Dame i gospodo narodni poslanici, uz dopuštenje Visokog saveta pravosuđa, ja ću i danas da radim posao narodnog poslanika. To znači da ću da komentarišem određene predloge Visokog saveta pravosuđa, da ću da kažem i neke stvari uopšte o pravosuđu, bez obzira na ono skandalozno saopštenje od 7. septembra 2005. godine, o kojem su neke kolege ovde govorile.
Moram samo jedan deo tog saopštenja za javnost da pročitam, da javnost još jedanput čuje na koji način se VSP ophodi prema narodnim poslanicima. Saopštenje za javnost Visoki savet pravosuđa je izdao povodom, kako ovde stoji, "nedavnog neizbora 17 predsednika sudova koji su došli kao predlog Visokog saveta pravosuđa narodnim poslanicima".
U saopštenju se kaže: "Visoki savet pravosuđa ne spori pravo Narodne skupštine Republike Srbije da ne izvrši izbor predloženih kandidata. Pravo je narodnih poslanika da, ceneći date razloge Visokog saveta pravosuđa o stručnosti i dostojnosti predloženih kandidata, ne izvrši njihov izbor. Međutim, niko, pa ni Narodna skupština, ne može vršiti zloupotrebu prava koje mu po zakonu nesumnjivo pripada. Narodna skupština je zloupotrebila pravo izbora nosilaca pravosudnih funkcija, jer je bez ijednog opravdanog razloga odbila da izvrši izbor gotovo trećine predloženih kandidata."
Ovo je zaista neverovatno, da se neko, makar to bio Visoki savet pravosuđa, usudi da govori na ovaj način o Narodnoj skupštini i o zloupotrebi prava narodnih poslanika. Prvo je neverovatno da tako mogu da razmišljaju sudije, koje bi valjda trebalo da znaju da su narodni poslanici i Ustavom zaštićeni, u smislu da mogu da kažu ono što misle i da ne odgovaraju za ono što kažu u funkciji narodnih poslanika na sednici Skupštine.
Šta je pravi razlog zbog čega je izdato ovo saopštenje, stoji u drugom delu saopštenja, gde se kaže: "U tom pogledu drastičan je primer neizbora predsednika Višeg trgovinskog suda", a zamislite, on je član Visokog saveta pravosuđa, "čija stručnost i dostojnost ničim nije dovedena u sumnju". Slična je situacija i sa neizborom predloženih kandidata za predsednika Prvog i Drugog opštinskog suda u Beogradu. To boli. Boli da kandidati za predsednika i Prvog i Drugog opštinskog suda u Beogradu nisu prošli kroz filter Narodne skupštine. Mi smo zaista srećni što je to tako, ubeđeni da će upravo takva odluka ovog parlamenta doprineti poboljšanju stanja u ovim sudovima.
Mislim da bi Visoki savet pravosuđa i Vrhovni sud Srbije trebalo da se oglašavaju u nekim drugim slučajevima, recimo, kada određeni političari, gospođo Škero, komentarišu prvostepene presude i na osnovu prvostepenih presuda proglašavaju krivce za ovo ili ono krivično delo. U takvim slučajevima nema saopštenja od onih od kojih bi trebalo da bude, da se takvim komentarisanjem prvostepenih presuda ne utiče na drugostepene sudove.
Mislim da bi u takvim slučajevima trebalo da reagujete. Pre nekoliko meseci, kada je bila doneta jedna presuda, mislim da je bila čak i vaša lična reakcija, koja je bila sasvim umesna, da političari, komentarišući prvostepene presude, faktički pokušavaju da utiču na drugostepene sudove i da je to nedopustivo.
Što se tiče rada parlamenta, bar što se tiče poslanika Srpske radikalne stranke, verujte da smo potpuno ubeđeni da sve ovo što mi ovde kažemo nailazi na podršku većine građana, ali i većine sudija i tužilaca u Srbiji. Govorim o većini ljudi koji časno i pošteno obavljaju svoj posao.
