Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8286">Vjerica Radeta</a>

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u toku ovog meseca ovde raspravljali o izveštajima gotovo svih, ali ne još uvek svih tih tzv. nezavisnih organa, koje smo uveli očigledno bez ikakve potrebe, bar neke od njih i čuli smo ovde različita mišljenja. Ono što je jako bitno, svi oni kakvi god su, skrenuli su pažnju da vlast ne poštuje Zakon o javnim nabavkama, što je zaista veliki problem i veliki izvor korupcije.

Ovde smo slušali od predstavnika vlasti, neki su malo hvalili te tzv. nezavisne organe, neki su ih napadali, kudili, oni su se slično ponašali. Videli smo incident sa ovim Zaštitnikom građana koji se sat i po vremena kasnio na sednicu Narodne skupštine. Videli smo sve i svašta, ali je vrlo interesantno da predstavnici vlasti i pored ozbiljnih kritika, kakve ste npr. imali za Fiskalni savet ili za tog Zaštitnika, na kraju kažete – ipak, mi ćemo da glasamo za njih.

Isto je bilo i sa ovim Šabićem, kojem danas prestaje mandat. Isto je bilo i sa onim Sašom Jankovićem. Oni izvorni nisu bili vaši, ali u međuvremenu su postali vaši. Neke ste birali uz sve hvalospeve, kao što će to biti i danas sa ovim gospodinom Marinovićem, neke ste najpre kudili kada su prvi put birani, a kada ste ih vi reizabirali, onda su naprasno postali mnogo dobro i vrlo značajni za razvoj ovog društva i glasali ste za njih.

Dakle, sve su to vaši ljudi i njihovo delovanje je vaša odgovornost. Vaša odgovornost je i sve ovo što je Rodoljub Šabić radio od samog početka. Dakle, vi ste birali nekoga ko je u međuvremenu postao političar, kao što je bio slučaj sa Sašom Jankovićem, naravno svako ima pravo da se bavi svakom delatnošću, ali ne istovremeno da bude recimo Zaštitnik građana i političar, istovremeno da bude Poverenik i političar. To jednostavno tako ne može, ali u državi Srbiji izgleda da je sve moguće i da sve može.

To je problem koji, dok se ne reši, možemo mi da pričamo šta god hoćemo, koliko god hoćemo, ali mi važne državne poslove, odnosno vi, važne državne poslove, zato što to odgovara EU, dajete u ruke nekim pojedincima koji su najpre uz vlast koja ih bira, u međuvremenu očigledno su skloni korupciji, pa ih kupi neko drugi, pa onda napadaju te koji su ih birali i sve to neselektivno. Oni treba naravno da se kritički osvrću, trebalo bi da se kritički osvrću na vlast, ali ne samo zato što sada navijaju za ovog, pa više da ne navijaju za onog i to je zaista nešto što mora da se prekine.

Ovo je prilika, recimo, to smo vam i pre neki dan govorili za ovog Miloja Obradovića, sada govorimo i za ovog poverenika, ovo je prilika da kažete – nama to više ne treba. Mi moramo da biramo Zaštitnika građana zato što je on ustavna kategorija. Jedina institucija i sa ovim direktorom i sa onim pre, koja zaista svoj posao radi onako kako treba, jeste DRI. Sve ostalo su političari, malo njihovi, malo vaši. Nekad više njihovi, nekad više vaši i oni se uključuju u razne kampanje, uglavnom antidržavne kampanje.

Ja sam sada vrlo iznenađena činjenicom da ste vi dozvolili, prvo je prosto neverovatno da neke nevladine organizacije mogu da se mešaju u državni posao. Da nevladine organizacije predlažu svoje kandidate, to je apsolutno ne dopustivo.

Vi ste rekli da ste pozvali sve poslaničke grupe da predlože svoje kandidate. Srpska radikalna stranka to nije uradila, ne zato što nemamo kandidata adekvatnog, već zato što znamo da je ovo izbor skupštinske većine.

Mi smo samo jedanput pokušali i imali smo kandidata za Zaštitnika građana, koji je ispunjavao sve uslove i imao sve reference bolje od ovog Poverenika koji je sa 6,01 prosekom završio Pravni fakultet i, naravno, samo smo džabe izmaltretirali tu ženu da prikuplja razna dokumenta. Vi o tome niste hteli ni da raspravljate, ali zato raspravljate o nekome koga predlože nevladine organizacije. Još se ovde predsednik Odbora hvali da je načinjen neki ekstra civilizacijski korak, kaže - dozvolili smo nevladinim organizacijama da učestvuju u radu odbora.

To je omalovažavanje Narodne skupštine. To je ponižavanje Narodne skupštine i to nikako niste smeli da uradite. Ko su vama te nevladine organizacije koje pokušavaju da vode politiku u Srbiji preko ovog ili preko onog? To su oni što organizuju festival Mirdita u Beogradu, to su ove žene u crnom, to je ova neka Inicijativa mladih, to je ovaj Fond Nataše Kandić i oni se mešaju u sve državne poslove i vi im to dozvoljavate. To čime se vi hvalite mi mislimo da je apsolutno nedopustivo.

Mi uopšte ne znamo ko je taj Milan Marković i o njegovom radu i onom što se od njega očekuje mi nećemo nešto baš ni da govorimo zato što ste vi odlučili da će on biti izabran za poverenika i biće sigurno i tu nema šta da se radi i da se priča. Ali, vi svakako imate komentar na dosadašnjeg Poverenika Rodoljuba Šabića, imamo i mi. Sve, pogotovo od onog perioda kada se on pre negde oko godinu i po, dve dana aktivno uključio u zaštitu tih drugosrbijanaca, kako oni sebe zovu i koji je počeo da napada sve što je interes države Srbije i građana Srbije.

Ali, nije on jedini koji to radi. Pre neki dan se oglasio ovaj Pašalić, taj čuveni što je sa 6,01 prosekom završio Pravni fakultet, dakle, on je Zaštitnik građana i on je razumeo da on treba da štiti selektivno građane, iste one koji štite Žene u crnom i Nataša Kandić. I on je stao u zaštitu ove novinarke Snežane Čongradin i kaže da treba, zamislite, da se napravi platforma o pritiscima na novinare. Platforma o pritiscima na novinare? A ko to novinare pritiska? Ko novinarima brani da rade svoj posao? Rade ga čak i nakaradno, ali ima pravo svako da komentariše, kako novinar ima pravo da komentariše političara, ima i političar novinara, ali je tom Pašaliću smetalo što je, kaže, Šešelj uvredio tu Čongradin, jer mu ona liči na mungosa, a nije ga uvredilo, Zaštitnika građana, nije uvredilo to što je ta Snežana Čongradin rekla da se u Srebrenici desio genocid.

