Kamo lepe sreće da taj SSP nikada nisu ratifikovali ni sa Srbijom, SSP nas je zavio u crno i našu privredu i našu poljoprivredu i da je pameti i mudrosti da se odreknemo toga, odnosno da poništimo tu ratifikaciju, mnogo brže bismo razvili poljoprivredu i privredu uopšte u Srbiji.

Ali, eto, potpisan je CEFTA sporazum u vreme vlasti Vojislava Koštunice i mi na ovaj način pomažemo da se prosto podsete i građani, ne samo narodni poslanici ko je sve učestvovao u tome da KiM sve više klizi prema samostalnost. Mi nikada nismo rekli da ste vi najodgovorniji, da ste jedini odgovorni. Mi smo ti koji stalno kažemo da je 14 raznih sporazuma, pojedinačnih potpisao Borko Stefanović, a vama zameramo što ste sve to objedinili u jedan Briselski sporazum, odnosno dva. To je problem.

Dakle, ne mislimo mi da su problemi počeli sa vama, ali smo spremni da vam pomognemo da ih rešimo, rešenja još uvek postoje, načini još uvek postoje, samo treba imati dobru volju i treba se odreći nekih mantri. Jednostavno, EU nek ide svojim putem, mi da idemo svojim putem, da idemo tamo gde ima šanse da pomognemo svom narodu.

Kažete - Srbija pomaže, investira na KiM, mora i treba i u obavezi je i treba još i više. Dakle, i to je jedan od načina da pokazujemo da je KiM sastavni deo Republike Srbije. Ne morate time da se hvalite, nije loše da napomenete, da se čuje, da čuju i ti tzv. prijatelji iz Evrope, nemojte ni od njih to da krijete, da je Srbija i dalje spremna da u svakom smislu, pa i finansijskom pomaže svoj narod na svojoj teritoriji, na KiM.

Što se tiče misije EU na KiM, znamo kako se sve to dešavalo, gospodine Martinoviću, bili smo tada u istoj poslaničkoj grupi, i vi ste bili u Srpskoj radikalnoj stranci. Sećate se da je u Skupštini doneta Rezolucija, da je Vuk Jeremić otišao u Savet bezbednosti UN, da je tamo promenio ono što nije usvojeno u Narodnoj skupštini, kad se vratio rekao je da ga je naterao Boris Tadić. Naravno, u međuvremenu se ispostavilo da su oni bili ista ekipa. Bili su i tada formalno, ali da su radili za nekog drugog tada i jedan i drugi.

Kada je u pitanju KFOR na KiM, vi ponekad kad govorite o tome i o nekim stvarima stiče se utisak kao da vi nama objašnjavate nešto što mi ne znamo. Znamo mi to dobro i upravo zbog tog mi pričamo već mesecima da treba Srbija zvanično da traži vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN i da upravo zato što je KFOR na KiM tražimo da se u misiju KFOR-a uključe ruska i kineska vojska.

Rusija je bila nekada na KiM i upravo zbog takvog odnosa tadašnje vlasti oni su povukli svoje jedinice, jer su shvatili da Srbija tada nije branila KiM, pa onda što bi oni.

Dakle, sada su promenjene okolnosti, verujemo i u srpskoj vlasti, i zato treba da insistirate na onome na šta vas mi upozoravamo i skrećemo pažnju već mesecima. Treba da se oslobodite sujete, ne mislim na vas lično nego na vlast, treba da se oslobodite sujete i kad čujete da vam kažemo nešto što je zaista korisno za državu i za narod, da to onda lepo i prihvatite.

Naravno, od izuzetnog je značaja da naša vojska bude spremna za, ne daj bože, da može da brani naš narod na Kosovu i Metohiji.

Neće biti baš tako.

Ja sam dva puta rekla i još jednom ću ponoviti, postoje informacije da je Đelić suvlasnik "Vansi erporta" koji je kupio naš aerodrom. Da li je to plaćeno delom sredstava od 11 miliona evra koje je Đelić ukrao u Srbiji preko "Meridijan banke"?

Kažete šta imate sa Dinkićem? Ništa, osim što je doveo bin Zajeda, osim što je njegov zamenik, u to vreme su još imali stranku, Suzana Grubješić je bila ministar u jednoj od vaših vlada, osim što je ta Suzana Grubješić i dan danas tamo neki savetnik za nešto evropsko, ne znam ni ja, imate tih na tone.

Dakle, imate i te kako veze. A i da nema tih veza, naše pitanje je - kako je moguće da oni nisu procesuirani? Vi stalno govorite - SNS, Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem, itd. Pustite Aleksandra Vučića, nemojte stalno da se krijete iza njegovog imena. Hajde, kažite nešto - Tužilaštvo, na čelu sa Zagorkom Dolovac, uradilo je to i to. Pustite vi ono što vam niko ne spori. Hajde malo da pričamo o onome što je sporno.

Kako je moguće da vam nije palo na pamet da vi ovde u Narodnoj skupštini pokrenete pitanje, evo, gde nam je izveštaj tužilaštva? Naterali su vas ovi iz Evropske komisije i ovde smo imali razne izveštaje ovih tzv. nezavisnih tela, raspravljali smo o njima, namestili ste to da bude u vreme kada je pola radnog vremena Skupštine pokriveno teniskim mečevima, da se čak ni o tome u javnosti ne čuje, a za vas bi bilo bolje da ste pustili da se o tome govori pred što je moguće širom javnošću. Imamo gore u materijalu izveštaj tužilaštva. Kad ćete da donesete da ovde raspravljamo, ali da posadite ovde Zagorku Dolovac, a ne da pošalje nekog zamenika, pa da onda raspravimo ovo o čemu mi ovde raspravljamo?

Ne znam baš kakve veze ovo poslednje ima sa nam, osim što sam počela svoju diskusiju sa tim da su petooktobarci uništili privredu, ostavili ljude bez posla itd. Ali, to malopre objašnjavanje šta je koncesija i moje kolokvijalno izražavanje, mislim prosto, da nije fer, ne svrstavam se na taj način u tu elitu o kojoj ste govorili. Kolega Martinoviću, ja znam šta ste vi po struci, a znate i vi. Vi, dobro znate da sam ja pravnik koji je pravni fakultet u Sarajevu završila za 3,5 godine sa prosekom 8,7 i nemojte meni objašnjavati šta je koncesija.

Ali, gde je Zagorka Dolovac, to jeste dužni. Kažete – šta mi imao sa Zagorkom Dolovac? Ništa, osim što ste skupštinska većina koja ima pravo da kaže da pošalje sad odavde zahtev, insistiramo da sutra u devet sati ovde bude Zagorka Dolovac i da je narodni poslanici malo protresu i preispitaju šta je ona to radila, šta nije radila, i zbog čega jeste ili nije radila. Znate li da takvu nadležnost ima ova Narodna skupština? Mi, evo tražimo mesecima, godinama, ali, mi nemamo nažalost, trenutno, tu moć da možemo to da uradimo. Vi, možete.

