Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8286">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Član 73a Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, čak i sa ovim amandmanom koji je malopre prihvaćen, predstavljao bi osnov za manipulaciju voljom birača. Kada ne biste usvojili amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na ovaj član zakona, onda bi izborna volja birača bila u rukama ministra inostranih poslova. Zamislite, to bi danas bilo u rukama Gorana Svilanovića.

S obzirom da u ovom ministarstvu važi načelo subordinacije, ne može se očekivati da bi se neko od zaposlenih u ministarstvu, odnosno u diplomatsko-konzularnom predstavništvu suprotstavio volji svog ministra. Naravno, ne bi to smeo zato što bi doživeo sudbinu koju je doživelo 450 bivših zaposlenih u ovom ministarstvu, kojima je Goran Svilanović podelio otkaze iako su, kako on reče pre neki dan u nekim novinama, to dobri ljudi, odlični stručnjaci, dobre diplomate; i kaže da se ne brine za njihovu sudbinu, naći će oni negde posao. Samo ne znam da li je mislio u kojoj državi će da nađu posao, s obzirom da su diplomate, a nemaju posla u našoj diplomatiji.

Mi imamo loše iskustvo sa prekrajanjem izborne volje građana, upravo iz ovakvih razloga, kada su se izbori vršili bez prisustva predstavnika podnosilaca lista, odnosno bez prisustva višestranačkih biračkih odbora. Na taj način su 1997. godine socijalisti pokrali izbornu volju građana, kada je na predsedničkim izborima pobedio prof.dr Vojislav Šešelj i kada nije postao predsednik zato što mi nismo mogli da dokažemo izlaznost na nekih 0,2% biračkih mesta.

Naši predstavnici, tada narodni poslanici, bili su hapšeni na Kosovu i Metohiji, samo da bi se taj izborni rezultat preokrenuo.

Namerno sam ovo spomenula zato što je nekoliko vas iz DSS-a ovih dana govorilo da je Vojislav Šešelj tu pobedu predao socijalistima. Gospodo, to nije tačno. Pročitajte, ako već niste, knjigu prof.dr Vojislava Šešelja «Falsifikovana volja naroda» i tu ćete da vidite da je u to vreme u Srbiju došao Robert Gelbart i da je rekao da su protiv Šešelja sva sredstva dozvoljena.

Socijalisti su u to vreme imali Kosovo i Metohiju za glasove koje su donosili u džakovima, a vi pokušavate da obezbedite u inostranstvu glasove koje ćete donositi u džakovima. Vi jeste obećali našim građanima koji žive i rade u inostranstvu da ćete im omogućiti ovde glasanje. SRS nema ništa protiv toga, ali gospodo iz DSS-a – da li ste vi te naše građane pitali da li su oni spremni da njihovi glasovi budu predmet manipulacije, da li su oni spremni da se njihovi glasovi zloupotrebljavaju. Tvrdim vam da nisu na to spremni. Zato prihvatite ovaj amandman i omogućimo regularno glasanje naših građana u inostranstvu.
Dame i gospodo, 16. januara ove godine istekao je krajnji rok kada su u Srbiji morali da se raspišu predsednički izbori. Ta obaveza je proistekla iz Ustava i iz odluke Ustavnog suda, koju očigledno niko do sada ne želi da poštuje. Bilo je to moguće bez obzira na činjenicu što smo u tom momentu bili država bez države, država bez jedne institucije. Danas imamo samo Narodnu skupštinu i očigledno nemamo volju da dalje ove institucije uvedemo onako kako nas Ustav obavezuje.
Mogli su i tog 16. januara da se raspišu predsednički izbori i nemam nameru da ovde polemišem sa kolegama pravnicima, jer je to tema za okrugli sto stručnjaka pravnika, ali je očigledno da nije bilo političke volje da se tako nešto uradi i nije danas možda interesantno zato što nije aktuelno. Kako stvari stoje, ne možemo biti sigurni da se ta situacija neće ponovo aktuelizovati. Ko zna šta može da se desi u narednih 60 dana po pitanju formiranja vlade, po pitanju eventualnog raspuštanja ove skupštine, ali ako to bude aktuelno tada ćemo o tome.
Međutim, juče skoro ceo dan i danas nekoliko puta narodni poslanici Demokratske stranke Srbije pokušavali su da pogrešno predstave javnosti Srbije sa ove govornice da poslanička grupa Srpske radikalne stranke ne zna šta hoće, jer kao hoćemo predsedničke izbore odmah, sa druge strane hoćemo ukidanje cenzusa za izbor predsednika, pa kao mi ne znamo šta hoćemo. Znamo, gospodo, šta hoćemo.
