neće morati na svakih pet godina da podnose zahtev za obnavljanje dozvole.

Jedan od ciljeva donošenja ovog zakona je i uspostavljanje visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Predlog zakona je usaglašen sa pravom Evropske unije, odnosno u skladu je sa direktivama EU kojima se definiše uloga zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti.

Banka zdravstvenih ustanova ili organizaciona jedinica zdravstvene ustanove na tercijalnom nivou zdravstvene ustanove iz plana mreže zdravstvenih ustanova koje donosi Vlada, ona mora da obavlja minimum poslova obrade, čuvanja, skladištenja, distribucije ljudskih ćelija i tkiva, a može da obavlja i poslove dobijanja, testiranja ćelija i tkiva, kao i poslove uvoza i izvoza ćelija i tkiva.

Ovo je značajno da bi se obezbedio visok nivo kvaliteta i jedinstveni standardi u oblasti na celoj teritoriji Srbije i tako obezbedio isti nivo zdravstvene zaštite za sve građane Republike Srbije.

Još jedna značajna novina je uvođenje jedinstvenog informacionog sistema za sačinjavanje i vođenje republičke liste čekanja za primaoce tkiva. Značajno je unificirati kodove za sistem identifikacije davaoca i primaoca ljudskih ćelija, kako bi se omogućilo praćenje od davaoca do primaoca.

Predloženim rešenjima pojednostavljen je postupak davanja pristanka za darivanje tkiva i na taj način pružena je mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani usmenim ili pismenim putem darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učini ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi sa tim.

U pogledu maloletnih građana predviđen je neophodan informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Predlogom zakona predviđena je i promocija dobrovoljnog davalaštva.

Drugi zakon o kome danas raspravljamo je Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa.

Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona, odnosno predloga ovoga zakona, je potreba za povećanjem broja kadaveričnih donacija, povećanjem broja uspešno obavljenih presađivanja organa, što će dovesti do smanjenja liste čekanja za presađivanje ljudskih organa.

Srbija se nalazi na dnu lestvice po broju realizovanih davalaca ljudskih organa u Evropi posle smrti. Broj davalaca je između jedan i dva na milion stanovnika, dok se taj broj u Evropi kreće od 25 do 30 na milion. U našoj zemlji više od dve hiljade ljudi čeka na transplantaciju organa.

Poznato je da je veliki broj zemalja zapadne Evrope shvatio potrebu da u svakom trenutku svi građani budu potencijalni donori. Sada važeći zakoni i podzakonska akta su delimično usaglašeni sa evropskom regulativom u ovoj oblasti, pa je nakon devet godina od primene ovoga zakona bilo potrebno da se poboljšaju i preciziraju uslovi i organizacija i delatnost u oblasti presađivanja ljudskih organa, kao i nadzor nad obavljanjem delatnosti u ovoj oblasti u Republici Srbiji.

Kada govorimo o transplantaciji bubrega, koja je meni najbliža, jer se više decenija bavim ovim problemom, samo 20% organa uzima se od umrlih lica, a čak 80% sa živog davaoca.

Nemačka ima 150 do 20 donora na miliona stanovnika, Austrija 20 do 25, Španija 35. U Srbiji je 2006. godine bilo šest donora na milion stanovnika, za razliku od članica Eurotransplanta, kao Slovenija, koja, na primer, ima 25 do 30, a Hrvatska čak 40 donora na milion stanovnika.

Manje od 10% ljudi koji su na listi čekanja da dobiju organ tokom godine, zbog nedostatka organa, ne dobiju taj organ.

Kod bolesnika sa terminalnom bubrežnom insuficijencijom primenjuje se metod zamene bubrežne funkcije ponavljanim lečenjem hemodijalizama ili peritoneumskim dijalizama. Na taj način se produžava život ovih bolesnika. Ali, dijaliza je metod lečenja koji po pacijentu košta godišnje oko 16 hiljada evra. Pored toga, pacijenti na dijalizi ostvaruju pravo na nadoknadu za tuđu negu i pomoć, što stvara dodatne troškove za Republički fond zdravstvenog osiguranja, dok je nakon presađivanja pacijent radno sposoban.