Kažete – što nisam došla na Odbor. Šta ću ja na Odboru. Ja pričam ovde. Što bi ja Odboru pričala sa nekim službenicima iz tužilaštva, iz Veća tužilaca, ne znam ni ko je bio. Mi hoćemo da se ovde razgovara. Na kraju krajeva, ako to obezbedite, ako razgovaramo na taj način sa Zagorkom Dolovac, pa, vi ćete mnogo tog tereta skinuti sa vaše grbače, mnogo toga više nećemo pitati vas, kad nam ona bude dala odgovore, a, to može biti Boga mi, i taj razgovor, možda i razlog da se inicira i njena smena. Jel, sve to imamo pravo, pogotovo vi kao skupštinska većina. Vi, sad mene pitate šta imamo sa Zagorkom Dolovac. Eto, to.

Da podsetim samo, stav SRS je da rasprava u Narodnoj skupštini pred javnošću sa obaveznim prenosom cele rasprave na drugom programu RTS demokratska tekovina koju nikada niko ne sme da se odrekne.

Naš stav je takođe, odbori postoje, zna se zašto formalno postoje. Mi mislimo i nikada to nismo krili da suštinska je glavna rasprava treba da se vodi upravo ovde pred javnošću Srbije. To je razlog zašto smo razgovarali sa predstavnicima Državnog veća tužilaca ovde, a zašto nismo hteli da pravimo čampras divan tamo negde na odboru. To je naš stav i uvek će tako biti, nikada to nismo krili.

Što se tiče tog tvita i tog kako se zove, Todorića, razumem ja zašto ste vi pomenuli, zato što hoćete malo sad o tome da pričate i nemam ništa protiv, ali ne razumem zašto je tu u kontekstu razgovora sa nama. Srpska radikalna stranka nikada nije bila elitistička stranka. Srpska radikalna stranka je stranka koja se uvek dičila tim da sve što ima u Srbiji ima i u našoj stranci. Nikada se nismo stideli nijednog člana. Nikada se nismo stideli nijednog birača, ne kažem da vi to radite, ali sada govorim u ime SRS.

Slažem se da su ovim trenutno praznim klupama sedeli ljudi, većina njih koji su imali te fašističke stavove, vrlo često ne samo kada su u pitanju Vučić i naprednjaci, već kad su u pitanju srpski radikali. Oni su ti koji su procenjivali da oni misle da Šešelj ne može biti poslanik, da ja ne mogu biti potpredsednik Narodne skupštine, da su radikali ovakvi i onakvi, da smo mi tamo negde ne znam šta radili i oni su se zalagali.

Ovde sede ljudi, trebalo bi da sede, ljudi koji su tražili da se SRS briše iz evidencije, kako oni kažu da se ugasi. I mi to znamo, i gde ćete fašističkiji stav o tome. Mi to znamo, oni to jesu, ali samo onda da budemo realni, mnogo pre su počeli na taj način nas da označavaju, sada se ne takmičimo, ali govorimo o istim ljudima.

Hvala.

Opet zamena teza. Mi ovde govorimo o nečem drugom. Mi ne govorimo o zapadnom svetu, kako kaže kolega, u smislu pojedinačnih država. Govorimo o putu ka EU, za koji mi u SRS mislimo da nije dobar, da nije dobar za Srbiju, da nije dobar za naš narod i mi to ponavljamo. Mislim da je svakom jasno da smo mi politička partija koja je apsolutno protiv ulaska Srbije u EU. To svakako ne znači da ne može da se ekonomski sarađuje sa nekim zemljama sa kojima postoji interes, obostrani, naravno.

Što se tiče stava SAD, o kojem ovde govorimo, odnosno o kojem je kolega govorio, od kada je predsednik SAD Donald Tramp, mi nikada nismo čuli zvaničan stav Amerike o Kosovu i Metohiji. Za nas to što priča taj Skot, za nas to nije stav Amerike. Evo, on se i danas oglasio da podrži ove svoje koje je najpre ubacio, pa sad ih naterao da izađu iz Narodne skupštine, da podržava ovu Čongradin, kako se zove, da on procenjuje ko treba da se pokaje, ko ne treba da se pokaje. Zaista je sramota, toliko puta je uvredio državu Srbiju i sve građane Srbije taj Kajl Skot i prosto je neverovatno da mi i dalje trpimo i da ne kažemo – iš, bre više, dosta tebe, dosta tvog bezobrazluka.

Znate, kad se takve stvari vide, onda se zaista pitamo gde je ozbiljnost države? Vi pričate o ozbiljnosti države, a jedan Kajl Skot sebi dozvoljava, i ovde mu se to toleriše, da napada koga god hoće i kad god hoće, da obilazi decu našu, da im priča da je Kosovo republika, da u Vladi Srbije to kaže, da po tviteru piše šta mu padne napamet, da u „Danasu“, na „N1“ i ostalim tim medijima antisrpskim, može da kaže šta god hoće i onda mi kao sad imamo mišljenje Skotovo i to mišljenje nekom nešto znači. Ne, naravno, ne znači.

Što se tiče stava prema Kosovu i Metohiji, mi i dalje tvrdimo mora na drugi način, čvršća još saradnja sa Ruskom Federacijom da se uspostavi i sa Kinom i ponavljamo, mora se insistirati i verujemo da bi, kada bismo mi to tražili, da bismo to i dobili, da se problem rešavanja Kosova i Metohije vrati u Savet bezbednosti UN. A to da mi ne dobijemo ništa, da mi izgubimo sve, to ja mantra koja vodi ka podeli Kosova, protiv koje je SRS i protiv koje je Ustav Republike Srbije.

Da li će ovaj režim izdati Kosovo i Metohiju, to ćemo tek da vidimo. Mi iskreno želimo da se to ne desi, zato što mislimo da treba učiniti sve da Kosovo i Metohija ostane u sastavu Republike Srbije, onako kako je napisano u Ustavu Republike Srbije.

Ova diskusija od malopre stvarno je zasluživala da bude prekinuta, kolega Arsiću, ali nema veze, ne intervenišem po Poslovniku. Bilo je tu zaista i dosta bezobrazluka i licemerja i bezobzirnosti. Ko će gde da živi i prozivanje da narod čuje, idi ti Nataša živi u Peći, idi ti Vjerice u Prištinu, pa idi ti Martinoviću u Ćupriju, bar tamo imaš radno mesto. Ovo je zaista nešto što je neverovatno i što sami hoćete da idemo u jednu raspravu koju sasvim sigurno ne želite.

Kada vam neko postavi pitanje ili kad uopšte govorite, onda kažete mi treba da gledamo u budućnost, mi treba da prošlost ostavimo iza sebe, a onda ovde pričate kakve je ultimatume dobijao Nikola Pašić u vreme kada je bilo izvesno da će izbiti rat, što sada valjda nije slučaj, u upoređujete dok austrougarskog ambasadora sa ovom skotinom, koji se ruga sa srpskim narodom, koji se ruga danas sa Nikolom Teslom, pročitajte mu tvit pa vidite, da bi zaštitio onu Čongadin, kako se zove, i list "Danas" i ostale antisrpske medije.

