U ovom Predlogu zakona jasno stoji da u slučaju da dođe do nekih promena kada je u pitanju poslovanje banaka, država je ta koja će garantovati preko Narodne banke isplatu štete nastale do jedne određene granice od 50.000 hiljada evra, više puta pomenuto ovde.

Suštinska priča se odvija u Srbiji već od 2000. godine, tako što je za mali osnivački ulog formirane mnoge banke koje su u međuvremenu ugašene, a neke su Boga mi, transformacijom, prerasle u mnogo veće banke kako to neki po svojim kriterijumima proglašavaju.

Setimo se samo Delta banke. Podsećanja radi, Delta banka je privatna banka nastala na kapitalu, kako ste nekada govorili gospodina Miškovića, a sada samo Mišković. On je čovek koji je bio blizak vladajućoj garnituri još od devedesetih godina. Osnovao je tu banku najvećim delom garancija za funkcionisanje te banke, nije bila njegova imovina ili njegov promet u privatnoj firmi, to su bila deponovana sredstva iz mnogih javnih preduzeća, kao što je Elektroprivreda, Srbijašume itd, gde je dnevni priliv je bio na visini da ne možete ni da pomislite da neka banka današnja ima na nivu pola godine toliki priliv. Na bazi tog priliva on je plasirao taj novac. Stvorio je Delta banku. Ta Delta banka je kasnije prodata stranom kapitalu i sada je to Inteza banka.

Šta je suština? Suština je u sledećem, i Delta banka i naslednik, uslovno rečeno, Inteza banka kao i mnoge banke u Srbiji koje funkcionišu, nećete videti da finansiraju u većem obimu sredstava neke ideje ili neke inicijative za otvaranje male privede, za nešto što je malo većeg obima, kada je privreda u pitanju. Ne pada im napamet, one finansiraju kada je u pitanju lična potrošnja, kada je u pitanju lični kredit, ali zato traže veliku garanciju, super garanciju, kako bi to u svetu rekli, zato traže da se garantuje ličnom imovinom, odnosno hipotekom, 1:3. Nekada je to bilo mnogo više.

Da bi dobili jedan evro, morali ste svoju ličnu imovinu u visini od tri evra da založite, da bi to bila garancija i kada dođe don nekih problema, te banke koriste na volšeban način nešto što nije u skladu sa zakonom, a to je da je mnogo veća naplata štete nego ona što je ugovorom predviđeno kao garancija, i to su izvršitelji, itd.

Čitav sistem funkcionisanja tih banaka zasniva se na špekulacijama, špekulacijama najgore vrste. To su visoke kamate, to je velika hipoteka. Kada vide da više nema perspektive na ovom području onda gledaju da se oslobađaju tih hipoteka, prodaju te hipoteke, polako se gase.

Imate sad najaktuelniji problem oko jedne francuske banke, da je ne spominjem radi reklame, ta francuska banka je došla u probleme, želi da napusti ovo područje, zato što je dovoljno kapitala iznela iz Srbije. Sada se nalazi u velikim problemima mora šteta koja je nastala, ili koja bi nastala gašenjem te banke, da se nadoknadi. Čak su se uključili i zvanični predstavnici francuske države da dogovore sa predstavnicima Srbije kako to na najbezbolniji način da se uradi. To vam je suštinska priča. Priča se završava na taj način što će te sve banke kada vide da nemaju više toliki veliki profit, povući se sa ovog područja, ostaviće pustoš. Bukvalno to će biti hipoteke u stanovima, to će biti u nekretninama, one će biti bud zašto prodate, jer bankarska logika govori – bolje je zaraditi dinar, izgubiti tri, nego ostati bez ičega.

Dame i gospodo narodni poslanici, po nama srpskim radikalima još je prerano govoriti o nekim optimalnim uslovima za zaživljavanje liberalnog kapitalizma i liberalnih uslova na tržištu. Prema tome, i ovi zakoni koji zagovaraju da na osnovu „zdrave konkurencije“ može da funkcioniše tržište, suviše je slaba Srbija, u smislu da nije dovoljno ekonomski ojačala, da bi mogla da ne samo učestvuje, nego da obezbedi približno povoljne uslove za odvijanje slobodne trgovine i slobodne ekonomije. Naravno, ne zagovaramo mi da bude taj državni intervencionizam, ali u svakom slučaju treba voditi računa i uvek biti oprezan.