Naš predlog o izmenama Zakona o izboru predsednika Republike predat je u skupštinsku proceduru 4. februara 2004. godine. To znači da je gospodin Dragan Maršićanin onog momenta kada je izabran za predsednika Skupštine mogao i trebalo je da napravi kratku pauzu u radu, da se dogovori sa predsednicima poslaničkih grupa, da se postigne konsenzus i da ovaj naš zakon, o kojem tek danas raspravljamo, bude odmah na dnevnom redu. U tom slučaju bi zakon bio usvojen, već odavno objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije", već odavno bi bili objavljeni predsednički izbori i već bismo bili u predsedničkoj kampanji.
Međutim, volje za tako nešto niti je bilo tada, niti ima sada. Već 14 meseci, dame i gospodo, Srbija nema predsednika. Znamo svi, spominjano je to ovde, da je gospođa Nataša Mićić uzurpirala tu funkciju i da je, što je još gore, u obavljanju te uzurpirane funkcije predsednika države učinila niz zloupotreba i niz kršenja zakona. Pomenuću dva najdrastičnija. Jedan je uvođenje vanrednog stanja, o kojem je ovde bilo govora, a drugi, koji mi je ostao u vrlo ružnom sećanju, gospođa Nataša Mićić je u funkciji predsednika države primila Džordža Soroša u zvaničnu posetu kada je došao da joj kaže da je ovde da bi iskazao da se zalaže za samostalno Kosovo, odnosno Kosovo republiku.
Gospodo iz Demokratske stranke Srbije, ničim nas niste ubedili da se razlikujete od Demokratske stranke i da se Dragan Maršićanin razlikuje od Nataše Mićić. Ja zato ne bih više o Nataši Mićić. Ono što je ona radila biće predmet, nadam se, rada pravosudnih organa. Ako ne sada, onda u skoroj budućnosti sasvim sigurno.
Zašto kažem da nas niste ubedili da se razlikujete od Demokratske stranke? Prvo, svi ste vi DOS bili i ostali, i videćemo to posle nekoliko dana kada prođe ova skupština Demokratske stranke, ponovo će se potvrditi ono što nikada nije ni bilo prekinuto. Već dva meseca pokušavate da obmanjujete građane Srbije. Prvo se vaš predsednik
samoproglasi mandatarom, pa se vi onda samoproglasite pobedničkom strankom na parlamentarnim izborima. Rekoh vam pre neki dan i danas ponavljam, niste bili na času matematike kada je trebalo da predaju da je 53 manje od 82.
Vi, gospodo iz DSS-a, obmanjujete javnost Srbije pričom da ste vi legalisti, a kršite Ustav, zakon, Poslovnik, i to ste pokazali najslikovitije u zakazivanju i utvrđivanju dnevnog reda Trećeg vanrednog zasedanja ovog parlamenta. Vi kažete da se zalažete za vladavinu prava, za pravnu sigurnost; gospodo, prvom i drugom tačkom dnevnog reda ovog zasedanja pokazujete da u stvari uvodite pravni haos u Srbiju. Odluka Administrativnog odbora sinoć je svakako pokazala da ste sada i vi došli u situaciju sa predsednikom i Savetom i guvernerom Narodne banke da će biti takođe nelegalno izabran zbog onog što niste prekinuli sednicu, kao što je nelegalno izabrana i Kori Udovički.
Takođe, gospodo, obmanjujete javnost da ste vi stranka koja se zalaže za jačanje institucija. Nije tačno. Ne zalažete se. Da se zalažete za jačanje institucija, onda biste sigurno već do sada raspisali predsedničke izbore i Srbija bi konačno dobila izabranog predsednika. Naravno, osim ako vi pod jačanjem institucije predsednika ne mislite na jačanje institucije predsednika u liku Dragana Maršićanina. Juče je gospodin Maršićanin bio nešto ljut i uvređen što su narodni poslanici, nekoliko njih, rekli da se on ni u čemu ne razlikuje od gospođe Nataše Mićić. Nije danas tu, ali, evo, poručite mu, razlikuje se ipak - on ne nosi tašnu o ramenu.
(Predsedavajući: Gospođo Radeta, molim vas da se držite teme i da ne vređate predsednika Skupštine. Molim poslanike da ne dobacuju. Izvolite.)
U redu je. Dame i gospodo, ukidanje izbornog cenzusa i raspisivanje predsedničkih izbora bilo je predizborno obećanje svih stranaka u poslednjoj predizbornoj kampanji. Kao uvek, jedina SRS ispunjava obećanja data u predizbornoj kampanji. Upravo zato smo mi i predložili ovaj zakon, da se ukine cenzus i da se odmah raspišu predsednički izbori i da Srbija konačno dobije predsednika. Mislimo da naš zakon, u odnosu na ovaj predlog zakona DSS-a, zaista ima onaj krajnji cilj, a to je da se izabere predsednik, i da je ovo celovitiji predlog. Cenzus je prevaziđena kategorija i nije poznata u uporednom pravu i zato mislimo da nema razloga da svi narodni poslanici u ovom parlamentu ne glasaju za naš predlog zakona.
