Dame i gospodo, jasno je da bivši režim i predstavnici bivšeg režima nisu formalno na vlasti, ali je takođe jasno i svi smo svesni tragičnih posledica koje je ta vlast ostavila na građane Srbije. Takođe je jasno i mi iz SRS-a odlično znamo da je Vlada ovog režima kontinuitet Vlade prethodnog režima. Zato nije bilo potrebe da se ovoliko danas za ovom govornicom dokazuje da je ovaj zakonski tekst predlog one bivše vlade. Znamo mi da ste vi ista vlada, samo se trenutno drugačije zovete. Takođe znamo da će ovaj i ovakvi zakoni vrlo brzo da i jedne i druge stave pod tačku - bivši.
Interesantno je da mi danas govorimo o zakonu o stečaju u vreme kada Srbija nema ministra privrede, kada je najznačajnije ministarstvo zahvaljujući volji i želji Vojislava Koštunice ostavljeno bez ministra. Mi iz SRS-a takođe znamo da je gospodin Maršićanin pobegao sa ove funkcije, bežeći u stvari od odgovornosti, zato što je obećao građanima Srbije da će izvršiti reviziju 82 već učinjene privatizacije. Normalno, ne može to da uradi, upravo iz razloga koji sam rekla na početku.
Takođe, tačno je da i ministar pravde ima šta da kaže o stečajnom postupku, ali pre svega o stečajnim postupcima koji su se u Srbiji vodili do dana današnjeg, počev od početka 2000. godine.
Ima mnogo toga ministar pravde da kaže o zloupotrebama u trgovinskim sudovima, ima ministar pravde da nam objasni ovde kako je to do pre desetak dana predsednik Trgovinskog suda bio Goran Kljajević, poznat po nizu malverzacija u stečajnim postupcima, poznat i opisan u knjizi Milene Arežine "Dan izdaje, noć prevare" kao predsednik kriznog štaba, koji je upao u Privredni sud sa Miletom Lukovićem na čelu, poznat po malverzacijama vezanim za robne kuće, "Elektrotehnu", za prodaju najboljih lokala "Elektrotehne" u elitnim delovima Beograda Stanku Subotiću Canetu, poznat po aferi "Mercedes-Benz" i privatizaciji "Mercedes-Benz"-a itd.
To je ono što bi trebalo ministar pravde ovde da nam objasni, a ne da priča o zakonu o stečaju, o kojem zaista nije kvalifikovan da govori. Ministar pravde ipak reče da je ovaj zakon prvi korak u rešavanju problema u privredi.
Ako znamo da je u Srbiji trenutno u toku stečaj u hiljadu preduzeća, onda zaista ovakav zakon nije prvi nego poslednji korak ka definitivnom uništavanju srpske privrede.
Ovde je izrečeno niz pohvala od strane vladajuće koalicije i ministra pravde o tekstu ovog zakona. Kaže, između ostalog, da je redosled namirenja poverilaca sačinjen uz saglasnost reprezentativnih sindikata. Niko nikada još nije ovoj skupštini ni građanima Srbije objasnio šta su to i koji su to reprezentativni sindikati, koji su vam to kriterijumi za određivanje sindikata.
Da li su to oni koji vam se pridružuju u izbornoj kampanji i što vas podržavaju u izbornoj kampanji? Pretpostavljam da ste na te mislili, da su vam oni reprezentativni.
Kažete, ministar to naglašava, da stečajni upravnik odgovara lično svojom imovinom u postupku stečaja. Nigde nijedan član zakona nije objasnio na koji način.
Sve ove pohvale lepo bi zvučale da se na kraju iza svega ovoga ne krije agencija za licenciranje stečajnih upravnika, odnosno i formalno i zvanično stvaranje lobija za kriminalne radnje i krađu u privredi Srbije. Ovaj zakon nije objasnio šta je to garant kvaliteta rada stečajnih upravnika.
Ovde se čulo da je bilo malverzacija u dosadašnjim postupcima stečaja. Nije to sporno, ali ako se donosi nov zakon, onda taj zakon mora da ima odredbe koje će biti garant da više neće biti malverzacija. Ovaj zakon tako nešto ne predviđa.
Ne stoji u ovom zakonu na koji način će se srpska privreda zaštititi od novih lanaca i katanaca koji su intenzivno počeli da se stavljaju na srpske fabrike od 5. oktobra 2000. godine. Nije ovaj zakon objasnio ni na koji način će se srpska privreda zaštititi od Zorana Janjuševića i sličnih i već spomenutog Gorana Kljajevića.
Takođe nije objašnjeno u zakonu kako će se rešiti kriminalni stečaj u Brodogradilištu "Beograd" sa Janjuševićem u glavnoj ulozi, kako će se rešiti kriminalni stečaj "Elektrotehne" i Stanko Subotić Cane u tom postupku, kako će se rešiti kriminalni stečaj u Robnim kućama "Beograd", "Beku", "Ineksu".
Zašto ne kažete istinu građanima Srbije, da je ovaj zakon u stvari treća i poslednja faza lopovske privatizacije u Srbiji? Prodali ste što se moglo prodati na tenderu, pa na aukcijama, pa preduzeća koja ste nažalost doveli u fazu da ne mogu da se prodaju po ova dva osnova rasprodaćete putem stečaja, ponovo ćete i primenom ovog zakona još milion radnika ostaviti na ulici i bez posla. Ako je to ono što vi zaista hoćete, znamo da jeste, bilo bi pošteno da to i kažete građanima Srbije.
Ovim zakonom ćete rasprodati sve privredne resurse u zemlji koji još iole vrede. Ovo je definitivno nastavak kriminalizacije u Srbiji i očigledan dokaz kontinuiteta bivšeg i sadašnjeg režima.
Jedan deo birača u Srbiji uspeli su da ubede Tadić, Karić i Koštunica da su se udružili da pomognu Srbiji, ali je istina i danas već pokazujete ovim zakonom da su se udružili da bi u što više privrednih preduzeća u Srbiji dodali nove lance i katance, da su se udružili samo zarad gole vlasti i zarad definitivne propasti Srbije.
Zbog svega toga SRS neće glasati za ovaj zakon. Uložili smo jedan broj amandmana na zakon, ukupno 33 amandmana. I, zamislite koliko ste ovo perfektno uradili, da nijedan amandman Vlada nije prihvatila. To nisu uradili ni ovi iz formalno bivšeg režima.
Pojedinačno u ovom zakonu navešću samo nekoliko najdrastičnijih članova, inače ćemo govoriti o tome kada budemo raspravljali o pojedinostima.
Recimo, uslovi za imenovanje stečajnog upravnika – vi ste ovde naveli toliko nejasnu formulaciju, koja ne kaže ništa, umesto da ste rekli da lice koje ima visoku stručnu spremu i radno iskustvo u rukovođenju privredom, da je uz to sudski veštak, može biti i stečajni upravnik; zaista ne vidimo šta još treba dodati tome da bi neko lice bilo stečajni upravnik.
U ograničenju ko ne može biti stečajni upravnik očigledno ste namerno izostavili da to ne mogu biti izabrana, imenovana i postavljena lica u organima državne uprave, upravnim i sličnim organizacijama, da biste mogli preko lokalne samouprave da u lokalu uništavate i rasprodajete srpsku privredu i ostavljate građane bez posla.
Neću više govoriti o pojedinostima, govorićemo u drugom delu, pošto i moje ostale kolege imaju šta da kažu o ovom zakonu.
Sada vas molim, gospodine predsedavajući, da utvrdite kvorum, jer je očigledno da sam i ja govorila u sali gde nema kvoruma.