Nemojte, gospodine Martinoviću, vi znate istoriju, i to nije sporno, ali nemojte da mešate babe i žabe. Nikada nismo rekli da vi iznosite neke neistinite podatke iz istorije. Nije to sporno, ali ne možete upoređivati zaista vreme Austrougarske i ovo sad vreme i vreme austrougarskog ambasadora i vreme ovog koji više ne zaslužuje ni ime da mu se pomene. Jedino ne znam kada ćete ga oterati iz Srbije.

Evo zbog čega je nemoguće upoređivati vreme Nikole Pašića i ovo sadašnje. Tadašnji ambasador Austrougarske dolazio je Nikoli Pašiću i vi to dobro znate, sa zvaničnim stavom Austrougarske, a ovo što radi ovde Kajl Skot sigurno nije, nemoguće je da bi zvanični stav ijedne države mogao biti.

Da li vi mislite da je on dobio sinoć depešu da zaštiti Čongradin, Snežanu Čongradin? Ne znam ni ime da joj zapamtim. Da li mislite da je on dobio takvu depešu? Nije. Da li je on dobio depešu da piše na „tviteru“ da vređa Nikolu Teslu? Nije. Znači, ne može se upoređivati njegova neozbiljnost i njegov bezobrazluk, bez obzira što su nam tada objavili rat, ali je bio ozbiljniji odnos.

Nemojte gospodine Martinoviću da branite, da kažete ne možete vi oterati Skota, ne možete vi oterati ambasadora. Problem sa Skotom, sa njegovom ambasadom, sa Britanskom ambasadom je problem o kojem mi govorimo već godinama. I mi tvrdimo da oni rade protiv države Srbije. I mi tvrdimo da oni vrbuju određene ministre. Vi ste skakali, hteli da se bijete sa nama odavde kada smo mi to govorili.

Pre sedam dana je Aleksandar Vučić objavio u svom intervju, rekao da neki ministri ne rade za Srbiju, nego da rade po nalozima stranih ambasada. Je li tako? Tako je. Nemojte da se suprotstavljate rođenom predsedniku. To jeste činjenica, kao što je činjenica da taj Kajl Skot podgreva i ove što prozivaju vas, iz ovih antidržavnih i antisrpskih medija i što crtaju vaše karikature i onako kako ste rekli – zamislite, imamo jednu zajedničku, to sve radi taj Kajl Skot.

On im daje pare, on preko tih novina, vi kažete ruši državu, ruši Vučića, mi kažemo svako ko radi nešto protiv države Srbije, automatski radi i protiv srpskog naroda. I normalno je da radi protiv onoga ko je na vlasti. To je sada Vučić i da, rade protiv Vučića. Sada će neko da nas optuži da mi branimo Vučića. Ne, mi samo ne poistovećujemo Vučića i Srbiju, niti bilo koga i Srbiju, nego se zalažemo za to da svi zajedno sačuvamo i ugled države Srbije, barem mi koji ovde sedimo i da učinimo sve da sačuvamo i teritorijalni integritet i da sačuvamo Ustav Republike Srbije, a da ne dozvolimo da nam se Kajl Skot smeje u lice. Toliko.

Normalno je da mi i vi imamo različite stavove po mnogim stvarima, kao što mislim da je normalno da ne bi trebalo da imamo različite stavove kada je u pitanju nacionalni i državni interes, ali ja bih vas zamolila da ne pokušavate da pravite od mene neznalicu.

Nemojte da objašnjavate kako se šalje ambasador, kako se prima ambasador, kako može da mu se otkaže gostoprimstvo, vi to sve to dobro znate, ali znam i ja. Naravno da je jasno da jedna velika sila, odnos prema jednoj velikoj sili ne može biti isti kao prema nekoj državi istog ranga ili manjoj itd. ali vi takođe znate šta sve ide iz Srbije depešama prema sedištima zemalja koje imaju ovde ambasadore.

Znate dobro, više puta smo ovde govorili kakve su sve depeše odlazile od ambasadora u vezi za delovanjem Vuka Jeremića, Borisa Tadića, Borka Stefanovića i te bulumente. Zato je mnogo važno da nemamo tako otvorenog neprijatelja i prijatelja ovih šetača, takođe otvorenog i tako antisrpskog ambasadora kakav je Skot, zato što on odavde šalje sliku, ne to što je objavio u „Danasu“ i na „tviteru“ svoj tvit, on odavde šalje depeše o ponašanju određenih političara, i vas i nas i predsednika države i svih.

Između ostalog i to je jedan od segmenata na osnovu čega se stvara slika o stanju u jednoj državi. Zato ne smemo štiti toga Kajla Skota, neka je 150 puta iz SAD. Ne smemo, vređa nas, ponižava nas, vređa državu, on vam vređa predsednika države, vređa sve što je srpsko. Za njega su samo dobri ovi što ne vole Srbiju i on njih podržava, on je za „Žene u crnom“, on je za te, što reče ova novinarka, ta elita kako je ona nazvala, mogu svi stati nažalost, ona kaže u jedan autobus, ja se iskreno nadam da će uskoro spasti na samo jedan kombi, ali opet će taj kombi da vozi Skot.

Evo, sada smo se izgleda razumeli ko je Kajl Skot i nismo mi uopšte opterećeni tim imenom, ni tim likom da bismo mi o njemu toliko govorili. Ali, zaista je radio neke nedopustive stvari, sećate se samo kada je bila vojna parada, kad se on pobunio šta će general Lazarević na paradi. Dakle, s kojim pravom, vi kažete ne možemo ni vi, ni ja da ga sklonimo. Da li je neko iz države pokušao da napiše depešu prema Stejt departmentu da kaže kako se ponaša njihov činovnik ovde? Nije, naravno.

U pravu ste što se tiče svih ovih „skotova“ koje ste pominjali, koji jesu zlo za državu Srbiju, ali je veliki problem što je taj Skot svima njima nadređeni, što taj Skot njima daje pare, što je Skot njih doveo, sećate se, mi to pričamo tri i po godine…

(Narodni poslanik, Aleksandar Martinović, dobacuje.)

Imaju, neki od njih imaju više od Skota, slažem se.

Ali, recimo, kada ste poslušali Skota, što vam je strašna greška, pa ste u parlament uveli Boška, Sandu, više ne znam ko je sve bio, ovog Aleksića što je prodao stranku, i oni su upravo ti koje je Skot, da li je vama sad jasno, da je njih Skot na silu uveo u Narodnu skupštinu da bi oni po njegovom nalogu pravili haos u Narodnoj skupštini? Da li postoji neko kome to nije jasno?

Dakle, oni su „skotovi“ od početka, „skotovi“ su i danas dan i biće dotle dok im on ne kaže – sad uđite, sad izađite, oni su kod njega na povocu, što je Zoran Krasić znao da kaže, dovoljno je da Skot kaže – k nozi, i oni će da pritrče. Mi zato moramo otvoreno da govorimo i o njemu i o njima. Treba ovaj narod da zna zašto se neki ljudi u Srbiji ponašaju tako kako se ponašaju, potpuno izdajnički u odnosu na državu i na nacionalne interese i Boško Obradović, i Vuk Jeremić, i Dragan Đilas. Ako mi to narodu ne kažemo, ne znam ko će, to nam je pre svega sveta dužnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, u najavi današnjeg dnevnog reda opet imamo tako neke kao epohalne predloge zakona, što to svakako nije tačno. Ovo je najviše podsećalo na ono kad je najavljivan onaj lex specialis o „švajcarcima“ i, evo, dobro znate da problemi tih kredita nisu rešeni onim zakonom i neće biti. O tome smo tada govorili i ispostavilo se da smo u pravu i nismo srećni zbog toga.

