Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ja se javljam povodom ovog amandmana na član 9. Moja prethodna govornica, koleginica Ivana je detaljno obrazložila značaj ovoga člana, jer on na bolji način reguliše odnos između zaposlenog i poslodavca.

Ja bih iskoristila ovu priliku da još jednom iznesem neke pozitivne strane o zakonima iz oblasti prava intelektualne svojine. Kao što je ovlašćeni predstavnik SPS, profesorka Snežana Bošković u svom izlaganju već istakla, ovi zakoni iz oblasti prava intelektualne svojine su izuzetno važni, posebno predlozi koji se odnose na izmene i dopune važećih zakona i srodnih prava i topografije poluprovodničkih proizvoda.

Posebno bih istakla značaj intelektualne svojine, odnosno činjenicu da pronalazači, pisci i kompozitori, slikari, dizajneri, moraju imati posebna prava na svoja originalna i kreativna dela, zaštitu uslova njihovog korišćenja u širokoj praksi, kao i adekvatnu nagradu za to.

Kao što je rečeno, u Srbiji zaštita intelektualne svojine ima drugu tradiciju i od registrovanog prvog patenta do današnjeg dana, Zavod za intelektualnu svojinu je objavio i zaštitio 56.000 patenata, kako u Srbiji, tako i u našim bivšim državnim zajednicama.

Posebno želim da istaknem da se ovim zakonom propisuje pravni okvir za striktno poštovanje prava intelektualne svojine, što istovremeno znači i odlučnu i doslednu borbu protiv krivotvorenja i piraterije.

Takođe, novina u zakonu je što će ubuduće osim interpretatora muzike i glumci, čije su interpretacije snimljene na nosačima zvuka ili slike, dobijati naknadu za emitovanje i reemitovanje, čime se stvaraju uslovi za poboljšanje njihovog ekonomskog položaja.

Za pohvalu je i produženje trajanja imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma, CD, DVD, ploča i slično, sa 50 na 70 godina, što praktično znači produženje perioda u kome će oni ostvariti pravo na dobit i ekonomsku sigurnost u starijoj životnoj dobi.

Zbog svih ovih pozitivnih stvari koje ovaj zakon donosi, kao što smo već rekli, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovana predsednice skupštine, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na samom početku želela bih da pohvalim rad i predanost sadašnje Vlade u nastojanjima da svojim građanima obezbedi bolji život.

Svedoci smo tog uspeha. Danas možemo da se pohvalimo privrednim rastom, rastom BDP-a, sve većim brojem stranih investicija, kao i smanjenjem stope nezaposlenosti. Međutim u poslednje vreme mnogo se govori o odlasku naših radnika na rad u inostranstvo uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Čuju se kritike poslodavaca i sindikata kako nam odlaze najdeficitarniji kadrovi, kadrovi u koje je država uložila mnogo novca. Takođe, čujemo i kritike kako je takvo posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje suprotnu interesima građana, domaće privrede i države.

Posao u inostranstvu uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje koje je u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, naši građani uglavnom traže u zemljama sa kojima država Srbija ima zaključene sporazume o zapošljavanju. Na prvom mestu to je Nemačka. Od 1. septembra na snagu je stupio i Sporazum o zapošljavanju sa Slovenijom, a nadležno ministarstvo pregovara i sa Katarom, Rusijom i Maltom.

Koristeći svoje pravo iz člana 277. Poslovnika Narodne skupštine, želela bih da zatražim objašnjenje i obaveštenje od ministra Đorđevića, ali i od Nacionalne službe za zapošljavanje - koliko je u protekloj godini preko Nacionalne službe za zapošljavanje, građana zaposleno u Srbiji, a koliko je uz posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje posao našlo u inostranstvu?

Koja struktura, odnosno koji kadrovi najviše odlaze u inostranstvo? Na koji način se odlazak naših radnika na rad u inostranstvo reflektuje na domaće tržište, odnosno da li odlaze kadrovi koji su u deficitu na domaćem tržištu? Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovana predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, smatram da ne treba prihvatiti ovaj amandman samo iz jednog razloga, a to je jer ovaj Predlog zakona precizira ciljnu grupu na koju se odnosi.

Inače, slažem se da ova ideja treba da zaživi i da dodatno treba uvažiti problem rešavanja stambenih pitanja mladih, a pogotovo mladih naučnika, ali to bi možda mogli pokušati kroz neki drugi poseban zakon.