To je apsolutno nedopustivo. Ako je trebalo negde da reaguje, tu je morao da reaguje. Tu su morali da reaguju svi. Tu smo morali da reagujemo svi. Da li vi primećujete da se vodi kampanja da bi ušlo u uši naroda da se u Srebrenici desio genocid i nažalost mnogi državni organi su se uključili svesno ili nesvesno u tu kampanju. I svi okreću, zamenjuju teze, svi se bave tim da li je Šešelj uvredio Snežanu Čongradin ili nije, a niko neće da postavi pitanje kako može da se uopšte pojave novine u kojima novinar piše da živi u Srbiji, u državi koja je genocidna i čiji je narod izvršio Genocid u Srebrenici.

To je ista ona kampanja koja se godinama polako vodila kada je u pitanju Kosovo i Metohija, pa onda počelo onako, samo u tim medijima, pa sad i u mnogim drugim, kažu – Vlada Kosova, Skupština Kosova, nema više ni tzv. ni samoproglašenog. Jednostavno, to postaje nešto u ušima naroda kao da to zaista postoji.

Onda imamo turističke organizacije koje nude deci, odnosno u testovima nekim, i agencije, da deca tamo zaokruže gde bi voleli da idu na neku ekskurziju, i kaže – treba da izaberete najveći vrh u Srbiji, ali kaže, i piše to zamislite, to nastavnici čitaju deci, kaže – ali nije to Ljuboten na Šar-planini, jer Kosovo i Metohija više nije Srbija. To je neverovatno. Ćute svi ovi i Vladini, i nevladini, nikog to ne zanima. Nikoga to ne zanima, svi to kao – to je tako i šta da radimo. Nije to tako i mi moramo da radimo da to ne bude tako.

Da li je moguće, ljudi moji, da svi niste održali konferencije da prozovete RTS javni servis i da im kažete – od ovog momenta iz budžeta nećete dobiti ni dinar, jer su preksinoć ponovili ono što su uradili pre deset dana, pokazivali su prognozu na karti gde su Kosovo odvojili kao posebnu državu. Zaista ne znam šta se dešava sa vama iz vlast, zašto takve stvari dozvoljavate, a možete da utičete i te kako možete?

Ovde se mnogo često govorilo poslednjih dana o televiziji „N1“, o novinama „Danas“, itd. Zaista, to jesu mediji protiv kojih treba da se digne glas, koji treba da se, kada su u pitanju novine, ne kupuju, evo, to pozivamo. Mi koji moramo da ih čitamo, prosto po službenoj dužnosti moramo da vidimo šta i takvi pišu, tamo se svakakve gadosti čuju. Tamo je svaki, evo već danima se tamo piše da je u Srebrenici bio genocid, danima na naslovnoj strani. Danima karikature političara iz vlasti, iz opozicije i niko ne reaguje, ali reaguje Pašalić, kaže – treba nam platforma o pritiscima na novinare. Zamisli majke ti, prosto neverovatno.

Ali, šta mi imamo još u tom „Danasu“. U tom „Danasu“ se juče, imali ste valjda te novine u ruci, juče se pojavio oglas države Kosovo, u novinama koje se prodaju u Srbiji i koje se štampaju u Srbiji. I ništa, kao da to niko nije otvorio te novine, kao da niko nije video.

Još nešto, vi posredno finansirate „Danas“, vi iz vlasti. Zato što svaki oglas, bilo da je državni organ u pitanju, bilo da su organi lokalne samouprave, svaki oglas koji želite da sakrijete od javnosti dajete u „Danas“ zato što oni imaju hiljadu čitalaca, hiljadu ljudi koji ih kupuju i da bi sakrili oglas, vi morate da platite taj oglas i da zapravo finansirate „Danas“. Šta onda imamo? Imamo sad neku čudnu, nakon te Snežane Čongradin, i njene sramne nedopustive izjave da se u Srebrenici desio genocid, ona čak i ako tako nešto misli, a da je pismena pročitala bi Konvenciju pa bi videla da je to nemoguće, ali ako nju neko plaća da to radi, neko iz inostranstva, neko ko je neprijatelj Srbije, ona to može da razmišlja. Ona može da ide sa onim merditama i da tamo tom krugu ljudi priča, ali da to piše u novinama i da se svi obruše na nekoga ko je to napao umesto na nju, to je apsolutno nedopustivo, to je neverovatno i to je daleko od zdravog razuma.

Sad, sve se ide, kaže, napad na žene. Kakve žene? Zar postoji razlika ako se neko bavi politikom, između muškarca i žene, između mladog čoveka i starijeg čoveka? Ako je neko novinar, kakve veze ima da li je muško ili žensko? Ne može se ništa dobro reći za onoga ko kaže da je u Srebrenici bio genocid, pa makar bio 99 puta žensko, makar bila hermafrodit, makar bila šta god hoće. To nema veze sa tim i potpuno i vi iz vlasti okrećete tu priču. Sad se i žene, nekakve, deo neke mreže itd, javljaju se, napadaju Šešelja, jer je Bože uvredio Snežanu Čongradin, a nisu se oglasile kada je Snežana Čongradin rekla da je u Srebrenici bio genocid.

Što se tada kao ženska mreža nisu oglasile da zaštite žensku populaciju među Srbima? Eto, kad dele Srbe i kada dele uopšte narod na muškarce i žene, što je apsolutno neverovatno.

Vama te iste novine danima, mesecima pišu da je Vučić na vrhu kriminalne piramide, pišu da je njegov brat Andrej kriminalac, pišu juče da je brat Siniše Malog deo neke korupcionaške afere, pišu o stanovima nekim Siniše Malog. Dakle, na najgori mogući način vređaju vaše najviše funkcionere, a drage dame vaše ne reaguju jer niko nije uvredio ženu. Šta ima veze što je neko uvredio Vučića, šta ima veze što je uvredio Sinišu Malo, što je uvredio Nebojšu Stefanovića, to vaše dame ne interesuje. Ali ne daj bože, uvredio Šešelj Snežanu Čongradin i uvredio Brankicu Janković koja je izabrana za poverenika, a sama sebe zove poverenica, iako to ne postoji, koja je apsolutno po svom delovanju deo ove tzv. građanske Srbije, ove Srbije koja je protiv Srbije, apsolutno.