Nismo srećni nikada kada se ispostavi da smo u pravu, kada se, u stvari, pokaže da ono što se ovde donosi u formi nekog zakona nije u interesu građana Srbije, odnosno može formalno da izgleda da jeste, ali suštinski ne znači baš ništa. Tako je i sa ovim predlogom zakona, sa ovim velikim naslovom, a odnosi se skraćeno na rok za vraćanje stare devizne štednje. Ovde stvarno nema nikakve logike, vi ste u obrazloženju, doduše, rekli - pomeranje rokova je posledica nemogućnosti da štediše pribave dokumentaciju od nadležnih institucija u bivšim republikama do 23. juna 2019. godine i steknu pravo na isplatu stare devizne štednje. Dakle, ovaj rok 23. jun 2019. godine je već prošao i ako gledamo formalno-pravno oni su to pravo već izgubili.

Dalje, šta uopšte znači ovaj član 5? Šta oni dobijaju tim? Obaveze prema licima, sad citiram taj član, prema licima kojima se po odredbama ovog zakona prizna pravo na isplatu devizne štednje izvršavaju se bilo je u 10, a sada u osam jednakih polugodišnjih rata, eto to jeste prednost, koje dospevaju, sad pazite, svako 31. avgusta i 28. februara, počev od 31. avgusta 2019. i zaključno sa 29. februarom 2024. godine, tako je bilo, a sada je, počev od 28. februara i 31. avgusta, počev od 28. februara 2020. godine i zaključno sa 31. avgustom 2023. godine. Znači, ovaj rok se skraćuje, a vi zakon donosite da biste im produžili rok za pribavljanje dokumentacije.

Ovo, prosto, pravnički nema nikakve logike, a i, znate, ako se ovde postupa na osnovu odluke ovog suda u Strazburu onda bi trebalo onaj ko se obratio sudu u Strazburu da je valjda pripremio dokumentaciju. Na osnovu čega su mu uopšte u Strazburu sudili, ako nije imao potrebnu dokumentaciju. Što bismo ga mi sad čekali naknadno i produžavali mu rok, ako je već zakonom utvrđen rok u kojem moraju pribaviti određenu dokumentaciju?

Znate, kada se govori i o staroj deviznoj štednji i kada se govori o bankama, nezaobilazno je da se malo podsetimo na ono što se dešavalo sa našim srpskim bankama i sa činjenicom da mi već 20 godina, skoro, u Srbiji imamo strane banke, koje u Srbiji posluju po mnogo nepovoljnijim uslovima i za građane i za pravna lica, nego što to rade u svojim državama i faktički one samo imaju naziv banaka iz tih država gde su im te matične banke, a u suštini one se ovde ponašaju potpuno drugačije nego što je to igde u svetu moguće.

Kako je došlo do toga? Mi ne smemo nikada zaboraviti, dokle god Labus, Dinkić, Đelić i ekipa ne odu u zatvor zbog gašenja srpskih banaka koje još uvek nisu faktički ugašene, koje još uvek imaju, i to Siniša Mali, ministar, sigurno zna, određena sredstva deponovana i dokle god oni zbog toga ne odu u zatvor mi nećemo prestati da pričamo o tome.

Mi, za razliku od vlasti, nećemo samo da kažemo – evo, ovaj je kriv za ovo, onaj je kriv za ono, a ti svi krivci šetaju i dalje oplođavaju svoj kapital i dalje svaki dan sve bogatiji, i dalje uz vlast ili direktno ili indirektno i baš ih briga za ono što su uradili Srbiji i što su uradili narodu u Srbiji.

Sećamo se svi kada su počele sa gašenjem tih banaka, Dinkić je tu bio, onako, na čelu kolone, pa su onda ljudi zaposleni u bankama, a najviše je inače u bankama zaposleno žena i onda su te žene, zimski period je bio, onda su te žene izašle da protestuju, izlazile ispred banaka, ispred Službe društvenog knjigovodstva, koja je tada takođe ukinuta, da protestuju protiv ukidanja banaka.

Onda, znate, moć medijskog spina, šta se desilo? Sve novine su tih dana objavljivale, jer žene su bile u bundama, s tim što u to vreme bunde nisu bile statusni simbol, tada skoro svaka zaposlena žena koja je odlazila na godišnji odmor na primer u Grčku vraćala se sa bundom i to uopšte niti je bilo preskupo, niti je značilo da ima ne znam koliko para ako nosi tu neku najobičniju bundu, ali medijski je to predstavljeno kao – bundašice se bune protiv vlasti, bundašice štrajkuju. Onda, znate, kako je to ušlo ljudima u uši, tako da niko više nije imao empatiju i nije se osećao sa tim zaposlenima u bankama, naprotiv, tada su obični ljudi, ovako kad sretnete nekog na ulici, kaže, šta se one u bundama bune i neka su i treba da dobiju otkaz, kad vide kako je nama.

Dakle, to je urađeno tako lepo, takva manipulacija medijska je bila da je ostalo maltene bez ikakve ozbiljne reakcije to što su pogašene naše banke. Onda šta se dešava sa dovođenjem ovih banaka koje su između ostalog proizvele i švajcarce i tako dalje, to je zaista poseban problem i koliko god o tome da govorimo, nikada nije dovoljno i ponavljamo neće biti dovoljno dok akteri ne odu u zatvor.

Sećate se svi kada je tada Đinđić otvarao Nacionalnu štedionicu pa on ubacivao, davao tamo neki prvi dinar ili tako nešto. Pa, kad je otkriveno da je to velika prevara, onda je on rekao da nije znao da je to privatna banka već je stvarno mislio, eto, Dinkić ga ubedio da je to zaista nacionalna štedionica zato što se zvala Nacionalna štedionica. Svašta je bilo u ovoj zemlji Srbiji i svašta je ovaj narod preživeo, ali bogu hvala preživećemo šta god se bude dešavalo, ali evo, daj bože da bude zaista i konačno nešto i bolje. Ali, teško, od ovakvih zakona da mi možemo očekivati bog zna šta bolje. Siniša Mali, ministar je najavio da će već na jesen da bude, odnosno da će ponuditi ovde zakone iz poreske politike, da će biti ozbiljne reforme i mi zaista očekujemo da to tako i bude, jer svesni ste vi gospodine ministre, i govorili smo o tome više puta, ovde i kada te učestvovali u raspravi koliko je problema u poreskoj upravi, u naplati poreza.

Ova Konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u poreskim pitanjima neće pomoći. Dobro je rekla koleginica Nataša Jovanović što je sve okvir, ali svaka država ima svoje specifičnosti. Evo, na primer, da li postoji i u jednoj zemlji u svetu da se naplaćuje PDV za struju koja nije potrošena.

