Ja nisam juče govorila o glavnom gradu, to je danas na dnevnom redu, juče sam samo rekla, iznela jednu činjenicu da Svrljig za kojeg kolega Milija kaže da je najlepša opština u Srbiji i zaista jeste lepa. Rekla sam i zamolila da se povede računa o nekim budućim rešavanjima problema u pravosuđu, da je Svrljig jedna od opština koja nema sud, koja nema notara, koja, faktički, ne može da poštuje zakone. Evo, recimo u predizbornoj kampanji, tamo se overavaju potpisi i dalje u mesnim kancelarijama i u opštini što je dobro, samo nije dobro što nije u celoj Srbiji.

Zašto Svrljig kao tako lepa opština nije u centru pažnje na nivou Republike, pa da se zaista uredi na način kako to propisuju zakoni koji se bave time. Ako nemaju notara, oni nemaju gde da overe, moraju da idu u Niš da overavaju, recimo, kupoprodajne ugovore i to nije dobro.

U tom smislu sam ja pominjala Svrljig i naravno ništa loše što se tiče lepote Svrljiga, ali odnos republičke vlasti prema Svrljigu, bar kada je u pitanju pravosuđe mora biti malo bolji i ozbiljniji.

Bukvalno dve rečenice.

Slažem se ja da su ljudi u Svrljigu časni i pošteni, kao što sam uverena da su u celoj Srbiji, većina ljudi časni i pošteni. To nije razlog da negde postoji ili ne postoji sud. Postoji mnogo situacija gde časnim i poštenim ljudima treba sud. Ne treba sudovi samo tamo gde neko nešto krade, ubija, tuče, itd. Postoje ostavinske rasprave, postoje kupoprodaje, postoje uređenje korišćenja zajedničkih dvorišta, parcela, građanske neke stvari koje treba da rešava sud, a nema nikakvog spora, nema nikakvog kriminala, znate. U tom smislu samo i dalje mislim da, ne samo Svrljig, nego sve opštine u Srbiji, ako hoćemo da se zaista razvijaju, vi volite da kažete ravnomerno, teško je postići ravnomerno, ali da se razvijaju i da se ne zaustavljaju u razvoju, sve moraju imati za početak Osnovni sud.

Da, predložili smo amandman da se briše ovaj stav iz člana 1. zato što mislimo da nije dobro, da je zapravo, najlepše da se izrazim, nepotrebno da se formira javno preduzeće koje bi se bavilo građevinskim zemljištem i gazdovalo građevinskim zemljištem, kada mi već imamo direkciju koja se bavi tim poslom, direkciju koja je i kadrovski, stručno, materijalno i u svakom smislu obezbeđena i ne vidimo koji je razlog da vi sada kažete – ne možete ovo da prihvatite jer se predloženim rešenjem upotpunjuje pravni okvir za uređivanje, upotrebu, unapređenje i zaštitu građevinskog zemljišta. Kako se to upotpunjuje pravni okvir ako imamo Direkciju za imovinu, za izgradnju, direkciju sa više decenijskim iskustvom? Koji bolji pravni okvir od toga vam treba? Ako treba da se kadrovski direkcija ojača, ako treba u još nekom drugom smislu, nemamo ništa protiv, ali javno preduzeće, pored ovoliko javnih preduzeća koje ima i Beograd i Srbija je apsolutno nepotrebno.

U javnom preduzeću ćete zapošljavati partijske ljude, nećete voditi računa o njihovoj stručnosti. Napravićete lošu infrastrukturu i loš posao tamo gde zapravo sve može da funkcioniše. Ne kažemo mi da je u Direkciji stanje brilijantno, ali stanje može da se uredi, nije brilijantno u onoliko koliko vlast ne želi da bude i to vrlo lako može da se uvede u red. Ali, formiranje javnog preduzeća gde ćete zapošljavati nove ljude, gde ćete zapošljavati ljude koji nemaju ni stručnu spremu ni iskustvo, a mi imamo iskustvo da se to tako radi, pa ćete zapošljavati ljude na određeno vreme, pa će onda ti ljudi na određeno vreme morati da obezbeđuju određeni broj glasova na izborima, itd.

Mi smo vam rekli i u načelnoj raspravi, ceo ovaj zakon kad se lepo analizira on se donosi samo kao prilog predizbornoj kampanji za buduće izbore. To nije dobro. Beograd je metropola, veliki grad, mora ozbiljno da se radi. Nemojte uvoditi novo javno preduzeće, angažujte još više stručnih ljudi u Direkciju, opremite još bolje Direkciju za imovinu i izgradnju Beograda i radite u skladu sa zakonima. Hvala.

Interesantno je da ovaj mikrofon, jer ako sam ja govornica onda je on mikrofon, ima običaj, ima potrebu i želju da svaki čas kada govori da naglasi, da skrene pažnju, zapravo da nas podseti da treba javnost da obavestimo kako je to nastala njegova stranka.