Kada se ona oglašavala? Oglasi se da napadne ministra Popovića koji je jedini imao hrabrosti i pameti u Vladi da kaže da je strašno kada su se pojavile one skaradne slikovnice sa nekim gej pozama i deljene predškolskoj deci. On je reagovao, ona ga napala, dotle da je tražila da podnese ostavku ili da bude smenjen u Vladi. Ko je reagovao, na koga je reagovala? Reagovala je da zaštiti Snežanu Čongradin. Kako to ako je ona poverenik, kako joj nije palo na pamet da zaštiti srpske žrtve, da se seti na dan kada se ide u Bratunac da ode tamo kao poverenik, da ode u Bratunac, da se pokloni srpskim žrtvama? Ne, to za nju nisu žrtve zato što nisu za „Žene u crnom“, zato što nisu za Natašu Kandić, zato što nisu Sonju Biserko, zato što nisu za Vuka Jeremića, zato što nisu za Boška Obradovića, zato što nisu za Dragana Đilasa i sve te antisrpske elemente. Vi njih u jednom delu tako i doživljavate, ali samo kada vam napadnu vlast. Hajde malo proširite vidike, gospodo. Pričajte o njima na ovaj način i kada govore o tome…

Ja sada ne govorim da bih branila Vojislava Šešelja, jer tog čoveka niko ne treba da brani. On se sam odbranio u Hagu među onim alama, a ne neće ovde među tom žgadijom u Srbiji. Govorim o principima, govorim o tome da posredno učestvujete u kampanji koja se vodi, a kampanja je da postane normalno da se kaže – u Srebrenici se desio genocid. A u Srebrenici nije bilo genocida, ko god je pismen i ne mora biti pravnik, može to da pročita. Svaki pravnik je u obavezi na svakom mestu da to kao pravnik objašnjava i da se ne okreće igrica, da je sada kriv Šešelj, sada ćemo zbog Šešelja donositi kodeks, pazi, majku mu, sada će neko nas učiti ovde lepom vaspitanju. E pa bogami neće. Mi ćemo se ponašati kako mi hoćemo.

Mi tri i po godine pričamo da treba doneti Poslovnik, ne zato da bi nekoga vaspitavali, nego da bi narodnim poslanicima bilo omogućeno da rade svoj posao. Vama je trebalo da neko sa strane dođe i da vam kaže da to treba da radite. Nije to dobro, ljudi moji. Mi smo državotvorna stranka, mi želimo da pomognemo državi Srbiji, mi želimo da pomognemo svakome kome je stalo do Srbije i ko radi u interesu Srbije. To svakako oni koji tvrde da se u Srbiji desio genocid nisu. Ne očekujemo ni od ovog, evo sada da se vratim na ono što je osnovna tema, ne očekujemo ništa dobro ni od ovog poverenika kojeg danas birate. Sada će i na njega navaliti, kao što su onomad na Šabića, daj im ovu informacija, daj im onu informaciju.

Naravno, svi organi treba da rade javno. Informacije ne treba da budu zaštićene, informacije ne treba da budu sakrivene od javnosti, ali sve, od ugovora sa „Fijatom“ pa dalje, a ne može da se bira – ovo je službena tajna, ovo nije službena tajna. On će uskoro, verovatno kao i svi ostali, podleći tim uticajima tih tzv. drugosrbijanaca koji vode aktivnu kampanju protiv Srbije, a vas pozivam, drage kolege iz vlasti, razmilite dobro, nemojte da ih podržavate posredno. Znam da to neposredno ne činite i znamo šta izjavljujete neposredno kao odgovor na pitanje da li je bilo genocida u Srebrenici, ali ako između uvrede, navodne uvrede Snežane Čongradin, koja je rekla da je u Srebrenici bio genocid, vi stanete u zaštitu njenu, napadate onoga ko je nju navodno uvredio, a ne napadnete nju zato što je rekla da je u Srebrenici bio genocid, onda ste vi posredno u toj kampanji.
Nadam se da ovim završavam ovaj krug.

Potpuno se slažem sa gospođom Majom Gojković kada je rekla da je u Srbiji dozvoljena sloboda mišljenja i govora i da treba svi za to da se borimo. To jeste apsolutno tačno i valjda se borimo za to otkad postojimo na političkoj sceni.

Da treba da se menja Poslovnik, takođe, tu sam saglasna. Ničeg tu nema spornog. Da ne treba razmišljati o vraćanju verbalnog delikta, naravno da ne.

Ali, jedino sa čim ne mogu da se složim, da treba sad neko drugi da ocenjuje i da utvrđuje nekim aktom kojim rečnikom će se neko obraćati, pre svega kad su u pitanju narodni poslanici.

Narodni poslanici odgovaraju narodu na izborima i niko ne treba da brine za neku poslaničku grupu, za neku političku stranku, koliko će dobiti procenata ako nekome kaže ovo ili ako nekome kaže ono. Na koji način će neko da kaže, bogami, naš narod kaže - prema svecu i tropar.

Kako to može nešto lepo da se kaže za nekoga ko tvrdi da je u Srebrenici bio genocid? To je, mi vam ponavljamo, kampanja i toj kampanji moramo svi da se suprotstavimo. Ako budemo popuštali i ako budemo menjali teze, onda to neće biti dobro, onda će to biti neka teza koja će početi da se pojavljuje u svim medijima, nego za sad samo u ovima koji su otvoreno antidržavni i znam, naravno, da će sutra ovo biti tema, i večeras, na jednoj televiziji, sutra u novinama, itd.

Ali, mi nemamo problem s tim. Mogu oni o nama da kažu šta god hoće, mogu da kažu da smo nekulturni, da smo bezobrazni, da smo ovakvi, da smo onakvi, ali nikada niko ne može da kaže da smo lopovi i nikada niko ne može da kaže da radimo nešto što nije u interesu Srbije. I u tom cilju je bila i ova naša rasprava i mi ćemo zaista svakodnevno da ponavljamo da u Srebrenici nije bilo genocida, zato što nećemo dozvoliti da ta lažna teza zavlada u narodu, kao što je, ponavljam, skoro uobičajeno da, čak, evo sada i na RTS-u, slušamo da Kosovo i Metohija nisu sastavni deo Srbije. To je nedopustivo.

Znate, to ide malo po malo, korak po korak, neprimetno. E, zato moramo u korenu to da sečemo i da žigošemo svakoga ko kaže da Kosovo nije Srbija i da se u Srebrenici desio genocid. Hvala.
Sve sam ja dobro razumela. Zlonamerna svakako nisam.