Znate, kako se to dešava? Imate neku negde kuću, vikendicu, porodičnu kuću koju obilazite dva puta godišnje, dakle, niko ne uključi nijednu sijalicu, dobijate račun od 750 dinara i piše da je to PDV. Kako li je izračunato da je baš toliko? Na osnovu čega? Koja je to pretpostavljena potrošnja? A potrošnja je nula. Na onom računu piše potrošnja nula, i PDV 750 dinara. Dakle, džabe 150 hiljada konvencija te naše anomalije očigledno niko ne želi da ispravi, neću da kažem da to niko ne zna ili da to niko ne može. Jednostavno niko ne želi zato što nikome nije stalo da se stvarno uradi nešto u interesu građana Srbije.

Znate li vi koliko ima takvih ljudi koliko se takvih ljudi žali, uglavnom se žale lokalnoj samoupravi. Naravno, ne može svako znati ko je nadležan za koji problem ali ljudi nekako podrazumevaju da idu u svoju opštinu za sve ono što ih muči. Ali ako u jednu opštinu dođe 20 ljudi sa takvim problemom, pa ako onaj tamo službenik ne zna kako se to desilo, valjda mu je dužnost i poslovna i moralna i kakva god hoćete da ode u tu elektro distribuciju u tom svom mestu pa da se raspita, pa da sazna, pa možda može da objasni ljudima, onda odatle da ide jedan dopis prema ministarstvu finansija da vidimo kako recimo taj problem da se reši.

Naravno, ne može svako znati ko je nadležan za koji problem ali ljudi nekako podrazumevaju da idu u svoju opštinu za sve ono što ih muči. Ali ako u jednu opštinu dođe 20 ljudi sa takvim problemom, pa ako onaj tamo službenik ne zna kako se to desilo, valjda mu je dužnost i poslovna i moralna i kakva god hoćete da ode u tu elektro distribuciju u tom svom mestu pa da se raspita, pa da sazna, pa možda može da objasni ljudima, onda odatle da ide jedan dopis prema ministarstvu finansija da vidimo kako recimo taj problem da se reši.

Da li će ova Konvencija da vas ubedi da konačno treba da se u Srbiji oporezuju na određen način estradne ličnosti, sportisti koji faktički najviše zarađuju? Naravno ja niti želim da pomenem ni jedno ime, niti ću pomenuti, niti imam išta protiv tih ljudi, ali prosto ako neko zarađuje neke veće pare, onda treba i da se plati porez. A te pare ti ljudi ne zarađuju tajno, dakle imate plakate tu i tu gostuje taj i taj, ulaznica toliko i toliko. Zna se koliko ima mesta, sala u kojoj neko nastupa, ali oni su uglavnom prijavljeni u nekim zemljama po inostranstvu, tamo plaćaju porez, a ovde niko ništa ne plaća.

Dakle, morate rešiti te neke bitne stvari. Onda ovde malopre kolega priča kako su nastali tajkuni, kako je Mišković u privatizacijama postao tajkun. Pa nije Mišković kriv, nije kriv ni onaj Kole Kostić, što je za jedan evro kupio šećeranu. Nije on uplatio jedan evro i otišao u šećeranu i rekao dobar dan, ja sam vaš gazda, ja vas kupio. Niti je Mišković na taj način vršio privatizaciju, niti je bilo ko ko je vršio privatizacije odgovoran, bar ne u onoj meri u koliko su odgovorni oni koji su bili funkcioneri, visoki državni funkcioneri koji su dozvolili takve korupcionaške poslove.

I opet ponavljamo, dokle god ne budu pred zakonom krivično odgovarali, uverena sam da ima elemenata i osuđenih, ali poštujem prezunkciju nevinosti, dakle god ne bude krivičnih procesa protiv Dinkića, Labusa, Vlahovića, Tadića, Cvetkovića, Đilasa i svih ostalih koji su učestvovali u tome mi ne možemo rešiti ove startne probleme. Ne može se preskočiti cela jedna epoha da se podvuče crta pa da se ide dalje. Ne može tako.

Vi stalno govorite da ste država kontinuiteta, vlast kontinuiteta, država naravno ima kontinuitet, da ste vi vlast kontinuiteta sa onom prethodnom vlašću. To govorite kada vama odgovara, a kada vam ne odgovara, onda pričate ko je sve odgovoran i onda govorite ovo su recidivi prošlosti itd. Ako su recidivi prošlosti raščistimo s njima, raščistite, angažujte nadležne organe i da vidimo jednom na delu i Zagorku Dolovac, i da vidimo na delu i službe bezbednosti policije, itd, u ovom smislu da vidimo ko je to najodgovorniji i koliko je, zapravo, država Srbija izgubila novca u tim privatizacijama. Gde su te pare otišle? Koliko je tu poreza sakriveno? Koliko je para oprano? Dakle, puno ima tih problema koje mi ne možemo rešiti samo političkom pričom, mi zato što vas pozivamo da treba konačno da odgovaraju, a vi zato što kažete, nije vama lako ministre, vi zatekli ne znam šta. Tačno. Zatečeno je svašta, ali ne može se krenuti dalje dok se ne raščisti sa onim što je zatečeno. Hvala.

Nije lepo da kolega malo pre kaže da mi ništa nismo razumeli. Mi odlično razumemo. Mi možemo politički da se ne slažemo, ali ne treba da se vređamo.

Insistiramo na tome i nemamo na to da odgovor, da za finansijsku i privrednu propast države Srbije od 2000. godine treba da odgovaraju dosmanlije, treba da odgovaraju perjanice tog režima, i Dinkić i Labus i Vlahović i Đelić, nismo ga izostavili, i bilo ko drugi.

Ako to isto kaže i Zoran Živković i Marko Marković i Janko Janković, to ne znači da mi mislimo isto po nekim drugim pitanjima. Ne možemo mi sad ako Živković kaže da je taj Bugarin ulagao pare u fondaciju "Dragice Nikolić", da mi kažemo - ju, mi sad nećemo, jer je on rekao. Šta nas briga ko kaže. Mi imamo svoje podatke i govorimo ono što mi mislimo da treba da kažemo.

Takođe, da brani neko lik i delo Miroslava Miškovića, nemojte da menjate teze. Dakle, ono što tvrdimo mi, srpski radikali, ne može se tajkun stvoriti sam. Tajkun se stvara tako što je u korupcionaškoj aferi sa najvišim državnim funkcionerima. I ne može odgovarati Miroslav Mišković i ovaj Kostić, koji inače ne odgovara zato što je blizak ovom režimu, pojedinim ljudima, i ne mogu oni sami odgovarati, jer oni nisu napravili korupcionašku aferu zato što su oni hteli. Oni jesu hteli, ali su im to omogućili pre svega, kad je u pitanju Mišković, od Borisa Tadića, Đelića, opet Dinkića, opet Labusa, Vlahovića. To je ekipa koja mora da se pomene svaki put kad se puta o korupciji. I to nema nikakve veze sa odbranom nečijeg lika i dela, i ne znam uopšte ni šta vam znači ta kovanica.

Trebalo bi da imam duplu repliku zbog ovog poslednjeg pominjanja, ali neću tu da repliciram.