Slažem se da bi na taj način, rešavanjem stambenih pitanja po posebnim uslovima za mlade naučnike, podstakli naše mlade i pametne sugrađane da svoje naučno istraživanje i delovanje fokusiraju u Republici Srbiji, čime bi se država ponovo našla u svetskom naučnom vrhu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o Predlogu odluke o izboru Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka ličnosti.
Moja koleginica Snežana Pavlović je u svom uvodnom izlaganju detaljno iznela stavove SPS po ovom predlogu. Ja bih samo ponovila da funkcija Poverenika je veoma značajna, Poverenik je nezavistan u radu i deluje kao kontrolni organ bilo da pravo građana ugrožava država ili neko drugi.
Institucija Poverenika je značajna od toga da štiti privatnost do toga da omogućava odgovore na pitanja da li javne uprave rade u skladu sa javnim interesima.
Poverenik ima zadatak da pomaže građanima da dođu do podataka od javnog značaja koji su mu potrebni.
Poverenik obavlja svoj rad poštujući dva zakona – Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je 2018. godine usklađen sa regulativama EU, i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Takođe, je veoma značajan način i postupak izbora Poverenika koji je u ovom slučaju ispoštovan.
Pročitala sam biografiju predloženog kandidata i očekujem da će stručno, savesno, poštujući navedene zakone, ali i etičke kodekse, obavljati svoju dužnost.
Kao što smo čuli iz prethodnih izlaganja dosadašnji Poverenik to nije uvek činio. Zbog svega toga poslanička grupa SPS podržava predlog da Milan Marinović bude izabran na mesto Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Hvala.

Zahvaljujem.

Javljam se u vezi amandmana na član 8. koji je podneo Neđo Jovanović i koji podržavam.

Istovremeno, koristim priliku da kažem nekoliko reči o izmenama i dopunama ovog zakona. Činjenica je da su izvršitelji vrlo nepopularni u narodu zbog onoga što čine, ali isto tako izmenama i dopunama ovog zakona učinjen je pokušaj da se koliko toliko zaštite socijalno ugrožene kategorije stanovništva.

Naime, neće biti prodaja kuća i stanova za dug od 5.000 evra za komunalije. Umesto iznosa od dve trećine penzije na zarade izvršiće se uzimanje od sada najviše polovine. Prvi put od izvršenja su izuzeta primanja porodilja. Izvršitelji i njihovi saradnici i zaposleni neće sada moći da kupe nepokretnosti na javnim prodajama, a prodaja stanova i kuća vršiće se preko elektronske prodaje, odnosno na elektronskim tablama, čime će se svakako sprečiti njihova zloupotreba.

Takođe, produženi su i rokovi zastarelosti za gonjenje izvršitelja na 24 meseca, čime će svakako i greške koje oni rade svakako na adekvatan način sankcionisati. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poznata je činjenica da je oblast demografije do skoro bila gotovo zanemarena. Međutim, od početka ovog mandata Vlade Republike Srbije, populaciona politika zauzima važno mesto u aktivnostima Vlade, a posebno u radu Kabineta za populacionu politiku, na čijem se čelu nalazi profesor dr Slavica Đukić Dejanović.

U cilju poboljšanja demografske slike Srbije, Vlada je usvojila strategiju podsticanja rađanja i niz proaktivnih populacionih mera menjajući zakonski okvir, pre svega Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Veliki broj ovih mera, kao i realizacija brojnih projekata u lokalnim samoupravama inicirane su upravo iz Kabinete ministarske Slavice Đukić Dejanović. Već daju početne rezultate.

Da podsetim, promenom Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, povećan je novčani iznos i produžen je period korišćenja podsticajnih sredstava za prvo dete jednokratno 100 hiljada dinara, za drugo dete po 10 hiljada dinara u periodu od dve godine, za treće dete po 12 hiljada dinara mesečno u periodu od 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada mesečno u periodu od 10 godina.

Takođe, sve veći broj lokalnih samouprava kroz dodelu sredstava za sufinansiranje populacionih mera uključen je u projekte Kabineta za populacionu politiku.

U vezi sa tim, želim da postavim pitanje ministarki, profesorki dr Slavici Đukić Dejanović, da li su kreiranje populacione politike preko Saveta za populacionu politiku, ali i kreiranje konkretnih populacionih mera uključena i naša naučna stručna javnost SANU, naučne organizacije, instituti, kao i medicinske i socijalne institucije, koje bi trebale da pomognu u iznalaženju novih mera i popularizaciji pronatalitetnih mera i politike rađanja.

Takođe, jasno je da same državne mere ne mogu biti uspešne ako se ne realizuju u životu, ako ih ne sprovode privredni subjekti i drugi poslodavci koji bi trebalo da podrže državne mere, podrže rađanje i zaštite mlade parove i majke, ne diskriminišući ih ukoliko rađaju ili idu na bolovanje zbog dece.