Dragan Đilas je bio deo demokratske stranke kada su Boris Tadić, Miki Rakić, britanska i američka ambasada pravili naprednjake. Jel to nešto nepoznato? Nije. Jesu li to sami priznali? Jesu.

Smeta i često pominje ovo, dobro je kolega Šarović rekao, kad nema argumente, onda to zašto smo mi učestvovali u upravnim odborima, pa, da ste vi neka Demokratska stranka, ponudili bi i sada svim strankama u parlamentu da budu deo upravnih odbora, da kontrolišu kako radite. Ali, vi to, naravno, ne date.

Kako vam ne smeta da budete u koaliciji, da vlast vršite i u Beogradu i u mnogim lokalnim samoupravama, i na republičkom nivou, sa strankom koja je vlast vršila sa Draganom Đilasom? Gde je vaš problem? Morate malo da razgraničite i da vidite da li uopšte imate neki princip.

Ako nama prigovarate tako nešto, a vi, s druge strane, u vlasti sa strankom koja je bila u vlasti sa Draganom Đilasom, onda je problem u vama, nije u njima. Oni idu tamo gde im je bolje. Ali, problem je u vama jer niste uspeli da nađete druge koalicione partnere.

Takođe, koleginica jedna je rekla da nju interesuje gde je 350 miliona koje je Đilas ukrao od mosta. To interesuje i nas, pa nas interesuje kad ćete više Đilasa da privedete, da ga tamo ispitaju, da se možda pokrene postupak protiv njega, ako ima osnova, ali nas interesuje i gde je 300 miliona koje je Zorana Mihajlović poklonila „Behtelu“?

Tačno je ovo što je kolega Šarović rekao da smo mi kada smo bili vlast u Zemunu i kada je predsednik bio Vojislav Šešelj, predsednik Opštine Zemun, da smo svim strankama koje su bile u lokalnom parlamentu dali određen broj, srazmeran broj mesta u upravnim odborima i svaka odbornička grupa je imala svoju sekretaricu, i svaka odbornička grupa je imala posebnu kancelariju i svaka odbornička grupa je imala rezervisano mestu u Zemunskim novinama da piše šta god hoće o vlasti najgore, najbolje, šta god hoće.

Mi odlično znamo i ne samo da znamo, nego tamo gde smo u prilici sprovodimo demokratske principe za razliku od vas koji to ne znate, a pominjati ko je uzeo od koga pare, a da to govori neko ko je član stranke koja četiri godine nije iz budžeta dobijala nijedan jedini dinar, a potrošila ne zna se koliko, od prostorija, prevoza, kampanja itd, od dobrovoljnog priloga malo sutra, ne nego se zna, javna tajna je i gde je Pariz, i gde je „Ric“ i gde je sedeo Stanko Subotić i Milo Đukanović i sa kime su sedeli i koliko je para ko dobio i toplo vam preporučujem – nemojte počinjati o tome.

Ja ću samo da postavim jedno pitanje kolegi Markoviću koji je ovde pitao gde je nešto, gde su neke pare itd. odnosno dva pitanja.

Jedno – zna li ko je Arno Danžan? Drugo – gde je milion evra Caneta Subotića?

Pa, evo ja ću gospodinu Markoviću ponoviti pitanje, pošto je on malopre samo ponovio pitanje, da li zna ko je Arno Danžan i kako je potrošeno milion evra Caneta Subotića Žabca? Na ovu temu, evo sad javno kažem, neću više, pogotovo neću sa gospodinom Markovićem, jer mi malopre pade napamet da je on u našoj stranci u gradskom odboru ostao poznat po tome da je tada narodnom poslaniku Momiru Markoviću ispred Sava centra ukrao kišobran. Hvala.

Član 3. zapravo se odnosi na član 8. predloga osnovnog zakona i tu su zadržane nadležnosti grada Beograda, koje ste vi prilično proširili u odnosu na postojeće stanje.

Po mišljenju SRS, na ovaj način u Srbiji pravite distrikt od grada Beograda. Što se nas tiče, to nije dobro. Beograd kao glavni grad i kao metropola treba da bude i moderan i razvijen itd, ali mora cela Srbija da počne konačno da se razvija, a ne da se svi iseljavaju iz svojih mesta da bi se približili Beogradu.

Naravno, ovo ne znači da mi imamo nešto protiv toga. Što se tiče nas, svako može da živi u Srbiji, gde god hoće, gde god mu odgovora, ali, prosto, na svim mestima treba imati približno iste uslove.

Vi ste ovde predvideli da će grad Beograd kao lokalna samouprava, između ostalog, i pribavljati građevinsko zemljište i druge nepokretnosti. Ovo je nešto što je apsolutno neprihvatljivo.

