JOSIP BROZ

Komunistička partija

Rođen je 6. decembra 1947. godine u Beogradu.

Posle osnovne škole, najpre je upisao gimnaziju, pa se premestio u mašinsku školu, da bi na kraju otišao u šumarsku školu u Kraljevu. Završio je Šumarski fakultet u Beogradu.

Jedno vreme je radio kao šumar i metalostrugar, a kasnije je bio pratilac nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u lovu i nadzornik njegovih lovišta. Kao policajac u Antidiverzantskom vodu brinuo se za dedinu bezbednost sve do njegove smrti, 4. maja 1980. godine. Poslovnu karijeru nastavio je kao ugostitelj u Beogradu u kome je držao restoran „Čuburska lipa“ i restoran „Tito“.

Komunističku partiju osniva 2009. godine, na čijem je i čelu.

Na parlamentarnim izborima 2012. i 2014 godine Josip Joška Broz je bio nosilac izborne liste svoje Komunističke partije, ali nije uspeo ući u Narodnu skupštinu. To je pak uspeo na vanrednim parlamentarnim izborima 2016.godine.

Ženio se četiri puta i ima dva sina i kćerku. Takođe ima troje unučadi.

Na redovnim parlamentarnim izborima 2020. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika na listi SPS-JS.
Poslednji put ažurirano: 11.12.2020, 10:54

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 23 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 3 godine i 9 meseci i 9 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 godine i 11 meseci i 11 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.05.2021.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, vekovima unazad pokazalo se koliko je važno negovati dobre i prijateljske odnose kako sa susedima, tako i sa prekookeanskim zemljama.

Savremeni svet u kojem živimo, razvoj tehnologije, sve veći broj migracija širom celog sveta doprineo je tome da se sve veći broj oblasti reguliše međunarodnim sporazumima, bilateralnim i multilateralnim.

Države između sebe najčešće regulišu pitanje političke, ekonomske, kulturne, naučno-tehnološke saradnje, kao i pitanje socijalne sigurnosti.

Kao poslanik SPS želim da ukažem na važnost poštovanja socijalnih prava i socijalne sigurnosti svakog pojedinca i svakog našeg državljanina, kako onih koji žive u Srbiji, tako i na one mnogobrojne u srpskoj dijaspori širom sveta.

Međunarodnim ugovorima o socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti, omogućava se usklađena primena nacionalnih zakonodavstava države ugovornice u oblasti socijalnog osiguranja kojima se garantuje jednak tretman državljana, odnosno osiguranika obe države ugovornice u okviru nacionalnog zakonodavstva. Obezbeđuje se očuvanje stečenih prava, garantuje se isplata davanja u slučaju promena prebivališta.

Naša država zaključene sporazume sa 30 zemalja, koji se odnose na socijalnu sigurnost, poput Rusije, Grčke, Austrije, Švajcarske, Kanade itd.

Sporazum između Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti stupio je na snagu 2014. godine. Na osnovu ovog sporazuma prava na penziju i druge oblike socijalne sigurnosti moći će da ostvaruju građani srpskog porekla koji žive i rade u Kanadi, ili su to već činili, kao i Kanađani koji su radili ili rade u Srbiji.

Ovaj sporazum reguliše prava korisnika penzija u obe zemlje, kao i onih za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Ovaj sporazum ne odnosi se na kanadsku pokrajinu Kvebek, gde je prisutna brojna srpska dijaspora i veliki broj onih koji narednih godina stižu na red za penzionisanje.

Sporazum sa Kvebekom je sveobuhvatniji od onog sa Kanadom. Pored isplate penzija i sabiranja staža osiguranja, obuhvata i zdravstveno osiguranje, tako da naši građani koji idu u Kvebek poslovno ili turistički mogu koristiti određene zdravstvene usluge.

Pored toga što vodimo računa o našim najstarijim građanima, veoma je važno i to što mislimo o generacijama koje tek dolaze. Radimo na tome da im obezbedimo nove mogućnosti.

