Na član 14. odnosno na član 14. gde smo intervenisali amandmanom čini mi se i ako amandman nije prihvaćen da je ovo nešto što smo dogovorili sa ministrom, a ovde se radi o finansiranju institucija od nacionalnog značaja, gde su predviđene SANU i Matica Srpska.

Naš predlog je da tu bude i Srpska književna zadruga. Razumeli smo ono što je ministar rekao u toku današnje rasprave i nadamo se da će to u buduće biti ispravljeno, a pogotovo što će već za narednu godinu svakako u budžetu biti predviđeno i finansiranje Srpske književne zadruge.

Vi ste u ovom obrazloženju ovog zakona, između ostalog, rekli da je ključni cilj koji se želi postići donošenjem zakona stvaranje naučno-istraživačkog sektora koji svojom izvrsnošću, ma šta to značilo, može biti ravnopravan partner u okviru Evropskog istraživačkog prostora, a koji svojom relevantnošću, opet šta god značilo, pozitivno utiče na privredni rast Srbije i doprinosi kulturnom i društvenom napretku.

Nije sporno, naravno, da naučno-istraživačka delatnost i nauka uopšte može doprineti i kulturnom i društvenom napretku. Ove vaše novotarije, evropske, ta izvrsnost, relevantnost itd. to stvarno ne znači ništa. To može bilo koji izraz da se upotrebi, ali dobro, vi ste to preuzeli bez obzira na to što vam kažu da od Evropske unije nema ništa, ali vi terate svoje, pa svoje.

Mada ste u ovom zakonu uradili nešto, kroz ceo zakon se to provlači i mi smo tu i amandmanski intervenisali. Stalno govorite o nacionalnom, regionalnom i međunarodnom uticaju nauke itd. i pokušavate, to sam već rekla na početku, nekako da to regionalno provučete, valjda da uđe narodu u uši pa da ponovo stvarate bivšu Jugoslaviju, što je jako loše.

Kažu ljudi iz nauke da nisu zadovoljni ovim Predlogom zakona, odnosno zakonom kada bude za koji dan usvojen, zato što prvo akademskim građanima, pogotovo onim sa najvišim akademskim titulama, ne garantuju ni zaposlenje, ni napredovanje u službi. To se pre svega odnosi na mlade doktore nauka i to nije dobro.

Zapravo, kada se govori o ovom Predlogu zakona ne može se zaobići generalno sve što je vezano za obrazovanje, pa i tu famoznu Bolonjsku deklaraciju koju ne primenjuju ni u Bolonji, ali evo mi smo prihvatili sve što nije dobro, sve zarad tog evropskog puta sa kojeg ćemo na kraju biti šutnuti, ali mi imamo puno problema u obrazovanju, odnosno možda to nije dobar izraz, nije to problem u obrazovanju nego u kvazi obrazovanju.

To što mi imamo u svakom malom mestu nekakav fakultet, nije dobro. Ne zato što nije dobro razvijati mala mesta, više puta smo mi o tome govorili da ukidate u nekim opštinama srednje škole, sudove itd. ali otvarate neku jedinicu nekog od tih privatnih univerziteta , nekakve fakultete. Tamo se ide po diplomu. Tamo se ne ide ni da se uči, ni da se polaže, ide se po diplomu.

Ja ne znam da li postoji neko u zemlji Srbiji ko to ne zna. Vi ste, ministre, čovek koji je došao iz privatne prakse. Imate vašu privatnu školu, ali je nemam nameru vas da hvalim u bilo kom smislu, ali o vašoj školi se nikada nije loše pričalo. To bi trebalo da bude recept i da ga vi primenjujete i kod drugih škola i osnovnih i srednjih i predškolskih i na kraju visokoobrazovnih ustanova, jer zaista ovo što se dešava kod nas na tim privatnim fakultetima je karikiranje studiranja.

Ne želim nikoga da uvredim, niti nekoga ko ima takvu diplomu, niti profesore koji tamo rade, ali sami su sebe mnogi degradirali. Ne može se okriviti neko kome nešto nije baš išla škola pa mu se pružila prilika da ode u neku, kažu - ona bela kuća sa stepeništem ispred na ulazu u mesto ili ona na sprat, to je taj fakultet. Bukvalno tako ljudi idu i tako traže fakultete. Odu tamo, dobar dan-dobar dan, koliko košta taj papir što se zove diploma, toliko-toliko, evo, na, daj diplomu, hvala, doviđenja. Ja sam neko ko je nešto diplomirao.

Sada kada se gleda tako, može li se kriviti taj čovek koji je tako otišao po diplomu? Može i ne može, imaju ljudi ambiciju, pa hajde da može da se hvali da ima diplomu, ali mi smo dozvolili kao sistem, kao država, da se na taj način potpuno degradira visoko obrazovanje i to morate najhitnije da ispravite kako znate i umete. Zapravo, nije to problem, zna se i kako, samo treba tom poslu ozbiljno da se pristupi.