Ono što je potpuno jasno, to smo svedoci, bez obzira što je ekonomska kriza širih razmera bila 2008. godine, Beogradska berza hartija od vrednosti jednostavno ne može da funkcioniše. Isuviše je to plitko tržište, isuviše je to osiromašena Srbija gde bi to moglo u pravom smislu reči da funkcioniše onako kako se to predlaže u zakonu, pogotovo kada se usvajaju ovi proevropski zakoni.

Ono što je po nama radikalima potpuno izvesno, a mislim da je sve svesnija i vladajuća koalicija, odnosno konkretno SNS, nisu ovi zakoni glavni uslov za ulazak u EU. Nisu ove silne usvojene papirologije koje u sebi sadrže te evropske zakone i njihova pravila, nisu to uslov po kojem će, ako Srbija i ovaj parlament usvoji, Srbija biti korak bliže EU. Svi mi znamo šta je glavni i osnovni uslov za ulazak Srbije u EU i to je veliki znak pitanja. Svesni smo mi da je priznanje Kosova kao samostalne države, odnosno prećutno prelazak oko učlanjenja Kosova kao nove države u UN. To je jedini uslov na kome se insistira u poslednje vreme.

Mi smo dubokog ubeđenja da pri zdravoj pameti niko neće prihvatiti takav uslov, neće niko dozvoliti sebi da potpiše i, da se ne zavaravamo, pored ove naše ponekad i malo burnije rasprave u parlamentu koja se odvijala ovih dana ima nešto što je mnogo aktuelnije, mnogo važnije, što je iznad i parlamenta i naših stranačkih, pogotovo poslaničkih interesa, to je dan kada treba da se održavaju izbori u južnoj pokrajini Republike Srbije, na Kosovu i Metohiji.

Mi kao politički odgovorna stranka, državotvorna stranka, apelujemo i pozivamo da u što većem broju Srbi izađu na izbore. Ono što je veoma bitno je da u što većem broju izađu oni koji imaju pravo glasa na te izbore, koji su zakazani pod pritiskom. Znamo istorijat i sve znamo kako se odvijalo i kako se odvija u južnoj srpskoj pokrajini, ali svesni smo mi srpski radikali da je jedan deo stanovništva i te kako ogorčen. Govorim za onaj pre svega najvećim delom koji se odnosi na Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji ili širom Srbije, ogorčeni su, bukvalno ljuti su na neke stvari koje su se dešavale u proteklom periodu. Nije ovo trenutak, po nama srpskim radikalima, da bi tu ljutnju, da bi taj bes i to nezadovoljstvo iskaljivali ili stavljali sada na prvo mesto.

Mi smo svesni, duboko odgovorni pred Srbijom, pred narodom, da bez obzira kakav je naš do sada politički stav bio i kakav će od sada da bude, da treba bojkotovati sve ono što je od kvazivlasti na Kosovu i ono što se nameće od strane njihovih mentora, ali ovo je trenutak kada treba čovek da prevaziđe sve to i stranačke neke principe i neke odluke i treba jasno i glasno staviti do znanja da je prekosutra veliki dan odgovornosti na svima nama, a pogotovo na onima koji imaju pravo da glasaju.

Prekosutra se odlučuje da li će jedna lista, jedinstvena, objedinjena koja se zove Srpska lista odlučivati i biti faktor odluke u tom tzv. parlamentu Kosova ili će ipak uspeti oni koji nas dugi niz godina, da ne kažem decenija, pritiskaju i da nametnu svoje, kako oni kažu, velikosrbe koji se na albanskom obraćaju svom srpskom narodu. Tu odgovornost treba da oseti svaki pojedinac i svaki pojedinac treba da zna - nisu bitni raniji stavovi, ni ljutnje, ni srdžba, ni bes, ni neslaganje, koji su dobrim delom bili opravdani, nisu bitni sad ni stranački principi. Sada se sve to ostavlja po strani. Sada svaki odgovoran Srbin na Kosovu i Metohiji treba da ode da glasa, da glasa da odgovornost za sve što se bude dešavalo u narednom periodu na prostoru južne pokrajine i te kako i odgovara i ima uvid centralna vlast, režim koji je u Beogradu izabran voljom građana.

Mi srpski radikali znamo, duboko smo ubeđeni, da ovo što mi apelujemo i pozivamo ima i neku političku dimenziju, u smislu da će mnogi da kažu - evo, vidite, sad ovog trenutka oni politički menjaju svoj stav. Taj stav koji je do sada bio potpuno jasan, da ne priznajemo Kosovo, on je preovlađujući stav u Srbiji, to se duboko nadamo. Da li će nama neko od naših simpatizera i članova da zameri, to je manje bitno u odnosu na činjenicu da shvati svoju odgovornost i svoju obavezu da izađe ovog trenutka, odnosno prekosutra i da obavi svoju građansku dužnost.