Nema ni viška ni manjka demokratije, demokratije ili ima ili nema. Ali, nevladine organizacije jesu predložile tu Nevenu, ne znam kako se zove. Oni su objavili u njihovim medijima, tih pet-šest grupa nevladinih organizacija, da je ona njihov predlog. I onda su pozivane stranke, koje inače ne učestvuju, navodno, u radu parlamenta, da neka od stranaka predloži tu ženu, jer su shvatili da po našim aktima nevladine organizacije ne mogu da predlažu. I onda se pojavila ta SMS stranka i demokrate, koji inače ne učestvuju u radu parlamenta, samo nam predlažu poverenika, i ko još rekoste da je predložio, i onda je to kao zvanično njihov predlog. Ali, to je suštinski predlog tih pet nevladinih organizacija. Ostalo zapisano, oni se tako oglasili.

Dalje kažete - niste vi pozvali nikoga da prisustvuje sednici, nisu učestvovali u radu, ali ste na njihov dopis odgovorili tako što ste im rekli da mogu da dođu. Mogli ste lepo, ja da sam bila na vašem mestu i da sam član odbora, insistirala bih da se njima odgovori da ne mogu da dođu ili bih ih ignorisala, ništa im ne bih odgovorila. I ne možete upoređivati te "Žene u crnom", onog Antonijevića iz fonda Nataše Kandić, inicijativu mladih, itd, ne možete upoređivati sa ljudima koji budu gosti na ovom balkonu. Ovde dolaze ljudi koje pozove predsednik Narodne skupštine, koji su zvanični predstavnici ili neke države, ili neke organizacije, ili studenti nekog fakulteta, ili neki srednjoškolci koji, eto, imaju želju, i to je potpuno drugačiji način.
Amandman sličan ovom amandmanu na član 2. nije jedini koji smo mi podneli. Zapravo, mi smo u tako velikom broju članova intervenisali na taj način, a to je suština naših primedbi na ovaj Predlog zakona i na osnovni zakon. Naravno da sudovi moraju da preuzmu poslove izvršenja. Mi se apsolutno protivimo da javni izvršitelji rade na ovim poslovima.

Naravno, nismo ni hteli na svaki baš svaku intervenciju u ovom smislu da vršimo, ali ih ima dosta. Pod pretpostavkom, recimo, da se bilo koji od ovih amandmana usvoji, onda bi se, naravno, izvršila pravno-tehnička redakcija, pa bi se to uradilo u celom Predlogu zakona. Nije da to očekujemo. Vi ste očigledno čvrsto pri stavu da to treba da ostane kod javnih izvršitelja i mi smo rekli da ćemo vam u toku ove rasprave reći i neke primere koji su u nas… Ne isključivo ti primeri, ali koji su onako samo dokaz koliko smo mi u pravu i koliko je loše po građane Srbije to što ovo rade javni izvršitelji.

Recimo, imamo mi ovde dokumentaciju Miodraga Miloševića iz Borče, koji je imao potraživanja od 1.977 dinara za struju. Preko izvršiteljke, neke Vojke Janjić, morao je još na to da plati troškove od 3.900 dinara, a onda nagradu izvršitelju 1.800 dinara, odnosno 3.600 ukoliko ovo ne plati u roku.

Čovek je vodio postupak, sve što mu je bilo na raspolaganju i, verovali ili ne, svi njegovi prigovori su odbačeni kao neosnovani i on je došao pod udar javnih izvršitelja.

Dakle, ovo govori o samovolji javnih izvršitelja i ne samo ovo, nego je puno primera. Čućemo o tome i danas i sutra, dok se ovo ne završi i dok mi ne dođemo sa našim Predlogom zakona koji će biti apsolutno pravičan i mnogo bolji od ovog. Hvala.
Nikada više zamena teza, nego u ovoj raspravi. Počeli su poslanici vlasti, da bi se suprotstavili našim argumentima, a protiv argumente nemaju, da pričaju neke tužne priče kako izvršitelji pomažu samohranim roditeljima, naplaćuju alimentacije itd. Baš bih volela da vidim gde su se tim posebno bavili, gde oni nemaju nikakve koristi.

Takođe, ovde je bilo govora, opet da bi se skrenula pažnja sa suštinskog problema, kako postoje neki bogati ljudi, tamo u nekoj zemlji Srbiji, koji imaju ogromne dugove prema javnim preduzećima i sada će njima javni izvršitelji to naplatiti. Mi ovde ne govorimo o takvim pojedincima. Ovo je sistemski zakon. Mi govorimo o sistemskim rešenjima, a ovaj zakon obuhvata najveći broj građana Republike Srbije. Verujte, svi znate, živite u ovoj zemlji, ne postoji neko ko je omraženiji danas u Srbiji od javnih izvršitelja. Postoji tih 200, 300 ljudi koji haraju po Srbiji, rade šta god hoće.

Naravno, nije nama problem što je neko bogat. Ovde je bilo govora da nama smeta što se oni bogate. Nije nama problem što je neko bogat. Daj bože i kamo sreće što više bogatih ljudi u Srbiji. Nama je problem što se izvršitelji bogate zloupotrebama.

Istina jeste, više kolega je reklo da treba da donesemo nov zakon, mi vam preporučujemo da se strpite, jer mi u oktobru izlazimo sa novim Predlogom zakona uz koji ćemo priložiti više od 100.000 potpisa građana koji su saglasni sa takvim zakonom, pa da onda pričamo, bićemo spremni i za amandmane i na razmenu argumenata i sve. Ovo prosto ne može da opstane.

Ovo sada što pokušavate u mom članu, gde sam stavila amandman, govorite o dostavi. Juče smo pričali o problemima u dostavi. Elektronska tabla oglasna nije rešenje. Treba da ostane ona prava. Izašla je koleginica, da je pitam da li ima vaj faj u Zlotu, Sumrakovu, Brestovcu, Šarbanovcu i ostalim selima Bora, pošto se ona zalaže i kaže da je spas ova elektronska tabla.
Gospođo Kuburović, izneli ste dosta problema u funkcionisanju sudova i slažemo se potpuno, što se toga tiče. Ali, problem se ne rešava linijom manjeg otpora, već se rešava sistemski, u sudovima, u pravosudnoj grani vlasti.

Ako ste zbog neefikasnosti sudova izvršiteljima izmestili izvršenja, vi imate ili mi imamo veliki problem i u dugogodišnjim parnicama. Pa, šta ćemo onda? Da organizujete 200-300 ljudi na kurs brzog kucanja i da preuzmu vođenje parnica? Ne rešava se tako problem.

Suština je ono što Srpska radikalna stranka kaže - da nikome ne može da se oduzme, bez obzira na dug, nikome ne može da se uzme stan. Nema pravo država da od svog građanina, od njegove porodice, pravi beskućnika. Niko.