Naš stav je, inače, da lokalne samouprave ne mogu imati i ne treba da imaju imovinu u smislu građevinskog zemljišta, nekih objekata za preprodaju, prodaju itd, jer to nije suština postojanja lokalnih samouprava. Lokalne samouprave trebalo bi da su servis građana i da se bave rešavanjem komunalnih problema na teritorije svoje lokalne samouprave.

Vi sada meni objasnite što će neko u Beogradu, što će grad Beograd kupovati neko građevinsko zemljište? Šta, da trguje, da preprodaje, kupi od nekoga, pa će nekom da preproda? Pa, nije to valjda smisao funkcionisanja jedne takve velike lokalne samouprave?

Mi smo predložili da ovo brišete, ali, evo, samo ću vam reći da ste vi kazali da to nećete, da ne prihvatate amandman iz razloga jer je zakonska norma dovoljno jasna, razumljiva i precizna i na ovako snažne argumente ja vam odgovaram – naš amandman je dovoljno jasan, razumljiv i precizan i čudi me da nije prihvaćen.

Isti član, isti stav, samo se ovde radi o tome da ste predvideli u tački 10) da će Beograd provoditi mere i finansirati projekte u cilju podsticanja nataliteta na teritoriji grada Beograda i to je, naravno, u redu, ali je problem što to mora da se radi u celoj Srbiji.

Nije podsticanje nataliteta samo u Beogradu i nije dobro kako ste to i strategijom koju ovde vi pominjete, kako ste predstavili i kako ste planirali, jer, znate, ne postoji ni jedan normalan razlog da, recimo, novorođeno dete u Beogradu dobiju 100 hiljada dinara, a u Crnoj Travi 10 hiljada dinara.

Valjda je čak veći interes da ono novorođeno dete u Crnoj Travi dobije tri puta više novca nego što ga dobije dete u Beogradu, zato što se tamo iseljavaju ljudi, zato što se tamo deca ne rađaju. I ne samo u Crnoj Travi, nažalost, kad krenete da obilazite Srbiju, koliko god se vi hvalili nekakvim uspesima ove vlasti itd, većina opština u Srbiji je danas po mnogo čemu Crna Trava.

Mi zato mislimo da svakako treba da se ulažu značajna sredstva u podsticanje nataliteta, ali na jedan pravičan način, na jedan socijalno odgovoran način. Mi smo i kada je bio ovaj zakon o pomoći porodicama takođe imali konkretne primedbe i predloge. Ispostavilo se, čim je zakon stupio na snagu, da nije dobar, zato što nećete prosto da slušate krajnje dobronamerne savete kroz ove amandmane.

Vi ako prihvatite neki naš dobar amandman, on postaje sastavni deo zakona, a zakonom se vi dičite koliko hoćete, samo uradite nešto što je u interesu svih građana. Hvala.

Stvarno je malo otužno slušati ove demagoške priče koje nemaju veze sa konkretnim ni amandmanom, a ni sa konkretnim zakonom.

Ovo što smo malo pre slušali nema veze sa populacionom politikom, ali sa populističkom pričom i te kako ima.

O čemu vi uopšte pričate? Pričate da ste doneli strategiju, hoćete da se podigne natalitet, da se podstiče raznim materijalnim pomoćima, itd. I to je dobro i treba da se radi na tome. Ali, treba na tome da se radi, a ne da se priča.

Pogledajte, ljudi moji, obiđite malo Srbiju, pogledajte koliko vam porodica, koliko dece živi u Srbiji bez struje, koliko dece u Srbiji nema treći obrok, koliko dece u Srbiji nemaju roditelji da daju za užinu ili da mu spreme parče hleba da nešto pojede na odmoru. Ljudi, hajde malo govorite o onome što stvarno jeste.

Naravno, svako može da priča šta god hoće, ali mi je uvek interesantno kad se kolega koji je malo pre govorio, koji je obišao sve moguće stranke, i G17 i Demokratsku itd, i on ima najviše primedbi na to kako je bilo dok nije došla naprednjačka stranka i dok on nije svo to svoje iskustvo od demokrata, G17 i ostalih kroz koje je prošao doneo kod njih.

Dakle, govorite šta god hoćete, ali građani Srbije znaju kako žive. Mi vas podstičemo, dok ste vlast, da što je moguće više pomognete.

Govorili smo i govorimo o ovom zakonu, porodičnom, koji nećete da menjate, gde trgujete sa decom tako što decu oduzimate od porodica zato što porodice nemaju da im daju da jedu, pa ih onda dajete hraniteljskim porodicama i to im plaćate.

E, to je ta Srbija o kojoj vi želite sada da pričate bajke.

Mi bismo želeli isto kao i vi, da u Srbiji cvetaju ruže, da teče med i mleko. I daj bože da bude tako, ali, nažalost, u Srbiji se još uvek mnogo, mnogo, mnogo teško živi.

Po članu 107, gospodine Veroljube Arsiću.