Gospodo iz Agencije, videli ste na osnovu dosadašnjih rasprava, a govorili su poslanici vlasti, koliko zapravo postoji problema i koliko je korupcija u Srbiji prisutna. Naravno, poslanici vlasti su govorili o onom što je bilo do 2012. godine, i o tome ko je i ko nije odgovarao zbog očigledne ili dokazane ili pretpostavljene neke korupcionaške afere, ali nažalost i tu je kontinuitet one ondašnje i sadašnje vlasti.

Ništa manje problema u toj oblasti nema ni danas. Vi, zaista imate velike obaveze i ozbiljne poslove, ali sa druge strane, vi ste kao i sva ova regulatorna tela o kojima smo mi raspravljali u prethodnih nekih pet, šest dana, vi suštinski nemate nikakvu ulogu, zato što vi suštinski ne možete da uradite ništa. Mi smo i nedavno menjali zakon koji reguliše vaš rad, ali opet niste dobili neke ingerencije koje bi trebalo da dobije neko ko je zadužen da se bavi nekim određenim poslom. Ovde je u pitanju korupcija, vi se mnogo više bavite korupcijom da kažem, možda i manjeg ranga kada su u pitanju političari nego onom pravom koja zaista jeste ozbiljna, gde je ozbiljno potencijalno oštećen budžet Republike Srbije. Ja sam zato i reagovala na ovo što je gospodin Marinković rekao, kada je pominjao „Behtel“. U redu je kolega Marinkoviću, vi ste, čini mi se, nedvosmisleno rekli da nas, srpske radikale apsolutno razdvajate od ovih tamo šetača koji, takođe govore o tome.

Ali, mi smo taj „Behtel“ već nekoliko meseci ili od prošle godine, u stvari stavili u prvi plan zato što nam je to primer kako se iz državnog budžeta uzimaju pare, kako je posao koji vredi 500 miliona evra, plaćen 800 miliona evra, a radi se o delu Borovskog koridora i mi pokušavamo, evo, govorim ovde javno, pozivamo javnog tužioca i sad koristim ovu priliku i repliku, evo da pozovem i vas. Dajte jednom da se to raščisti. Nama neki poslanici vlasti kažu - nije zaključen ugovor i niko ne garantuje da će biti zaključen ugovor sa „Behtelom“, a inače je donet leks specijalis da će taj ugovor biti zaključen bez javnih nabavki, što je po nama zaista mnogo strašno.

Ali, dajte, evo vi budite ti koji ćete završiti tu priču sa „Behtelom“ nadležnost imate i obavestite javnost i nas, narodne poslanike i da jednom, zaista stavimo tačku, da vidimo da li je tih 300 miliona evra za koji mi u SRS tvrdimo otišlo iz budžeta preko Skota, Zorane, u "Behtel" ili ko zna gde ili to ili naši podaci nisu precizni i tačni.

Eto, to je osnovni razlog, naravno kolege iz SRS će govoriti detaljno i o vašem izveštaju i o svemu što su naši stavovi, ali ovo mi je bila prilika, zato sam i tražila repliku. Evo, molim vas, sad verovatno ne možete da odgovorite, ali radite na ovome. Hvala.

Nisam se prijavila zato što smo očekivali da će Zaštitnik građana da kaže nešto o svom izveštaju, ali u svakom slučaju mi izveštaj imamo ispred sebe, i bez tog nekog uvodnog izlaganja spremni smo da govorimo o njemu.

Stav SRS kada su u pitanju regulatorna tela je opštepoznat i mi ne verujemo u nezavisnost tih organa i uvereni smo da drugi državni organi treba da rade svoja posao, bez ovih pomoćnih organa, ali kada je u pitanju Zaštitnik građana, moramo da poštujemo Ustav, jer je to jedina tzv. nezavisna institucija koja je predviđena Ustavom Republike Srbije i zato na taj način i gledamo na ovaj državni organ. Ali, upravo zato što je Zaštitnik građana predviđen Ustavom Republike Srbije, obavezuje ga više nego druge da vodi računa o interesima države Srbije i o Ustavu Republike Srbije.

U ovom izveštaju smo imali priliku da vidimo, onako prilično detaljno napisano, i čime se Zaštitnik građana bavio i šta je urađeno do sada, šta se planira itd. Ima tu nekih stvari dobro što su rađene, ali ima mnogo važnijih stvari za državu o kojima se, po mišljenju SRS, Zaštitnik građana nije bavio ili bar nije bavio u dovoljnoj meri i mi zapravo o tome želimo da govorimo.

Zašto sam uopšte počela ovo sa tim našim neverovanjem u nezavisnost tih organa? Možda je jedan od najboljih primera upravo prethodni Zaštitnik građana, koji je zapravo bio političar, koji još je bio i Zaštitnik građana, već je bio u kampanji za predsedničke izbore. Vi, gospodine Pašaliću, za sada, bar u javnosti, niste pokazali takve aspiracije i čuvajte se da tako ostane i do kraja. Ako želite i ako budete želeli da se bavite politikom, onda lepo podnesite ostavku, pa čekajte da neko vreme prođe, pa uđite u politiku. Dakle, nemamo tu vrstu primedbi.

Ovde ste već na početku u uvom uvodnom delu Izveštaja rekli da je naredni korak vaš usvajanje, odnosno predlaganje, pretpostavljam, jer usvajanje je u Narodnoj skupštini, izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana. Zaista, ako ta funkcija mora da postoji, a mora, zato što je propisana Ustavom, zaista treba da se menja zakon i da ono što vi radite mora da ima da neko ko ne poštuje to mora da snosi i određene posledice, jer ovako se sve svodi, vi ili radili ili ne radili, ništa se ne dešava nekome ko ne poštuje neki nalog Zaštitnika građana, a to nije dobro, onda ste vi tu samo formalni i onda vaše postojanje ne znači ništa.

Ono što se nama ne dopada je to što ste rekli da ste inicirali formiranje mreže ombudsmana Balkana, radi boljeg povezivanja institucija ombudsmana u državama regiona. Mi srpski radikali želimo da skrenemo pažnju i javnosti i svim državnim organima, i to radimo redovno, da se svi okanete te floskule Zapadnog Balkana, država regiona itd, mi smo država Srbija, jedna od država u Evropi. Ovo je nešto što se nameće, taj Zapadni Balkan, države regiona, to je nešto što se nameće sa Zapada, da bi polako ušlo, evo, i u vaš izveštaj kao državnog organa, i to rade i ministri, jednostavno da to uđe, da kažem, i u uši naroda, a suština je da se zapravo pokuša formirati ta neka grupa država, otprilike to je SFRJ, ali još gore od toga je što su te države planirane da postanu članovi NATO i onda kad se spoje jednom u taj neki formalno Zapadni Balkan ili države regiona, kako vi kažete, onda to ide ka tom putu i mi zato ne želimo da se uopšte koristi taj termin. Vi kao Zaštitnik možete da sarađujete sa zaštitnikom ove ili one države, ali izbegavajte ovo, nemojte da radite nešto što će biti štetno.