Prosečna cena transplantacije bubrega iznosi od 15 do 16 hiljada evra. U Srbiji ima oko tri i po hiljade dijaliznih bolesnika. Godišnje se uključi oko 700 do 800 novih bolesnika, a umire oko 400 bolesnika, dok njih 60 do 70% imaju indikaciju za presađivanje bubrega. Danas na transplantaciju bubrega čeka oko 800 ljudi. Prosek čekanja na organ je 10 godina i više, u Austriji do pet godina.

Lečenje jednog bolesnika dijalizom i transplantacijom u prvoj godini nakon transplantacije košta gotovo isto, ali u drugoj godini cena transplantacije pada na 50%, a u petoj godini čak na 20% od toga.

Pored značajnog ekonomskog efekta svakako da je najznačajnije da se nakon transplantacije bubrega pacijenti vraćaju normalnom životu, nisu vezani za aparat, potpuno se rehabilituju i radno sposobni nastavljaju da žive i rade.

Novina u zakonu je da se uvodi pojam pretpostavljene saglasnosti, a to znači da ćemo svi biti saglasni da nam nakon smrti uzmu organe za transplantaciju, osim u slučaju, ukoliko se punoletni, poslovno sposobni davalac pre smrti o tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio ili se tome protivi njegova porodica, odnosno naslednici.

Navedeni model pretpostavljene saglasnosti inflapiralo je jedanaest zemalja Evrope. U važećem zakonu primenjen je model informisane saglasnosti, po kome je građaninu data mogućnost da da pristanak za darivanje organa u pismenom obliku i uz obavezno prisustvo svedoka.

Kao dokaz da su pristali da daju organ daje im se donatorska kartica, ali po aktuelnom zakonu čak i ako osoba za života ima donorsku karticu, članovi porodice nakon smrti mogli su da odbiju da potpišu saglasnost za uzimanje organa, tako da iako ima 130.000 ljudi sa potpisanim donorskim karticama, taj broj se svodi na 30.000.

Moje kolege će u raspravi govoriti o ovom zakonu. Ja bih samo navela da se i ovim zakonom uređuje vršenje inspekcijskog nadzora, koji će obavljati Uprava za biomedicinu.

Zakon propisuje i donošenje programa presađivanja ljudskih organa, koji će biti jedinstven na teritoriji Srbije, a utvrđuje i podelu ustanova na one za darivanje organa, odnosno ustanove za presađivanje organa.

Davanje ljudskih organa je dobrovoljno i bez finansijske nadoknade. Primena ovog načina lečenja, odnosno presađivanje ljudskih organa vrši se samo kada je to medicinski opravdano, odnosno kada je to najpovoljniji način lečenja.

Zakon nalaže poštovanje načela jednake dostupnosti ljudskih organa svakom licu kod koga je postavljena indikacija za presađivanje bez diskriminacije.

Naravno da nije dovoljno da se donese samo kvalitetan zakon, već je neophodno da se kroz nacionalnu strategiju obezbedi dovoljan broj donorskih bolnica, ali i dovoljan broj obučenih stručnjaka, anestezionoga, neurologa, neurohirurga, elektrofiziologa, koji mogu da urade dijagnozu moždane smrti. Ovaj Predlog zakona je potpuno usaglašen sa direktivama EU.

Treći zakon koji je danas na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim supstancama, kontrolisanim supstancama. Proizvodnja i izučavanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, nažalost predstavlja najdominantniji i najprofitabilniji oblik kriminala u svetu.

Sa druge strane, Republika Srbija s obzirom na njen geografski položaj se koristi kao tranzitno područje za promet narkotika. Velika dostupnost marihuane na lokalnom tržištu posledica je toga da se Srbija nalazi na centralnoj balkanskoj ruti za krijumčarenje marihuane.

U poslednje vreme suočavamo se sa porastom zloupotrebe i brojih sintetičkih droga, na području naše zemlje. Svedoci smo, nažalost, nekoliko smrtnih slučajeva mladih ljudi zbog zloupotrebe ovih narkotika. Radi zaštite mladih od upotrebe sintetičkih droga i novih psihoaktivnih supstanci, moraju se sprovoditi kontinuirane preventivne aktivnosti.

Iz tih razloga značajno je i u oblasti zakonodavstva pratiti nove pojave i procese u oblasti proizvodnje i nelegalnog prometa narkotika koji sve više uništavaju zdravlje i živote ljudi, naročito mlade generacije.