Morate takođe da se suočite sa svim sumnjivim diplomama i morate da, svojevremeno ima od toga pet-šest godina, četiri-pet bar, Zorana Mihajlović je na jednoj konferenciji rekla, tada je bila najaktuelnija lažna diploma Tome Nikolića. Onda su je novinari pitali na tu temu i onda je onda rekla da se razgovara, vi tada niste bili u Vladi, da se u Vladi razgovara da će se formirati komisija koja će ispitati sve sumnjive diplome. Sumnjive u smislu kada se pojavi u javnosti, pa onda, kada bi se na jednom od tih, tzv. "fakulteta", ušlo, pa samo jedna diploma lažna kada bi se otkrila, onda bi se lako lanac nadovezao, pa bi smo onda videli sve te lažne diplome.

S druge strane, uvredljivo je za ljude, za mlade ljude koji uče, koji idu redovno na fakultet, koji idu na vežbe, koji polažu kolokvijume, koji dobijaju dobre ocene, uvredljivo je iskreno da im bude kolega po zvanju tamo neko ko nema, jedva ima i osnovno školsko obrazovanje, suštinski. Formalno, može da ima ono što kupi.

Zato morate i sa tim da se suočite i da stvarno ako ta komisija nije formirana, da to uradite i da zaista da se krene od ovoga što je u javnosti poznato. Evo, gospodin Atlagić je pričao o ovom Veljanovskom. To je, ne samo, mi smo o njemu govorili kada nije bio politički aktuelan. Za nešto je ovde bio kandidat, ne sećam se, pa smo mi pokazivali ovde tu njegovu lažnu diplomu. On je, u međuvremenu, kao nekakav doktor nauka, bio mentor nekoj gospođi iz Banja Luke, neću njeno ime namerno da govorim, da ne idemo i u Republiku Srpsku sa ovim problemom.

Onda kada je utvrđeno da je ta gospođa plagirala doktorat, a on joj bio mentor, onda je taj Veljanovski rekao da je mentor odgovoran ako podstiče kandidata da plagira i prepisuje. Kaže - ja tačno nisam pažljivo čitao, nisam baš primetio, ali to se dešava. Znači, posledica njegovog lažnog doktorata je to što on stvara nove lažne doktore.

Mi imamo nerešen problem, odnosno nerešeno pitanje, čeka se očigledno zastarelost afere "indeks". Ti ljudi koji su učestvovali u aferi "indeks" su napredovali na fakultetu, napredovali u politici, napredovali sa raznim funkcijama i ne znam koliko još ima, otprilike, možda godinu ili dve dana, taj postupak će zastareti i niko više neće smeti da se našali onom šalom koja je bila nekoliko godina aktuelna ako presedate u Kragujevcu, imate petnaest minuta, nemojte da idete na kafu, trknite do Pravnog fakulteta, uzmite diplomu.

Karikirano, ali nažalost, u dobrom delu istinito, i opet na uštrb i na štetu onih ljudi koji su uredno studirali na Univerzitetu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Dokle god mi na taj način ne pristupimo rešavanju ovakvih problema, teško možemo govoriti i o nauci, jer u svemu ovome dolazimo do toga da i ti lažni doktoranti i ovi koji zaista dobiju tu lažnu doktorsku diplomu, čim su umeli da dođu do te diplome, oni će da se, što bi narod rekao, laktajući ili politički najčešće, da se provuku i u neki institut i da dođu na neku televiziju ili da on tamo nešto priča kao predstavnik doktor nauka u nekom institutu, ne bi li fascinirao ujne, strine i ostale koji ga gledaju na televiziji, a u stvari, opet degradira one ljude koji bi se ozbiljno bavili naukom.

Vi onda, kada izdvajate sredstva iz budžeta, a dobro je, vidim da ste planirali za narednu godinu, odnosno da je neki vaš projekat, videćemo koliko će biti više sredstava nego što je to bilo u ovoj godini, i to je dobro. Ne može biti mnogo para za nauku. Dugo godina se nije ulagalo u nauku i sada treba da se ulaže.

Ali, kako odrediti da ulažemo u prave projekte? Jer, te neke projekte, kvazi projekte, vode ti kvazi doktori nauka i onda oni dobiju pare iz budžeta zato što su bliski vlasti, zato što su bliski nekom u vladajućim strankama i onda oni ljudi koji stvarno bi se bavili naukom i koji bi stvarno doprineli i razvoju i nacionalne nauke i na nivou međunarodne nauke, koji bi mogli nešto da pokažu, ne mogu da dođu do izražaja. Radili bi to ljudi i o svom trošku, ali ne mogu, sve je mnogo skupo.