Znam za problem koji vas muči i zašto je vama stalo da ovo traje možda još 60 dana ili nekoliko puta po 60 dana, zavisi od toga kako ćete se i da li ćete se dogovoriti u vezi sa formiranjem vlade. Vaš problem, gospodo, jeste u tome što je sigurno komplikovano da nađete zajedničkog kandidata DSS, SPS, G17, NS, SPO; zaista vam nije lako u toj kombinaciji izabrati jedinstvenog i pravog, ali vam poručujem da je to vaš problem i da to nije problem građana Srbije.
Problem građana Srbije, gospodo, jeste da počne da funkcioniše Vlada. Rekli ste da možete da obezbedite većinu; obezbedite, dajte Vladu i pokažite građanima Srbije šta znate, pokažite građanima Srbije da ćete zaustaviti otpuštanje radnika, da ćete zaposliti nezaposlene, da će prestati rušenje kuća.
Pokažite da će prestati uticaj na sudove, kao što je ovih dana aktuelan uticaj predsednika Okružnog suda, člana DSS-a, pa evo, požurio da za 3. mart zakaže iseljenje SRS-a iz prostorija koje potpuno zakonito koristi.
Pokažite građanima Srbije, gospodo, šta ćete uraditi da smanjite broj gladnih, jer građani u Srbiji nemaju šta da jedu i verovatno im je muka od ove naše priče ovde i nije ih mnogo briga, verovatno, da li ćemo mi doneti ovaj zakon ili ćemo doneti onaj koji ste vi predložili. Sigurno da ih jako interesuje kada ćemo staviti na dnevni red predlog SRS-a da se stavi van snage Zakon o planiranju i izgradnji, tzv. zakon o legalizaciji, kada ćemo raspravljati o stavljanju van snage Zakona o radu, o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kada ćete zaustaviti lopovsku privatizaciju.
Sve ste to, gospodo, obećavali u predizbornoj kampanji, a ništa od toga očigledno niste spremni da uradite. Kada pokažete, gospodo iz DSS-a, građanima Srbije šta znate u ovim oblastima koje sam nabrojala, onda budite sigurni, a što reče danas jedan vaš poslanik, da na predsedničkim izborima može da pobedi Marijan Rističević, sigurno će moći da pobedi i Vojislava Koštunicu i Vuksanovića.
Dame i gospodo, očigledno je da je jedan broj narodnih poslanika u ovom parlamentu spreman da glasa za jednu protivustavnu i nezakonitu odluku iz tačke 1. današnjeg dnevnog reda. Posledica izglasavanja takve odluke biće svakako i nezakonit izbor duplog guvernera, duplog predsednika i duplih članova Saveta Narodne banke. Mi, poštovane kolege, nemamo prava da se mešamo u sudsku granu vlasti. Mi već dva dana ovde pričamo o nečemu što je u ovom momentu u nadležnosti sudskih organa.
Činjenica jeste i niko to nije sporio da je 22. jula prošle godine prekršen Poslovnik i da je došlo do krađe glasova i da je bio neregularan izbor Kori Udovički. Činjenica je, takođe, da tog momenta tadašnji predsednik Skupštine gospođa Nataša Mićić nije postupila u skladu sa Poslovnikom, nije izvršila ono što je trebalo da uradi u skladu sa Poslovnikom. Iz tog razloga mi u Narodnoj skupštini više ne možemo da se bavimo tim problemom, već treba da ostavimo pravosudnim organima da oni razrešavaju ono što je ovde zabrljano od tadašnje dosovske većine, tzv. većine. Naravno, da su imali većinu, ne bi bilo ovog problema.
Pored svih argumenata koje su moje kolege iz SRS iznosile, a vezano za odluku o stavljanju van snage Odluke o izboru guvernera Narodne banke Srbije i Odluke o izboru predsednika i članova Saveta Narodne banke Srbije, želim da istaknem još jedno, a to je tačka 3. Predloga ove odluke. Ta tačka 3. kaže - ova odluka stupa na snagu danom objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Žao mi je što gospodin Maršićanin nije ovde, zato sam se i okrenula, pošto je on u prepodnevnom delu rasprave pokušao vrlo ironično da kaže da gospodin Aleksandar Vučić ne poznaje Poslovnik. Svi dobro znate da ga ima u malom prstu, kao uostalom i svi srpski radikali, jer mi ovaj posao obavljamo ozbiljno, gospodo, za razliku od vas, legalno za razliku od vas. Htela sam da objasnim gospodinu Maršićaninu da ono što je on objašnjavao nema nikakve veze ni sa logikom, ni sa pravom, jer kako možemo da raspravljamo o ovoj tački koja je trenutno na dnevnom redu, kada em nije usvojena ova prva, em i kad bude usvojena mora da se objavi u "Službenom glasniku", pa tek danom objavljivanja stupa na snagu, ukoliko se desi da stupi na snagu.