Predloženi zakon definiše pojam nove psihoaktivne supstance, a predviđa se i da Vlada obrazuje komisiju za psihoaktivne kontrolisane supstance, a radi usklađivanja stručnih stavova u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci koju čine predstavnici Ministarstva zdravlja, prosvete, unutrašnjih poslova, Ministarstva za rad, socijalnu politiku, omladinu i druge.

Značajno je osnivanje nacionalnog centra za monitoring droga i zavisnosti od droga, koji obavlja poslove koji se odnose na sistem ranog upozoravanja u cilju brze razmene podataka o proizvodnji, trgovini, upotrebi i rizicima od pojave novih psihoaktivnih supstanci, a da bi se pravovremeno reagovalo, kako bi se sprečile njihove štetne posledice.

U Ministarstvu za unutrašnje poslove određuje se nacionalna kontaktna tačka za prenos i analizu uzoraka zaplenjenih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Ministar donosi rešenje kojim određuje referentnu laboratoriju za indentifikaciju i ispitivanje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci.

Ova laboratorija vrši poslove ranog upozoravanja o pojavi novih psihoaktivnih supstanci i bez odlaganja obaveštava Ministarstvo zdravlja, kao i koja opet obaveštava o tome Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga.

Zakon određuje i način uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Nakon oduzimanja, ukoliko one ne mogu da se upotrebe kao sirovina za proizvodnju ili u druge svrhe, kao i način njihovog ustupanja ili prodaje, ako mogu da se upotrebe kao sirovina za proizvodnju ili druge svrhe, sredstva koja su stečena na ovaj način su prihod budžeta Republike Srbije. Verujemo da će izmena ovog zakona, značajno doprineti smanjenju distribucije narkotika, kao i upotrebu psihoaktivnih supstanci.

Apelujem i ovom prilikom na sve nadležne organe da preduzimaju sve mere kojima se može sprečiti narkomanija i njene teške posledice, pre svega po mladu generaciju.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona. Amandmanom se vrši pravno tehnička redakcija odredbe člana 3. Predloga zakona, kojom se odredba čini jasnija i u skladu je sa duhom srpskog jezika.

Kao što je već izneto, donošenje ovog zakona je bilo neophodno kako bi se propisi iz ove oblasti uredili na celovit način, posebno imajući u vidu da su propisi u vezi ratnih memorijala bili doneti u periodu postojanja SFRJ, odnosno Socijalističke Republike Srbije, a to je skoro pre 40 godina.

Istakla bih da je značajna novina da se obrazuje savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnom memorijala i uklanjanje ratnog memorijala. Najveća novina je nadležnost Ministarstva zaduženog za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala. Srbija ima bogatu istoriju. Podsetila bih da se u naseljima u okolini Beograda, Lazarevcu, Mladenovcu, Sopotu, Barajevu, Obrenovcu, kao i samom Beogradu nalazi više od stotinu spomenika posvećenih poginulima u Prvom svetskom ratu.

Takođe bih istakla da je Srbija u sastavu bivše Jugoslavije predstavljala značajan antifašistički front u borbi protiv okupatora. Poslednjih decenija

dogodile su se krupne društveno ekonomske promene u našem društvu. U jednom periodu ovi memorijali koji su posvećeni učesnicima antifašističke borbe bili su neopravdano zanemarivani, a neki spomenici i uklanjani.

Predlogom ovog zakona uređuje se potpuno ova oblast i jasno se razgraničava nadležnost jedinica lokalne samouprave i Ministarstva nadležnog za poslovanje negovanja tradicije oslobodilačkih ratova Srbije u oblasti zaštite ratnih memorijala, kao i nadležnost u finansiranju redovnog održavanja. Na ovaj način uređen sistem u ovoj oblasti doprineće unapređenju poštovanja ljudskih prava, tradicija, nacionalnih i verskih osećanja.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj kao i sve druge predložene zakone. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici, danas želim da postavim pitanje ministarki Zorani Mihajlović, zaduženoj za pitanje saobraćaja i infrastrukture. Pitanje se odnosi na bezbednost u saobraćaju i posledice neregulisanog prelaza preko Ibarske magistrale kod Lazarevca.

Naime, poznato je da je Ibarska magistrala državni put prvog B reda. Ovaj put, pored auto-puta, odnosno Koridora 10, je najopterećenija saobraćajnica u Srbiji, ali zbog preopterećenosti, odnosno intenziteta drumskog saobraćaja koji se odvija na ovoj magistrali, spada među najopasnije puteve u Srbiji.