Vi znate, imate primere, recimo, ja znam lično medicinski fakultet, mladi ljudi koji dok završavaju medicinski fakultet, odnosno dok uče medicinski fakultet, neki od tih mladih ljudi, i nije ih malo, se i kao studenti bave naukom, rade neke naučne radove koji su zapaženi i ti njihovi radovi, njihov profesor, mentor kaže - to može da se predstavi u bolnici u Lajdenu, može da se predstavi negde u Srbiji na nekom njihovom simpozijumu itd, ali taj mladi čovek nema pare da ode Lajden, nema pare da boravi pet dana u Holandiji, a nema ko da mu plati. Postoje neke lokalne samouprave, na primer, što bi bilo, recimo, dobro rešenje bar kao preporuka, neke lokalne samouprave prepoznaju tako dobru decu u svojim sredinama i finansiraju im takva putovanja, nisu to putovanja, zapravo, to su naučni simpozijumi.

Razumljivo je da sa nivoa Republike i nije moguće svaku takvu aktivnost platiti, ali ako uključimo i lokalne samouprave, onda će to biti mnogo lakše.

Ja sam vam u načelnoj raspravi govorila o onim nekim pozitivnim primerima naše dece, vi to znate, naravno, iz matematičke gimnazije, iz muzičke škole, koji su iz biohemije, koji su postizali odlične rezultate, doneli onoliko zlatnih diploma, srebrnih, bronzanih, doneli u Srbiju, o njima ne da niko, ma tako reći niko ne vodi računa. Tamo njihovi profesori, ako su entuzijasti, onda im pomažu, rade s njima. Mnogi profesori i nastavnici nezadovoljni uslovima u kojima rade, nezadovoljni platama i stanjem u tom njihovom kolektivu, nemaju ni volje ni želje da se posvete tim talentovanim učenicima ili studentima.

Sve su ovo problemi za koje, sigurna sam, klimate glavom, znate i vi, i sigurna sam, znaju svi ljudi koji imaju dobru nameru kada pričamo o ovoj temi i ne mogu ti problemi da se reše jednim zakonom, ali mogu i zakonom, mogu i edukacijom, mogu i na način da se tim, nemam ja ništa protiv sportista i sportskih medalja. Ali, mi svaki čas, na primer, u Beogradu, u Skupštini grada, sa one terase dok dočekujemo sportiste sa medaljama itd, i neka, sportisti nas predstavljaju u svetu, sve je to lepo. Ali, zašto se npr. nikada ne organizuje, eto, kad se vratilo tih 12 medalja, te dece, zašto se nije organizovalo da ih sa tog balkona Skupštine grada dočeka, da se obaveste ljudi, da dovedu škole organizovano, da ta deca dožive i na taj način taj svoj uspeh i da im i to bude stimulans, ne samo njima, pre svega, onima koji bi došli da ih gledaju, pre svega onima koji bi došli da im aplaudiraju, da ih pozdrave, a koje bi doveli nastavnici iz raznih škola?

Dakle, za ovako nešto ne treba mnogo novca. Treba da se insistira kod javnog servisa, koji plaćamo i iz budžeta i ovako, da se insistira na naučno-obrazovnim emisijama, da se vreme u glavnom onom dnevniku posveti tako talentovanim mladim ljudima, da dobiju podstrek ne samo da uče, ne samo da postižu uspehe, već da ih takav odnos države prema njima ubedi da ostanu u svojoj državi, da ne bude da se školuju, roditelji ih uglavnom školuju, ponešto možda pomogne i država preko kredita itd, i onda kad završe da idu tamo negde gde opet neće biti ni priznati, ni cenjeni onoliko koliko bi bili ovde kada bi postojala takva klima u našoj državi.

Zato apel vama, ministre, da i vaše iskustvo iskoristite, vaše lično iskustvo i, naravno, znanje kolega iz Ministarstva, da uradite nešto, evo, ja sam sad, koliko mi je vreme dozvolilo, nabacila nekoliko ideja, ima ih još, ali dajte odnekle da počnemo, dajte da ih primimo, te odlične učenike, te genijalce mlade, da ih primimo mi u Skupštini, da razgovaramo s njima, da nekako, prosto, da im damo do značaja i njima i njihovim roditeljima. Često su i roditelji razočarani, pa kažu – eno, ono moje dete donelo zlatnu medalju, niko živ neće da čuje, ni da pomogne, ni da plati put itd.

Prosto, moramo i na taj način pomagati da bismo se istinski mi bavili tim mladim ljudima, a da bi se oni u skoroj budućnosti bavili naukom. Oni su već, svako ko sa nekog međunarodnog takmičenja donese nekakvu medalju, on je već u nauci. To je međunarodno takmičenje, to je desetine ili stotine škola iz celog sveta ili samo iz Evrope, kako god. I ako tamo neko postigne takav uspeh, on je već ušao u nauku, samo ga treba pogurati.

Ponavljam, ovaj zakon može biti početak, neki osnov, ali iz ovog zakona treba izvući, izvući nije dobar izraz, ali u svakom slučaju, ovo treba da bude osnov za još neke nove i zakone i podzakonske akte i, pre svega, za pokazivanje volje vas u Ministarstvu da afirmišući mlade talentovane ljude doprinosite nauci u Srbiji uopšte.

