JOSIP BROZ

Komunistička partija

Rođen je 6. decembra 1947. godine u Beogradu.

Posle osnovne škole, najpre je upisao gimnaziju, pa se premestio u mašinsku školu, da bi na kraju otišao u šumarsku školu u Kraljevu. Završio je Šumarski fakultet u Beogradu.

Jedno vreme je radio kao šumar i metalostrugar, a kasnije je bio Titov pratilac u lovu i nadzornik njegovih lovišta. Kao policajac u Antidiverzantskom vodu brinuo se za dedinu bezbednost sve do njegove smrti, 4. maja 1980. godine. Poslovnu karijeru nastavio je kao ugostitelj u Beogradu u kome je držao restoran „Čuburska lipa“ i restoran „Tito“.

Komunističku partiju osniva 2009. godine, na čijem je i čelu.

Na parlamentarnim izborima 2012. i 2014 godine Josip Joška Broz je bio nosilac izborne liste svoje Komunističke partije, ali nije uspeo ući u Narodnu skupštinu. To je pak uspeo na vanrednim parlamentarnim izborima 2016.godine.

Ženio se četiri puta i ima sinove Nebojšu i Viktora i kćerku Tamaru. Takođe ima unuke Lazara, Luku i Filipa.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:48

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 24 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 2 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 6 meseci i 3 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima i poštovane kolege poslanici, danas se na dnevnom redu, pored ostalih zakona, Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida, rata i članova njihovih porodica i o njemu želim da govorim.

Smatram da je bilo krajnje vreme da se ovaj zakon donese i u tom smislu pozdravljam aktivnosti Vlade i ministarstva koje je dosta dugo i temeljno pripremalo ovaj zakon.

Znamo da je prethodni zakon donesen još 2004. godine, i tim zakonom nisu bila obuhvaćena sva prava boraca, ratnih, vojnih i civilnih invalida rata, niti njihovih porodica. Tim zakonom nisu uopšte bili obuhvaćeni borci iz devedesetih godina, niti iz 1999. godine, odnosno iz NATO agresije.

Ovim zakonom, najzad se ispravlja ta nepravda i ono što je najvažnije, pošto skoro tri decenije Srbija će imati jedan zakon iz ove oblasti, možemo reći krovni zakon kojim su uređena prava svih boraca, ratnih vojnih invalida, civilnih invalida rata i njihovih porodica iz svih ratova, počev od Drugog svetskog rata, pa do NATO bombardovanja.

Do sada je ova materija bila regulisana i brojnim propisima još iz vremena SFRJ, zatim propisima SRJ, propisima Republike Srbije još iz 90-tih godina kao i brojnim uredbama Vlade Republike Srbije, čak i pokrajinskim uredbama. Poslednji zakon, kako sam rekao, doneli smo 2004. godine.

Ono što je za svaku slobodarsku zemlju važno jeste da i kada se ratovi završe poštuju svoje žrtve, da poštuju ratne invalide, ratne veterane, da poštuju porodice onih koji su svoje živote dali za slobodu. Ne smemo danas kada mnogi žele da prekrajaju našu istoriju, da zaboravimo ni jedno ime borca i njegove zasluge, bilo da su u pitanju borci protiv fašizma u Drugom svetskom ratu koje smo vodili protiv fašističkog okupatora zajedno sa našim saveznicima, bilo borci iz 90-tih godina. Nažalost, u prethodnoj deceniji nije bilo tako.

Čuveni Arčibald Rajs, veliki prijatelj Srba, je govorio da su Srbi izuzetno hrabar narod, da dobija ratove koje vodi za slobodu, ali kada sloboda dođe Srbi zaboravljaju junake koji su te ratove dobili. U miru brzo zaboravljamo heroje koji su svoje živote dali ili su teško ranjeni. Nekada smo zaboravili i njihove porodice, zaboravili smo jednu veliku junakinju, Milunku Savić koja je nažalost svoj život završila u siromaštvu. To nam se posle 2000. godine dešava sa junacima NATO agresije.

Zaboravili smo junake sa Košara, junake koji su stradali tokom 90-tih godina u ratovima koji su doveli do raspada Jugoslavije. Taj zaborav nas može dovesti do prekrojene istorije, do izvrtanja istorijskih činjenica, do osude srpskog naroda koji je samo branio svoju teritoriju i svoj narod.