Podaci govore da u vreme godišnjih odmora Ibarskom magistralom prođe i do 18 hiljada vozila dnevno. Činjenica je da ovim magistralnim putem se odvija mnogo više saobraćaja od onoga za šta je projektovan. U pitanju je veliki obim putničkog, a posebno teretnog saobraćaja, koji ide ka KiM i Crnoj Gori, što uz lokalni saobraćaj i blizinu naseljenih mesta još više doprinosi povećanju opasnosti koje nosi ova magistrala.

Nažalost, iz medija se veoma često obaveštavamo o brojnim saobraćajnim nesrećama koje se na Ibarskoj magistrali dešavaju. Mnoge sa tragičnim posledicama.

Kao narodni poslanik iz opštine Lazarevac, na ovaj problem želim da skrenem pažnju iz još jednog ugla. Naime, na desnoj strani Ibarske magistrale, na ulazu u Lazarevac iz pravca Beograda nalazi se jezero Očaga. Ovo je omiljeno kupalište Lazarevčana, otvoreno 70-ih godina prošlog veka, a sada je lepo uređeno mesto koje u letnjim mesecima posećuje na stotine Lazarevčana, posebno mladih i dece.

Obzirom da preko Ibarske magistrale nema prelaza za pešake, pretrčavanje ove opasne magistrale je jedini način da se do ovog kupališta dođe. Imajući u vidu opterećenost puta i brzinu kretanja vozila, to je veoma opasno. Iako pretrčavanje magistrale nije dopušteno zakonom, to se dešava svakodnevno i to je

razlog što, nažalost, svake godine, posebno u letnjim mesecima, kada je otvorena sezona kupanja, dolazi do brojnih saobraćajnih nezgoda i povređivanja, često sa smrtnim posledicama.

Bilo je više pokušaja proteklih decenija da se ovaj Gordijev čvor reši, ali, do sada nema rešenja, a opasnost po grad i život građana Lazarevca se uvećava. Bilo je obećanja da će ovaj deo Ibarskog puta premostiti pešačkom pasarelom.

Ovom prilikom bih postavila pitanje ministarki Mihajlović, zaduženoj za saobraćaj, a ono glasi – Da li se planira i kada će biti projektovana i izgrađena pasarela, pešačka pasarela na ovom delu puta Ibarske magistrale kod Lazarevca, kako bi se zaustavile i sprečile brojne saobraćajne nezgode i povređivanja građana zbog pretrčavanja ovog dela puta, radi odlaska na jezero Očaga? Napominjem da slične pasarele već postoje na ovom magistralnom putu, i to u Ripnju, Meljaku, a podzemna pasarela postoji u naselju Baćevac. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.

Predlažemo da se statutom lokalne samouprave utvrdi i datum koji se obeležava na dan opštine, odnosno praznik značajan za osnivanje opštine ili neki istorijski događaj. Ovakvi datumi su značajni za lokalne zajednice i njihove stanovnike.

Iskoristila bih ovu priliku da prokomentarišem i deo zakona koji se odnosi na rad mesnih zajednica. Ovaj zakon jasno uređuje položaj mesnih zajednica i njihov odnos sa opštinom. Predviđeno je da za obrazovanje, odnosno ukidanje mesne zajednice, predlog mogu podneti najmanje 10% birača sa prebivalištem na području koji se predlog odnosi, najmanje jedna trećina odbornika i opštinsko, odnosno gradsko veće. Aktom o osnivanja mesne zajednice utvrđuju se poslovi koji vrši mesna zajednica, samim tim mesne zajednice su osnovni predstavnički organi na području mesne samouprave. Izbori za Savet mesne zajednice sprovode se po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog prava, izbornog prava u skladu sa aktom o osnivanju. Izbore za Savet mesne zajednice raspisuje predsednik Skupštine, odnosno grada, a predsednika Saveta mesne zajednice bira Savet iz svojih i to tajnim glasanjem većinom od ukupnog broja članova Saveta mesne zajednice. Mesna zajednica donosi finansijski plan na koji saglasnost daje nadležni organ Skupštine opštine, odnosno grada, a koji mora biti u skladu sa budžetom Skupštine, odnosno grada. Odluku o raspuštanju Saveta mesne zajednice donosi Skupština opština, odnosno grada, a na predlog nadležnog organa koji vrši nadzor nad radom mesne zajednice. Do stupanja, do konstituisanja Saveta mesne zajednice tekuće poslove obavlja Poverenik koga imenuje Skupština opštine ili grada.