Ljudi koji se bave naukom, koji su već u nekim ozbiljnijim godinama, oni se bave naukom i pomoću štapa i kanapa. I oni se odvajaju i porodice itd, oni su tu, pa su tu, nekako prekaljeni, da kažem, da se muče, a da se bave naukom i da pokazuju rezultate. To od mladog čoveka ne možemo očekivati. Mladom čoveku moramo dati podstrek, moramo pružiti nadu, moramo ga ubediti da u ovoj zemlji Srbiji ima mesta za njega i, naravno, moramo pomoći i finansijski. Hvala.

Nije klasična replika.

Ovo što je ministar rekao uglavnom, nema tu šta da se prigovori, samo da se svi zajedno nadamo da se to tako i ostvari, ali sada vam je stanje, svesni ste toga, pomenuli ste direktore, departizaciju, itd. stanje sa direktorima je katastrofa u celoj Srbiji. Direktori škola se dodvoravaju lokalnim moćnicima, jer oni valjda mogu da ih zadrže na mestu direktora i njih ne zanima ni škola, ni deca. Ali, evo, u okviru ovoga što ste rekli, valjda će i to biti rešeno.

Tri stvari sam ispustila malopre kad sam govorila. Prvo, ministre, pomenuli ste Petnicu. Govorila sam o njoj u načelnoj raspravi. Nemojte Petnicu da finansirate dok dobro ne pretresete tamo stanje stvari. Nemojte da finansirate Tinde Kovač, vi ste je pomenuli, pa sam se zato setila da i to kažem i Igora Majića i ovog vašeg prethodnika Srđana Verbića. Prvo ispitajte šta se desilo sa onim parama koje je, kad je Đelić bio ministar, veliki neki kredit koji je Petnici dat, gde su otišle te pare.

Znači, pre nego što krenete ponovo da finansirate Petnicu, očistite sve ono što je za čišćenje iz Petnice, vratite joj onaj ugled koji joj pripada. Sada tog ugleda nema. To je prva stvar.

Druga stvar, ne sme država dozvoliti nikada više, a sada to stanje jeste, da u Nacionalnoj službi zapošljavanja budu prijavljeni doktori nauka, ne bi trebalo ni čistači ulica, ali prosto, ono šta ne smemo dozvoliti. Znate, ako je neko doktor nauka i on bude dve godine nezaposlen na Nacionalnoj službi zapošljavanja, nema tu više ni doktora, ni nauke. Ko zna čim se bavi, taksira čovek, ili tako nešto radi, ode nekim drugim putem i džabe se i on trudio, džabe i njegovi roditelji u njega ulagali, eventualno država itd. To prosto ne sme da se desi.

Pričali smo i danas o potrebi za osnivanjem i ovog instituta na kojem mi insistiramo za analizu haških presuda i još postoje neke mogućnosti gde treba gde se isplati državi da uloži sredstva, da formira neki novi institut sa zadatom temom i da se zaposle ljudi sa najvišim akademskim titulama.

Još samo jedna rečenica ili dve. Prema informacijama koje sam dobila od Svetske organizacije Roma, imate zahtev za osnivanje međunarodnog instituta za romanološke studije. Ako ste taj zahtev pogledali ili ako niste, pogledajte ga. Ja koliko imam informaciju imaju i objekat i određenu dokumentaciju koja im je tražena, dobili su podršku Zorane Mihajlović, koja je na čelu dekade Roma u ovom periodu.

Dakle, ako zaista postoje uslovi za tako nešto to bi trebalo svakako da se uradi. Pričamo o inkluziji Roma, ako oni hoće da otvore ovakav jedan Univerzitet onda im zaista to treba i dozvoliti. Hvala.

Mislim da nije bilo, član 27. je u pitanju, zapravo sam sigurna da nije bilo mesta za repliku, jer gospodin koji je sada govorio nije predstavnik predlagača. Ovo je mogao, eventualno, da kaže ministar ukoliko misli da to jeste tako. Ali, ovo slušamo i juče ceo dan i danas ceo dan. Beograd ima samo 300 komunalnih policajaca, a već godinama nam treba 1.000 komunalnih policajaca. Ovo nam, u stvari, samo govori da ovde ništa ne funkcioniše, da je vlast toliko loša, jer ako za jednu službu treba 1.000 ljudi, a svega 300 radi, znači postoji ozbiljan problem u funkcionisanju te vlasti i ne znam čime se hvali.

To što on misli to je njegova stvar, ali ne može i nema pravo on, ako niko ne pomene ni njegovu stranku, ni njega, ni njegovog predsednika, on ne može da interveniše samo zato što jedna poslanička grupa ima drugačije mišljenje. Ponavljam, to može eventualno ministar ukoliko misli da treba da stavi primedbu. Ne može nas neko zato što iz klupe viče „Ua, o“ da natera da mi promenimo mišljenje. Ne, komunalna milicija ne treba da postoji. Ovako koncipirana, pogotovo ne. Može da postoji kao deo policije, služba poput Žandarmerije, služba koja bi se bavila delom ovim poslom koji ste vi ovde predvideli.