U vezi sa ovim, pitala bih ministarku Đukić, ali i ministra za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđevića, da li postoje analize i istraživanja o stanju u privrednom sektoru kada je u pitanju populaciona politika? Ima li slučajeva diskriminacije budućih i mladih majki ili samohranih roditelja i da li je poznato da su inspekcije rada preuzele mere protiv nesavesnih poslodavaca? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas je pred nama Predlog Zakona o nauci i istraživanjima o kome i ja želim da govorim, s obzirom da se istraživačkim radom bavim više od 40 godina.

Predlogom ovog zakona nauka i istraživanja su prepoznati kao delatnosti od posebnog značaja za sveukupni razvoj Republike Srbije, kao društva koje je zasnovano na znanju. Razvijene zemlje sveta već dugo prepoznaju značaj nauke, inovacija za održiv ekonomski rast, pa zbog toga i investiraju značajna sredstva u tu oblast. Članice EU prosečno ulažu oko 2% BDP u nauku. Srbija ima značajan naučni i istraživački potencijal. U našoj zemlji ima više od 12 hiljada istraživača. Kao što smo čuli, Srbija je postala 23 punopravna članica prestižne Evropske organizacije za nuklearna istraživanja i uz Norvešku i Švajcarsku je jedina punopravna članica ove organizacije, a koja nije istovremeno i članica EU.

Srpska nauka je prepoznata u svetu. Univerzitet u Beogradu je godinama pozicioniran na prestižnoj Šangajskoj listi, a od prošle godine na njoj se pozicionirao i Univerzitet u Novom Sadu, ali nažalost ukupna izdvajanja za nauku u 2017. godini su iznosila 0,9% BDP, mada ste vi, gospodine ministre, istakli da će ta ulaganja iznositi do 1,5%.

Takođe, orijentisanost naučnih istraživanja ka privredi je relativno niska, tako da u globalnom izveštaju o konkurentnosti i kvalitetu sadržaja univerziteta i privrede Srbija se nalazi na 79 mestu od 140 zemalja. U naučno-istraživačkim rezultatima dominiraju naučni radovi. Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučno-istraživačkim projektima koji su finansirani iz budžeta u periodu od 2011. do 2015. godine, patenti i tehnička rešenja činila su samo 3,3%, dok je učešće naučnih radova bilo 88%.

Jedan od glavnih nedostataka je i transfer znanja iz univerzitetskih laboratorija do kompanija gde bi se ta znanja primenila. Potrebno je podsticati primenljiva istraživanja, a to znači podsticati i prelazak naučnika iz akademske sredine u privredu i obratno.

Shodno strategiji naučno-tehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2016. do 2020. godine, kao strateški cilj u oblasti nauke istraživanja i kao jedna od mera u podsticaju naučnih istraživanja u Republici Srbiji predstavlja i suštinska promena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti, što je jedan od osnovnih razloga za donošenje novog zakona u oblasti nauke i istraživanja.

Sličan model se inače primenjuje u mnogim razvijenim zemljama. Promena sistema finansiranja naučno-istraživačke delatnosti učinjena je sa ciljem da se sistem unapredi, da se obezbedi stabilno finansiranje i da se budžetska sredstva koriste na efikasan i optimalni način.

Strategijom je predviđen razvoj modela finansiranja usklađen sa reformom istraživačkog sistema. Krajnji cilj reforme finansiranja naučno-istraživačke delatnosti je uspostavljanje uravnotežene kombinacije projektnog i institucionalnog finansiranja. Institucionalno finansiranje će imati dve komponente koje će obezbediti stabilno finansiranje i razvojnu koja će zavisiti od stepena ispunjenosti parametara uspešnosti.

Predviđeno je i formiranje posebnog fonda za podsticaj istraživanja, odnosno projektno finansiranje sa ciljem da podstiče istraživanja kroz konkurse za finansiranje najboljih projekata.

Nauka i istraživanja kao delatnost od opšteg interesa realizuju naučno-istraživačke organizacije kroz programe utvrđene ovim zakonom, kao i programe utvrđene zakonom kojim se uređuje rad Fonda za nauku Republike Srbije, čime se stvara osnov za kombinovani sistem finansiranja predviđen Strategijom naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od 2016. do 2020. godine.

U obezbeđivanju kvaliteta naučno-istraživačkog rada i razvoja naučno-istraživačke delatnosti u Republici Srbiji staraju se Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, Odbor za akreditaciju naučno-istraživačkih organizacija, Komisija za sticanje naučnih zvanja, matični naučni odbori, Zajednica instituta Srbije i ministarstvo.