Mi srpski radikali smo možda i ovih dana u ovoj raspravi malo žučnije, malo bučnije raspravljali, možda je i sa druge strane isto tako bilo, ali ne treba to da zbunjuje one koji treba prekosutra da odlučuju ne samo o onome što će se dešavati u budućnosti u južnoj srpskoj pokrajini, nego mnogo šire, odlučivaće i o tome kako će ubuduće da se odlučuje i u samoj Srbiji i u Republici Srpskoj. Ta njihova odlučnost, to jedinstvo, ta spremnost da budu jedinstveni da glasaju za jednu listu treba da bude vodilja za sve one koji učestvuju i koji su najodgovorniji za vlast u Srbiji.

Stoga mi srpski radikali pozivamo da i daljom raspravom u ovom parlamentu, pošto sam ja poslednji koji govori ispred poslaničke grupe SRS, da sačuvamo tu atmosferu, da damo primer našim sunarodnicima i onima koji su opredeljeni za Republiku Srbiju da ipak postoji odgovornost i postoji trenutak kada tu odgovornost, u punom smislu ove reči, treba iskazati na biračkom mestu. Ja vam se zahvaljujem.

Ne, nemojte da shvatite da je ovo replika. Ne želim da repliciram, nego očekivao sam od predstavnika izvršne vlasti da će na sve ovaj apel koji mi srpski radikali upućujemo, a da kaže da li je obezbeđen prevoz za ove ljude koji trebaju da idu na KiM, jer ovo trenutak, ova prilika da se preko medija saopšti ako je nešto obezbeđeno. Tako da, izvinjavam se ministre, sve što ste govorili duboko ste u pravu. Eto, dolazi trenutak kada i mi radikali možemo da kažemo da je ministar poljoprivrede u pravu, možda se neki ne slažu, ali nisu radikali ovog trenutka, ali o tom potom, ima nešto što smo mi naglasili i to je za prekosutra, pa zato sam mislio, inače nisam iz nikakvih drugih namera nego da bi imao pravo na repliku. Eto, to je, hvala vam za ime.

Da li smo na drugoj tački dnevnog reda, gospodine Marinkoviću?

(Predsedavajući: Jesmo.)

Nemamo mi srpski radikali ništa protiv stvaranja institucija i organizacija koje su u skladu sa zakonom ove države, ali smo duboko protiv nepoštovanja funkcionisanja tih institucija i kršenja zakona. Da li slučajno ili namerno, to kada je u pitanju izvršna vlast, ne može se pripisivati slučajnosti. Može se samo pripisivati većim delom nameri.

Mi smo za uvođenje reda kada je u pitanju, konkretno, državna pomoć. Mora da postoji transparentnost pri funkcionisanju ovog sistema, gde država izdvaja ne mala sredstva, na ovaj ili onaj način, i ta sredstva se koriste, a evidencija, kada želite da pogledate, uvek je nekompletna ili nedostupna itd.

Dobar je predlog, između ostalog, da to bude izvan Ministarstva finansija, kako to ministar kaže, jer tu treba da se ispoštuje ta objektivnost koja je potrebna, jer onaj koji učestvuje u dodeli te pomoći, oslobađanje od poreza ili na druge načine, ne može baš da bude objektivan kada je u pitanju kontrola trošenja sredstava. Ministarstvo finansija mora da snosi i da nosi najveću odgovornost kada je u pitanju kontrola ukupno dodeljenih sredstava u sklopu državne pomoći, i to mora da bude izloženo javnosti, mora da bude dostupno svima, pogotovo parlamentu.

Da se ne poštuju i da se dosledno ne sprovode odluke o funkcionisanju institucija možda je najbolji primer kada je u pitanju predlog oko revizora.

Imamo jedan veliki problem koji se sastoji u reviziji, odnosno u kontroli funkcionisanja finansijskog sistema javnog sektora, počevši od lokalne samouprave, preko pokrajine, do Republike, pri tom ne gubeći iz vida da to obuhvata i javne službe, odnosno javna preduzeća.

Državni revizori su preopterećeni sa poslom koji obavljaju i možda je delimično u pravu neko ko je ovde rekao da izveštaji DRI liče jedan na drugi kao da su rađeni po porudžbini iz razloga što ono što podrazumeva objektivnost i što podrazumeva nešto što je detaljnije, objektivnost je rezultati detaljnijeg istraživanja, odnosno kontrole, to nedostaje iz prostog razloga jer fizički ne može da se stigne, isuviše je mali broj ljudi koji obavljaju taj posao.