Ovo su sve stvari koje regulišu rad mesnih zajednica tako da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, odnosno dopune ovoga predloga zakona i glasati za ovaj kao i za druge predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji se odnosi na član 1. Predlog zakona menja se i glasi, u Zakonu o lokalnoj samoupravi član 2. menja se i glasi: „Lokalna samouprava je pravo građana da u skladu sa zakonom u jedinicama lokalne samouprave neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika odlučuju o pitanjima i upravljaju o javnim poslovima od neposrednog zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Ovaj amandman je preciznija definicija predmeta zakona.

Htela bih da istaknem samo neke prioritete ovog zakona o kojima su moje kolege već u raspravi u načelu govorile. Donošenjem ovog zakona postiže se bolji rad opština i gradova i veće učešće građana u donošenju politike na lokalu. Na taj način, lokalne samouprave postaju efikasniji i moderniji servis građana. Javna rasprava o predlogu ovog zakona traje već skoro dve godine, tako da su građani mogli da daju svoje primedbe i na taj način unaprede ovaj zakon.

Ono što je posebno značajno je činjenica da će građani imati mogućnost da se uključe u postupak pripreme investicionog dela budžeta lokalne samouprave, odnosno građani će moći neposredno da odlučuju o tome šta će u njihovim opštinama da se gradi.

Takođe bih istakla i veću mogućnost da građani sami pokreću inicijative koje su od značaja za njihovu sredinu, a što se postiže smanjenjem procenta sa 25% na 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom koji ovim Predlogom zakona mogu da podnesu građansku inicijativu.

Takođe, do sada je broj lokalnih funkcionera i broj članova veća bio veoma šarolik i različit u različitim opštinama. Zakon utvrđuje pravilo po kome će broj lokalnih funkcionera zavisiti od broja stanovnika opštine ili gradova.

Sve predložene promene su u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi.

Posebno bih istakla i pohvalila ministra Branka Ružića, koji gotovo svakodnevno sa saradnicima obilazi lokalne samouprave širom Srbije. Smatram da je to svakako najbolji način da se u neposrednom kontaktu sa lokalnim funkcionerima, ali i građanima, upozna sa problemima lokalne sredine, a sve u cilju boljeg, bržeg i efikasnijeg rešavanja problema, a da bi građani bili zadovoljniji.

Poslanička grupa Socijalistička partije Srbije će u danu za glasanje glasati za ovaj, kao i druge predložene zakone. Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. stav 2. Predloga zakona, koji se nalazi na dnevnom redu, i amandman glasi – svi postupci koji se sprovode na osnovu ovoga zakona sprovode se po hitnom, odnosno ubrzanom postupku. Amandmanom se vrši pravno-tehnička redakcija.

Još jednom bih istakla ulogu, značaj i odgovornost posla koji pripadnici snaga bezbednosti obavljaju i njihov značaj za bezbednost čitave države. Nažalost, najveći broj zaposlenih u državnim organima, koji nemaju rešeno stambeno pitanje, je među pripadnicima snaga bezbednosti. Pohvalno je da su Vlada i resorno ministarstvo prepoznali koliko je značajno rešavanje ovog problema. Zato su potpuno opravdani razlozi da ovaj zakon što pre stupi na snagu kako bi se odmah započelo sa realizacijom ovog projekta.

Ono što je takođe značajno je činjenica da će u realizaciji ovog projekta biti angažovana domaća građevinska industrija, jer je odredbama zakona određena obaveznost učešća domaćih privrednih subjekata, pa će se na taj način povećati broj zaposlenih u ovoj delatnosti.

Kao što su moje kolege već istakle, bilo bi dobro da se na sličan način reši stambeno pitanje, posebno mladih, i u drugim oblastima. Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i druge predložene zakone. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje upućujem ministru zdravlja i ministru zaštite životne sredine.

Naime, 24. marta navršilo se 19 godina od početka brutalne agresije na našu zemlju od strane zemalja NATO pakta. Srbija je 78 dana neprekidno bombardovana. Pale su ogromne žrtve, izgubljeni su mnogi životi, uništena je ogromna imovina i zagađena životna sredina, kako voda, vazduh, tako i zemljište.

Stručnjaci, domaći i strani, kao i različite organizacije i asocijacije sve češće argumentima govore o nesagledivim posledicama bombardovanja po zdravlje naše nacije.