U svakom slučaju, imaćemo duple organe u Narodnoj banci. Zaista, ni manje odluke, ni više kršenja Ustava i zakona.
Što se tiče ove tačke dnevnog reda vezane za izbor guvernera Narodne banke, predsednika i članove Saveta, on je očigledno sporan i po načinu izbora i po personalnim rešenjima. Što se tiče načina izbora, možda sam pomalo iznenađena da samozvani legalisti toliko ne poznaju zakon i toliko ne poznaju Ustav, ili ga svesno krše. Naravno, što se tiče ovih iz G17 plus, nisam mnogo iznenađena. Oni su prvi put u Narodnoj skupštini, i ubeđena sam i poslednji, a zarad ova dva - tri meseca sedenja ovde ne moraju ni da se trude da nešto nauče.
Kao i moje kolege, ni ja neću nešto preterano da se bavim ovim imenima. Imam jedan drugi problem - ne znam šta ćemo mi kada posle dva - tri meseca budemo većina u ovoj Narodnoj skupštini, da li ćemo pratiti ovu praksu da stavljamo van snage neustavno sve odluke, kao što vi radite i kao što su radili oni pre vas u prošlom sazivu.
Danas je jedna koleginica iz G17 plus ovde javno priznala ono što je svima nama jasno a to je da je uslov da se razgovara o Vladi s gospodinom Koštunicom, koji, doduše, još uvek nije mandatar i ne znam po kom osnovu pokušava da sklepa tu vladu, bio upravo taj da se izabere guverner Narodne banke u liku Radovana Jelašića, desne ruke Mlađana Dinkića i da na taj način gospoda iz G17 plus završe taj zadatak, jer je njihov osnovni cilj bio upravo da se izabere guverner Narodne banke, da se zataška afera Nacionalne štedionice, da se zaborave računi na Sejšelskim i Maršalskim ostrvima, da građani Srbije, nekada zaposleni u četiri velike nacionalne banke, zaborave ko im je dao otkaze i kako su ostali bez posla. Ako izglasate ove dve odluke, G17 je završila svoj deo posla u ovom periodu.
Naravno, zato smo ovih dana svakodnevno slušali da G17 plus hoće sve što bilo ko predloži: hoće i SPS, hoće i DS, hoće i manjinsku vladu, hoće i većinsku vladu, hoće i da posmatraju, samo im je ovo što je danas na dnevnom redu bio jedini i glavni cilj.
Nešto drugo je interesantno. Nadam se da se svi sećate, u vreme kada je Mlađan Dinkić uništavao i uništio naše velike nacionalne banke, naravno, sa Radovanom Jelašićem, tada je savezni ministar finansija iz DSS-a podneo ostavku. Ne znam šta se promenilo u politici DSS-a, osim očigledne želje da, zahvaljujući logici da je 53 veće od 82, zauzmu fotelju u Vladi Srbije.
Potpuno razumem nervozu narodnih poslanika iz DOS-a. Oni su ljudi svesni da su još vrlo kratko u poslaničkim klupama i da nikada više mnogi od njih neće imati priliku da budu narodni poslanici, a odlaskom iz ove sale, većina narodnih poslanika DOS-a gubi velike privilegije koje su sebi prigrabili kao narodni poslanici. Gube mnoga javna preduzeća širom Srbije koja su prigrabili, gube privilegije i kredite koje su dobijali za svoja privatna preduzeća, gube mogućnost putovanja širom sveta o državnom trošku.
Nikada, gospodine Srđo Popoviću, nijedan poslanik SRS nije o trošku Narodne skupštine putovao u inostranstvo, a s obzirom da pominjete dolaske na blagajnu, budite moralan čovek, pa kažite ovde koliko je narodnih poslanika DOS-a putovalo o državnom trošku širom Evrope i širom sveta, budite moralni pa kažite pred ovom skupštinom i pred licem javnosti ko je platio taksi prevoz gospođi Nedi Arnerić od Bodruma do Istambula, ko joj je platio avionsku kartu od Istambula da bi došla ovde i glasala, ako je tačno da je bila i da je glasala, ko je platio prošle godine gospodinu Novakoviću kartu od Soluna da bi ovde bio na glasanju, ako je stvarno bio. Kad već pričate o tome kako se troše narodne pare, onda kažite kako se troše pare mimo normalnih zarada narodnih poslanika i mimo normalnih dnevnica i paušala koji zarađuju i uzimaju svi narodni poslanici.
Što se tiče tačke dnevnog reda i kršenja Ustava gospođe Nataše Mićić, Ustavni sud je doneo odluku da član 5i stav 3. Zakona o izboru predsednika Republike, koji ste vi doneli, odnosno vaša većina je glasala za izmene ovog zakona o izboru predsednika, da je ovaj član neustavan i to dva dana nakon što je gospođa Nataša Mićić sada raspisala izbore. Očigledno je, dakle, da je bio dogovor između gospođe Nataše Mićić i Ustavnog suda, zašto se on nije javio onoliko meseci pre toga, a juče je gospođa Mićić tvrdila da nikada nije prekršila Ustav. Evo, ovo je konkretan primer kršenja Ustava predsednika parlamenta.