Srbija je zemlja bogate istorije, kulturnog i duhovnog nasleđa. Ponosni smo na naše svetski priznate naučnike i istraživače, poput Nikole Tesle i Mihaila Pupina.

Sa SAD već imamo zaključen sporazum o naučno-tehnološkoj saradnji, a ovim protokolom ta saradnja se nastavlja. Obe zemlje će imati korist od ovog sporazuma. Naučnici će zajedno moći da rade na brojnim projektima i istraživanjima. Dobri bilateralni odnosi Srbije i SAD važni su za stabilnost čitavog našeg regiona, a saradnja u nauci i tehnologiji je dragocena za generacije koje tek dolaze.

Sporazum sa Ruskom Federacijom je veoma važan da ne bismo više dolazili u situaciju da nam se roba vraća zbog loših fitopatoloških uslova.

Poslanička grupa SPS podržava saradnju sa drugim državama, posebno što će našim građanima potvrđivanje ovih sporazuma biti od velike koristi.

U danu za glasanje podržaćemo sve sporazume koji su na dnevnom redu. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 10.02.2021.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, na današnjoj sednici govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane.

Za mene ovaj sporazum ima poseban značaj, jer se radi o obnavljanju saradnje sa nekada nesvrstanom zemljom koja je tradicionalni prijatelj naše zemlje još iz tog perioda.

Podsetio bih na značaj Pokreta nesvrstanih za globalni mir tog doba i na ravnotežu koju je on obezbedio u tada blokovski podeljenom svetu. Tada su se Nesvrstani nametnuli kao mirnodopski pokret, a Jugoslavija i Josip Broz Tito su bili osnivači ovog pokreta. Jugoslavija je preuzela vodeću ulogu u ovom pokretu, a Tito se smatrao neformalnim liderom Nesvrstanih. Iako je ovaj pokret bio pre svega politički, on je značajno podigao i unapredio ekonomsku i vojno-tehničku saradnju među svim nesvrstanim zemljama.

Jugoslavija je bila dominantni faktor u oblasti infrastrukturnih projekata, gradili smo brane, stadione, vojne objekte, energetska postrojenja širom sveta Nesvrstanih. Bili smo moćno i međunarodno uticajna zemlja i promoter svetskog mira i slobode među narodima.

Zalagali smo se za okončanje blokovske podele sveta i za proces dekolonizacije, za ubrzani razvoj nerazvijenih država, posebno u Africi i Aziji. Na našim univerzitetima je studirao veliki broj studenata iz nesvrstanih zemalja.

Saradnja sa mnogim nesvrstanim državama na sreću obnavlja se poslednjih godina u čemu značajnu ulogu ima tadašnji ministar spoljnih poslova, a sada predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, koji je za vreme svog mandata ovu saradnju intenzivirao.

Plod obnovljenih prijateljskih odnosa jeste i činjenica da mnoge nesvrstane zemlje nisu priznale samo proglašenu tzv. „državu Kosovo“ ili su diplomatskom aktivnošću Ivica Dačić je povukao to priznanje.

Među državama koje su povukle priznanje jeste i Kraljevina Lesoto koji je to učinio 2018. godine, nakon čega su usledili drugi oblici saradnje. Jedan od važnih rezultata te saradnje je upravo i ovaj Sporazum sa Lesotom o saradnji u oblasti odbrane, koji je 2019. godine potpisao Ivica Dačić u svojstvu ministra spoljnih poslova.

Ovaj sporazum je od velikog značaja za naše prijateljske zemlje koje jesu i članice UN. Sporazum treba da doprinese unapređenju saradnje u oblasti odbrambene i bezbednosne politike, vojno-tehničke saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, kao i u sektoru vojne medicine i veterine. Ovaj sporazum će, verujem, unaprediti saradnju i u svim dugim oblastima, a iskazan je već interes za to da se studenti iz Lesota obrazuju na našim univerzitetima.