Mi koji smo u matičnom Odboru za finansije smo svedoci prilikom podnošenja izveštaja, periodičnih izveštaja od DRI, da jednostavno ne možemo da tražimo od tih ljudi da na vreme ili blagovremeno obave sve revizije u ovoj državi. Suština nije samo u tome što je taj fizički nedostatak, što je veoma bitno, već je suština u tome što se insistira, pogotovo mi srpski radikali smo od ranije insistirali da se uvede interna revizija. Interna revizija je nešto što je preko potrebno za funkcionisanje čitavog sistema kontrolisanja.

Ovde imamo recimo na nivou lokalne samouprave da se pro forme formiraju interne revizorske ili neke komisije koje su u funkciji revizije, a onda kada dođe DRI, onda se vidi da je tu bilo dosta nepravilnosti, da je bilo protivzakonitog poslovanja itd. Kada se to pretvori u ono što je veoma bitno za nas, to su ogromne sume novca koje se koriste, odnosno koje se protivzakonito i protiv svih pravilnika troše.

Šta je rezultat rada revizora? Rezultat je, govorim o državnim revizorima, da se razumemo, da oni kao preventiva opominju nekoga ko je prekršio, nekoga ko nije postupao u skladu sa zakonom. Šta se dešava? Ne dešava se ništa. Pošto Ministarstvo finansija ima ingerencije, ima ovlašćenja da u većini slučajeva reaguje, mali je broj slučajeva zabeležen gde ministarstvo koristeći svoje zakonsko ovlašćenje je reagovalo tako što je primera radi kaznilo ili izreklo bilo kakvu meru kada je u pitanju niži nivo vlasti, pogotovo kada su u pitanju javna preduzeća.

Imamo drastične slučajeve kada je u pitanju kontrola. Imamo slučaj u jednom javnom preduzeću. Službenik, državni revizor daje primedbu direktoru, koji je izabran kako se to radi uobičajeno, ne po svojim sposobnostima i kvalifikacijama nego u najvećem broju po stranačkoj pripadnosti, da poslovanje tog javnog preduzeća, na čijem je on čelu, nije u skladu sa statutom tog javnog preduzeća. Zamislite, posle nekoliko minuta pošto je napustio prostoriju, direktor tog javnog preduzeća se vraća i saopštava revizoru da je on rešio taj problem tako što je fizički uništio statut i taj statut fizički ne postoji i problem je rešen. Revizor, čovek koji je imao ogromno iskustvo nikada to nije u svojoj praksi imao, iznenađen, mislio je da je neslana šala, i kazao je – gospodine, statut ne možete da uništite fizički.

Umesto da se sankcioniše, umesto da se preduzima korak na osnove izveštaja revizora o nepravilnom poslovanju, protivzakonitom, taj direktor je i dalje aktuelan. To je jedan od ovih tarot ekonomista, tih što bacaju karte kada gledaju ekonomiju ili gledaju u pasulj, kada popiju kafu u šolju pa tako uče ekonomiju. Tako je i on došao do diplome, a onda zauzeo poziciju direktora i do dan danas je na toj funkciji.

Interna revizija je veoma bitna, veoma značajna za funkcionisanje finansijskog sistema i ono što je najbitnije – borba protiv pranja novca, borba za sprečavanje terorizma je velikim delom zasnovana na internoj kontroli, pogotovo sistema koji su pod direktnom kontrolom izvršne vlasti ili na neki način pod kontrolom Ministarstva finansija i to mora da se uradi.

U ovom Predlogu zakona nije ni malo jednostavno ni lako doći do licence kada je u pitanju i računovodstvo, odnosno oni koji će se baviti tim poslom i koji se bave, a pogotovo kada su u pitanju revizori. Mora se uvesti red i tu postoji jasan stav da ne mogu računovodstvom da se bave ljudi koji poseduju samo program, kada ubace u program onda dobiju rezultate njihovog znanja iz računovodstva. Mora se u toj licenci jasno razgraničiti na one koji imaju kvalifikacije, oni koji znaju u odnosu na one kojima treba ceniti iskustvo, ali nemaju potrebno znanje i nemaju potrebnu diplomu. To mora da se uradi. Nemamo ništa protiv, ali tu se mora biti objektivan. Ne može po principu kako su to notari ili kako su to izvršitelji, ne može po tom principu baš sada da se proizvode i fabrikuju oni koji će voditi računovodstvo i koji će se baviti revizijom.