Što se tiče, gospodine Srđo Popoviću, kulture radikala, naše ponašanje ste izazivali upravo vi, narodni psolanici DOS-a, vašim dobacivanjem...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... i artikulisanim zvukovima i ponašanjem gospođe Nataše Mićić, koja je uvek imala jedan aršin za nas, a jedan aršin za poslanike DOS-a. Mi smo upravo svojim ponašanjem pokazivali našim biračima da smo spremni sve da bismo ih ovde predstavljali na način kako naši birači od nas očekuju.
Mislim da su se upravo stekli uslovi, gospođo Čomić, da posle ove rasprave stavite na glasanje predlog za izglasavanje nepoverenja, odnosno razrešenje gospođe Nataše Mićić, s obzirom da je gospodin malopre rekao da je Laburistička stranka podržava, valjda više većina nije sporna.
Što se tiče gospodina iz Laburističke stranke koji ovde predstavlja ministra Milovanovića, bilo bi lepo da sam izađe pred Narodnu skupštinu, pretpostavljam da su tamo predstavnici osnovnih sindikata, biće vrlo interesantno da im objasni od koje je to hipotekarne banke gospodin Milovanović dobio kredit, i na koji način, za izgradnju kuće u Karlovačkoj ulici u Zemunu.
Kad sam je neki dan videla, nisam mogla očima da poverujem da postoji takvo zdanje, a gospodin Milovanović kaže da neće da kaže koja je to banka da je ne bi reklamirao. Vama gospodine i javnosti Srbije kažem da gospodin Milovanović, niti bilo koji građanin Srbije, ne može dobiti hipotekarni kredit na objekat koji se gradi. Znači, postoji još neki objekat na koji je on založio kao hopoteku da bi dobio ovaj hipotekarni kredit.
Kada bude rasprava o Vladi videćete ovde, za ovom govornicom, gospodo, mnogo dokaza vezano za ono što sada svaki dan u nastavcima čitamo o gospodinu ministru Milovanoviću. Videćete i fotokopiju rešenja o osnivanju privatne firme, suvlasništvo na privatnoj firmi koju je potpisao gospodin Goran Kljajević, predsednik Trgovinskog suda po izboru gospodina Vladana Batića.
Mnogo toga će se čuti ovde, ali pošto nije tema dnevnog reda Vlada Srbije, nego predsednik Skupštine, evo još jedanput koristim priliku da pozovem gospođu Čomić da nakon ove rasprave, poštujući Poslovnik, a sad ima sigurnost jer su laburisti protiv razrešenja, stavi ovo glasanje.
Predlažem da se posle rasprave, koja je očigledno pri kraju, stavi na dnevni red predlog za razrešenje Nataše Mićić funkcije predsednika parlamenta, jer ako to ne bude urađeno, zaista neće biti moguće raditi u ovom parlamentu. Protivi se logici zdravog razuma da neko o čijoj funkciji se raspravljalo ovde četiri-pet dana i o kome se reklo sve što se reklo, da taj neko može mirne savesti da sedne za govornicu, odnosno za stolicu predsednika Narodne skupštine i da verovatno onda gleda priliku kada će kojeg narodnog poslanika, koji je pričao o njoj ono što ona nije želela da čuje, ali javnost Srbije jeste, kad će da ga ...
(Predsedavajuća: Tri minute i 20 sekundi.)
... eliminiše iz rada, jedna opomena, druga opomena, isključenje, da bi na taj način sebi obezbedila prolaznost u ovoj Narodnoj skupštini, jer jedino tako može i da obezbedi prolaznost.
Gospođa Mojović je u malopređašnjoj diskusiji mnogo toga pobrkala. Prvo, neko joj je podmetnuo prvi deo izveštaja, mislila je da govori na sednici Gradske skupštine, pa je tek negde u polovini svoje priče shvatila da je ovo Narodna skupština.
Gospođo Mojović, danas i ovih dana ovde se ne raspravlja o tome koliko iznosi dnevnica narodnog poslanika, ovde se odgovara za krađu glasova, za krađu kartica, a i vi ste jedan od aktivnih učesnika u tome, i vi ste pomagali gospođi Nataši Mićić da čini krivično delo. Zahvaljujući vama i vašim kolegama, između ostalog, ona je ovih dana predmet rasprave u ovoj Narodnoj skuštini. Očekivala sam da ćete vi da branite vašu koleginicu, da ćete da pokušate da nam objasnite kako je to gospođa Nataša Mićić ovde srpske radikale nazvala "fašistima", a da nije bila opomenuta od strane predsedavajuće, mislila sam da ćete da nam objasnite kako se to gospođa Nataša Mićić stidi narodnih poslanika, kako se to stidi birača koji su nas doveli u ovu Narodnu skupštinu i kako to gospođa Nataša Mićić misli prema tumačenju gospođe Čomić da i posle ove rasprave predsedava Skupštinom, Parlamentom gde sede oni kojih se ona stidi, gde sede oni koje ona naziva "fašistima".