Na prošloj sednici smo takođe ispravili jednu nepravdu donoseći Zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište“.

Danas ovim zakonom definitivno ispravljamo sve istorijske greške, učinjene prema svim borcima. Ovim zakonom se utvrđuje značajan obim prava boraca i njihovih porodica, ratnim, civilnim i vojnim invalidima koji su zbog ratnih dejstava ranjeni.

Posebno smatram važnim što se zakonom na primeren način tretiraju borci iz ratova 90-tih i svi stradali u NATO agresiji. Ovi heroji s kraja dvadesetog veka ginuli su u borbi protiv nadmoćnijeg neprijatelja, a oni koji su ranjeni u jednom trenutku pretrpeli su jednu vrstu društvene ignorancije jer u ranijoj vlasti nije postojala politička volja da se stradali u NATO agresiji proglase žrtvama, a kamoli junacima.

Za naše žrtve još niko nije odgovarao, ni za vojnike koji su pobijeni prilikom povlačenja iz Slovenije, ni za Oluju, ni za Račak, ni za Košare. Zato je vreme da se svim našim borcima i njihovim porodicama odužimo na pravi način donoseći zakon kojim će biti obuhvaćena sva njihova prava i to danas činimo.

Zaštićene su sve kategorije boraca, invalida i njihovih porodica, borci, vojni invalidi, civilni invalidi rata, porodice palog borca, porodice umrlog borca, porodice vojnog invalida i vojnika koji je poginuo ili umro u toku vojnog roka, porodica civilnog invalida rata i civilne žrtve rata.

Pomenuću i neka od prava koje će po ovom zakonu imati sve navedene kategorije, uz napomenu da je obim prava proširen. To su pre svega borački dodatak, porodični dodatak, mesečno novčano primanje, naknada troškova smeštaja u ustanove socijalne zaštite, pravo na poseban uvećan penzijski staž, lična invalidnina, porodična invalidnina, dodatak na negu, dečiji dodatak, ortopedski dodatak, zdravstvena zaštita, medicinsko-tehnička pomagala, banjsko-klimatski oporavak, profesionalna rehabilitacija, invalidski dodatak, mesečno novčano primanje, pravo na rešavanje stambenih problema, na prioritetu zapošljavanja i naravno pravo na boračku spomenicu.

Za sve oblike prava razrađeni su kriterijumi i obuhvat lica iz kategorije boraca ratnih vojnih invalida, civilnih invalida rata i njihovih porodica. Pošto su u donošenju zakona učestvovala boračka udruženja verujem da su zadovoljni Predlogom zakona i država treba da izađe u susret zahtevima boraca, jer ko će nas braniti u budućnosti, ako ne poštujemo borce iz prošlosti, oslobodilačih ratova i borbe.

Mislim da su ovim prava i obuhvat boraca iz 90-tih godina i NATO dobro sagledani u zakonu, ali isto tako ne mogu da shvatim neke opozicione poslanike koji kažu da treba zakon odložiti. Ne. Nakon toliko godina zakon treba usvojiti. Ako postoje neki problemi koji će eventualno da se jave postoje tu poslanička pitanja, postoje amandmani i postoji dogovor koji bi mogao kasnije da se rešava. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 18.02.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, Predlog zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište“, koji je danas pred nama potvrda je antifašističke orijentacije Srbije koja u Drugom svetskom ratu podnela velike žrtve za svoju slobodu, slobodu svih jugoslovenskih naroda i svih drugih naroda koji su sa nama živeli i danas žive, i drugi narodi su žrtve fašizma i nacizma koji je vođen Hitlerovom željom da probi svu Evropu, uništavao sve pred sobom, na prostoru tadašnje Jugoslavije.

Stradali su najviše Srbi, Jevreji i Romi od strane nacista i njihovih pomagača ustaša i domaćih izdajnika, kakav je bio Nedić i njegova vlada, koji su aktivno učestvovali u masovnom uništavanju srpskog naroda.

Ne možemo danas da se ne setimo Jasenovca, najvišeg logora smrti za Srbe, ali i za Jevreje i Rome. Na najsvirepiji način tamo su ubijani i odrasli i deca, civili.

Na ovaj genocid ne smemo zaboraviti, mada danas mnogi prekrajaju istoriju i umanjuju naše žrtve, umesto da poštuju dokaze i istorijske činjenice tog genocida poznatog celom pravdoljubivom svetu i Evropi, koja je sama učestvovala u antifašističkoj borbi.