Naravno, kada govorimo da je stanje u pravosuđu loše i kada govorimo da neki predlozi nisu dobri, mi ne mislimo da su sudije generalno nečasni i loši ljudi. Naprotiv, ubeđeni smo da je većina časnih, stručnih i poštenih nosilaca pravosudnih funkcija i mi upravo ovakvim reakcijama želimo da ti ljudi dođu do izražaja, da ne budu stalno negde u zapećku sklonjeni, zato što je pogrešan predsednik suda, pogrešno izabran, dobro sam i rekla, da im kaže da ne smeju da komentarišu, da moraju da se nabiju negde tamo u ćošak, rade svoje poslove i nikada ne dođu do izražaja i nikada ne doguraju do predsednika svog suda, a mnogo su bolji, mnogo su kvalitetniji od onih koje mi ovde dobijamo kao predloge Visokog saveta.
To nije samo ovaj put, nego je to, rekla bih, generalno, kada se tiče ovoga; govorili smo na Odboru za pravosuđe i upravu o ovom saopštenju za javnost i tada smo vam rekli da svaki put kada neko od narodnih poslanika ovde kaže konkretno zbog čega osporava neki predlog, vi znate da imate mogućnost da posle tog poslanika izađete i kažete zbog čega mislite da taj poslanik nije u pravu.
Vi niste tako postupali, ni vi, ni ministar. Jednostavno, govorimo o onom izboru iz kojeg je proisteklo ovo saopštenje za javnost, vi niste reagovali na ono što su narodni poslanici iznosili i naravno, ako jedan poslanik nešto kaže sa nekim konkretnim podacima i većina u ovom parlamentu glasanjem to prihvati, valjda je jasno da to tako jeste i da to jeste istina.
Retko se ovde govori, kada dobijemo ovde predloge za razrešenja, mislim na sudije, onda uglavnom nekako pređemo preko toga, u redu, kada se radi o razrešenju zbog navršenog radnog veka, radne sposobnosti, ali imamo često i ovde, pa imamo i danas 15, a možda i više zahteva za razrešenja na lični zahtev. Zaista bi bilo dobro da se nekada zabavimo upravo takvim zahtevima, da vidimo zbog čega te sudije žele da pobegnu iz pravosuđa, zbog čega Željko Šćepanović, sudija Četvrtog opštinskog suda... A, mi smo o njemu govorili svaki put kada je ova tema na dnevnom redu i govorićemo svaki put kada je ova tema na dnevnom redu, zato što se radi o jednom nečasnom čoveku koji je poslušao Vladana Batića svojevremeno da usred postupka preseče, da odustane od izvođenja dokaza, da presudi čoveku i da je to bila cena da on pređe u okružni sud.
Naravno, nakon našeg istupanja prošli put, kada je on to želeo i kada je podneo zahtev, on nije prošao, a kako se on sklanja? Naime, podnosi zahtev da se razreši na lični zahtev i da ide u advokate.
Nemamo ništa protiv, neka ide, neka čovek radi, dakle, tamo gde može da radi. Jednostavno, ovo sam rekla zato što sam želela da se čuje da ono što mi ovde radimo nije bez posledica i nije bez odjeka.
Takođe je interesantno da Vojkan Simić podnosi Vrhovnom sudu Srbije, Velikom personalnom veću zahtev za prestanak sudijske dužnosti, pa kaže – poštovane koleginice i kolege, između ostalog, obraćam vam se zahtevom za prestanak sudijske dužnosti, zahtev podnosim iz ličnih egzistencijalnih razloga. Interesantno, Vojkan Simić ima egzistencijalne probleme. Ja u ovo nešto baš ne verujem.