Gospođo Mićić, vi nas ne možete da se stidite. Stideti se ili ponositi se nekim može samo nečija porodica, naše porodice nama se ponose, a nisam sigurna da vaša ima čime da se ponosi, govorim isključivo bar o vašem radu u ovom parlamentu. Nije ništa lično da me gospodin Pajtić ne bi opomenuo kao što je malopre to učinio, a ja sam očekivala gospodine Pajtiću da ćete i gospođi Nataši Mićić da skrenete pažnju da ne može lično da se unosi u raspravu u ovoj Narodnoj skupštini, a to je ona pokazala oba puta, da ne ponavljam, čuli su građani Srbije i najbolja je reklama sama o sebi.
Dame i gospodo, SRS nikada nije zagovarala nasilno rušenje vlasti. Preuzimanje vlasti po svaku cenu, videli smo 5. oktobra 2000. godine. Tog 5. oktobra je zapaljena Savezna skupština, tog 5. oktobra je zapaljena državna televizija, tog 5. oktobra su linčovani ljudi ispred televizije, a posle toga je predsednik stranke čiji je član ovde malopre izneo sve i svašta, pomešao babe i žabe, pomešao koalicije, pomešao predlagače, skidao tablu Radio-televizije Srbije i gazio je pred TV kamerama nogama. To je, gospodo, vaš patriotizam.
Gospodin u svojoj diskusiji kaže da je destrukcija i zlo eventualno razrešenje Nataše Mićić sa funkcije predsednika Parlamenta. To je nečuveno. Zar mi, narodni poslanici, zato što koristimo svoje legitimno pravo, zato što smo podneli zahtev za razrešenje predsednika Parlamenta koji svakodnevno i uporno krši Poslovnik, zakone i Ustav, zar to predstavlja destrukciju i zlo, kako kaže malopre ovaj gospodin.
Što se tiče koalicija, gospodine, SRS nije ni sa kim u koaliciji. Naš predlog za razrešenje gospođe Nataše Mićić podržali su poslanici SPS-a i SNS. U ovoj diskusiji podržali su i poslanici DSS-a i SSJ-a, a kod glasanja, videćete vi ko još podržava ovu inicijativu. Vi ste tipičan primer, vaša stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine je tipičan primer neprincipijelnih koalicija. Vi ste u koaliciji DOS. Kada je ovde bio na dnevnom redu Zakon o koncesijama, kada gospodin Čanak nije bio zadovoljan Predlogom Vlade i rešenjima Vlade što se tiče koncesija, onda je glasao protiv, odnosno vi ste glasali protiv tog Predloga Vlade, pa je gospodin Čanak rekao gospodinu Živkoviću da je uslov da on glasa za taj zakon da Tomislav Nikolić bude isključen iz rada ovog parlamenta. Mesec dana nakon navodnog incidenta, Tomislav Nikolić je zbog toga isključen iz rada ovog parlamenta, a isključila ga je gospodđa Nataša Mićić, koja nije portparol samo DOS-a, nego što je još gore i što je još strašnije, ona je za ovim stolom portparol Vlade Srbije, a što nikako predsednik Parlamenta nikako ne bi smeo sebi da dozvoli.
Prvoborci 5. oktobra ovde danas sve i svašta su u stanju da izgovore. Ne  znam samo zašto su zaboravili kako su hapsili generale, a kako sada štite svog generala Lukića, naravno, ja sam protiv toga da i general Lukić i bilo koji general i bilo koji građanin Srbije, Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv toga da bilo koji građanin Srbije ode u Hag. Gospođa je malopre ovde izgovorila niz neistina. Rekla je gospodin Toma Nikolić uslovio razgovor o Kosovu sa našim vraćanjem, sa vraćanjem Magistrata SRS-u.
Nije istina da je to bio razlog zbog čega Toma Nikolić nije razgovarao sa premijerom Živkovićem. Gospodin Toma Nikolić nije razgovarao sa Živkovićem, zato što je Vlada Srbije izigrala prethodno donetu Rezoluciju i Deklaraciju i znali smo da će to isto da se desi i sa ovom Deklaracijom koja je doneta poslednja u nizu od ove tri i SRS je glasala za tu deklaraciju kao što je glasala i ranije i za Deklaraciju i za Rezoluciju, samo zato da se ne bismo izdvojili i kada je u pitanju interes, opšti interes države i opšti interes građana Srbije. Nismo vam ni tada verovali da ćete poštovati to što smo svi usvojili i pokazali ste vrlo brzo da od toga nema ništa, da je to samo prazno slovo na papiru.