Evo, ja zaista apelujem da ovi što viču „Ua“, „o“ da intervenišu kod svojih funkcionera da zaposle više te ljude, propade Beograd, fali nam 700 komunalnih milicionera, nema ko da bije narod, sad idu lubenice, a prošle godine samo jedan čovek umro zato što ga je istukao komunalni policajac. Treba navaliti što pre da se ta mesta popune.

Član. 107. Lepo je što ste pustili ovako jednu raspravu, nadam se da će se nastaviti ove replike, jer očigledno imaju ljudi šta da kažu, ali vi morate malo da slušate kad se poslanici jedni drugima obraćaju.

Mi ovde nismo da bismo trpeli bilo čije frustracije, argumente da slušamo do sutra nemamo ništa protiv, da iznosimo svoje argumente, ako dozvolite, takođe, nemamo ništa protiv, ali uvredljive izraze nećemo da trpimo.

Znate, to što je Milorad Mirčić završio fakultet na vreme, kao mlad momak, kad je Bog zapovedao, on nije kriv Arsiću što je on samo dobio neku diplomu u svojoj 40 i nekoj godini. I, te frustracije mi ovde ne moramo i nećemo da trpimo. Uvredljivo je da takav neko lečeći svoje frustracije kaže da glupost boli, on bi vrištao itd. Zamislite da sad ja kažem kad god vidim Arsića pomislim, Bože svaka bolest me boli. Vi biste rekli da nije u redu to što kažem.

Nije dobro to što ste dozvolili malopre, odnosno što niste primetili da je i ministar Mali rekao da on ovde govori da nekoga nešto nauči. Nemojte ministre. Vi nemojte ništa nas da učite, vi se samo ponašajte u skladu sa vašom funkcijom, a to znači odgovarajte narodnim poslanicima na pitanja.

Mi smo, hvala Bogu naučeni, sve ovo što vidite ovde i ovih koji nisu danas ovde, cela poslanička grupa SRS se školovala, ili se školuje regularno na državnim fakultetima sa dobrim prosecima završili, neki završavaju, nema kupljenih diploma, nema sumnjivih diploma i molim vas, ovo se sad ne odnosi na ministra, nego na kolegu poslanika, a na vas, pre svega, da skrenete pažnju, dakle, frustracije se leče u nekim drugim ustanovama, ovo je Narodna skupština gde narodni poslanici razmenjuju argumente. Hvala.

Povreda Poslovnika odnosi se na davanje replike.

Zaista ne mogu da razumem po kom osnovu je malopre kolega dobio pravo na repliku? Da li je Toma Ljubenović pomenuo njega imenom? Nije. Da li njegovu stranku? Nije. Da li njihovo visočanstvo? Nije.

Dakle, vi ste nešto mnogo nervozni. To jeste problem kada vi iz vlasti nemate argumente na ono što mi pričamo i kada želite da skrenete pažnju javnosti da vi danas govorite o tome da ćete putarinu povećati za 12%, to niko još od vas nije pomenuo i onda vi pokušavate u ovom vremenu, koje je onako dobro za gledanje, da svako od njih može da se javi da replicira. Vi, onako, da im se ne bi zamerili brzo će lista da se pravi, pa onda oni mogu šta god hoće.

Molim vas kolega Marinkoviću, sačuvajte dostojanstvo lično pre svega, pa onda i dostojanstvo Narodne skupštine. Nemojte da vam oni naređuju, kad kažem oni, mislim na poslanike vladajuće većine. Vi ste tu sa ovlašćenjima predsednika Narodne skupštine i vas vezuje i obavezuje jedino ovaj grozni Poslovnik, najgori na svetu, ali takav je kakav je, morate da ga poštujete. Onda se još pravite da ne vidite koliko vremena oni govore, pa onda oni mogu da govore sedam minuta, tri minuta i dva, aha, ne, ne, samo malopre dva minuta i 52 sekunde, a kada govori neko od poslanika SRS onda je vreme već u dva minuta i nula sekundi.

Molim vas da ujednačite aršine, da se ne izlažete nervozi, da hladnokrvno u skladu sa Poslovnikom vodite ovu sednicu Narodne skupštine i da konačno počnemo da komuniciramo sa ministrom koji je ovde došao da bi razgovarao sa narodnim poslanicima. Kada budem govorila, pohvaliću ga za nešto o čemu smo razgovarali pre nekoliko meseci, ali ne mogu da dođem do izražaja, ne može ministar da dođe do izražaja kada vi… Ali, grešite, znate ovi što im se vi toliko dodvoravate neće uticati na onu listu o kojoj vi razmišljate, neće majke mi, ja znam.

Dve stvari član 27. je u pitanju.

Možda je malo teško da vi kao predsedavajući možete da pratite sve što kaže narodni poslanik i da ga ispravite na vreme, ali s obzirom da sam i ja potpredsednik, nedate mi gore da sedim, pa ja ću evo ovako odavde da vam kažem.