Takođe ću ponoviti nešto što kažem svaki put kada je ova tema i zaista bih volela, gospođo Škero, mislim da niste bili prošli put kada sam to govorila, da evidentirate da je za sudiju Danka Lauševića, sudiju Petog opštinskog suda, za koga smo mi tvrdili da je eksponent Caneta Subotića i njegovog advokata Vlade Pavićevića, ima skoro već dve i po godine, upućena inicijativa SRS-a za razrešenje. Dakle, da ne ponavljam sada, na sve relevantne adrese je ta inicijativa sa dokazima otišla i voleli bismo da znamo... Naravno, ne mora inicijativa da se prihvati, ne mora da bude razrešen zato što mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da ima elemenata za to, ali bi bilo dobro da znamo, u redu, naša inicijativa nije naišla na odobravanje, ali da nam se to onda kaže, odnosno napiše i da javnost bude upoznata; ako bi taj čovek trebalo da ostane tu gde jeste, onda treba javnost da se upozna, i zbog njega, jer ga mi vrlo često u negativnom kontekstu spominjemo, pa bi trebalo i zbog tog čoveka da se malo povede računa o tome.
Ovde nam je pročitano (i dobili smo kao poslanici) koje sve predloge Visoki savet pravosuđa povlači. Mislim da nijedan predlog o povlačenju ne može da prođe samo tako što nas Visoki savet obavesti da povlači predlog za ovog ili onog, jer je sasvim sigurno, ako Visoki savet nekoga kandiduje i taj predlog dođe do Skupštine, dakle, u Visokom savetu postoje pozitivne ocene za tog kandidata, ako se u međuvremenu taj predlog povuče, onda mora da se saznalo nešto, da se dogodilo nešto o čemu bi mi kao poslanici trebalo da imamo informaciju. Trebalo bi i javnost Srbije da ima tu informaciju.
Ako vi u obrazloženju kažete – predlažemo Marka Markovića zato što ima sve pozitivne ocene, i advokatske komore i svog suda, onda treba da znamo zbog čega sada odjednom taj Marko Marković nije dobar i zašto se predlog povlači. Dakle, to je generalno i volela bih da ubuduće kada budemo imali takve predloge imamo i takva obrazloženja.
O v.d. stanjima govorile su kolege pre mene i neću da trošim vreme na to, jer i ja sam više puta to govorila, mislim da je nedopustivo da neko ko ovde ne prođe kao kandidat za predsednika bude v.d. i da to traje, ali neću o tome.
Sada ću o nekoliko konkretnih predloga one poveće grupe kandidata koje SRS osporava. Ne znam da li sam ovo po nekom redosledu poređala, ali evo da vama pomognem ako pratite.
Radi se o odluci 2451 od 20. oktobra 2005. godine i odnosi se na područje suda u Čačku. Dakle, za predsednika Opštinskog suda u Guči predlaže se Ivan Jovičić. Ovo bi mu, kada bi bio izabran, bio drugi mandat. Prvi put je biran 2001. godine. Znate, svaki put kada vidim u predlogu da je neko u to vreme, dakle u toku 2001. godine, u vreme apsolutističke vlasti Vladana Batića u sudovima, izabran, onda svaki put malo pročačkam i pokušam da vidim zašto baš taj i zašto baš tada.
U vreme kada je taj gospodin Ivan Jovičić 2001. godine izabran za predsednika suda, u Guči je bio predsednik suda sudija Žarko Gavrilović, na koga niko nikada nije imao primedbe, ali je primedbe imala Milka Marinković, član Odbora za pravosuđe. Tada je bila narodni poslanik. Bila je predsednik Opštine Požega. Oni koji su bili u ovom parlamentu sećaju se verovatno Milke Marinković kao maskote koja je služila za uveseljavanje narodnih poslanika.
Ovde imamo jedno pismo. Inače, mi u Srpskoj radikalnoj stranci, a i ja kao član Odbora za pravosuđe, dobijamo veliki broj pisama koja se odnose na rad ili na probleme rada u pojedinim sudovima. Naravno, ne mislimo da svaki papir koji dobijemo treba apriori da se prihvati, jer, kao što kolega Vučić reče, svaki put kada se dve stranke nađu na sudu, svaki put polovina je nezadovoljnih, jer da su mogle da se dogovore ne bi došlo do suda.