Značajna novina odnosi se na matične odbore, odnosno predviđeno je da se u njihovu nadležnost za sada stavi sprovođenje postupka za izbor u naučno zvanje – naučni saradnik, koje je najbrojnije, a to sve u cilju efikasnijeg sprovođenja ovog postupka.

Takođe, zakonom je predviđeno da se radi odlučivanja o sticanju dva najviše naučna zvanja, viši naučni saradnik i naučni savetnik, obrazuje komisija za sticanje ovih naučnih zvanja.

Primena zakona omogućiće bolju saradnju instituta i fakulteta, partnerstvo sa privrednom, drugim ministarstvima u realizaciji strateških ciljeva i međunarodnim organizacijama na realizaciji zajedničkih programa.

Predlogom ovog zakona utvrđeno je da je Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj najviše stručno savetodavno telo u sistemu naučno-istraživačke delatnosti u Republici. Predviđene su nadležnosti Nacionalnog saveta, među kojima je i nova nadležnost, a to je da daje mišljenje na petogodišnji izveštaj naučno-istraživačkih organizacija o realizaciji programa institucionalnog finansiranja. Istovremeno, Nacionalni savet će u delu godišnjeg izveštaja o stanju u nauci za prethodnu godinu sa predlozima i sugestijama za narednu godinu obuhvatiti i rad Fonda za nauku.

Radi obavljanja poslova vrednovanja kvaliteta efikasnosti naučno-istraživačkog rada, akreditacija naučno-istraživačkih organizacija obrazuje se Odbor za akreditaciju naučno-istraživačkih organizacija. Utvrđen je njihov sastav i njihova nadležnost. Novina u odnosu na prethodni zakon je da Odbor za akreditaciju sprovodi postupak akreditacije svake pete godine na zahtev naučno-istraživačke organizacije, što je redovni postupak, ili u kraćem roku, na zahtev Ministarstva, što je vanredni postupak. Redovni postupak za akreditaciju instituta od nacionalnog značaja sprovodi se svake desete godine.

Istakla bih da se zakonom uređuje i pitanje svojinskih prava na rezultatima istraživanja, s tim što se u odnosu na prethodno zakonsko rešenje sada preciznije uređuju prava i obaveze kao i procedure u ovoj oblasti.

Predviđa se da Ministarstvo vodi evidenciju naučno-istraživačkih organizacija koje ispunjavaju uslove za obavljanje naučno-istraživačke delatnosti od opšte interesa, a u skladu sa ovim zakonom, odnosno da se formira registar naučno-istraživačkih organizacija, kao i da vodi evidenciju istraživača, odnosno formira se registar istraživača, kao i da obrazuje baze podataka u okviru realizacije programa utvrđenih ovim zakonom.

Kao novina u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, takođe, predviđeno je da registar sadrži podatke o naučno-istraživačkoj opremi naučno-istraživačkih organizacija.

Pored zakonskih rešenja kojima se definiše koja lica se smatraju istraživačima, zvanja istraživača, sticanje zvanja, postupak izbora istraživača u naučna zvanja, postupak reizbora, kao i uslovi i postupak za oduzimanje zvanja, zakon predviđa donošenje kodeksa ponašanja u naučno-istraživačkom radu, kao i obrazovanje Odbora za etiku u nauci.

Još jedna novina u odnosu na prethodno zakonsko rešenje je to da novim zakonskim odredbama istraživači mogu ostvariti pravo na nagrade, priznanja za izuzetna naučna dostignuća i životno delo u skladu sa aktom kojim se uređuje dodela nagrada i priznanja koju donosi ministar.

Kao što sam već rekla, utvrđeno je institucionalno finansiranje akreditovanih instituta, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili SANU, i ono obuhvata sredstva za plate istraživača u naučno-istraživačkim zvanjima i sredstva za druge troškove naučno-istraživačkog rada.

Definisano je koja se sredstva smatraju sopstvenim prihodima naučno-istraživačkim prihodima, naučno-istraživačkih organizacija i određuje namena tih sredstava za unapređenje delatnosti i podizanje kvaliteta rada. Navedeno zakonsko rešenje je prvi korak ka ujednačavanju regulisanja ove materije u odnosu na propise u visokom obrazovanju, a u kasnijim usaglašavanjima propisa sledi, svakako potpuno izjednačavanje statusa finansiranja rada zaposlenih na institutima i fakultetima u pogledu sopstvenih prihoda.

Posebno bih istakla da značajno mesto u ovom zakonu zauzima i finansiranje institucija i projekata od posebnog nacionalnog značaja. Tako da je zakonom predviđeno finansiranje drugih programa od opšteg interesa, finansiranje institucija od nacionalnog značaja, kao što su Srpska akademija nauka i umetnosti, Matice srpske kao instituta, čiji je osnivač Srpska akademija nauka i umetnosti.