Što se tiče zakupa poslovnog prostora, nije mogao gospodin Toma Nikolić da taj razgovor ili bilo koji drugi uslovljava vraćanjem tog poslovnog prostora, jer mi smo još uvek u tom poslovnom prostoru i bićemo i nećemo biti u prilici da ga vraćamo. Možda ćemo da se iselimo sa Trga pobede onog dana kada se Demokratska stranka iseli iz Krunske ulice u Beogradu, koja je pod istim uslovima zakupljena kao i Trg pobede u Zemunu. Što se tiče gospođe koja je malopre govorila, zarad javnosti moram da kažem da je ona predsednik jedne opštine, beogradske opštine i to je jedina opština u Srbiji, koja zakup poslovnog prostora evidentira kao javni prihod i zakup poslovnog prostora naplaćuje preko Republičke uprave javnih prihoda.
Gospodo, svi vi koji ste danas ovde govorili, rekli ste da se ne plašite izbora, vi se plašite da stavite na glasanje Predlog o razrešenju Nataše Mićić, a kamoli da se ne plašite izbora. Dajte izbore, reći će građani Srbije ko su patriote, a ko nije.
Kolege iz DOS-a, na dnevnom redu je Predlog za razrešenje predsednika Skupštine Nataše Mićić. Pokušajte u njenom odsustvu, bar neko od vas, ko se pojavi za ovom govornicom, da kaže neki argument, eventualno za njenu odbranu. Svi izlazite za ovu govornicu da biste pričali političke priče, da idete daleko od teme, da objašnjavate da je ovaj predlog delo nekakve koalicije. Gospodine, vama se obraćam, nikakva koalicija ne stoji iza ovog predloga.
Ovaj predlog je, ponavljam već više puta, podnela SRS, SPS i Socijalistička narodna stranka. Opet ponavljam, to što se većina poslanika u ovoj sali pridružila ovom predlogu, samo govori o vama. Vi ste rekli, kad ste govorili o toj nekoj koaliciji, da ljubav u politici čini čuda. Da vi možda, u ime ljubavi, niste u koaliciji sa Socijaldemokratskom unijom?
Gospodine, pokušali ste da uporedite gospođu Natašu Mićić i gospođu Gordanu Pop-Lazić. Nemojte, molim vas, to je neuporedivo. Pokušali ste da kažete da će Srbija da se izjašnjava na sledećim predsedničkim izborima između Tomislava Nikolića i Dragoljuba Mićunovića. I to je, takođe, neuporedivo. Gospodina Tomislava Nikolića u Požarevcu pre dva dana je sačekalo 5.000 ljudi. Danas je gospodin Dragoljub Mićunović došao u Požarevac i sačekala ga je samo policija, pa su se slučajni prolaznici uplašili da policija neće da uhapsi predsedničkog kandidata.
Gospodo, pokazalo je koliko vas ima u ovoj sali i kakvu većinu može da očekuje gospođa Nataša Mićić. Mi smo u četvrtak predložili, predlagali da se radi dok se ne završi rasprava tog dana. Vi ste to odbili. Mi danas nismo mogli da glasamo za vaš predlog, zato što imamo obaveza vezanih za predsedničku kampanju, nismo planirali danas da radimo posle toga. Pošto ima najava da se planira da se sutra ne radi, predlažem da se stavi na glasanje da se radi i sutra. To nam je poslovnička obaveza. Pošto postoje priče da se neće raditi, molim gospođu Čomić da stavi na glasanje predlog da se sutra nastavi sa radom, odnosno da se radi.
Dame i gospodo, da bismo završili ovaj deo priče posle izlaganja gospođe Nataše Mićić, s obzirom na to da je danas vrlo malo vremena provela ovde i saslušala narodne poslanike, predlažem da danas radimo do 18,30 časova. Molim vas da to stavite na glasanje.
Javila sam se za repliku.
Gospodine Pajtiću, da raščistimo ono što vi pričate inače ovih dana u medijima - da se ova rasprava vodi na inicijativu gospođe Nataše Mićić, to nije tačno. Rasprava o razrešenju predsednika Narodne skupštine vodi se na inicijativu grupe poslanika, i to poslaničke grupe SRS i jednog dela poslanika SPS-a i SNS-a. Ne radi se gospodine Pajtiću ni o kakvoj bizarnoj koaliciji i nije u pitanju ovde nikakva koalicija, u pitanju je isto mišljenje i da smo toga dana kada smo podnosili ovaj predlog konsultovali većinu poslanika u ovoj Narodnoj skupštini, verujte da su nas pitali u hodniku zašto smo podneli zahtev, zašto nismo doneli da potpišu.