Kako je došlo do tog duga? Deo odgovornosti mora snositi i onaj ko je učestvovao s njim u pravljenju duga. Jel to banka? Pa, banka je morala da računa na mogućnost da taj čovek može da se razboli, da može da dobije otkaz, itd. Ništa protiv nemamo da se dug vrati, ali, neka se, eto, po toj vašoj tarifi koju ste rekli, neka plaća do kraja radnog veka. Pa, završi se radni vek, neka nastavlja da plaća od penzije. Pa, koliko vrati. Ali vi, država, da ostavi neku porodicu koja ima samo jedan stan, jednog čoveka, i to je jednočlana porodica, nikoga ne smemo izbaciti na ulicu zbog nekog duga. To je suština. To je neodgovorna država.

Svakakvih slučajeva imamo u praksi. Pretpostavljam da vi znate slučaj izvršitelja iz Leskovca, koji je čak i hapšen. On je 23 miliona dinara uzeo od dužnika, na namenski račun, uz obavezu da ih plati poveriocima. Nije to uradio, nego je dao nekoj "Morava eko pelet" firmi, s kojom je taj novac delio. Dakle, raznih vrsta zloupotreba ima.

(Predsedavajući: Hvala.)

Samo jednu rečenicu, molim vas.

Dakle, ovaj iz Leskovca je isteran iz izvršitelja i samo se plašim da jadnik nije završio u notarima.
Lepo je gospođo Kuburović što vi očigledno znate uglavnom za sve ove slučajeve o kojima mi govorimo. Znači, zainteresovani ste za to što radite, ali odgovor na pitanje - taj iz Leskovca protiv, izvršitelj, protiv koga se vodi krivični postupak, uzeo je od dužnika 23 miliona dinara, nije ih dao poveriocima. Znači, oštetio je i jedne i druge. Šta je sa tim parama? Što njemu niste oduzeli sve što ima da podmirite i dužnika i poverioca? Što mu niste poslali drugog izvršitelja da mu uzme?

Opet zamena teza sa vaše strane. Rekla sam da je stav SRS da nikome država, nikoga država ne sme učiniti beskućnikom, znači, nikome ne sme uzeti stan kao jedinu nepokretnost bez obzira koliko je dužan. Vi kažete - šta ćemo onima koji nemaju stan. Nismo pričali o njima. O njima smo pričali juče sa Zoranom Mihajlović i rekli da po onim uslovima koji će država obezbediti za službe bezbednosti da moraju obezbediti iste uslove za kupovinu stanova svim mladim parovima, porodicama sa decom, lekarima, nastavnicima, istraživačima, istražiteljima, naučnicima, samohranim roditeljima, porodicama sa decom sa posebnim potrebama itd. To nije vaš resor. Govorili smo sa drugim ministrom o tome.

Vas upozoravamo da nema pravo država, mi smo kroz neki amandman rekli - mora se obezbediti po članu domaćinstva najmanje 10m2 svakome. Dug neka otplaćuje do kraja života, neka mu ga otplaćuju i naslednici, ali kao deo plate, kao deo penzije, a ne da ga ostavimo bez stana koliko god da je dužan.
Da podsetimo, radi javnosti, da danas govorimo o izmena i dopunama Zakona kojim se obezbeđuju posebni uslovi za rešavanje stambenih pitanja snaga bezbednosti. Taj zakon smo doneli prošle godine, odnosno vi ste doneli prošle godine, beše u maju, čini mi se. Sva pitanja koja smo postavili tada, mogli bismo postavili i sada. Tada nismo imali odgovore na ta pitanja, nemamo ni sada. Evo, Ružica Nikolić je postavila neka od ključnih pitanja. Naravno, nemamo odgovore na ta pitanja.

Jedino što zaista jeste dobro u ovom Predlogu zakona jeste to da će pod posebnim uslovima stambena pitanja moći da rešavaju borci, porodice palih boraca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi. Ali, to je nešto o čemu smo mi govorili i prošle godine i insistirali da to odmah uđe u osnovni zakon, čije izmene i dopune sada raspravljamo.

Mi smo vam sada predložili da se ovaj krug lica proširi, da se pod istim povoljnim uslovima stanovi obezbede, omogući obezbeđivanje stanova mladim bračnim parovima sa više dece, samohranim roditeljima, mladim lekarima, medicinskim sestrama, prosvetnim radnicima, naučnicima, istraživačima, porodicama sa decom sa posebnim potrebama. Verovatno da ima još kategorija, ali nama se čini da su ovo prioritetne i da, ako želimo zaista da se nešto dobro uradi u državi Srbiji, da sve ove kategorije moraju imati mogućnost da pod povoljnim uslovima reše svoja stambena pitanja.

Mi stalno čujemo da se kuka kako odlaze lekari, odlaze medicinske sestre, odlaze naučnici, istraživači, napuštaju Srbiju obrazovani ljudi, između ostalog zato što ne mogu rešiti stambeno pitanje. Mnogi kažu – ne mogu formirati porodicu. Iz tog razloga ne mogu da dobiju posao, ako eventualno dobiju, rade za male plate. Jednostavno, nema uslova za jedan normalan život.

Ne pričaju ovo samo ovi Zoranini „drugosrbijanci“, nego je to činjenica i o tome se govori na svakom koraku. Mi zaista želimo da pomognemo državi da prihvatajući naše amandmane da pomognemo svim tim ljudima i da konačno se stane sa iseljavanjem svega onoga što vredi i iz Srbije je.

Zbog čega smo još predložili ove amandmane? Da vam pomognemo da ne morate ponovo za neki mesec, ako je verovati onome što je izgovarao Aleksandar Vučić, da morate ponovo da menjate zakon. Sada ću ja da podsetim, pre svega javnost. Zorana Mihajlović je malo pre rekla da će ovi stanovi da se grade po ceni od 400, 430, 450 i 500 evra, zavisi od lokacije, zavisi od mesta gde se grade, ali nisam sve to beležila, nije ni važno. Važno je ovo drugo. Aleksandar Vučić izjavljuje, 15. oktobra 2018. godine – za vojsku i policiju stanovi će se graditi po otkupnoj ceni od 300 do 350 evra po metru kvadratnom. Dakle, 15. oktobra prošle godine, kad smo već doneli ovaj zakon.