S obzirom na sva ova predložena zakonska rešenja kojima se na bitan način poboljšava i bolje uređuje oblast nauke i istraživanja, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. O posebnostima glavnog grada koji je finansijski, kulturni, saobraćajni, administrativni i univerzitetski centar Srbije govorile su moje kolege, a ja bih posebno istakla najvažniju izmenu koju ovaj zakon donosi, a to je decentralizacija grada.

Poslanik sam iz prigradske opštine Lazarevac koja se godinama bori za izmene koje su predviđene ovim zakonom, jer prigradske opštine su celina za sebe i ne mogu se tretirati kao centralne gradske opštine. Opština Lazarevac je od 1971. godine u sastavu grada Beograda, ali je od Beograda udaljena 55 km. Ima površinu od 384 km2 i u njoj živi oko 60.000 stanovnika. Svakako ima svoje posebnosti i specifičnosti.

Na žalost 2011. godine Statutom grada Beograda i potpunom centralizacijom grada, Lazarevac je izgubio značajan deo svojih nadležnosti, pa i budžeta, a život građana je otežan jer su mnoge administrativne poslove kao i saglasnosti, dozvole i druge usluge mogli da dobiju samo u gradu Beogradu. Ovim zakonom prigradskim opštinama se daju mnogo veća ovlašćenja nego što danas imaju i to je svakako za pohvalu. Predviđa se mogućnost da one mogu osnivati javna preduzeća uz prethodnu saglasnost skupštine grada.

Ovo rešenje obezbeđuje efikasnije i kvalitetnije urbano planiranje, jer će sada same opštine sprovoditi proceduru za izradu i donošenje tih planova, a one imaju svakako celovitiji uvid u urbane probleme i potrebe građana na svom području. Prigradske opštine će moći sada da izdaju takođe i građevinske dozvole, kao što smo čuli za objekte do pet hiljada metara kvadratnih, ali i da vrše legalizaciju objekata do tri hiljade metara kvadratnih, što do sada nije bio slučaj, a što će svakako ubrzati proceduru dobijanja ovih dozvola.

U opštinama je predviđeno osnivanje uslužnih centara čime će se omogućiti efikasnije pružanje usluga građanima koji će na taj način brže doći do potrebne dokumentacije, a što jeste u osnovni zadatak i obaveza lokalnih samouprava.

Prigradske opštine takođe će imati pravo da osnivaju ili ukidaju mesne zajednice. Posebno bih istakla i pohvalila prenošenje osnivačkih prava i prava upravljanja sa grada na prigradske opštine, pa i na Lazarevac koji se odnosi na javna komunalna preduzeća, a posebno imajući u vidu da je i Lazarevac, kao i druge prigradske opštine, koje su imale takva komunalna preduzeća, decenijama ulagao sredstva u njih.

S druge strane, ova komunalna preduzeća će prihodovati, odnosno ostvarivati svoje prihode prodajom svojih usluga i delatnosti i na taj način obezbeđivati sredstva za razvoj, a istovremeno povećavati i budžet. Na taj način će se stvoriti uslovi za efikasnije i kvalitetnije obavljanje ove delatnosti. Veća nadležnosti prigradskih opština svakako znači i povećanje opštinskih budžeta, čemu se i mi u Lazarevcu nadamo.

Zbog svih ovih pozitivnih promena koji ovaj zakon o glavnom gradu donosi, u Danu za glasanje, poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, set zakona o kojima danas raspravljamo uvodi suštinske promene u organizaciji zdravstvene službe.

Promene se odnose, kako na one koji pružaju zdravstvene usluge, tako i na one koji zdravstvene usluge koriste, a reguliše se i odnos javnog i privatnog zdravstva.

Ja ću komentarisati prvo neke odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Pre svega bih rekla da je društvena briga za zdravlje stanovništva definisana jasno na nivou Republike Srbije, odnosno Autonomne Pokrajine, na nivou jedinice lokalne samouprave, na nivou pojedinca i taksativno su nabrojane obaveze svih nivoa.

Posebno ističem da je propisana obaveza da se iz sredstava za ostvarivanje opštih interesa koriste sredstva za sprovođenje ciljnih preventivnih pregleda, odnosno skrining pregleda, a prema odgovarajućim nacionalnim programima.

Značaj ovih pregleda je veoma veliki, jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv raka, oboljevanje u svetu od malignih bolesti a i kod nas je u porastu i prema nekim podacima 18,1 miliona ljudi u svetu oboljeva od malignih bolesti, a 9,6 miliona umire od njih.