Srbija ima kapacitet da obnovi ovu saradnju u oblasti obrazovanja kakva je postojala nekada u vreme Nesvrstanih kada su studenti iz tih zemalja studirali ovde, a danas su kao ugledni stručnjaci i diplomate širom sveta, značajni promoteri naše kulture, tradicije i slobodarskih tekovina i na tome smo im zahvalni.

Na kraju, kao član poslaničke grupe SPS i kao član Poslaničke grupe prijateljstva sa Kraljevinom Lesotom, zemljom u kojom sam imao čast da boravim i budem dočekan uz veliko poštovanjem želim da podržim Sporazum o našoj saradnji u oblasti odbrane. Zahvaljujem.

Drugo vanredno zasedanje , 09.02.2021.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas je na dnevnom redu potpuno jedan nov zakon iz oblasti socijalne zaštite. To je Predlog zakona o socijalnoj karti kojim se uspostavlja jedinstven registar podataka o svim korisnicima prava iz oblasti socijalne zaštite, koja podrazumevaju sva prava obuhvaćena propisima iz socijalne, dečje i boračko-invalidske zaštite.

Ova tema je i lično značajna za moju poslaničku grupu, ali i za mene koji sam vaspitavan na principima socijalne pravde, jednakosti, ravnopravnosti i jednakih šansi za sve i solidarnosti sa onima koji nisu u mogućnosti da obezbede dovoljno sredstava za život.

Ulaskom u tranziciju i kapitalizam dosta toga se promenilo, Srbija je prošla kroz razne periode, naročito 2000. godine, kada su stotine hiljade radnika ostale bez posla zbog privatizacije. A kada propada privreda, nema ni socijalne politike koja vodi računa o svakom građaninu i porodici koja nije u mogućnosti da radi zbog bolesti ili invalidnosti i dobije potrebnu socijalnu podršku države.

Danas ova vlada i rukovodstvo Srbije vraćaju ugled Srbiji i zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici stvara se prostor za još humaniji odnos prema onima koji nemaju i koji ne mogu zbog bolesti i invalidnosti da rade i zarade za život, tako da im je neophodna podrška države, odnosno socijalna karta kojim obezbeđuju minimum egzistencije.

Predlogom zakona o socijalnoj karti uspostavlja se jedan registar koji će objediniti sve relevantne podatke od značaja za ostvarivanje prava i socijalne zaštite. Ovde se radi o ekonomsko-socijalnom statusu korisnika. Socijalna karta treba da obezbedi pravedan i human odnos prema onim građanima koji se nalaze u najtežem socijalnom položaju i nemaju nikakvih sredstava za život. Podaci iz socijalne karte treba da onemoguće zloupotrebu i nezakonito korišćenje budžetskih sredstava, jer će postojati precizna i jasna socijalna slika o svakom korisniku. Tako se neće desiti da socijalnu pomoć ne primaju zaista siromašni, bolesni, invalidi i stari, a da se neki radno sposobni koji ne žele da rade vode kao osobe bez prihoda koji ispunjavaju uslove za neki vid socijalne pomoći.

Ja bih se osvrnuo i na socijalnu politiku koja se vodi prema našim najstarijim građanima, kako obično kažemo, prema građanima trećeg doba, bez obzira na vid mera socijalne zaštite koju koristi ili mogu koristiti. Radi se o građanima koji su završili svoj radni vek i zaslužuju mirnu, bezbednu i sigurnu starost, bez obzira imaju li zakonske naslednike ili ne. Radi se i o starima iz seoskih područja koji nikada nisu bili u radnom odnosu ili su celog života proizvodili hranu za nas iz gradova. Radi se o starim, napuštenim i samohranim osobama koje nemaju bliže srodnike. Svi oni mogu postati korisnici različitih mera socijalne zaštite.