Ja sam šokirana da vi niste reagovali kada je ovaj gospodin malopre počeo svoju raspravu. Razumem ja da on ima potrebu da se dodvorava, da se približava vreme i novih poslaničkih lista i tako dalje, sve ja to mogu da razumem, ali da čovek može tako nešto ovde da izgovori, hajde, od njega se svašta očekuje, on otprilike nikad ni ne zna šta priča, ali vi ste tu na mestu predsedavajućeg.

Ako ne znate šta je rekao, evo, ja ću vas podsetiti. Rekao je – ko o čemu, njegova mama o poštenju.

Ovaj član 39, na koji se zapravo odnosi amandman, je jedan od dokaza koliko je zapravo loših zakona sa kojim vi usklađujete ovaj Zakon o glavnom gradu. Mi smo to govorili i u načelnoj raspravi. Ne možete vi samo da kažete to je zato što je neki drugi zakon to ovako ili onako regulisao, jer sve te zakone ste ili doneli vi ili oni pre vas i svakako kao i ovaj tako je svaki zakon podložan promenama i treba da se menja dok se ne donese zakon koji će zaista imati smisla, koji je biti primenjiv i koji će biti u interesu građana Srbije.

Ovaj član 39. govori o Gradskoj upravi, odnosno o obavljanju nadzora upravnog Gradske uprave i onda razne su naravno mogućnosti kako Gradska uprava u obavljanju upravnog nadzora može i treba da reaguje, pa između ostalog govorite i o izdavanju privremenog naređenja, odnosno zabrane. Onda čoveku padne na pamet kako se najviše, govorim trenutno o Beogradu, zatvorenih prodavnica, radnji u Beogradu su pekarske radnje. To je vrlo interesantno kao da su se ti inspektori okomili. Imate tri pekarske radnje u nizu, dve su zatvorene po tri meseca, jedna radi. Posle toga je zatvorena jedna, dve rade, ali uvek ona jedna koja stalno radi. Da li je moguće da samo u tom nekom, u toj jednoj ulici, u tom jednom delu grada, ta jedna pekara radi dobro, a da ove druge imaju problema sa prijavljivanjem zaposlenih itd?

To govori zapravo o tom selektivnom pristupu, a ono što misle ljudi koji to vide i koji komentarišu da je očigledno u pitanju neki koruptivni posao. Drugačije ne može da se objasni i onda opet kada se izbroje, recimo, samo danas sve zatvorene pekare u Beogradu, na svakoj piše da su zatvorene zbog radnika koji tamo rade na crno i onda biste izbrojali više radnika nego što je Ana Brnabić rekla da u Srbiji postoji radnika koji rade na crno.

Kaže - 11 hiljada. To je prosto neverovatno. Žena je možda brojala u jednoj ulici. Jedanaest hiljada i imaju, kaže, akcioni plan, vi u Vladi imate pa ćete vi do kraja 2020. godine da rešite taj problem i svih 11 hiljada zaposlenih na crno ćete uvesti u legalne tokove.

To je rekla na nekom, „Izlaz iz sive ekonomije“ ili tako nekako se zvao neki skup gde je bila i gde je pričala. Još je rekla da je i to jedan od načina kako će građani živeti bolje, što naravno nije sporno da treba svako da bude prijavljen, da se ne radi na crno, ali reče Ana Brnabić – možemo obezbediti i bolji kvalitet života za sve građane.

Ne znam, ministre, ako možete, zašto to ne uradite? Greota vam, zbog građana, ako možete obezbediti bolje uslove i kvalitet života, zašto to Vlada ne uradi? To je, eto, bilo samo onako lepo zvučalo kada je to izgovoreno, ali to nema apsolutno veze sa realnošću, kao što nema veze sa realnošću da samo toliko ljudi u Srbiji rade na crno.

Nažalost, način, odnosno visina najniže, odnosno zagarantovane zarade tera ljude da sami prihvataju, čak da traže od poslodavca da rade na crno da im ne bi oduzimali doprinose, da bi neki dinar više doneli kući.

Rade teško, rade puno radno vreme, prekovremeno, itd. i sve to rade za jedva taj minimalac, tzv. Ako su prijavljeni, onda zaista rade za mnogo manje para od onoga što bi realno trebali i mogli da zarade za svoj rad i za zadovoljavanje nekih osnovnih potreba.

Tako da, i ovim članom i ovim amandmanom smo mi zapravo hteli skrenuti pažnju na obaveze i Vlade i grada i svih lokalnih samouprava da morate vi, zajedničkim vašim snagama, da nađete konačno rešenja da se socijalni status građana popravi, da više ljudi ne moraju da, pretpostavljam svi znate, to nema ko vam neće ispričati, da ljudi koji primaju minimalac na račun, koji su uredno prijavljeni, moraju poslodavcu da daju otprilike 5.000 dinara u kešu, kad prime tih tridesetak hiljada, koliko je, 27.000 koliko je sad minimalac, 27.000 i nešto. To dobije na račun, mora 5.000 dinara da da poslodavcu. To je, takođe, toliko prisutno da je prosto neverovatno.