Anitfašistička koalicija koja je posle petogodišnje borbe protiv fašizma i protiv nacizma oslobodila svet od ove pošasti, čije su posledice još uvek osećaju. Svet je osudio sve nacističke genocide i ratne zločine.

Kad je u pitanju Staro sajmište, to je zloglasni logor koji je formiran na teritoriji tadašnje nezavisne države Hrvatske, to je prostor na kome je stradalo više desetina hiljada Jevreja, Srba i Roma. Nacisti koji su najpre zahtevali registraciju Jevreja u Srbiji, u ovom logoru su pogubili preko 80% od popisanih Jevreja. Ovde je stradalo i više stotina Roma, najpre su to bile žene i deca.

Kasnije, u ovaj logor se dovode i partizani zarobljeni na Kozari iz Crne Gore i Hercegovine, a kasnije iz Like sa Korduna i Banije. U jednom trenutku u logoru je bilo čak preko 7000 partizana i simpatizera iz Oslobodilačkog pokreta. Svi logoraši stradali su na najsvirepiji način.

Danas, pretvaranjem ovog prostora u Memorijalni centar predstavlja naš dug prema svima onima koji su stradali ovde.

Nemamo pravo da zaboravimo žrtve, i da ne obeležimo prostor koji je bio koncentracioni logor, i to usred Beograda, gde su stradali i odrasli i deca i Jevreji i Srbi i Romi.

Stvaranjem Memorijalnog centra koji ima zadatak da od zaborava sačuva sve činjenice i da nas podseća na sve žrtve genocida nad Srbima, Holokausta nad Jevrejima i …. nad Romima, dolazi u pravo vreme jer ima dosta pokušaja da se zanemari i obesmisli svaka žrtva i svaki stradalnik koji je mučki ubijen, samo zato što je bio pripadnik jednog naroda, jevrejskog, srpskog ili romskog.

Nacisti su nas smatrali nižim rasama, a njihov genocidni cilj je bio da nas više ne bude i da nestanemo. Zato verujem da će ovaj Memorijalni centar obezbediti da se na institucionalni način stručnost tematično i kontinuirano na jednom mestu prikupi sva istorijska građa, svi dokazi stradanja, ali i kulturno nasleđe koje se odnosi na nacistički logor „Staro Sajmište“, na Jevrejski logor „Zemun“ i na prihvatni logor Zemun.

Memorijalni centar će biti i muzej i arhiv, imaće i obrazovno-vaspitnu i naučnu istraživačku funkciju, predstavljaće vezu sa ostalim svetskim muzejima, Holokausta, sa kojima će razmenjivati iskustva i građu.

Smatram da je ovaj centar koji će biti ustanova kultura od opšteg interesa, veoma dobro organizaciono postavljen, u organima će biti predstavnici jevrejskog i romskog naroda, kao i u upravnom tako i u nadzornom odboru, i verujem da će partnerstvo države sa jevrejskom i romskom zajednicom, kroz ovaj memorijalni centar dati veliki doprinos, sećanju na ogromne žrtve na svirepost okupatora, fašista i nacista koji su mislili da mogu stvoriti svet u kome će samo oni živeti.

Njima je istorija sudila i presudila, a na nama je da svoje žrtve ne zaboravimo.

Kaže se da zaboravljena istorija ponavlja zato što sećanja i odavanje svih počasti, i poštovanja žrtvama stradalih na Starom Sajmištu, predstavlja otpor tom zaboravu i vraćanje duga svim žrtvama koje su stradale u ovom logoru smrti na najsvirepiji način, kakav se ovde može zamisliti.

Mi smo letos donosili i Zakon o zaštiti spomenika, međutim koliko vidim na jugu Srbije se ti zakoni ne poštuju, podižu se spomenici neprijateljima ovog naroda, ali nadam se, i u tom smislu mi komunisti i socijalisti podržavamo formiranje memorijalnog centra Staro Sajmište i uloge koje ono treba da ima, u sećanju na logore smrti u kojima su stradali nedužni samo zato što su pripadali narodima, koje su fašisti želeli da unište ili zato što su pripadali antifašističkom pokretu.

Nadam se da ovo neće ostati mrtvo slovo na papiru i da će se vremenom svi ovakvi muzeji i svi ovakvi istorijski spomenici sačuvati i ostati u daljem sećanju i za naše nove i mlade generacije.