Kad smo već kod, kako vi rekoste, formiranja te mreže ombudsmana Balkana, nismo videli da li ste i šta ste preduzeli kada su u pitanju ljudska prava Srba u sadašnjoj Hrvatskoj i još čini mi se najteži položaj Srba u Crnoj Gori. Tu očekujemo da vi kao neko čiju je funkciju Ustav predvideo, a skupštinska većina vas birala, očekujemo vaše određene aktivnosti, ako treba usmerene nekim vašim predlogom i ka Vladi i ka predsedniku države i ka ombudsmanima u ovim državama. U svakom slučaju, svaki državni organ mora da se bavi i tim.

Vi ste ovde još pomenuli da pritužbe građana, ovo je kraj vašeg uvodnog dela, u najvećem broju govore o povredi prava u oblasti rada Poreske uprave, nezakonitog rada izvršitelja i neefikasnoj sudskoj upravi. Mi se zalažemo da Zaštitnik građana dobije ovlašćenja da može da štiti građane od svakog nivoa vlasti, od predsednika Republike do mesne zajednice, ili obrnuto. Dakle, morate imati takve ingerencije i očekujemo u tim vašim izmenama Predloga zakona, da će tako nešto i biti predviđeno, jer bez toga, opet ponavljam, ne treba nam Zaštitnik građana koji će reda radi sedeti u kabinetu, imati neke ljude, primati platu, a od koga građani nemaju nikakve koristi. Ovo nema veze sa onim ko je Zaštitnik građana, nego generalno sa funkcijom.

Ne znam da li vi znate, recimo, kažete da imate najviše primedbi, između ostalog, na nezakonit rad izvršitelja. Srpska radikalna stranka od maja vodi akciju i prikupljamo potpise za peticiju o ukidanju javnih izvršitelja. Namera nam je da za jesenje redovno zasedanje predložimo Narodnoj skupštini predlog novog zakona o izvršenju i obezbeđenju, gde neće biti moguće da javni izvršitelji uopšte rade ovaj posao, a pogotovo ne na ovaj način. Bilo bi logično, kad ste već imali ove primedbe, da ste se kao Zaštitnik građana na tu temu izjasnili, da ste održali konferenciju, da ste rekli da smo i mi očigledno ponukani tim što je veliki broj građana nezadovoljan, da i vi dobijate takve primedbe i da vi kao Zaštitnik podržavate jednu takvu akciju. To što smo mi trenutno stranka u opoziciji vama ne smeta da reagujete u interesu građana, a pogotovo što i sami kažete da taj problem imate.

Isto tako, reakcija na Zaštitnika građana na notare. Da li vi mislite, kao Zaštitnik građana, da je normalno da su sve overe potpisa uzete iz ingerencija sudova i lokalnih samouprava i da su prebačene nekim notarima kojih prvo nema u svakoj opštini, pa onda opština koja nema notara može potpise da overava i u opštini i u sudu, a ona koja ima, građani moraju da overavaju sve tamo za neuporedivo veću količinu novca nego što je to kod notara. Da li vi mislite da je normalno da potpise pred svake izbore treba da overavaju notari ili to može da se vrati u ingerenciju lokalnih samouprava, odnosno sudova?

Sve su to stvari koje interesuju svakog građanina i vi ne morate čekati da vam se svaki građanin pojedinačno obrati, da bi ste vi izašli sa stavom Zaštitnika građana.

Niste reagovali, mi smo ovde raspravljali, evo pre desetak dana možda i manje, o komunalnoj miliciji i tu smo očekivali vašu reakciju. Znate, ovo što je predviđeno Zakonom o komunalnoj miliciji, da vam sada ne prepričavam zakon, valjda ste pratili, nešto što je apsolutno neprihvatljivo, da može neki komunalnim milicioner, bez uniforme, da privodi čoveka, da mu stavlja lisice, da ga bije, da ga legitimiše. Dakle, i tu smo očekivali vašu reakciju, vaš stav.

Isto je bilo i kada su uvedeni upravnici zgrada, govorim vam o nekim institucijama sa kojima, već građani imaju ogromnih problema, sigurno to dolazi kod vas. Mi, kada pričamo, kada se donosi zakon, skupštinska većina, naravno ne prihvata naše stavove, zato što imaju oni drugačiji pristup, drugačiji koncept i zato i predlažu se takvi zakoni, i logično je da skupštinska većina glasa za njih. Ali, vi niste zaštitnik skupštinske većine, niste ni opozicije, vi ste zaštitnik građana, ali u nekim tako bitnim stvarima, gde se potpuno za 180 stepeni, menjaju neki odnosi u društvu kada je u pitanju vršenje nekih usluga, vi tu morate da se pojavite.

Pitanje javnih nabavki je nešto o čemu smo raspravljali i pre neki dan, kada je ovde bio, ne znam predstavnici raznih komisija, nije ni važno, ako mi srpski radikali već mesecima pričamo o tome da postoji problem sa javnim nabavkama, da se ne poštuje zakon, da se veliki poslovi zaključuju bez javnih nabavki. Mi uvek za primer uzimamo američku firmu „Behtel“ i tih 300 miliona evra za koje mi tvrdimo da su uzete iz budžeta, preko Skota i Zorane Mihajlović, vi niste sudija, vi ne možete to da ispitujete, kao sudija, ali kao Zaštitnika građana, jer pare u budžetu su pare svih građana, i moje i vaše i onih koji nisu ovde, vi morate i o tome da razmišljate.

Danas je 11. jul, danas je dan kada se u Potočarima, u Srebrenici, obeležava dan kada se tamo desio ratni zločin. Mi smo danas nažalost ovde imali strašnu bruku i sramotu, da je poslanik, koji navodno bojkotuje, pa se vratio u Skupštinu, rekao kome se to sviđa, kome se ne sviđa, to je genocid. To je strašno, vi naravno ne možete isterati poslanika iz parlamenta, ne možemo ni mi, ali verujemo da neko ko tako misli i ko to sme da kaže, da ga građani nikada više neće ni pozdraviti u komšiluku, ne znam kako će od sramote danas da se vrati kući, kako će proći pored nekoga koga sretne u komšiluku. To je zaista nešto što je nezabeleženo, naravno nema veze sa vama, ali sa vama ima veze nešto drugo.

Da li ste vi primetili, čuli, videli, pročitali, da je grupa onih karakondžula, koje sebe nazivaju „žene u crnom“, razvila transparent da traže od države Srbije da prizna da je u Srebrenici bio genocid? Na takve stvari moraju da reaguju svi državni organi, od predsednika države, do vas kao Zaštitnika građana, svi, jer sve više se čuju ti glasovi koji dolaze sa zapada, pojavljuje se neki novi uslov, mora Srbija da prizna da je u Srebrenici bio genocid, pa da mi za sva vremena ostanemo genocidan narod, da bismo jel te išli u EU. Morate da se precizno vi izjasnite o takvim stvarima.

Naravno, mi srpski radikali znamo, dokazano je, utvrđeno je i verujemo da većina narodnih poslanika, pa valjda svi koji danas ovde sede su u uverenju da se u Srebrenici nije desio genocid. To što se desila ta sramota sa tim poslanikom, kako se zove on uopšte, Vladimir Đurić, ne znam ni kako se zove, ali prosto hoću da kažem da mu znaju ljudi u komšiluku da ga pljune svako ko ga sretne.