Znači, imate puno toga da radite i kroz upravni nadzor i kroz inspekcijske nadzore i uopšte kroz rad Uprave, kroz rad državne uprave, lokalne samouprave i to što vi napišete i što nama ovde predstavite kao lepo, ružičasto, bajkovito, svi građani znaju da to ne liči na to, jer svi znaju kako zapravo žive.

Pre tog dva minuta po amandmanu?

Ovo su, otprilike poslednji amandmani na ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu i ja ću kroz ovaj amandman pokušati malo da podsetim na šta smo mi ukazivali u toku ove rasprave i ministru i skupštinskoj većini.

Kroz sve ove amandmane razumeli smo da nismo ubedili ni skupštinsku većinu ni ministra da prihvate naše amandmane i da prihvate naš predlog da se lepo ovaj predlog zakona povuče iz procedure i da se uradi jedan ozbiljan zakon o glavnom gradu.

Postojeći Zakon o glavnom gradu sa izmenama koje ćete usvojiti danas ili sutra ili prekosutra ili za sedam dana, kad god nije zakon od kojeg građani Beograda mogu očekivati konkretno nešto bolje u sferi funkcionisanja grada. Naravno, nije ovo zakon koji, kao što pokušavaju poslanici vladajuće većine da predstave, nije ovo zakon ni novih radnih mesta, ni većih plata, ni manjih poreza, jer to je sve u nadležnosti republičkih organa.

Zato ovo što ste pokušali da uradite sa ovim Zakonom o glavnom gradu na osnovu ovih izmena, evo već nekoliko puta vam ponavljamo, vi pravite državu u državi, vi pravite distrikt Beograda u Srbiji i to nije dobro.

Vi ovim zakonom stavljate u još lošiji položaj sve lokalne samouprave u Srbiji u odnosu na grad Beograd koji, samo zbog činjenice da je glavni grad, da je više milionski grad, da se od uvek u Beogradu ulagalo više nego u druge delove Srbije, više nego u druge lokalne samouprave, sam po sebi jeste, ajde da kažem i lepši i bolji i opremljeniji i tako dalje od ostalih gradova.

To svakako, ne treba da bude urađeno na način da su svi drugi u zapećku Beograda, i da kada govorite, a to je inače običaj predstavnika vlasti kada govore o Srbiji uvek se priča o Beogradu kao da je samo Beograd Srbija, a kada se priča o Beogradu onda se samo priča o ovih nekoliko centralnih opština i o tzv. krugu dvojke, kao da ove ostale opštine koje pripadaju Beogradu nisu Beograd.

Razlika u kvalitetu života između tih opština koje nisu strogo centralne i ovih centralnih je neuporediva. Dakle, vi imate, odnosno mi svi imamo u Beogradu i ne asfaltiranih ulica, i delova bez kanalizacija, delova bez vode i delova gde je nedostupna mobilna telefonija, a sve je to grad Beograd, sve su to beogradske opštine.

Ovde sa druge strane pravite neku predstavu Beograd će ovo, Beograd će ono, a govorile su kolege samo da sada govorimo o gradskom prevozu, umesto da bude svaki dan sve bolji, on je sve lošiji, to se vidi i to je činjenica. Obećavali ste nekada i ovde se danas puno o tome govorilo o nekim koji su bili pre vas i tako dalje, obećavali ste da ćete raskinuti ugovor za Bus-plus da bi smo imali bolji prevoz, a da bi to koštalo jeftinije Beograđane, niste to uradili. Niste uradili ništa od onoga što ste obećavali.

Postoje, zaista neki radovi koji su u Beogradu aktuelni, na koje mi nemamo primedbe, niko normalan ne bi trebao da ima primedbe na sve ono što je očigledan razvoj grada, na sve ono što je očigledno da će doprineti, ne samo Beogradu, nego imidžu cele naše države. To, svakako nije za kritiku, niti mi reda radi bilo šta ikada kritikujemo.

Ovaj konkretan član o kojem ja sada govorim je amandman o kojem govori se odnosi na mesne zajednice. I ovo jeste za ozbiljnu kritiku. Govorili smo u načelnoj raspravi, a ja ću sada ponoviti i malo proširiti tu temu.