Hvala.

Dvadeseto vanredno zasedanje , 27.01.2020.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar sa saradnicima, u okviru današnje rasprave o grupi zakona iz oblasti infrastrukture, ja ću se osvrnuti na Predlog odluke o oduzimanju svojstva dobra i opšte upotrebe dela železničke infrastrukture.

U pitanju je odluka kojom će se definitivno promeniti namena katastarskih parcela na kojima su do sada 22 pruge, koje se više decenija ne koriste. Normalno, pruge su građane u vreme stare Jugoslavije, čak je i fabrika vagona napravljena, jer veliki giganti su jedino železničkim saobraćajem mogli da transportuju svoje proizvode. Danas je to smanjeno, nema više, republike su posebne i normalno je da to zemljište treba iskoristiti da bi se privelo drugim namenama i da bi se koristilo za nešto potrebnije, nego što su u ovom trenutku bivše pruge.

Da podsetimo da je Srbija prvu prugu dobila još u 19. veku, tačnije 1884. godine, kada je puštena u saobraćaj pruga Beograd – Niš. U toku 20. veka u Srbiji je izgrađeno preko 3.700 kilometara pruga. Srbija je bila i veliko železničko čvorište Evrope i međunarodnim vozom.

Unutrašnji železnički saobraćaj je bio izuzetno razvijen, redovnim železničkim saobraćajem, bili su povezani veliki centri, ali i manja naselja. Normalno je da se sada te potrebe više nisu takve i da treba to zemljište iskoristiti i da se privede nekoj drugoj nameni. Sve ovo što se događa je nastalo nekim uništavanjem velikih giganata i onih koji su koristili sve ove pruge. Van upotrebe je više od hiljadu kilometara železničkih pruga u Srbiji.

Istakao bih da je železnički saobraćaj manji zagađivač životne sredine, naročito na elektrificiranim prugama, ali je nekako opšti trend da se okrećemo drumskom saobraćaju. Jedan broj pruga, normalno je da se modernizuje i to je dobra stvar i trebamo privesti sve pruge koje su isplative nekoj nameni, da mogu da se iskoriste.

Skrenuo bih pažnju na deo odluke koji se odnosi na lokaciju Topčider i Titov „plavi voz“, koji je svojevremeno bio najmodernije opremljen voz u Evropi. Veliko interesovanje u zadnje vreme je oko turističkih angažovanja, međutim, sve manje i manje se to organizuje. Ne znam iz kojih razloga, ali znam da je na primer za 29. novembar za odlazak u Užice bilo preko 600 interesenata, a voz može da primi oko 100 građana.

Iz tih razloga smatram da bi se i lokacija, na kojoj je „plavi voz“ bio sa svim pratećim objektima, mogla reafirmisati, preurediti i biti opet mesto sa koga „plavi voz“ može da krene put Užičke republike ili na neku drugu destinaciju.

Podsećam da je i predsednik države, nedavno izjavio da ima nameru da nekoga od ovih rukovodioca iz nesvrstanih zemalja primi u „plavom vozu“ i to je jedna dobra reklama, a mislim da bi se to jednom dobrom organizacijom i međurepubličkim nekim dogovorima, moglo rešiti, a ne samo da dolaze za 25. maj, 4. maj, a veliko je interesovanje iz svih republika, znači to bi se moglo iskoristiti i u turističke svrhe. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo iz člana 287. Poslovnika, postavio bih pitanje ministru energetike, gospodinu Antiću. Strateško opredeljenje Srbije u oblasti energetike je obezbeđenje energetske stabilnosti i bezbednosti, kao i zadovoljenje energetskih potreba i privrede i građana.

Pored ostalih, energetski izvori za nas je od velike važnosti i prirodni gas kao energent 21 veka. Vodeći računa o ekološkim standardima i zaštiti životne sredine, možemo reći da je prirodni gas kao energetski izvor najprihvatljiviji i najčistiji.

Srbija je pre nekoliko godina započela rad na projektu izgradnje gasovoda koji treba da obezbedi dovoljne količine prirodnog gasa i to iz Ruske Federacije i da se poveže sa ostalim korisnicima u regionu.