Prema podacima i proceni Međunarodne organizacije za istraživanje raka za 2018. godinu žene u Srbiji su pod visokim rizikom od umiranja od raka dojke. Preventivni pregledi doprineće smanjenju stope oboljevanja od malignih bolesti, a ranim otkrivanjem i lečenjem smanjiće se smrtnost od ovih bolesti, što će svakako doprineti poboljšanju zdravlja nacije, a ovim pregledima će se značajno smanjiti i troškovi lečenja.

Da bi se ove mere uspešno sprovele doneta je, takođe, uredba, odnosno u zakonu, da je on dužan, odnosno građanin da je dužan da se obavezno odazove na ovaj ciljani preventivni pregled.

Sa druge strane, Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je predviđeno, mada, kako je već rečeno, možda nepopularna mera ali korisna u cilju stimulisanja građana da se odazivaju ovim preventivnim pregledima, da u slučaju da građanin koji se ne odazove preventivnom pregledu koji je predviđen Nacionalnim programom za skrining preglede, je dužan da snosi 35% troškova svog lečenja ako oboli od bolesti za koji se skrining pregledi vrše.

Novim zakonom obuhvaćen je pojam nege koja je neizostavni deo zdravstvene zaštite, posebno kod bolesnika na bolničkom lečenju i kućnom lečenju, što do sada nije bio slučaj.

Takođe bih htela još jednom da istaknem značaj racionalizacije ponovnim uvođenjem u sistem zdravstvene zaštite zdravstvenih centara koji čine opšta bolnica i domovi zdravlja, čime se postiže bolja organizacija rada, bolja iskorišćenost kadrova i opreme.

Republika koja sada postaje osnivač ovih zdravstvenih ustanova istovremeno će preuzimati obaveze izmirenja pravosnažnih sudskih odluka za ove ustanove jer je poznato da u periodu dok su oni bili u nadležnosti lokalnih opština zbog različite ekonomske moći tih opština danas ima 28 zdravstvenih ustanova koje su u blokadi.

Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju gotovo u potpunosti menja sistem zdravstvenog osiguranja u našoj zemlji. Povećava se obim prava iz sredstava Republičkog fonda zdravstvene zaštite.

Istakla bih veoma značajnu novinu, da će roditelji dece obolele od malignih, retkih bolesti, metaboličkih i drugih hroničnih bolesti koje zahtevaju dugogodišnje lečenje sada biti u mogućnosti da uz svoju decu budu do izlečenja, odnosno do 18 godine života uz 100% nadoknade, a što je do sada iznosilo 65%.

Takođe, mislim da je veoma značajno da oni koji nisu imali svoje overene zdravstvene knjižice, a do sada su imali samo pravo na služenje hitne medicinske pomoći o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje, sada imaju prošireno to pravo i na palijativno zbrinjavanje, obaveznu imunizaciju i vakcinaciju, kao i skrining preglede.

Prava građana koji koriste na teret zdravstvenog osiguranja biće proširena na žene koje su operisane od karcinoma dojke i one će imati takođe mogućnost da o trošku osiguranja urade korekciju ili rekonstrukciju dojke.

Novina je svakako i uvođenje javno-privatnog partnerstva, o čemu je već bilo dosta reči, čime će se znatno doprineti kvalitetu pružanja zdravstvenih usluga u zemlji.

Zbog značaja predloženih zakona i kvaliteta predloženih zakonskih rešenja poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. stav 1. tačka 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Predloženim amandmanom se precizira o kojim podacima je reč. Ovaj registar je zasnovan na IT tehnologijama i zato je bilo neophodno obezbediti zakonski okvir za povezivanje sa drugim registrima u Republici Srbiji, a u cilju bržeg dobijanja informacija o tome ko je i koliko uplatio doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Ovo će omogućiti efikasniju naplatu doprinosa i funkcionisanje socijalnog osiguranja.

Zakonom se uvodi obaveza da svi registri međusobno komuniciraju preko e-uprave, a time će se omogućiti brža i efikasnija razmena podataka državnih organa. Ovo će svakako obezbediti lakše dobijanje informacija potrebnih građanima.

I da iskoristim priliku da se sa par reči osvrnem i na budžet Republike Srbije za 2019. godinu, posebno onaj deo koji se odnosi na zdravstvo, gde se predviđa povećavanje izdvajanja za zdravstvo, što svakako pohvaljujem i pozdravljam, kao i za izdvajanje za povećanje plata u zdravstvu, kako zdravstvenih, tako i drugih zaposlenih u zdravstvu i povećanje penzija, što svakako ukazuje na brigu o socijalnim problemima među ovim kategorijama stanovništva.