Humanost jednog društva meri se po odnosu prema svojim najstarijim građanima. Za Srbiju je odnos prema starima posebno važan. Sa svih društvenih aspekata pre svega Srbija je država sa visokim procentom starijih, od preko 20%, sa prognozom da će do 2041. godine taj procenat porasti na 25,2%. Ovakva demografska kretanja zahtevaju prilagođavanje sistema i mera socijalne zaštite starijoj populaciji. Nije starim ljudima uvek potrebna novčana pomoć, već nega, pomoć u kući ili smeštaj u ustanovi socijalne zaštite.

Drugo pitanje jeste obuhvat boraca i invalida socijalnom kartom, odnosno centralnom evidencijom korisnika prava borilačko-invalidske zaštite, što želim da pohvalim. Dobro je da se i o borcima i invalidima povede više računa i da se njima koji su se borili za Srbiju obezbedi siguran pristup pravima koje im društvo duguje, jer mnogi nisu sposobni da sami zarađuju.

Od zakona o socijalnoj karti očekujemo pravedniji sistem socijalne zaštite svih kategorija na koje se odnosi, kao i to da će nadležno ministarstvo u svakom momentu kroz jedinstvenu elektronsku bazu moći da prati sve preduzete mere i sve korisnike socijalne zaštite, da kontroliše korišćenje prava i spreči zloupotrebe. Zakon treba da omogući bolju kontrolu rada centara za socijalni rad koji sprovode mere, ali isto tako da centrima za socijalni rad obezbedi bolju kadrovsku i tehničku podršku.

Na Odboru je bilo jedno nerazjašnjeno pitanje, a to je – da li je u zakonu išta promenjeno oko domaćinstava koja imaju preko 50 ari? Jer dosadašnjim zakonom je bilo da oni nemaju pravo na socijalnu zaštitu i da nisu sva ta domaćinstva i u jednakom odnosu prema zemljištu koje poseduju.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.12.2019.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, koristeći svoje pravo iz člana 287. Poslovnika, postavio bih pitanje ministru energetike, gospodinu Antiću. Strateško opredeljenje Srbije u oblasti energetike je obezbeđenje energetske stabilnosti i bezbednosti, kao i zadovoljenje energetskih potreba i privrede i građana.

Pored ostalih, energetski izvori za nas je od velike važnosti i prirodni gas kao energent 21 veka. Vodeći računa o ekološkim standardima i zaštiti životne sredine, možemo reći da je prirodni gas kao energetski izvor najprihvatljiviji i najčistiji.

Srbija je pre nekoliko godina započela rad na projektu izgradnje gasovoda koji treba da obezbedi dovoljne količine prirodnog gasa i to iz Ruske Federacije i da se poveže sa ostalim korisnicima u regionu.

Taj projekat nažalost u jedno vreme zastao, a sada se intenzivno realizuje kroz projekat zvani „Turski tok“ koji je izuzetno aktuelan ovih dana. Da podsetim, gasovod „Tuski tok“ je ukupne dužine 1.100 kilometara, proteže se od Rusije preko Crnog mora i namenjen je snabdevanju gasom kako Turske, tako i zemalja Južne i Jugoistočne Evrope. Njegova izgradnja doprineće da čitav ovaj region bude energetski stabilniji i bezbedniji.

Dužina trase „Turskog toka“ kroz Republiku Srbiju iznosi 403 kilometra, što Srbiju čini značajnim partnerom u povećanju ukupne energetske bezbednosti i stabilnosti čitavog regiona.

U vezi sa tim želim da pitam ministra Antića – kolika je kapitalna investicija u pitanju i do koje faze realizacije se stiglo i šta će izgradnja ovog gasovoda „Turski tok“ značiti za privredu i građane Srbije?

Drugo pitanje bih postavio Ministarstvu prosvete. U zadnje vreme primećeno je osipanje nastavničkog kadra iz škola. Obrazloženje iz razgovora sa njima je da ne mogu više da trpe maltretiranje dece i učenika starijih razreda.