U vezi sa tim, grupa stručnjaka, a među kojima je i dosta mojih kolega lekara, pokrenula je inicijativu za formiranje jednog nacionalnog tela i laboratorije za ispitivanje i utvrđivanje uticaja i posledica NATO bombardovanja.

Ovu inicijativu javno su podržali i predsednik države, Vlada koja je spremna da logistički i finansijski podrži osnivanje nacionalne laboratorije za ispitivanje posledica NATO bombardovanja, kao i ministri zdravlja i zaštite životne sredine.

Nesporno je da su NATO snage u bombardovanju Srbije koristile osiromašeni uranijum, i to na jugu Srbije i području Kosova i Metohije. I sam NATO je to priznao.

Pored toga, prilikom bombardovanja velikih industrijskih i energetskih postrojenja oslobođene su različite kancerogene materije koje su štetne i po zdravlje ljudi i po životnu okolinu.

S druge strane, statistike govore da je u Srbiji poraslo oboljevanje od autoimunih bolesti, leukemija i malignih bolesti od kojih godišnje oboli oko 70 hiljada ljudi, a čak 20 hiljada njih završi smrtnim ishodom. Ovu epidemiju kancera mnogi lekari i drugi stručnjaci vezuju neposredno i za upotrebu osiromašenog uranijuma, čiji je vreme poluraspada čak 4,5 milijarde godina.

Takođe, ističem da su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije prihvatili podatke da je u Srbiji od 2001. godine drastično povećan broj obolelih sa malignitetima.

Iz tih razloga, želim da pitam da li će država, odnosno resorna ministarstva, preduzeti mere da se zaista utvrdi stvarna istina, kao i posledice bombardovanja Srbije na zdravlje nacije i stanje životne sredine? Mislim tu na osnivanje laboratorije koju stručnjaci traže i ostale mere države. Istinu dugujemo i sebi i budućim generacijama. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, zajedno sa koleginicom Ivanom Dinić podnela sam amandman na član 3. stav 1. u tački 7) koji se odnosi na unapređenje saradnje među relevantnim zainteresovanim stranama, odnosno socijalnim partnerima.

U navedenom amandmanu vrši se tehnička ispravka radi jasnijeg definisanja. Nacionalnim okvirima kvalifikacija Republike Srbije uređuje se oblast kvalifikacija, to jest stečenih kompetencija i na taj način se dodatno unapređuje saradnja među socijalnim partnerima. Formalnim i neformalnim obrazovanjem stiče se potrebna kvalifikacija, što doprinosi obezbeđivanju ne samo kvantitativnog, već kvalitetnog kadra koji je potreban realnom sektoru rada.

Socijalno partnerstvo predstavlja zajedničku saradnju sa ciljem uspeha u rešavanju problema nezaposlenosti i podsticanju zapošljavanja. Ovim zakonom socijalno partnerstvo dobija značajnu ulogu.

Socijalno partnerstvo mora biti dugoročno održivi model koji će biti zasnovan na međusobnom poverenju socijalnih partnera kako bi se došlo do kvalitetnih rešenja.

Socijalni dijalog kao institucija je osnov daljem napretku društva u domenu socijalne politike, a socijalno partnerstvo je oblik saradnje u cilju javnog interesa na kome se treba graditi budućnost u ovoj oblasti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću koristiti vreme poslaničke grupe.

Ovim amandmanom na član 1. stav 1. Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, želeli smo, kao što je to već rečeno, da preciziramo odredbe člana 1. stav 1.

Rekla bih da je ovo jedan nov zakon i kako je rekao naš kolega Žarko Obradović, on je trebao da bude donet još 2010. godine. Treba pohvaliti Vladu i ministra Šarčevića jer su uspeli da ovaj zakon pripreme i predlože ga za usvajanje.

Ovim zakonom postiže se uporedivost i prepoznatljivost kvalifikacija stečenih u Republici Srbiji sa kvalifikacijama stečenim u drugim državama. Zakon obuhvata sve nivoe obrazovanja i zanimanja, bez obzira na vid sticanja, bilo da se on obavlja kroz formalno, neformalno ili informalno obrazovanje, odnosno bez obzira na životno doba i radno iskustvo.

Na taj način naš obrazovni sistem postaje funkcionalan deo evropskog obrazovnog prostora. Hvala.