Taj projekat nažalost u jedno vreme zastao, a sada se intenzivno realizuje kroz projekat zvani „Turski tok“ koji je izuzetno aktuelan ovih dana. Da podsetim, gasovod „Tuski tok“ je ukupne dužine 1.100 kilometara, proteže se od Rusije preko Crnog mora i namenjen je snabdevanju gasom kako Turske, tako i zemalja Južne i Jugoistočne Evrope. Njegova izgradnja doprineće da čitav ovaj region bude energetski stabilniji i bezbedniji.

Dužina trase „Turskog toka“ kroz Republiku Srbiju iznosi 403 kilometra, što Srbiju čini značajnim partnerom u povećanju ukupne energetske bezbednosti i stabilnosti čitavog regiona.

U vezi sa tim želim da pitam ministra Antića – kolika je kapitalna investicija u pitanju i do koje faze realizacije se stiglo i šta će izgradnja ovog gasovoda „Turski tok“ značiti za privredu i građane Srbije?

Drugo pitanje bih postavio Ministarstvu prosvete. U zadnje vreme primećeno je osipanje nastavničkog kadra iz škola. Obrazloženje iz razgovora sa njima je da ne mogu više da trpe maltretiranje dece i učenika starijih razreda.

Da li Ministarstvo prosvete planira nešto da spreči dalje osipanje kadrova jer samo u školi moje ćerke je troje nastavnika u zadnjih mesec dana podnelo otkaze isključivo iz ovih razloga? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 02.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristim pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine i želim da zatražim više obaveštenja od nadležnih članova Vlade.

Prvo pitanje bih postavio ministru omladine i sporta, gospodinu Vanji Udovičiću. U pitanju je Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih i dva krupna problema ove ugledne sportske organizacije osoba sa invaliditetom. Prvi problem je prijem Nacionalnog sportskog saveza slabovidih i slepih u Paraolimpijski komitet Republike Srbije, a drugi priznavanje prava na nacionalna priznanja slabovidim i slepim šahistima, članovima ovog sportskog saveza.

Naime, već više godina aktuelan je problem prijema sportskih saveza slabovidih i slepih u Paraolimpijski komitet Republike Srbije, iako sportisti ovog saveza već godinama brane boje Srbije i mnogim paraolimpijskim sportovima, posebno u šahu i organizuju međunarodna takmičenja.

Drugi gotovo decenijski problem, koji takođe nije rešen, a predstavlja svojevrsnu diskriminaciju slepih i slabovidih sportista jeste izostanak nacionalnih priznanja za slabovide i slepe sportiste, u ovom slučaju, šahiste koji su osvajači velikog broja međunarodnih priznanja, pre svega šahovskim paraolimpijadama. Danas ima samo još petoro slepih šahista, koji bi mogli da ostvare pravo na nacionalno priznanje i smatramo da je nekorektno da njihove kolege, samo zato što imaju zdrav vid, a oni ne, dobijaju nacionalna priznanja, dok se slabovidima šahistima iz nepoznatih razloga priznanja izostaju. To je nedopustiva diskriminacija. O ovome su obavešteni svi državni organi i nedavno i predsednik Republike lično.

U vezi sa navedenim problemima Nacionalnog sportskog saveza, postavio bih pitanja. Koji su razlozi što se, uprkos intenzivnim aktivnostima Nacionalnog saveza slepih i slabovidih, brojnih obećanja, Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih nije još uvek primljen u Paraolimpijski komitet Republike Srbije i da li se ovaj problem može rešiti i omogućiti se dalje učešće na međunarodnim takmičenjima paraolimpijaca? Da li će i koje mere preduzeti da slepi i slabovidi šahisti, koji su stekli pravo na nacionalna priznanja, to svoje pravo i ostvare i na taj način spreče odnos diskriminacije prema njima?

Drugo pitanje, Ministarstvu za ekologiju. Radi se o Miljakovačkoj šumi, zaštićenog područja, površine od 250 hektara, koje je dato na gazdovanje „Srbijašumama“. Na tim područjima bili su nekada sportski tereni, u donjem delu, koje su građani i firme iz Rakovice prikupili sredstva i, ponovo obnovili, ali u zadnjih 10 godina, bespravno, na tom području počele su da se seku šume i grade kuće. U tome učestvuju bivši predsednik opštine, sa svojim saradnicima i na tom području nalazi se 21 objekat za koji postoji nalog za obustavu i rušenje.

Želim da pitam zašto se ne izvršavaju odluke opštinskih organa? Njihovo obrazloženje je da nema novaca za to, ali sve ovo što se radi je protiv zakona i protiv ekoloških uslova života.