Da li Ministarstvo prosvete planira nešto da spreči dalje osipanje kadrova jer samo u školi moje ćerke je troje nastavnika u zadnjih mesec dana podnelo otkaze isključivo iz ovih razloga? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 02.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koristim pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine i želim da zatražim više obaveštenja od nadležnih članova Vlade.

Prvo pitanje bih postavio ministru omladine i sporta, gospodinu Vanji Udovičiću. U pitanju je Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih i dva krupna problema ove ugledne sportske organizacije osoba sa invaliditetom. Prvi problem je prijem Nacionalnog sportskog saveza slabovidih i slepih u Paraolimpijski komitet Republike Srbije, a drugi priznavanje prava na nacionalna priznanja slabovidim i slepim šahistima, članovima ovog sportskog saveza.

Naime, već više godina aktuelan je problem prijema sportskih saveza slabovidih i slepih u Paraolimpijski komitet Republike Srbije, iako sportisti ovog saveza već godinama brane boje Srbije i mnogim paraolimpijskim sportovima, posebno u šahu i organizuju međunarodna takmičenja.

Drugi gotovo decenijski problem, koji takođe nije rešen, a predstavlja svojevrsnu diskriminaciju slepih i slabovidih sportista jeste izostanak nacionalnih priznanja za slabovide i slepe sportiste, u ovom slučaju, šahiste koji su osvajači velikog broja međunarodnih priznanja, pre svega šahovskim paraolimpijadama. Danas ima samo još petoro slepih šahista, koji bi mogli da ostvare pravo na nacionalno priznanje i smatramo da je nekorektno da njihove kolege, samo zato što imaju zdrav vid, a oni ne, dobijaju nacionalna priznanja, dok se slabovidima šahistima iz nepoznatih razloga priznanja izostaju. To je nedopustiva diskriminacija. O ovome su obavešteni svi državni organi i nedavno i predsednik Republike lično.

U vezi sa navedenim problemima Nacionalnog sportskog saveza, postavio bih pitanja. Koji su razlozi što se, uprkos intenzivnim aktivnostima Nacionalnog saveza slepih i slabovidih, brojnih obećanja, Nacionalni sportski savez slepih i slabovidih nije još uvek primljen u Paraolimpijski komitet Republike Srbije i da li se ovaj problem može rešiti i omogućiti se dalje učešće na međunarodnim takmičenjima paraolimpijaca? Da li će i koje mere preduzeti da slepi i slabovidi šahisti, koji su stekli pravo na nacionalna priznanja, to svoje pravo i ostvare i na taj način spreče odnos diskriminacije prema njima?

Drugo pitanje, Ministarstvu za ekologiju. Radi se o Miljakovačkoj šumi, zaštićenog područja, površine od 250 hektara, koje je dato na gazdovanje „Srbijašumama“. Na tim područjima bili su nekada sportski tereni, u donjem delu, koje su građani i firme iz Rakovice prikupili sredstva i, ponovo obnovili, ali u zadnjih 10 godina, bespravno, na tom području počele su da se seku šume i grade kuće. U tome učestvuju bivši predsednik opštine, sa svojim saradnicima i na tom području nalazi se 21 objekat za koji postoji nalog za obustavu i rušenje.

Želim da pitam zašto se ne izvršavaju odluke opštinskih organa? Njihovo obrazloženje je da nema novaca za to, ali sve ovo što se radi je protiv zakona i protiv ekoloških uslova života.

Treće pitanje je Ministarstvu prosvete. Da li Ministarstvo prosvete planira da ubuduće obezbedi neka sredstva za decu u školama koja nemaju sredstva da obilaze i da plaćaju razne obilaske u cilju daljeg vaspitanja, znači, muzeje i sve ono što obilaze ostala deca, nemaju, jer velika su sredstva potrebna za to? Samo, na primer, poseta Muzeju Tesle u Beogradu košta 780 dinara. Ne znam šta se u tome nalazi. Sada su išli u Viminacijum, 2500 dinara za šest sati, koliko su proveli tamo, dobili su samo jedan sendvič. Nije mi jasno odakle tolika sredstva potrebna za sve to što se radi? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.03.2018.