Zbog ovoga sad što ću reći smo podneli amandmane, 4. juna 2018. godine, Vučić najavljuje 50.000 jeftinih stanova za mlade bračne parove. Istog tog 4. juna na istom mestu Ana Brnabić kaže da ona očekuje da će do kraja 2020. godine biti izgrađeno 5.203 stanova za mlade bračne parove, ovi koje je obećao Vučić. Vučić kaže 5. decembra 2017. godine – za mlade naučnike i parove po 450 evra kvadratni metar za stanove koji će im biti obezbeđeni. Prve rezultate očekuje za tri godine. Znači, to je rekao 5. decembra 2017. godine.

Vidite kako mi vama hoćemo da pomognemo da ne demantujete Vučića, nego da unesete kad ovo budete realizovali, da imate u zakonu. Vučić kaže 4. juna 2018. godine – biće jeftini stanovi za medicinske sestre, lekare, mlade bračne parove. Valjda ćete usvojiti naš amandman da se ne zamerite njemu.

Istog dana Ana Brnabić kaže – očekujem, znači 4. jun 2018. godine, očekujem da će stanovi u Nišu i Vranju biti završeni do kraja 2019. godine i misli na stanove za mlade lekare, medicinske sestre, mlade bračne parove. E, sad možda mi nešto ne znamo, bilo bi dobro da nam kažete, da li su započeti u kojoj su fazi? Brzo će kraj 2019. godine, pa da vidimo koliko je toga urađeno.

Juče se pojavila vest, vezano za ove stanove koji su obuhvaćeni ovim zakonom koji sada menjamo, koji se odnose na pripadnike službi bezbednosti, da za neke od tih zgrada nedostaju neke dozvole. Da li je to tačno, vas pitam i volela bih da to znam? S obzirom na ove izmene zakona kako planirate to uopšte nije nemoguće. Onda biser nad biserima, pre neki dan, Aleksandar Vučić dođe da obiđe u Zemunu, Zemunske kapije. To je jedno zaista lepo, nije novo naselje, nego u okviru baš novog naselja, tako se zove taj deo Zemuna, grade se lepe zgrade, na lepoj lokaciji. Kažu ljudi koji su ulazili unutra, vrlo kvalitetno se gradi i cena kvadratnog metra tih stanova u tim zgradama je kažu 1300 evra. Nisam proveravala, ali otprilike je ovako i ništa to nije sporno.

Šta je ovde interesantno? Gledajući i hvaleći te stanove u Zemunskim kapijama, Vučić kaže, pozivam pripadnike službi, dakle, sve ga citiram, ništa ne izmišljam, sve možete da proverite ako ga tada niste pratili. Kaže, pozivam pripadnike službi bezbednosti da dođu u Zemunske kapije i da vide kakvi su ti stanovi takvi će biti i njihovi, samo se još ne zna gde i kada. Da li je to moguće ljudi, kao mala deca, dođite i vidite onu igračku pa ako budete dobri kupićemo vam.

Zašto ovo naglašavamo? Zato što, i rekao je neko ovde, mislim da je rekao čak neko od poslanika iz vlasti, da se ovi stanovi grade na periferijama, a to je činjenica… na periferijama mesta gde se gradi, što je apsolutno nedopustivo. Ne pravimo mi, odnosno vi, valjda geta za pripadnike službe bezbednosti, i sad još, boraca, invalida, porodica palih boraca itd. Zašto te „Zemunske kapije“… prave se tamo tri, četiri zgrade, zašto nije jedna odvojena npr. za ovu kategoriju? Ako se prodaje po 1300 evra, država valjda ima obavezu da razliku nadoknadi i da se omogući bar po tih 500 evra, ako nećete ovih, kako je Vučić rekao 300 do 350 evra, po kvadratnom metru. Ne, nego vi tražite neke lokacije koje su same po sebi najjeftinije i na tim lokacijama pravite te stanove.

Znate, na tim lokacijama su jeftinije parcele, pa i sama gradnja nije realno veća od ove koju vi nudite, i da kupuju ljudi tamo placeve, na tim lokacijama gde im vi gradite stanove isto bi im cena došla. Dakle, ništa vi tu baš posebno ne činite.

Opet kažem, ponavljamo, podržavamo mi to što pokušavate nešto, nadamo se da će bar nešto od toga i biti realizovano, ali, samo se vi smeškajte, gospođo Mihajlović, ja sam vam sad pročitala sve šta vam je predsednik vaše stanke rekao, pa vi vidite šta ćete od ovoga i kako ćete uspeti danas da završite stanove do 2019. godine, a još nisu ni započeti.

Sada, dve, tri stvari, odnosno tri stvari konkretno vezano za same odredbe ovog Predloga zakona. U član 2. to je postojeći član 3. menjali ste tačku 12. i ona sad glasi ovako – zemljište za redovnu upotrebu objekta jeste građevinsko zemljište ispod objekta i zemljište širine jedan metar oko objekta, odnosno zemljište ispod objekta sa najviše pet metara oko objekta, u slučaju da nema tehničkih uslova za formiranje parcele sa jednim metrom oko objekta. E, ovako mali Perica zamišlja urbanizam. Ovo je zaista neverovatno. Može metar, ako ne može metar, može pet, može li dva, može li tri… vi uopšte niste planirali da najpre formirate u skladu sa urbanističkim uslovima da formirate parcelu, pa da onda gradite, a to ću vam objasniti u narednom članu koji želim da komentarišem, nego šta vi napravite. Zna se šta je površina potrebna za redovno održavanje zgrade, taj termin se koristi za redovno održavanje zgrade, taj termin se koristi, jeste, Boga mi.

Dalje, kažete – organ nadležan za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, pre formiranja katastarske parcele za redovnu upotrebu objekta može izdati građevinsku dozvolu na građevinsku parcelu koju predstavlja zemljište za redovnu upotrebu objekta u smislu člana 3, što sam malopre komentarisala, sa obavezom formiranja katastarske parcele do izdavanja rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Svašta sam videla, ali ovo nisam. Vi, znači, izdajete građevinsku dozvolu, a nemate građevinsku parcelu. Pa, na šta izdajete građevinsku dozvolu? Na, deo parcele, levo, desno, na sredini, na ćošku, na..? Ovo se nije radilo ni pre 100 godina, a ovamo se hvalite nekom digitalizacijom, nekim čudima, pa valjda mora najpre da se formira građevinska parcela, pa da se onda na toj građevinskoj parceli gradi.

Još jedan član koji želim da prokomentarišem organ nadležan za izdavanje građevinske…a, ne to je taj koji sam već komentarisala. Izvinjavam se. Koji se odnosi na formiranje građevinske parcele, odnosno, posle dobijanja građevinske dozvole, što po nama apsolutno ne može biti prihvatljivo.