U danu za glasanje poslanici Socijalističke partije Srbije će se izjasniti odnosno glasati kako za ovaj zakon, tako i za budžet i ostale predložene zakone. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. stav 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Ovim amandmanom treba da se doprinese preciznijem sadržaju ove odredbe. Jedan od glavnih nedostataka postojećih zakona je nedovoljna preventivna aktivnost. U prethodnom periodu dogodile su se brojne elementarne nepogode, poplave, požari i zemljotresi. Poplave koje su se desile 2014. godine, kada je pola opštine Lazarevac bilo pod vodom, a posebno je bilo dramatično u rudarskom gigantu „Kolubara“ ukazale su na nedostatke postojećeg zakonskog akta, ali istovremeno su dovele i to promene svesti ljudi. Štete koje su tada nanete poplavama bile su, kao što znamo, ogromne. Novi zakon donosi nova pravila i preventiva se stavlja u centar aktivnosti i prvi plan.

Mnogo više će se raditi u periodu kada se ništa ne dešava, a to treba da doprinese što uspešnijoj prevenciji od mogućih katastrofa.

Značajno je, takođe, da istaknem da jedinice lokalne samouprave imaju primarnu ulogu u upravljanju rizikom od katastrofa, a tu ulogu podržavaju sve nadležne državne i pokrajinske institucije.

Takođe, gradske opštine na teritoriji grada Beograda dobijaju nadležnosti lokalne samouprave u ovim slučajevima i one će za te aktivnosti dobiti odgovarajuća sredstva, što je značajno i za našu opštinu Lazarevac.

Novina je i potenciranje međunarodne saradnje, kako u domenu prevencije, tako i u domenu pružanja, odnosno primanja međunarodne pomoći.

Ovaj zakon u skladu je sa procesom pristupanja EU i otvaranju Poglavlja 27.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. ovog predloženog zakona. Amandman se odnosi na stav 1. tačku 21. i njime se vrši preciziranje zakonske odredbe.

Zakonom se uređuje tržište građevinskih proizvoda i plasiranje tih proizvoda van zemlje. Uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture kvaliteta građevinskih proizvoda je veoma značajno, jer će se otkloniti tehničke barijere u trgovini i obezbediti slobodan protok robe.

Poštovana gospođo ministre, koristim priliku da kažem, pošto sam poslanik iz opštine Lazarevac, da je zahvaljujući sredstvima koje je Vlada Srbije, odnosno zajedno sa resornim ministarstvom, opredelila za uređenje putne infrastrukture u Lazarevcu, urađeno više rekonstrukcija ulica i puteva na teritoriji opštine u ovoj godini.

Takođe, moram posebno da istaknem da se trenutno rade trotoari u dužini od tri kilometra u selu Stepojevac, koje se nalazi na Ibarskoj magistrali, čime će se obezbediti bezbedno kretanje pešaka na ovom delu puta.

Pre mesec dana, gospođo ministre, podnela sam poslaničko pitanje u vezi pešačke pasarele u blizini jezera Očaga na ulazu u Lazarevac. Brzo sam dobila odgovor, na tome vam zahvaljujem, da ono što sam predložila nije najbolje rešenje.

Prema podacima koje imam, nakon usvajanja plana izmene detaljne regulacije biće urađen kružni tok i pešačka pasarela na Ibarskoj magistrali kod jezera Očaga.

Moje pitanje je da li je ovo tačno i kada će, u kom vremenskom periodu, ovaj višedecenijski problem, zbog koga je, nažalost, mnogo ljudi stradalo, biti rešen?

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj, kao i sve druge predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ja sam podnela amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Amandmanom se predlaže izmenjena definicija predmeta zakona i ona bi trebalo da glasi - Ovim zakonom uređuju se uslovi za stavljanje na tržište građevinskih proizvoda, standardi i performanse građevinskih proizvoda, tehnički propisi i uslovi, postupci i procedure za ocenjivanje i verifikaciju performansi i dobijanje dokumenata o performansama i znakova usaglašenosti sa srpskim i evropskim standardima, obaveze privrednih subjekata, kao i sva ostala pitanja od značaja za oblast građevinskih proizvoda.

Smatram da je ovakva formulacija ovoga člana jednostavnija, jasnija i preciznija. I, kao što su moje kolege istakle, Predlogom ovog zakona prvi put se donosi opšti propis kojim se uređuje stavljanje na tržište građevinskih proizvoda. Svi propisi i pravila o proizvodnji i prometu građevinskog materijala sada se nalaze na jednom mestu, što će, svakako, biti od pomoći i proizvođačima i kupcima.