Kada dobijemo sve te materijale pokušavamo da saznamo šta je od toga tačno, a šta nije. Mislim da bi na taj način trebalo da radi i Visoki savet pravosuđa, jer uglavnom kada dobijemo neko pismo, stoji da je to kopija pisma koja je upućena Visokom savetu pravosuđa, Ministarstvu pravde, Odboru za pravosuđe i upravu, predsedniku Skupštine, predsednicima poslaničkih grupa itd, dakle, ljudi pišu na sve adrese.
U ovom pismu stoji da je gospodin Jovičić bio kandidat za predsednika suda 2001. godine. Tada je bio kandidat i gospodin Gavrilović. Kažu, tadašnji poslanik DS-a, prvi komšija sudije Gavrilovića, iz lične mržnje je protiv njega, koga je podržavala Milka Marinković, član Odbora za pravosuđe ispred DS-a. Izabrali su Ivana Jovičića, koji je tada imao nepune tri godine sudijskog staža, a vidim da je to tačno, jer to stoji u ovom materijalu.
Dalje se kaže da je taj Jovičić od ovog gospodina Gavrilovića, recimo, preuzeo 530 izvršnih predmeta a danas ih ima 1200. Dakle, nije nijedan uradio, nego ih je tri puta više dobio. Nije uradio nijednu krivičnu presudu. Sada je uzeo oko 10 predmeta, ali nijedan još nije presudio. U sudu je zaposlio sedam lica, svih sedam su članovi DS-a, a dva su u Opštinskom odboru. Sud je pretvorio u partijski sud.
Dakle, to što je on zaposlio neke ljude i što su oni članovi Demokratske stranke, ni po jada, jer mi inače ne mislimo da je baviti se politikom i biti član bilo koje stranke išta ružno i kužno i uvek se zalažemo da ta tzv. nezavisnost, bilo koji organ da je u pitanju, ne može da se meri time da li je neko član stranke ili nije, jer je potpuno normalno da svako svesno biće u višepartijskom sistemu ima i nekakvo stranačko opredeljenje, da li zvanično ili kao simpatizer, ali očigledno je da ovaj predlog nije dobar, da je postojao kandidat koji je bolji od ovog kandidata, sa više radnog iskustva, za koga se ne vezuju ovi atributi koji se vezuju za ovog i to je razlog zašto smo mi ovog Jovičića u Guči osporili.
Imamo ovu odluku 2098 od 13. septembra. Mislim da tu imamo dva osporavanja. Za Okružni sud u Vranju predložen je Dragan Stefanović. Za Dragana Stefanovića ovde se kaže: "Visoki savet pravosuđa je većinom glasova, sedam za i tri uzdržana", dakle nije bilo neko opšte raspoloženje za njega, a kažete da uživa ugled i poštovanje u sredini u kojoj živi i radi.
Suprotno od toga, građani jedne cele mesne zajednice sa nekim prikupljenim potpisima obraćaju se predsedniku Vrhovnog suda, Narodnoj skupštini, Odboru za pravosuđe i traže da pokušamo da sprečimo, kako to oni kažu, izbor za predsednika Okružnog suda Dragana Stefanovića. Između ostalog, zbog toga što taj Dragan Stefanović, kažu, lepo čuva razne bivše direktore koji imaju krivične prijave zbog malverzacija, zbog velikih para koje su, osnovano se sumnja, proneverene, ukradene itd. I kažu građani da on čuva te predmete, da stoje kod njega u fioci, da je u pitanju veliki broj predmeta. Navode primer da je neko pregazio čoveka pre dve godine, sada je već treća godina kažu, a taj je jedan od bivših direktora neke firme, neki Radovan Stamenković, pa kažu da on još nije pokrenuo nikakav postupak, pa da ima krivični predmet protiv načelnika SUP-a Vranje Dejana Ilića itd. Dakle, to bi bili konkretni razlozi zbog čega ne treba glasati za ovog kandidata.