Vi ste ovde nama rekli da se ovaj zakon usklađuje sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i nije sporno da ste vi u Zakonu o lokalnoj samoupravi predvideli da ćete na ovaj način rešavati, odnosno birati savete mesnih zajednica, ali je nedopustivo. Vi nas vraćate kada je u pitanju izbor za savete mesnih zajednica, a vi nas vraćate, ne znam koliko desetina godina unazad. Gde je tu demokratska procedura, prvo treba imati mesne zajednice u određenim gradskim opština u Beogradu, to je takođe pitanje? Šta će nam mesne zajednice u Starom gradu, u Savskom vencu, u centralnim delovima? Šta će nam mesne zajednice tamo gde se svi poslovi završavaju u sedištu opštine, a tamo u opštinama u lokalnim gradskim opštinama, koje su udaljenije od centra, u tim selima se mogu otvarati mesne kancelarije. Suština je da ljudi koji žive u tim delovima Beograda, odnosno u svim delovima Beograda, a i u svim delovima Srbije treba da svoje osnovne potrebe, vezane za funkcionisanje lokalne samouprave rešavaju u svojoj opštini, odnosno u svojoj mesnoj kancelariji.

Dakle, to je jedna tema da li trebaju mesne zajednice ili ne, što se nas tiče uglavnom ne trebaju, ali ono kako ste vi sad predvideli, da savete mesnih zajednica birate na nekakvim zborovima građana, davno prevaziđeno. Na zborovima građana koji će sazivati predsednik opštine. E, sad vi zamislite, pitala sam vas i pre neki dan, zamislite da gradonačelnik Novog Sada, Vučević, sazove zbor građana Novog Sada da se biraju saveti mesnih zajednica i da li možete da zamislite nekog srpskog radikala, pa i demokratu, ligaša, socijalistu, da dođe na zbor građana koji zakazuje Miloš Vučević. Naravno da neće niko doći. Doći će partijski aktivisti, ovaj primer sam uzela slučajno, to važi za svaku opštinu, za svaku lokalnu samoupravu. Doći će aktivisti te stranke i oni će između sebe izabrati savet mesne zajednice, a taj savet mesne zajednice, gospodine ministre, služi će za pranje para.

Opštine sve lokalne samouprave imaju nekakve fondove iz kojih na volšeban način, zapravo, finansiraju lokalne kampanje. I, to je javna tajna, ili se formiraju neka udruženja građana sa nekim lepim nazivima – plavi jorgovan, crvena ruža, lepe žene, itd. onako neutralan naziv, i onda, čim se završe izbori, određena sredstva toj nevladinoj organizaciji, tom udruženju se prebacuju sredstva, a onda se ta sredstva dele onima koji su delili pakete po kućama, koji su nosili propagandni materijal, itd.

Sad to usavršavate preko mesnih zajednica. Vaše mesne zajednice će završavati tu vrstu poslova, tako da će ljudi u opštinama, funkcioneri u opštinama biti oslobođeni toga, niko neće moći da kaže da funkcioneri opštinski na taj način utiču na birače, ali će to zato raditi preko svojih 10 mesnih zajednica, svojih deset saveta mesnih zajednica, tamo će se, kao što je već to počelo uveliko, tamo će se deliti ne samo propagandni materijal, nego će se tamo deliti i paketi hrane i naočare i meriće se pritisak i preporučivaće prodavačice iz kineskih prodavnica lekove za visok ili nizak pritisak. Dakle, sve ono što se zaista i do sada dešavalo.

Zato mi mislimo da, ako već hoćemo negde imati savete mesnih zajednica, treba da budu birani kao što je to bilo i pre ovog Zakona o lokalnoj samoupravi, da se biraju na tajnim izborima, u skladu sa propisom koji reguliše izbor odbornika u lokalnim samoupravama.

Takođe je bitno ovde da se podsetimo da ste ovaj zakon predložili po hitnom postupku zato što će građani, ako se ovaj zakon ne donese po hitnom postupku, pretrpeti nesagledive posledice jer im se neće završiti postupak legalizacije objekata. Ljudi moji, da li je moguće da ovako nešto možete i da napišete?

Legalizacija objekata nije makla od početka već 20 godina otkad se počelo, od kada su vlade počele da se bave tim. Nema ministra iz te oblasti koji nije dolazio pred Narodnu skupštinu sa Predlogom zakona o legalizaciji, o planiranju i izgradnje gde je to bilo obuhvaćeno, o ozakonjenju, najnoviji Zoranin, to je neki fensi naziv itd, ali ništa se nije uradilo.

Legalizacija je bila svojevremeno na nivou gradskih opština kada je Beograd u pitanju, pa je onda nekom palo na pamet da se sve to skoncentriše na nivo grada Beograda, pa su onda kamioni prevozili inače ovako velike debele predmete zato što svaki zakon je imao neki rok gde se tražilo od građana da plate novu taksu i da obnove zahtev, a oni kada dođu na šalter da obnove, kažu –da, ali opet donesite izvod ovaj, izvod onaj i to se slaže jedno na drugo i to su vam sada, kažem vam, jedno pola metra visoki svaki od predmeta za legalizaciju.