Dana 19. aprila 2019. godine, skoro, naravno da su opet insistirali na slikama iz šetnje, zašto postave kameru kod Vlade. Oni se slivaju, uslikaju 800, 900 ljudi. Jao, jel ste videli kakva se masa sliva ističe Aleksandar Vučić. Možda kolega Orlić nikada ne bi rekao masa, ali evo Vučić rekao.

Što se tiče ovih pokušaja da se, i trebalo bi zaista da vodite računa u replikama da se govori ipak o onome o čemu mi danas ovde razgovaramo. Pre svega to govorim zbog ministra Siniše Malog koji nema očigledno ni potrebu, ni volju da sluša ovu vrstu rasprave, pogotovo sa strane ovih poslanika koji podržavaju Vladu, jer niko ni reči nije rekao o onome što bi trebalo da govore.

Mi znamo iz kojih razloga oni govore na ovaj način. Oni su očigledno čitali kolumne kolege Vladimira Đukanovića, komada dva za sada, i to šta misle oni između sebe jedni o drugima i čiju poruku prenosi Vladimir Đukanović. Mi odlično znamo čiju poruku prenosi. Znaju i oni. I sada je to batrganje, znate ono kao uz ravan plafon, ali neće im to pomoći. Zato vas molim da usmerite raspravu na ono, i neka repliciraju, ali pustite ovo, pustite Bastaća, pustite Stari grad, ajde da pričamo o Požegi. Mi srpski radikali smo u Požegi na vlasti sa naprednjacima. Kompletni naprednjaci otišli u zatvor, radikali svi živi, zdravi, čisti i ponovo juče napravili sa drugim ljudima koaliciju.

Poslanici vlasti juče i danas pokušavaju da obrnu igricu. Mi kažemo juče, na primer, Zorana Mihajlović uzela 300 miliona evra iz budžeta Republike Srbije i dala Behtelu, a poslanici vlasti skaču i kažu – vi radikali ste protiv gradnje Koridora. Nismo, nego samo razmišljamo koliko je još moglo da se uradi za 300 miliona.

Mi kažemo danas povećanje putarine za 12% je neprihvatljivo, oni kažu – vi ste protiv gradnje Koridora. Pa, nemojte ljudi, hajde da pričamo o argumentima i da pričamo o onome što jeste ovde tema.

Vi ste, ministre, na početku, takođe pričali o koridorima aktuelnim, budućim, prošlim i tako dalje i sve je to lepo, naravno, ali ne mogu da razumem kako ste to povezali sa ovom tačkom dnevnog reda, osim što sam imala utisak da vi koridore gradite na crtu, pa onda kada naplatite ovu putarinu, onda ćete to da otplaćujete. Nije to baš u takvoj vezi kako ste vi pokušali, isto kao i poslanici iz vlasti da predstavite, da pričate ono što narodu lepo zvuči da narod ne bi čuo ono što će nerado prihvatiti, a to je povećanje putarine za 12%.

Vi ste pričali, takođe, o finansijskoj konsolidaciji. Pa, divno ste vi napravili tu finansijsku konsolidaciju, hajde da se podsetimo, smanjenjem plata, smanjenjem penzija, poskupljenjem energenata, sad poskupljenjem putarine.

Ovim poskupljenjem putarine i mi smo vam više puta govorili i ovo je sad ono što želim javno da vas pohvalim, više puta smo mi govorili da je potpuno teško razgovarati ovim temama, čak i o stopi inflacije, BDP i tako dalje, dok nemamo završne račune budžeta i rekli smo da ih nismo imali prethodnih 10 godina i vi ste rekli meni juče da je to već sve pripremljeno i da ćemo imati 10 izveštaja o završnom računu budžeta već u septembru. Ako je to tako, onda ste stvarno ispunili jedan deo onoga što smo od vas tražili. Eto, vidite, mi smo korektni i mi hoćemo da kažemo i kada se nešto dobro uradi, ali čekamo septembar da potvrdimo.

Ovim povećanjem putarine za 12%, vi ste, ministre, zapravo, poništili i fiskalnu i monetarnu politiku Republike Srbije u odnosu na ono što priča predsednik države, predsednik Vlade, vi ministre, ostale vaše kolege ministri. Projektovana inflacija je za ovu godinu je 2,8%. Poslednji statistički podaci su rekli da je inflacija bila 2,2%.

Mi smo stava i razmišljali smo kada smo gledali ovaj vaš predlog o poskupljenju putarine za 12%, mi smo razmišljali da li da amandmanom intervenišemo da se uopšte ne povećava putarina, pa onda smo rekli, hajde, dobro, zaista, rade se ti koridori, rade se putevi, možda nije ni realno da se cena putarine poveća za tu inflaciju poslednju od 2% i takav amandman smo i stavili, a vi nikako nećete da kažete kako ste vi došli do 12%.

Znate, vi kažete i obrazloženju je ovde napisano da ćete na ovaj način puniti budžet. Naravno, najlakše se puni budžet kad se zavuče ruka narodu u džep, ali to nije nikakvo znanje ili ne znam kakva ekonomska politika. To je najlakše, država je moćna sila. Hajde prođi tamo pored one naplatne rampe ako ne platiš 12% više nego što je sada. Nećeš proći, moraš da plati.