Rekli ste da ovaj predlog znači frustraciju nesposobnih narodnih poslanika. Gospodine Pajtiću, frustraciju nesposobnih narodnih poslanika juče je na svom primeru ovde javnosti Srbije i narodnim poslanicima pokazala upravo predsednik Narodne skupštine gospođa Nataša Mićić.
Dame i gospodo, politika SRS uvek je bila miroljubiva politika i pre svega patriotska politika. Da li smo pozivali na raketiranje Rima, moguće da je to i tačno, ali dame i gospodo, nikada nismo pozivali neprijatelje srpskog naroda da bombarduju Srbiju, a to je činio Građanski savez Srbije.
Građanski savez Srbije i Goran Svilanović na čelu Građanskog saveza Srbije bili su na čelu onih snaga koje su želele da se 99. godine desi ono što se desilo u Srbiji. Oni su bili ti koji su pokazivali i objašnjavali šta u Srbiji, treba da se bobmarduje. Goran Svilanović, predsednik jedne zaista minorne stranke je i dostigao ono što je dostigao, i ostali članovi stranke, ima ih više na funkcijama, nego što je članova stranke, upravo zato što su to zaslužili kod svojih zapadnih mentora, kod onih koji su Srbiju bombardovali i kod onih koji Srbiji ne žele dobro.
Ekstremnost Gorana Svilanovića i ekstremnost Građasnkog saveza Srbije je sigurno veća od bilo koje stranke u Srbiji i oni su pokazali svoj odnos prema Srbiji i prema svom narodu, tako što su bili prvi koji su nudili srpske glave Haškom tribunalu. Goran Svilanović je spreman da, posle generala za koje su sada podignute optužnice, da Hagu ponudi i hiljade mladića koji su se borili zato što su patriote i zato što su bili ubeđeni da treba da se bore na Kosovu u interesu srspkog naroda. Svi ti policajci i svi ti vojnici biće izručeni od strane Gorana Svilanovića, ukoliko naravno, još neko vreme ostane na vlasti.
Goran Svilanović je zajedno sa Zoranom Đinđićom, Nebojšom Čovićem lično napisao optužnicu protiv prof. dr Vojislava Šešelja i molio Karlu Del Ponte da Vojislava Šešelja odvede u Hag da bi on ovde mogao da vršlja onako kako očigledno i još uvek radi.
On je taj koji je organizovao hapšenje generala Šljivančanina, on je taj koji obećava Karli Del Ponte generala Ratka Mladića, samo još da nađe načina da otkrije gde je general Mladić; sigurno, hvala Bogu nema šanse da to otkrije i nema šanse da ispuni još tu svoju životnu želju.
Mlađani kolega Soldatović reče da ovde raspravljamo o poverenju, odnosno o razrešenju Nataše Mićić, predsednika Narodne skupštine, kaže - na inicijativu koja je pokrenuta na način na koji je pokrenuta. Inicijativa, odnosno predlog za razrešenje predsednika Narodne skupštine, gospodine Soldatoviću je potpuno legalna i legitimna, podnesena na osnovu člana 30. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
U svom nadahnutom govoru, kolega Soldatović spominje mržnju, kao karakternu crtu onih koji su za razrešenje Nataše Mićić. Mržnju prema političkim protivnicima od samog početka pokazivali su predstavnici DOS-a, pre svega, predstavnici Demokratske stranke. Mržnju ste, gospodo, pokazali i iskazali na primeru SRS kada ste bez ikakvog zakonskog osnova uspeli da izdejstvujete da se SRS iseli iz svojih stranačkih prostorija u zgradi Magistrata na Trgu pobede u Zemunu.
Mi smo zarad srpske javnosti, vi to svi dobro znate, iako nećete da kažete, želim da kažem da smo mi tu zgradu zakupili na rok od 30 godina, da smo zakup platili unapred u skladu sa ugovorom i da sud koji je presudio da treba da se iselimo iz tih prostorija nije ocenio da ima bilo kakvih problema vezano za taj ugovor i vezano za plaćanje zakupa, nego su, bože moj procenili da je ta zgrada, s obzirom na to da je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, predviđena isključivo za kulturne namene. Pri tom su zaboravili da je pre toga u toj zgradi bila i "Beobanka", da je bio i Četvrti opštinski sud, da je poslednjih 10 godina bila golubarnik gde nije moglo da se uđe od paučine, od mrtvih golubova i šta sve tamo nismo zatekli.
Sada gospoda iz Okružnog suda, koji su dobili nalog da potvrde tu presudu, procenili su da valjda SRS nije kulturna, a SRS u svojim prostorijama štampa novine, štampa knjige, štampa naučni časopis i čak ako su u pitanju kulturna dobra i u tom pogledu ispunjavamo uslove i ne postoji čak ni taj razlog da se iselimo iz tih prostorija, i očigledno je da je u pitanju mržnja, da je u pitanju politički obračun, da je u pitanju pokušaj da se parališe rad SRS što nemate šanse, pa makar radili i sa livade ili ispod šatora.