Sada, pošto niste ni na nivou grada ništa uradili, ponovo to vraćate na nivo gradskih opština. Opet kamioni sada idu u suprotnom pravcu. Sada se opet prevoze ti predmeti i opet se traže mesta u pisarnicama. Opet se premeštaju ljudi, vraćaju, dovode, odvode i opet od tog posla neće ni biti ništa.

Podsećam da su 2018. godine bile poslednje izmene ovog Zakona o ozakonjenju koji je donet 2015. godine i te 2018. godine je propisano i usvojeno ovde da svaki objekat koji ne bude legalizovan u roku od pet godina od dana stupanja na snagu tog zakona, koji je pre godinu dana nastupio na snagu, ako ne bude legalizovan za pet godina, doneće se rešenje o rušenju.

Vi sada, zamislite, godinu dana dangubite, godinu dana nema legalizacije u Beogradu, nema legalizacije u Srbiji, a teče peščani sat, teče vreme ljudima kojima ste zapretili da ako za pet godina, ne njihovom krivicom, ko zna koliko ljudi je došlo na šalter da dobiju rešenja o legalizaciji, da završe ovaj posao, ali nema. Predmet je možda na onom mestu, možda na onom, možda tamo, možda ovamo i posao se ne radi, a godina dana je već prošla od onog roka od pet godina gde ste vi zapretili, odnosno Zorana Mihajlović da će se rušiti objekti koji ne budu za pet godina legalizovani. Vi sada kažete da će ovaj zakon to rešiti. Daj Bože! Evo, kada bismo znali da će ovaj zakon rešiti zaista i to u tom roku od danas, pa još za četiri godine da će stvarno rešiti problem legalizacije, i mi bismo glasali za ovaj zakon, ali neće. Ne može ga rešiti, kada je Zakon o ozakonjenju, kao što su bili svi prethodni koji su tretirali legalizaciju, takvi da traže od svakoga nemoguća akta da bi mogao objekat da se legalizuje, a nikada nije nijedna vlast htela da prihvati deo odgovornosti zbog nelegalno izgrađenih objekata, odnosno objekata izgrađenih bez građevinske dozvole.

Teško je reći da je nelegalan objekat neki gde je neka kuća porodična koju je čovek napravio na svojoj parceli, deo parcele, moja građevinska parcela, deo iza kuće je bašta. U međuvremenu se oženio sin, udala ćerka, stigli unučići, proširila se porodica i ljudi ne mogu da žive u toj manjoj kući, čak i ako nije mala, i sada neće valjda da šalje članove porodice u podstanare ako ima iza svoje kuće plac na kome može izgraditi još dve kuće? Ode u opštinu - dobar dan, dobar dan, šta mi treba da gradim kuću, spreman sam da podnesem sve da dobijem građevinsku dozvolu, a gde, tu, a ne može tu da se dobije građevinska dozvola, zašto, zato što opština, odnosno grad Beograd nisu uradili regulacioni plan.

Gde je onda odgovornost tog čoveka koga je muka, ali u pozitivnom smislu, naterala da pravi kuću za proširenu porodicu na svojoj sopstvenoj parceli bez dozvole zato što mu je ne date, a ne date mu je zato što već decenijama niste u stanju da uradite regulacione planove za pojedine opštine, odnosno za lokalne samouprave i za gradske opštine itd.

Ako je sve to tako, onda ste u Zakonu o legalizaciji trebali predvideti malo više fleksibilnosti. Sigurno 98% izgrađenih objekata može da se legalizuje, a tih 2% može biti sporno, ali zašto tolike… to su već milioni objekata koji nemaju građevinsku dozvolu i još sada kaže – ne može ni struja da se priključi. Zamislite, čovek napravio kuću bez dozvole? Dobro, nije u redu, treba da ima dozvolu. Napravio kuću bez dozvole i ne može priključiti struju? Pa, da li tu ima mozga neko ko je to predlagao?

Dakle, ova malo šira priča nema veze konkretno sa ovim zakonom kada su u pitanju uslovi za legalizaciju, ali je obmana i prevara i narodnih poslanika i građana Srbije kada kažete – građani Beograda, evo sada ministar i skupštinska većina i Vlada Srbije vam kažu kada se usvoji ovaj zakon o glavnom gradu da ćete vi moći po hitnom postupku rešiti sve svoje nelegalne objekte i da ćete dobiti rešenja o legalizaciji. To vam ovde piše, a mi vam tvrdimo da to, nažalost, neće biti tako. Mi bismo voleli da hoće, ali nažalost to neće biti tako.

Vi sada imate situaciju da ljudi ne mogu da vrše pravni promet, ne mogu da prodaju kuće zato što nemaju dozvolu, a tek posebna priča i onaj ko eventualno uz dobru proviziju… Da li vi znate kolika je provizija da se dobije rešenje o legalizaciji? Deset hiljada evrića. Deset hiljada evrića da bi se dobilo rešenje o legalizaciji, a ovi što imaju zgrade sa stanovima za prodaju, za više stanova, tu je vrednost jednog stana vrednost rešenja za legalizaciju.