U ovoj istoj odluci - područje Okružnog suda u Novom Pazaru, predlažete za predsednika Opštinskog suda u Tutinu Šemsa Hadžića, sudiju Opštinskog suda u Tutinu. Ovo smo takođe osporili.
Pozivam narodne poslanike da ne glasaju za ovaj predlog, a reći ću vam i zbog čega. Kažete ovde u obrazloženju: "Visoki savet pravosuđa je jednoglasno između prijavljenih kandidata za predsednika Opštinskog suda u Tutinu predložio Šemsa Hadžića, sudiju Opštinskog suda u Tutinu. Svoj radni vek proveo je u Opštinskom sudu u Tutinu, prvo kao sudijski pripravnik", a znate, to je bilo ono vreme kada je išao po doručak sudiji, "zatim kao sudijski pomoćnik, a 2003. godine je izabran za sudiju".
Dakle, Šemso Hadžić je u vreme kada se ovde pojavio kao kandidat imao 2,5 godina sudijskog staža. Neverovatno.
Opštinski sud u Tutinu jeste mali sud, ali tamo ima sudija sa mnogo više sudijskog staža i radnog iskustva. Nema nijednog opravdanog ni logičnog razloga zašto je Visoki savet pravosuđa predložio ovaj predlog, osim da poverujemo u ono što se priča u Tutinu – da je predsednik Opštinskog odbora DSS, neki dr Dejan Daladžić, ali nisam sigurna da sam zapamtila prezime, napravio neki dil da ovaj Šemso Hadžić bude predsednik suda, a on je u stvari produžena ruka ovog trenutno v.d. predsednika, mislim da je njemu Šemsović prezime. On je prošli put bio kandidat, ali nije prošao zato što smo ga mi osporavali.
Kada smo osporavali v.d. predsednika naš stav je bio, a i sada je, ponoviću, s obzirom na nacionalni sastav u Tutinu, da bi bilo dobro da bar neka od javnih državnih funkcija bude poverena čoveku srpske nacionalnosti. S obzirom da to nije bilo ni u MUP-u, ni u Opštini, mislili smo da bi bilo dobro da predsednik suda bude Srbin. Dvoje kandidata Srba su se kandidovali i prošli put i sada.
Ali, ako čak Visoki savet i skupštinska većina ne misli da je to bitno, postoji kandidat koji je u svakom pogledu bolji od ovog kandidata i sa više iskustva i više ugleda i nije vezan ni za jednu stranku, a ovaj jeste za SDA Sulejmana Ugljanina. Takođe postoje priče da je ovaj predlog u vezi sa ovim skorim transferima Džudževića i Omeragića. Dakle, vrlo sumnjivo. Imali ste kandidate za predsednika, sudiju Vinu Veljović, sudiju Ramu Softić. Bilo ko od njih bio bi bolje rešenje nego ovo i zato pozivamo poslanike da ne glasaju za ovaj predlog Visokog saveta pravosuđa. Vuksan Joksimović je treći kandidat, to sam zaboravila, ali sam se setila.
U odluci 1901 od 17. avgusta 2005. godine imamo dosta osporavanja, ali ja ću da ilustrujem samo neke, najdrastičnije. Imamo Opštinski sud u Knjaževcu; predlog je da se za predsednika bira Dragiša Cvejić. Odbor za pravosuđe je dobio pisma koja imamo od nekih sudija suda u Knjaževcu, koji osporavaju dostojnost ovog kandidata. Kažu, kada je u pitanju dostojnost, da je to posebna priča, kažu da je nesporno da imenovani Dragiša Cvejić pije od ranih jutarnjih sati, da je većim delom radnog vremena odsutan iz suda, da se zna u kojoj kafani građani mogu da ga nađu, da se u pripitom stanju vraća iz kafane i da bukvalno služi za smišljanje i prepričavanje viceva u njegovom Knjaževcu.