Donošenjem ovog zakona ispunjava se i obaveza usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU.

Na taj način uspostavlja se slobodno i otvoreno tržište i garantuje se stranom licu obavljanje privredne delatnosti pod uslovima koji su zakonom utvrđeni i za domaća lica, kao i izlazak naših proizvođača na strano tržište, što je još i važnije.

Posebno želim da istaknem potrebu, ali i obavezu, za primenu i poštovanje ekoloških principa u građevinarstvu i u izradi građevinskih materijala, a sve u cilju zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, a sve sa željom da nam se azbestne zgrade i zgrade građene od drugog nezdravog materija više nikada ne dese.

Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati ovaj, kao i ostale predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću.

Naime, problem gojaznosti dece predškolskog a naročito školskog uzrasta je sve veći u Srbiji. Iako se medicinski, a i medijski, promovišu zdravi stilovi života, pre svega redovna i zdrava ishrana, deca školskog uzrasta i u osnovnim i srednjim školama sve više koriste brzu hranu iz pekara, pomfrite, krekere, čipsove i druge nezdrave grickalice.

Nepravilna i neredovna ishrana, pogotovo brza hrana, kao prevlađujući deo ishrane školske dece, za ishod imaju gojaznost, ali i druge ozbiljne zdravstvene probleme. Ako se tome doda i veoma slaba fizička aktivnost, onda je jasno da nam deca nezrelo rastu. Gojaznost uzrokuje druge zdravstvene probleme i različite metaboličke poremećaje, pre svega dijabetes.

Jedan od razloga za ovo je sve manji broj školskih kuhinja u kojima se služe zdravi obroci sa tačno utvrđenim energetskim svojstvima. Nažalost, mnoga deca, pa i njihovi roditelji izbegavaju školske kuhinje jer im je lakše da na kioscima i u pekarama kupuju razna peciva i to sa aditivima i krugu mnogih škola otvorene su pekare kako deca ne bi izlazila iz kruga škole da kupuju užinu, tako da se na taj način deci nudi brza hrana.

Poznato nam je da Ministarstvo već preduzima određene mere za osposobljavanje postojećih školskih kuhinja što posebno pozdravljamo i pohvaljujemo i vezi sa tim želim da pitam gospodina ministra, da li će se i u skorijem periodu osposobiti ove školske kuhinje, koliki broj školskih kuhinja se može osposobiti i da li će se u narednoj budžetskoj godini obezbediti sredstva za ove namene. Sigurno su neophodna ulaganja u ove objekte sa stanovišta zdravstvene ispravnosti i bezbednosti pripreme hrane za decu.

Smatramo da bi ponovno vraćanje obavezni školskih kuhinja sa zdravom kalorijski kontrolisanom hranom doprinelo stvaranju zdravih navika u ishrani naše dece i preveniralo brojne negativne posledice nezdrave ishrane kod dece. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. predloženog zakona.

Amandmanom se vrši preciziranje i pravno-tehnička redakcija zakonske odredbe.

Istakla bih da član 101a na koji se odnosi ovaj amandman utvrđuje obavezu da korisnici koji ostvaruju pravo na IPARD podsticaje iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine.

Ovim zakonom se stvara pravni osnov za izradu podzakonskog akta, odnosno pravilnika kojim bi se tačno definisalo šta će se kod korisnika IPARD podsticaja, odnosno fizičkih lica, odnosno poljoprivrednika, proveravati da bi bili ispunjeni uslovi za zaštitu životne sredine. Sve ovo će doprineti, svakako, da se sredstva iz IPARD fondova efikasnije koriste.

Zaštita životne sredine je prioritet i to je prioritetna tema i zato pohvaljujem Vladu Republike Srbije koja je prepoznala ovaj problem i formirala posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a koje je već, kao što smo prethodno čuli, preduzelo neposredne aktivnosti iz svoje nadležnosti na rešavanju problema u ovoj oblasti.

Ako nemamo zdravu životnu sredinu, nemamo zdravog čoveka. Postoje brojne bolesti koje su izazvane faktorima čiji se činioci nalaze u spoljašnjoj sredini.

Kao što je ministar za životnu sredinu već rekao, zapravo, rad na zaštiti životne sredine je preventivni rad na zaštiti zdravlja ljudi. Ovo posebno ističem jer dolazim iz Opštine Lazarevac u kojoj postoji veliki gigant „REIK Kolubara“ koji je izvor života i koji omogućava egzistenciju desetinama hiljada ljudi, ali istovremeno to je i najveći zagađivač i najozbiljniji zagađivač sredine u kojoj mi živimo.