Sada kada se nekome jako žuri da proda kuću iz nekog razloga ili stan, on mora to da plati da bi dobio to rešenje o legalizaciji da bi prodao kuću, jer nelegalizovanu ne može da proda, što je takođe neverovatno. Ako sam ja spremna da prihvatim rizik da kupim objekat koji nema građevinsku dozvolu, a podnet je zahtev za legalizaciju, zašto bi neko štitio mene i ne dozvolio mi da to kupim?

Dakle, sve vam je onako nakaradno postavljeno, a ovaj zakon još zbog nečeg ne valja. Ne valja zbog toga što ste predvideli i novo javno preduzeće u gradu Beogradu koje će gazdovati građevinskim zemljištem. Pričala sam to dva, tri puta u toku ove rasprave, ali to baš mora da se ponovi. Beograd ima direkciju koja se bavi građevinskim zemljištem i izgradnjom Beograda. U toj direkciji, to ljudi iz grada Beograda odlično znaju, sede stručni ljudi, ljudi koji znaju svoj posao, koji godinama, decenijama, zapravo, rade taj posao i vama to nije dobro.

Vi ćete sada kroz javno preduzeće, opet ću ponoviti, da zaposlite stranačke kadrove, da zaposlite ljude koji nemaju odgovarajuću spremu, da zaposlite ljude koji su formalno negde dobili diplomu i koji misle da zato što mu piše na diplomi da je prostorni planer, on stvarno misli da zna nešto u toj struci da uradi, a on, naravno, nema pojma ni šta je prostor, ni šta je plan, jer je radio neki svoj posao za koji je bio osposobljen posle svoje trogodišnje škole, lepo radio posao, ništa sporno, ali vi ste mu omogućili da postane nešto diplomirano i to nešto diplomirano će sutra biti direktor ovog javnog preduzeća, pa će zapošljavati svoje ljude za šefove u raznim odsecima.

Šta će se onda dešavati? Onda ćete lepo da raspolažete iz kabineta raznih, da raspolažete građevinskim zemljištem, da kažete - doći će ti taj i taj, daj mu to i te podatke za tu i tu parcelu, i onda će, naravno, da ta bespravna gradnja bude veoma opasna, koja će formalno možda čak i zadovoljiti neke uslove i to će biti saradnja sa tajkunima, to će biti korupcije, tu će biti svega i svačega što Beogradu i Beograđanima ne treba.

Dakle, ministre Ružiću, ovo je poslednji čas, ali još nije kasno, povucite ovaj predlog zakona, lepo malo odmorite, pa na redovno zasedanje na jesen predložite nam kompletan Predlog zakona o glavnom gradu, sa svim onim što ste danas čuli, sa svim onim što vi znate kao čovek iz Beograda, kao čovek iz lokalne samouprave, znate šta su sve problemi, pa onda sve lepo probleme da sublimirate u jedan predlog zakona sa rešenjima, a ne ovako sa još većim produbljivanjem problema. Hvala.

Vrlo kratko.

Nismo mi, ministre Ružiću, skeptici. Mi smo samo realni ljudi. Mi znamo, a znate i vi kakvo je zaista stanje na terenu.

Znamo mi da se mesne zajednice biraju na osnovu zakona, saveti na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi. Mi vam i govorimo, tada smo vam govorili da to nije dobro rešenje, a sada smo vam govorili kako to izgleda u praksi.

Imate na Jutjubu klip, evo, da vam ja ne pričam. Rekla sam vam pre neki dan. U Kuršumliji biraju u mesnoj zajednici savez mesne zajednice, u domu kulture, vrata otvorena, unutra 20-ak ljudi biraju, predlažu članove saveta. Prolaze trojica komšija i kažu – zdravo komšija, šta radiš, a onaj predsedavajući kaže – e, piši, eno ga Branko, eno ga Marko, eno ga Janko, upiši i oni su za.

Dakle, karikira se nešto što ne treba da bude tako. Te mesne zajednice, ako već postoje, treba da budu mesto kancelarija otvorena za svakog ko živi u toj mesnoj zajednici. Sada to nije tako, neće biti ni po ovom zakonu. To su ispostave stranaka koje su na vlasti. Ne možete me ubediti nikako da je to drugačije, a pitajte i vaše aktiviste sa terena, pa tamo gde niste vi vlast ili gde vaši nisu u dobrim odnosima sa skupštinskom većinom, pitajte ih da li mogu ući u mesnu zajednicu. Ne mogu.

Kažem vam, ispostave gde se sakupljaju potpisi, gde se falsifikuju potpisi, gde se deli izborni materijal, gde se dele paketi hrane itd, a biraju se na taj način da će ljudi koji tamo sede i dalje nastaviti tako da rade.