Takođe, za njega imamo još jedno pismo. Kaže: "Dragiša Cvejić je predložen na osnovu postignutog dogovora i njegovog obećanja da će pustiti iz zatvora pre izdržane kazne na uslovni otpust Zorana Stefanovića iz Knjaževca koji izdržava kaznu zatvora od tri i po godine u zatvoru u Zaječaru zbog ubistva mladića od 20 godina na otvorenom putu svojim automobilom i u odsustvu bilo kog učesnika i bez ikakvog razloga", itd.
Dakle, ovo su veoma teške optužbe. Ako je ovo ovako, onda bi bilo sasvim normalno da se za ovaj predlog ne glasa. Ako slučajno nije ovako, očekujemo od predstavnika Visokog saveta da ovo demantuje.
Dalje, za predsednika Opštinskog suda u Varvarinu predlaže nam se Jugoslav Marković. Imamo pismo Ministarstvu pravde i Visokom savetu pravosuđa nekada dostavljeno, a i Odboru za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, gde imamo ime i prezime čoveka koji kaže da se obratio sudijama Opštinskog suda u Varvarinu, jer je svojevremeno predsedniku ovog suda Jugoslavu Markoviću dao 2.000 maraka za oslobađajuću presudu, broj presude K-306/92.
Dakle, nema laži, nema prevare, čovek konkretno napisao i ima sve detalje - u kojoj kafani, u čijem prisustvu, ali da ne zamaram. To je razlog zbog čega osporavamo predlog za Jugoslava Markovića.
Imamo predlog, koji osporavamo, za područje Okružnog suda u Požarevcu, odnosno za predsednika Opštinskog suda u Požarevcu - Milicu Perić. Ne znam koliko će kolega Jojić od dokumentacije koju ima ovde da prezentuje.
Samo ću iz jednog od više pisama koje smo dobili protiv ovog predloga da kažem da je nesporna okolnost, tako stoji u ovom pismu, a ne bi nam palo na pamet da anonimna pisma čitamo, da u izvršnom odeljenju tog suda u Požarevcu, u kome je izvršni sudija Perić Milica, ima 4.250 nezavršenih predmeta, a ista sprovodi izvršenja u kojima se kao izvršni poverioci pojavljuju požarevački tajkuni kriminalne prošlosti, koji preko Miličinog supruga, poznatog kriminogenog tipa, zvanog Miša Struja, uz limitiranu tarifu, u zavisnosti od visine novčanih potraživanja, ostvaruju svoje poslove itd.
Gospodine ministre, jeste smešno, Miša Struja, ali čim mu je takav nadimak, zamislite kako radi. Ovde imamo čak 798 za početak prikupljenih potpisa protiv ovog kandidata.
Dakle, ovo je samo deo konkretizacije onoga što smo izneli, što je Zoran Krasić, u ime poslaničke grupe, ovde rekao da ćemo da osporavamo. Posle ovakvih konkretnih primera ne bi se smelo desiti da se ponovo oglasi, recimo, Visoki savet pravosuđa sa nekim novim saopštenjem, ako bog da da ovi kandidati ne prođu, i da kaže da smo mi narodni poslanici nešto zloupotrebili. Nismo. Mi smo narodni poslanici, mi smo u kontaktu sa narodom, od naroda dobijamo informacije.
Verujte, nama iz Srpske radikalne stranke, to znate pretpostavljam i odranije, nikada na pamet ne bi palo da izađemo i da za nekoga kažemo nešto za šta nemamo dokaze, što nije potvrđeno i provereno. Zato pozivam kolege poslanike da za ono što smo rekli da mi iz Srpske radikalne stranke nećemo glasati ne glasate ni vi, za dobrobit pravosuđa Srbije. Hvala lepo.