Dakle, vi morate da uredite urbanistički svaku parcelu, mora parcela da bude formirana pre nego što se izdaje građevinska dozvola. Zaista ne znam kako je moguće izdati građevinsku dozvolu na parcelu koja će biti formirana. Šta ako se prilikom formiranja parcele ustanovi da granica parcele ide kroz hodnik tamo nekog stana u zgradi koji ste vi napravili, šta ćete onda da radite? Hoćete li da rušite zgradu ili praviti novu parcelu?

Dakle, ove izmene vam nisu dobre, dobro je jedino što hoćete da i borcima, palim borcima, njihovim porodicama i ratnim, vojnim invalidima i mirnodopskim invalidima gradite stanove pod ovim uslovima, ali je potrebno da konačno uradite i ono što vam predsednik obećava.
Ne ide demagogija protiv argumenata. Nismo čuli nijedan protivargument za ono što sam ja rekla, ali je bitno da naglasimo, opet, radi javnosti, pre svega, da ove stanove niko nikome ne poklanja. Dakle, stvaraju se povoljni uslovi da će ove stanove ljudi platiti, da će dobiti kredite, ne znamo još tačno od koga, to krijete ko zmija noge, to nećete da nam kažete i da mi tvrdimo da po istoj ceni mogu sami izgraditi takve stanove ili kuće na lokacijama koje vi nudite, što je diskriminatorski. Zašto tim ljudima…

Zašto me gledate tako? Zašto tim ljudima… Lupetam? Ne znam, evo, kaže Zorana da lupetam, pa sam se zamalo zbunila. To je, prosto, neverovatno šta ćemo čuti od nje, ali nema veze. Svašta smo mi od nje navikli.

Problem je u tome što mi ne znamo koja će banka davati te kredite. To je prva stvar.

Druga stvar, tačno je da diskriminišete te ljude dajući im te povoljne kredite na lokacijama koje su inače najjeftinije u tim mestima.

Zašto niste preuredili kasarne? U svakom mestu imate kasarne. Zašto niste preuredili? Prodali ste kasarne, pa je neko drugi pravio tamo stanove i prodaje… Konkretno, u Zemunu, Novogradska ulica, recimo, gde je bila kasarna, stanovi se prodaju po 1.500 evra po kvadratnom metru. Što tu niste napravili za vojna lica? Naravno, nije vam palo na pamet.

Što se tiče kolege koji je malo pre počeo da čita, ja mislim slao mu Vučić poruku, da ima slučajno njegov telefon, pa očekivala sam u najmanju ruku da će pročitati još neki njegov citat, pošto, naravno, nijedan ovaj moj nije uspeo da demantuje.
Ova replika bi svakako više smisla imala da je dozvoljeno odmah, pre pauze, kada joj je bilo vreme, ali dobro, u svakom slučaju ću iskoristiti i ova dva minuta da kažem da smo mi u onom prethodnom delu sednice pitali koja je to banka koja će dodeljivati kredite. Pitali smo, da li će svako ko bude želeo moći dobiti taj kredit, a govorimo o kreditima za kupovinu stanova po povlašćenim cenama za službe bezbednosti i sada će biti dodato za ratne vojne invalide, za porodice palih boraca i za borce.

Onda, umesto odgovora na to pitanje, meni se ovde pokazuje neki katalog Poštanske štedionice, koja je inače jedina državna banka u Srbiji i svakako bi država trebalo da forsira, upravo, Poštansku štedionicu, ali nam se onda ovde zapravo pokazuje koliko će biti učešće, kolika je rata itd. I kaže kolega – ako je ovo nepovoljno, onda ja ne znam šta vi očekujete, šta je vama povoljno?

Niti smo pričali o povoljnom, niti smo pričali o nepovoljnom. Pitali smo ko će i pitamo i dalje, jer ovo što smo čuli prethodno nije bio odgovor na naše pitanje, dakle, pitanje i dalje stoji, koje će banke, sa kojim bankama će država napraviti, jer valjda mora država da napravi neki dogovor da daju te kredite i da li će svako ko je zainteresovan za kupovinu stana po ovim uslovima moći dobiti kredit? Da li će biti limitiran zaradom, penzijom, invalidninom?

Dakle, to su ta pitanja na koja mi tražimo odgovor da bismo znali da li će svi zainteresovani ili samo određeni moći ostvariti pravo po ovom zakonu.
Bilo je života na planeti Zemlji pre Vučića, ljudi.

U ovoj sali, ja mislim da, bar 80% ljudi živi u stanovima koje su dobijali besplatno njihovi roditelji, koji su u međuvremenu nekim zakonom bilo dozvoljeno otkupljivani, tako da pustite te priče.

Naravno, ne govorimo mi, ne upoređujemo vremena, nego samo skrećemo pažnju da je bilo sveta na planeti i pre vas, ali nismo dobili odgovor na pitanje - da li će ovi stanovi povoljni da se prodaju po ceni od 400 do 500 evra, u zavisnosti od lokacije, kako je rekla Zorana Mihajlović, danas ili po ceni od 300 do 350 evra kako je rekao Aleksandar Vučić 15. oktobra 2018. godine?

Dakle, apsolutna je istina da je ovo rekao.

Dalje, nismo dobili odgovor na pitanje kada će biti započeti stanovi, 50 hiljada jeftinih stanova za mlade bračne parove. Vučić rekao 4. juna 2018. godine. Tog istog 4. juna 2018. godine Ana Brnabić je rekla da očekuje da će biti završeni do kraja 2019. godine.

Dakle, ako već odgovarate na ono što smo mi ovde pominjali, hajde onda odgovorite na ona pitanja koja bi zaista bila interesantna javnosti, pre svega. Da li imate odgovor na pitanje 5. decembra 2017. godine, takođe Aleksandar Vučić kaže za mlade naučnike i parove stanovi po 450 evra po metru kvadratnom, prvi rezultati za tri godine. Ulazimo u treću godinu, jesmo li blizu tim rezultatima?

Dakle, na ta pitanja, ako već hoćete da se branite, dajte odgovor.
Sada bi ja trebalo da kažem – danas je utorak, iako me niko nije pitao koji je dan.

Niko nije pitao šta je sa stanovima u Vranju, u Nišu, ovi za koje znamo svi da su počeli da se grade. Ministar je rekla da će biti do kraja godine već uručeni neki ključevi itd. O tome nismo pričali. Pitali smo – šta je sa stanovima za mlade bračne parove? Kada će se početi graditi stanovi koje je Vučić obećao 4. juna 2018. godine? Kada će se početi graditi stanovi za mlade naučnike i mlade parove, koje je Vučić obećao 5.12.2017. godine?