Treće pitanje je Ministarstvu prosvete. Da li Ministarstvo prosvete planira da ubuduće obezbedi neka sredstva za decu u školama koja nemaju sredstva da obilaze i da plaćaju razne obilaske u cilju daljeg vaspitanja, znači, muzeje i sve ono što obilaze ostala deca, nemaju, jer velika su sredstva potrebna za to? Samo, na primer, poseta Muzeju Tesle u Beogradu košta 780 dinara. Ne znam šta se u tome nalazi. Sada su išli u Viminacijum, 2500 dinara za šest sati, koliko su proveli tamo, dobili su samo jedan sendvič. Nije mi jasno odakle tolika sredstva potrebna za sve to što se radi? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.03.2018.

Imao bih pitanje koje se odnosi na MUP, Ministarstvo pravosuđa i Vladu Republike Srbije.

Odmah na početku želim da kažem, da ovo pitanje nije iz ličnih ili porodičnih razloga, nego iz zahteva velikog broja građana Srbije da se neke stvari raščiste.

U zadnje vreme sve više se prijavljuju nestali predmeti i zaostavština Josipa Broza Tita, zadnje je bilo listovi iz Knjige žalosti. Mene interesuje šta je sa kolekcijom od 3500 slika koje su ostale nakon 1980. godine? Šta je sa pokradenim satovima koji su pokradeni sa izložbe i jedan od tih satova prodat je kao najskuplji sat Filip Patek, na aukciji u Ženevi? To jedino može Vlada Republike Srbije ili pravosuđe da traži. Šta je sa pokradenim ordenjem sa Jovankinog groba? Šta je sa sefom iz Užičke 15, jer onaj sef koji je otvoren je sef iz Belog dvora? To je sramota da je sef otvoren bez prisustva advokata i porodice, a nigde se ne spominje sef iz Užičke 15 koji je njegov lični sef iz Malog crvenog salona.

Šta je sa kolekcijom poštanskih maraka, koja je bila jedna od najskupljih maraka na svetu? Šta je sa numizmatičkom postavkom, isto velike vrednosti? Isto tako, šta je sa pokradenim oružjem koje je nestalo u prvom periodu? Lično sam prisustvovao prvi put otvaranju izložbe gde sam dao zvaničnu izjavu da tu fali, posle toga me više nikada nisu zvali ni na jedno otvaranje izložbe.

Predstavnici Ruske Federacije su bili kod mene i tražili objašnjenje šta je sa ordenom Suvorova i sabljom Staljina? Nisam znao da im odgovorim na to. Šta je sa automobilima koji su na revers dati Republici Sloveniji, to je 12 automobila iz pratnje i tri automobila vojna?

Šta je sa sitnim predmetima, nasledstvo porodice, postoje spiskovi? Šta je sa ordenjem, koje je po zakonu pripada naslednicima? Šta je sa poklonima za rođendan? Šta je sa muzejskim eksponatima koji polako nestaju, a evo videli smo da je pre dva meseca čak i čuvar ukrao muzejske eksponate?

Pre godinu dana srebrni poslužavnik, koji je iz jednog velikog veoma vrednog kompleta, na proslavi Ministarstva odbrane, služio je za iznošenje torte i tu je i nestao. To je objavila i dnevna štampa.

Kada će se utvrdi šta sve fali, jer postoje spiskovi iz prve postavke muzeja? Šta je sa predmetima iz rezidencija Karađorđevo, Dobanovački zabran, Tara i ostali objekti? Šta je sa nameštajem iz rezidencije, jer pre godinu dana meni je nuđen radni sto iz njegovog ličnog kabineta koji je nekako dospeo u Crnu Goru? Isto tako, znam da su razvlačeni i persijski tepisi iz rezidencije.

Šta je sa brigom o Belom dvoru i o eksponatima koji se nalaze tamo? Tamo je ukinut režim kompletan koji je nekad bio i sada to sve propada i nestaje? Šta je sa tajnim, četvrtim spiskom koji se stalno spominje i koji je, nažalost, nestao? Isto tako, šta je sa slikama koje su se nalazile u zgradi CK koje su posle, kada je izvršeno renoviranje, našle se u garaži i nestale iz garaže? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) Republika Mesečno 28928.00 RSD 04.06.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 03.06.2016 -