Da li vi znate i da li ste, a nemoguće da ne znate, zašto niste reagovali već evo, svake godine od kada ste vi na tom mestu, da jedna grupa tih nevladinih organizacija tzv. nevladinih organizacije i te kako pripadaju nekim vladama ali ne Vladi Srbije, da organizuju neki festival „Mirdita“, da nam se Šiptari smeju u lice u Beogradu. Niko ne reaguje, idu tamo neke budale da to gledaju, idu tamo neki izdajnici sopstvenog naroda i sopstvene države da im aplaudiraju, a mi želimo da imamo Zaštitnika građana koji će da kaže na konferenciji, ljudi ovo ne može da se dešava u državi Srbiji, kakva „Mirdita“ u Srbiji kada na Kosovo i Metohiju ne može da uđe nijedan ministar Republike Srbije. Evo, juče, prekjuče kad je zabranjeno i lekarima sa VMA i Vulinu da uđu na Kosovo i Metohiju, a mi dozvolili da se drži festival „Mirdita“ šiptarskih nekih probisveta koji dočekuju probisveti u Beogradu.

Da li vi znate i da li vi sve kolege znate, da je Kolarac, čuveni Kolarac, rukovodstvo te, jer Kolarac je institucija, da su dozvolili da opet neki probisveti, hohštapleri večeras drže tamo neku predstavu gde će promovisati genocid u Srebrenici. Dakle, ovo je prosto neverovatno šta se dešava ovoj državi i ovom narodu i da niko ne reaguje. Ne znam da li je to u nadležnosti grada Beograda, ko tamo postavlja rukovodstvo, to rukovodstvo kompletno sutra mora biti smenjeno. Sutra moraju biti svi smenjeni, oni koji su dozvolili da se promoviše navodni genocid u Srebrenici u Kolarcu. Tamo će ići večeras neko da to gleda i da tome aplaudira, valjda kao ovaj poslanik što je danas rekao, kome se dopalo to se i desilo.

Evo, slučajno se potrefilo da o vašem izveštaju raspravljamo baš danas, ali ovo bi bila naša tema i ove sve teme o kojima govorim i da je to bilo nekog drugog dana. Zaista se nada da ćete bar posle ove moje rasprave i ostalih kolega iz SRS, pa verovatno i kolega ostalih koji će danas o ovome govoriti, da čujemo šta Zaštitnik građana misli o tome. Sutra se Zalazju, u jednom mestu u opštini Srebrenica održava pomen srpskim žrtvama, srpskim žrtvama koje su pobile horde Nasera Orića. Da li to u Srbiji neko zna? Naravno, delegacija SRS će biti tamo. Nataša Jovanović i Sreto Perić, a tamo će ih sačekati naši ljudi u Republici Srpskoj. Pazite, vi morate da radite ne samo za ovaj momenat, kao i mi koji smo u politici, mi moramo da radimo i za istoriju. Mi moramo da ostavimo iza sebe nešto čime će se generacije posle nas ponositi, a ne da svojim činjenjem ili ne činjenjem doprinesemo da ostane ljaga na sprskom narodu za neka vremena kad nas ne bude bilo. Ne smemo tako da se ponašamo i ne smemo to da radimo.

Vi ste ovde u ovom svom izveštaju važno je, pomenuli da ste konstatovali da u Srbiji nisu dozvoljeni istopolni brakovi. Pa, nisu i ne treba da budu. Vi se bavite nečim što zaista ne bi trebalo da se bavite, bar ne na ovaj način. Nemamo mi ništa protiv gej populacije, nemamo ništa protiv ljudi takvog opredeljenja, neka ih neka žive svoj život kako god im odgovara ali da ih Zaštitnik građana kuka što u Srbiji nisu dozvoljeni gej brakovi, to je nedopustivo. Nema ih u Ustavu i ne možete da pričate o njima. Možete da pričate ako mislite da je nekome lično ugroženo neko pravo, nekom iz te populacije, mi ćemo vas podržati da mu zaštitite lično pravo, ali ovo svakako ne.

Govorite i o osobama sa invaliditetom, o nacionalnim manjinama, o licima lišenim slobode. Nisam sigurna, ne znam zaista da nacionalne manjine u Srbiji imaju nekih problema. Mi srpski radikali se zalažemo da imaju apsolutno sva moguća prava na najvišim evropskim i svetskim standardima, ali ne verujemo da bilo ko ima problema kao nacionalna manjina u Srbiji i ne treba da ima.

Kada su u pitanju lica lišena slobode, evo završavam vidim da sam vreme potrošila, samo još jednu rečenicu. Moram da vam kažem da postoje problemi i kada su u pitanju lica lišena slobode.

Vi znate da postoje neka lica kojima su izrečene nezakonito kazne od 40 godina jer su kažnjeni za dela koja nisu postojala kao krivična dela u vreme kada su ta dela navodno izvršena i da recimo Zvezdan Jovanović i Legija su već godinama potpuno izolovani i staklima onim neprobojnim odvojeni. Čak ne mogu da pomiluju ni dete, ne mogu da se pozdrave ni sa ženom, ni sa članom porodice. To traje godinama, to je valjda prepisano iz gvatanama.

To je između ostalog vaš posao da se bavite i o takvim stvarima. Hvala.

Kolega je dosta vremena potrošio govoreći o osuđenim licima i ja to, naravno, potpuno razumem, to je, pre svega, i njegova struka, ali nisam saglasna sa svim onim što se ovde čulo, pogotovo repliciram zato što sam i ja govorila o tome.

Nije to baš tako sjajno kada su u pitanju osuđena lica u Srbiji. Ulaže se u zatvore, činjenica jeste i prave se novi itd, ali ja sam u svom delu rasprave pomenula slučaj Zvezdana Jovanovića i Milorada Ulemeka Legije.

Dakle, ne sme država da dozvoli i vi kao Zaštitnik građana da na bilo koji način budu ugrožena građanska osnovna ljudska prava i procesna prava nijednog pritvorenika i zatvorenika. Niko nema pravo da procenjuje kome treba ovakvo ili onakvo pravo. Dakle, svi moraju imati ista prava i nemoguće je, nema u zakonu, u zakonu ne postoji mogućnost da neko bude toliko godina izolovan koliko su Zvezdan i Legija izolovani da ne može niko sa njima da razgovara osim kroz staklo, ne postoji takva mogućnost u zakonu. Nekom je palo na pamet, kao tako je najbezbrižniji da ne razmišlja da li će pobeći. Što će bežati kad će proces protiv njih biti obnovljen i kada će lepo sa slobode da se brane i otkriju sve ono što je u državi Srbiji još uvek tajna, a naravno, oni imaju sve te podatke?

Ja sam pre neki dan ovde govorila i o, recimo, pismu koje je stiglo našem Odboru za pravosuđe i upravu od advokata Ljubiše Buhe Čumeta koji, zamislite, advokat, 365 dana ne može da dobije odgovor na pitanje zašto pismo koje je on dostavio svom branjeniku nikada njemu nije dostavljeno i zašto se otvaraju pisma koja on dobija. Evo, i to je tema za Zaštitnika.