Da li vi znate kakva se vozila voze na našim putevima? Čovek koji živi u Nišu, ako mu je neko mesec dana, ne daj Bože, u bolnici u Beogradu, dok ga pet puta obiđe jugom, potrošiće celog juga na putarine. Uopšte ne razmišljate o onome šta je realno stanje u životu Srbije.

Kažete, za građane je dobra vest to da se grade koridori itd, ali za građane je loša vest da putarina raste za 12%. Za građane je loša vest poskupljenje gasa, poskupljenje struje, poskupljenje goriva.

Dana, 21. maja, zamislite kada je to bilo, ministar energetike je rekao - Elektroprivreda nije za sada podnela zahtev za povećanje cene električne energije i kaže - više se o tome priča u medijima, nego u vašim razgovorima sa MMF. Još je 21. maja 2019. godine rekao - zamislite, struja nije poskupela čak od 2018. godine. Zaista onako dug rok.

Šta sada imamo? Kažu, nije ovo što se dešava poskupljenje struje, nego je to taksa, naknada za unapređenje energetske efikasnosti, pa na ime te naknade u budžet. Kažu, nije to poskupljenje, ne ide EPS, ne ide Srbijagasu, nego ide u budžet. Poskupljuje gas, poskupljuje struja, poskupljuje gorivo i onda smo u javnosti videli objašnjenja da će ta naknada da se koristi za izolaciju zgrada, itd.

Sada je pitanje, evo, pitamo mi vas – čije će se zgrade izolovati od ovih para kad poskupi od sledećeg računa gas, struja i gorivo? Hoće li moći čovek da dođe i da kaže – kuc, kuc, dobar dan, dajte mi pare da popravim izolaciju na mojoj kući? Na koji način će to da se troši? Ovo je zaista neverovatno kako se vi igrate i kako vi uzimate pare.

Pre nego što završim, moram samo još jedan primer da vam kažem. Vezano jeste za putarinu, a nije baš za vas, ministre, nego za vašu koleginicu Zoranu, ali pojavilo se nešto vrlo interesantno u nekoliko slučajeva. Ovih dana sam imala priliku, ljudi mi pokazivali. Idu na naplatnu rampu, kliknu ono tamo dugme, dobiju onaj odsečak, dođu na sledeću naplatnu rampu da plate putarinu i vide, slučajno, da nije uopšte reč o njihovom automobilu.

Znate, vrlo je interesantno šta se tu radi. To je pitanje na koje bi trebalo neko da nam odgovori. Zamislite, šta da se desi neki automobil, ne daj Bože, evo ovaj gde je bio Zoran Babić, i tamo se pokaže na onoj naplatnoj rampi da je to prošao automobil drugog registarskog broja, druga marka automobila. Ne znam šta vi tu muljate?

Evo, sada problem kada bude Zoran Babić išao na Brione preko Sopota, opet mora na naplatnu rampu, kako će čovek ako bude takav…

Kakvo, bre, vreme, kad imamo…
Poslušao si ovoga i uzeo nam vreme? Deset i po minuta imam.

Dragi kolega, koga ste pitali da oduzmete vreme ono koje sam ja koristila po Poslovniku? Sram vas bilo!

Sram vas bilo!

Juče ste nam uzeli pet, danas tri minute.
Deset i po minuta sam imala da govorim.
Juče ste nam uzeli pet, danas tri minute.
Deset i po minuta sam imala da govorim.

A to što pokušavate da skrenete pažnju, da narod ne čuje da putarina poskupljuje 12%... (Isključen mikrofon.)

Gospodine Marinkoviću, vi zaista danas imate problem. Vama smeta kada narodni poslanici raspravljaju.

Da li ste vi primetili koliko puta ste prekršili član 107. i povredili dostojanstvo Narodne skupštine?

Šta je vama sada trebalo da vi kažete kakva sam ja to danas prema svima? Kakva sam ja to danas prema svima? Kakva? Šta sam ja to rekla što nije tačno danas? Šta sam ja to rekla sa ovog mesta što nije tačno, kolega Marinkoviću?

Objasnite kako ste vi mogli oduzeti poslaničkoj grupi SRS precizno tri minute?

To što vam je Orlić rekao da ja nisam govorila u skladu sa Poslovnikom, a javila se po Poslovniku i on vam naredio da skinete sa našeg vremena tri minute, to zaista neka vam služi na čast. Sram vas bilo! Zaista, sram vas bilo!

Ne dozvoljavate da se ozbiljno raspravlja. Pustili ste njih da koriste prajm tajm, da pričaju šta kome padne na pamet, žao mi je i njih i vas. Đuka vam je poslao poruku Vučićevu.

Ministre, kada smo mi tako bogata zemlja i kad tako imamo toliko para, toliko gradimo, sve med i mleko, što onda povećavate putarinu za 12%? Što onda građanima zavlačite ruku u džet za 12%? To nije malo. Hajde da ste povećali putarinu za 2%, koliko je inflacija, pa hajde da to prihvatimo, ali 12%?