Vi, gospođo Mihajlović, niste odgovorili ni na jedno pitanje koje smo mi prepodne postavili. Prvo, vi ste rekli da će cena biti između 400 i 500 evra, a mi smo pitali šta je sa cenom od 300 do 350 evra po kvadratu koje je Vučić obećao 15. oktobra 2018. godine, znači pre manje od godinu dana?

Sad ste nabrajali opet, pa ste rekli Vranje 400 itd. Vi ste kad smo usvajali ovaj zakon rekli Vranje 320 evra. Pamtimo mi nešto, a ostalo je i zapisano. Pustite vi to.

Što se tiče dozvola, rekli ste – sve se gradi sa dozvolama. Moje pitanje je bilo konkretno. Juče se pojavila vest, ako ste odgovorili da to nije tačno, u redu je. Vest se pojavila juče da za neke zgrade u Nišu, koje se grade u okviru ovog projekta, fale neke dozvole. Ako ne fale, u redu. Ja sam samo tražila odgovor.

Pošto ste rekli da kreće gradnja i u Beogradu, pitanje je – na kojoj precizno lokaciji u Beogradu će biti građeni ti stanovi koje očekuju ovi ljudi koji su obuhvaćeni ovim zakonom?
Ne govorimo mi o pojedinačnim slučajevima, govorimo i sistemskim rešenjima, jer pojedinačni slučajevi ne mogu da se rešavaju, a da nisu u okviru ovog zakona ili nekog drugog leks specijalisa, i to vam je valjda svakako jasno zato je ovaj zakon i donet i zato se vrše sad njegove izmene.

Mi i dalje nemamo odgovor na pitanja Vučićević izjava od 4. juna 2018. godine, 5. decembra 2017. godine. Možete vi da pronalazite kakve god hoćete primere, ali nađite da nije tačno ovo što mi tvrdimo.

Gospođa ministar je rekla da razmišljaju u Vladi o svim ovim kategorijama za koje smo mi, kroz svoje amandmane i u raspravi, rekli da treba da budu obuhvaćeni ovim ili ovakvim zakonom, odnosno da im treba omogućiti da reše stambena pitanja pod posebnim, povoljnim uslovima. Mi i dalje mislimo da je to neophodno, a amandmane smo podneli upravo, pošto smo i ranije čuli da Vlada o tome razmišlja i prošle godine kada ste nam predstavljali ovaj zakon koji danas menjamo. Takođe ste rekli da Vlada razmišlja o stanovima pod istim uslovima i za lekare, i za medicinske sestre, i za naučnike, i za istraživače, i za invalide, i za porodice sa više dece, i za porodice sa decom sa posebnim potrebama.

Dakle, rekli smo već, može to i da se proširi, ali mi smo amandmane podneli upravo zato što očekujemo da će Vlada to što razmišlja početi i da realizuje, pa onda da ne bi bilo da moramo da čekamo ponovo da se piše novi leks specijalis ili da se ovaj menja, pa da se opet gubi dragoceno vreme za izgradnju takvih stanova, mi vam zato kažemo da ćete brže doneti zaključak posle toliko dugog razmišljanja ako vas ovde obavežemo zakonom da to treba da radite.
Cela tri minuta mi je trebalo da razmislim kako da vam pomognem na osnovu člana 32. kao jedan od potpredsednika, jer ste stvarno imali malo pre situaciju, tek ste došli tu, zamenili ste kolegu koji je intervenisao po Poslovniku zato što je on valjda prekršio Poslovnik, jer niko drugi nije mogao.

Suština je nešto drugo. Suština je da, nadam se da se to vama neće desiti, da predsedavajući čim se pomene ona tamo neka što je pisala da je u Srebrenici bio genocid, skaču u odbranu, umesto da se interveniše i sa tog mesta i sa ovog i sa svakog mesta u javnosti, da se interveniše svaki put kada neko izgovori da je u Srebrenici bio genocid, da svi skočimo i da na najgori mogući način osudimo svakoga ko tako nešto kaže, nego se lepo obrnula igrica pa sada svi štite tu neku Čongradin, kako se zove, a to što je ona rekla da je u Srebrenici bio genocid, to su svi stavili u neki deseti plan. To je suština i to je nešto što pokušava Srbiji da se nametne.

Znate, malo po malo, doći ćemo u situaciju da će to biti potpuno normalna izjava, kao što je normalno da i sinoć, recimo, na Javnom servisu pokazuju prognozu vremena bez Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao što je normalno da gotovo svi mediji kažu "vlada Kosova", "parlament Kosova", a sve samo zato što nismo svi reagovali svaki put kada se tako nešto kaže.

Zato sada moramo svi reagovati svaki put kada neko kaže da je u Srebrenici bio genocid. Da li je muško, da li je žensko, potpuno je nebitno. Kakve to veze ima, sad kakva je to zaštita, šta su te žene, beli medvedi? Izvinite, ja kao žena takvu zaštitu nikada ne bih tražila, jer je to potpuno besmisleno. Jeste li u politici? Nema veze da li ste muško ili žensko, da li imate ovoliko ili onoliko godina. Jeste li u novinarstvu? Nema veze kog ste pola, koliko imate godina, jeste li profesionalac ili niste? To je suština. Hvala.
Zaista ću veoma kratko. Ne bih rekla ni da je povreda Poslovnika opet član 32.

Vi, gospodine Milićeviću, biste verovatno rekli ovo što ću ja reći, ali prosto niste u prilici da dobijete informaciju zato što trenutno predsedavate, a informacija je sledeća – javljaju nam ljudi sa terena, kažu već postoji i u medijima vest da je u tunelu Manajle četiri centimetara pukao asfalt, dubina je četiri centimetra, da se zatvara jedna traka i da je već tamo problem sa zastojem u saobraćaju sad u sred turističke sezone, pa čisto, možda ministar treba da krene na teren da vidi o čemu se radi, ako će da ide, evo, spremni smo da je pustimo, jer ona je tamo išla, jelte, da završi ono krajem prošle godine. Rekla je Novu godinu će čekati tamo pa je onda vodila celu bulumentu da otvaraju, da se vozikaju tim delom.

Gospođo Mihajlović, žao mi je, ne baš nešto zbog vas, ali žao mi je što se zaista tako nešto desilo sad u sred turističke sezone, u sred tolikog saobraćaja na putevima. Svi smo se radovali da taj autoput funkcioniše, svi smo se radovali kako će se brže prolaziti kroz Srbiju, kako će i naši ljudi brže putovati, kad ono, evo, danas zatvorena jedna traka zbog velikih pukotina dubokih četiri centimetra.