Imao bih pitanje koje se odnosi na MUP, Ministarstvo pravosuđa i Vladu Republike Srbije.

Odmah na početku želim da kažem, da ovo pitanje nije iz ličnih ili porodičnih razloga, nego iz zahteva velikog broja građana Srbije da se neke stvari raščiste.

U zadnje vreme sve više se prijavljuju nestali predmeti i zaostavština Josipa Broza Tita, zadnje je bilo listovi iz Knjige žalosti. Mene interesuje šta je sa kolekcijom od 3500 slika koje su ostale nakon 1980. godine? Šta je sa pokradenim satovima koji su pokradeni sa izložbe i jedan od tih satova prodat je kao najskuplji sat Filip Patek, na aukciji u Ženevi? To jedino može Vlada Republike Srbije ili pravosuđe da traži. Šta je sa pokradenim ordenjem sa Jovankinog groba? Šta je sa sefom iz Užičke 15, jer onaj sef koji je otvoren je sef iz Belog dvora? To je sramota da je sef otvoren bez prisustva advokata i porodice, a nigde se ne spominje sef iz Užičke 15 koji je njegov lični sef iz Malog crvenog salona.

Šta je sa kolekcijom poštanskih maraka, koja je bila jedna od najskupljih maraka na svetu? Šta je sa numizmatičkom postavkom, isto velike vrednosti? Isto tako, šta je sa pokradenim oružjem koje je nestalo u prvom periodu? Lično sam prisustvovao prvi put otvaranju izložbe gde sam dao zvaničnu izjavu da tu fali, posle toga me više nikada nisu zvali ni na jedno otvaranje izložbe.

Predstavnici Ruske Federacije su bili kod mene i tražili objašnjenje šta je sa ordenom Suvorova i sabljom Staljina? Nisam znao da im odgovorim na to. Šta je sa automobilima koji su na revers dati Republici Sloveniji, to je 12 automobila iz pratnje i tri automobila vojna?

Šta je sa sitnim predmetima, nasledstvo porodice, postoje spiskovi? Šta je sa ordenjem, koje je po zakonu pripada naslednicima? Šta je sa poklonima za rođendan? Šta je sa muzejskim eksponatima koji polako nestaju, a evo videli smo da je pre dva meseca čak i čuvar ukrao muzejske eksponate?

Pre godinu dana srebrni poslužavnik, koji je iz jednog velikog veoma vrednog kompleta, na proslavi Ministarstva odbrane, služio je za iznošenje torte i tu je i nestao. To je objavila i dnevna štampa.

Kada će se utvrdi šta sve fali, jer postoje spiskovi iz prve postavke muzeja? Šta je sa predmetima iz rezidencija Karađorđevo, Dobanovački zabran, Tara i ostali objekti? Šta je sa nameštajem iz rezidencije, jer pre godinu dana meni je nuđen radni sto iz njegovog ličnog kabineta koji je nekako dospeo u Crnu Goru? Isto tako, znam da su razvlačeni i persijski tepisi iz rezidencije.

Šta je sa brigom o Belom dvoru i o eksponatima koji se nalaze tamo? Tamo je ukinut režim kompletan koji je nekad bio i sada to sve propada i nestaje? Šta je sa tajnim, četvrtim spiskom koji se stalno spominje i koji je, nažalost, nestao? Isto tako, šta je sa slikama koje su se nalazile u zgradi CK koje su posle, kada je izvršeno renoviranje, našle se u garaži i nestale iz garaže? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 13.08.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) Republika Mesečno 28928.00 RSD 04.06.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 03.06.2016 -