Pa ministre Mali, ako povećavate putarinu za 12%, hajte onda celom javnom sektoru povećajte platu za 12%, povećajte penzije za 12%, pa onda pokažite, na taj način nam dokažite da stoji država u finansijskom smislu zaista tako kako pričate, a ne samo priča i samo ruku u džep, povećaj cenu struje, povećaj cenu gasa, povećaj cenu goriva, povećaj cenu putarine. Znate, putarina uopšte nije beznačajna stavka, ljudi često putuju.

Još jedno pitanje – vi stalno pričate kako se grade koridori, između ostalog, da bi se međunarodni saobraćaj u što većem broju, intenzitetu odvijao kroz Srbiju, pa vi ovim putarinama skrećete taj međunarodni saobraćaj sa naših koridora. Opet će nas ljudi zaobilaziti zbog ovoliko visoke putarine. Vi mislite sada odjedanput sve ono što ste potrošili na koridoru ili pogotovu ono što je Zorana maznula onih 300 miliona evra iz budžeta, pa da nadoknadite to na ovaj način. Ne ide to tako.

Gospodine Siniša Mali, izvinite, obraćam se vama ali moram da jednu rečenicu samo kažem, ne odnosi se ovo na vas, nego na predsedavajućeg parlamenta. Srpskoj radikalnoj stranci u Narodnoj skupštini od uvođenja višestranačkog sistema svašta su radili, izbacivali su nas iz parlamenta, oduzimali reč, kažnjavali, jednog poslanika ostavljali u sali, svašta su nam radili, ali brutalno nam niko nije krao vreme kao što ste to uradili juče i danas vi, brutalno nikada niko.

Vi ste uspeli nekoliko dana, svi vi zajedno da budete onako kako vam je Sem Fabricio pripretio da budete kao fini, demokratični, ali sila opet došla do izražaja i dalje mislite da ste nedodirljiva sila.

Pitajte Vladu Đukanovića.

Zamoliću stvarno, gospodine Marinkoviću, Mariniku da vas prijavi Sem Fabriciju, pošto ja sa takvim ne komuniciram.

Gospodine ministre Mali, od dosovske dosmanlijske revolucije 2000. godine svi ste isti. Doduše, vi ste i tada bili u tom sistemu. Svi pokušavate da bacate prašinu u oči tako što pričate u javnosti, kako je u Srbiji najjeftinija struja, evo sad najjeftinija putarina. A kolika je plata u Srbiji, ministre?

Pa, u tim zemljama gde je skuplja putarina socijalna davanja su veća od naše najveće plate. I vi pričate, upoređujete - najjeftinije u Evropi. Pa, to je neuporedivo, nemojte da mešate babe i žabe, neuporedivo je da vi pričate o nekoj prosečnoj plati, već dve godine treba da dostigne tih 500 evra, već dve godine, a nekako se stalno izmakne u poslednji čas.

Zašto ne pričate o pola miliona zaposlenih koji rade za minimalnu zaradu, koja je 27 hiljada dinara? Pa ste vi rekli od kada je utvrđeno 27 hiljada, rekli ste - dostigli smo tu magičnu cifru, a ovih dana, onaj kada je otvarao neke tamo puteve za kanalizaciju, kaže - dostići ćemo i tu magičnu cifru od 30 hiljada. Koja je to magija i koja je to magična cifra?

Pola miliona ljudi vam radi, nam radi, za minimalac od 27 hiljada dinara i vi kažete - u Srbiji je najniža putarina. Pa, hajde sada da pobijemo ljude, da ne mogu ni da odu, da obiđu rodbinu, zato što neće moći jedanput mesečno da izdvoje putarinu da odu do Paraćina i da se vrate.

Da li vi znate gde živite, ljudi moji? I pustite onda ovi ovamo što pričaju, što pokušavaju, ma neću više da se osvrćem na te budalaštine koje slušam sa leve strane.

Da li vi znate, ministre Mali, a pretpostavljam da znate, da je 2013. godine, kada je putarina poskupela 20%, najveća, jedna od najvećih špediterskih firmi, „VIP BET“ i još jedna turska firma, zaobišla puteve gde je povećana putarina za 20%? To će vam se desiti i na ovih 12%, pa će onda ljudi da idu kud, oni koji žive u Srbiji, izbegavaće, čuli ste to i malopre, izbegavaće autoputeve, izbegavaće naplatne rampe, to budite sigurni, a ovi će ići kroz Rumuniju i Bugarsku, stranci, pa ćete da vidite zbog čega ste radili Koridore.

Naravno, ovo ne znači, opet će neko zlurad, zlonameran i bezobrazan, da kaže - vi ste protiv gradnje Koridora. Nismo, ali mi smo samo zato da budete svesni da je ovo država Srbija. Niste uradili toliko za državu Srbiju da biste mogli da upoređujete putarinu u Srbiji i bilo gde u Evropi.