Na vreme vam skrećemo pažnju na to, ministre.

Dame i gospodo, mi danas raspravljamo o Predlogu rebalansa budžeta.

Ovde je veoma interesantno da je sa ove prihodne strane, što je, na kraju krajeva, i uzrok ovog rebalansa, došlo do povećanja kada je u pitanju naplata poreza, kada su u pitanju akcize i kada je u pitanju nešto što su neporeski prihodi. Ovde imamo jasne pokazatelje koje nam je ministarstvo predočilo, da u proteklom periodu od osam meseci veliki je skok naplate poreza, što znači da su poreske službe uradile svoj posao onako kako treba.

S druge strane, ovakva razlika kada je u pitanju naplata na ime akciza jednim delom je iz one odluke gde je većina odlučila da uvede akcize na struju, tako da se i tu vidi povećanje. To povećanje je uvećano sa dodatnim uplatama koje je izvršila Narodna banka Srbije u visini od 10 milijardi, kako ministarstvo prikazuje i uvećano je za 8,8 ili 9 milijardi koje je prihodovano na ime poreza od davanja koncesije za Aerodrom Beograd. To je nešto što je u svakom slučaju osnova da bi se moglo pristupiti ovome rebalansu, da bi u ovoj rashodnoj strani moglo da ministarstvo, kako kaže, da prioritet ili stavi akcenat na investicije i da onaj drugi deo raspodeli na ime povećanja plata i penzija.

Mi srpski radikali programski smo ponudili građanima Srbije rešenja za finansije, pogotovo kada je u pitanju budžet i kontrola budžeta. Mi smo jasno ukazali koji su problemi oko finansiranja budžeta i kako i na koji način može da se vrši ta kontrola.

Pre svega, problemi oko finansiranja države, a samim tim punjenje budžeta, se nalaze, kako jedan od kolega ovde reče, u oblasti sive ekonomije. Uz sve napore da se uvede disciplina u naplati poreza, mi smo svedoci da ne mali procenat se nalazi u sferi koju nije još moguće kontrolisati, tzv. sivoj zoni ekonomije. To znači da protok novca, trgovina sa robom, nažalost, ne može da se uspostavi, bar delimično bi moglo da doprinese punjenju budžeta, ali ono što je upozoravajuće, to je da čak i međunarodne institucija, kad govorite o kreditnom rejtingu, nadležne međunarodne institucije nas upozoravaju da je Srbija u jednoj upozoravajućoj zoni kada je u pitanju korupcija.

Korupcija je nešto što u svakom slučaju je negativno za finansijske tokove, odnosno kontrolu finansija.

Mi imamo ovde od ranije prisutno, kako smo mi to upozoravali, srpski radikali, jedno veliko zlo koje se nadvilo nad finansijama Srbije, a i nad svima nama, to je taj uvoznički lobi. Uvoznički lobi je toliko ojačao da sad vidimo čak i u ovim rebalansima da se sve više i više povećava uvoz.

Nije on direktno uzrokovan delovanjem ovog uvozničkog lobija, ima tu i direktnih stranih investicija, ali velikim delom je, kada je u pitanju roba široke potrošnje, kada je u pitanju čak i neka tehnička roba, rezultat delovanja uvozničkog lobija.

Zašto mi, srpski radikali, upozoravamo da je ovo velika opasnost? Zato što uvoznički lobi očigledno vodi monetarnu politiku, a Boga mi dobrim delom počeo je da se meša i u fiskalnu politiku, odnosno da ima uticaja na fiskalnu politiku. Govorimo iz razloga što su ovde, uz sva ova povećanja koja su vidljiva, najmanja povećanja kada su u pitanju carine. Svaka država, pa i Srbija, najvećim delom se finansira iz poreza, iz akciza i carina. Ovde je najmanje povećanje kada su u pitanju carine, a kontradiktorno je pokazateljima koji govore da je povećan uvoz. To je potpuno nelogično.

Hvala, profesore, za sugestiju, drago mi je što pomno pratite ovo izlaganje, dragocena je vaša pomoć.

Ta kontradiktornost se vidi i u ovom slučaju, kada je u pitanju rebalans budžeta, carine su povećane za 100 miliona dinara. Nelogično pri ovakvom rastu uvoza da su carine, ali to je ono od čega Srbija pati, odnosno vlast u Srbiji.

Vlast u Srbiji je otvorila širom vrata za uvoz robe iz zemalja EU, opravdavajući time da su to nama najveći partneri, kada su u pitanju finansije, kada je u pitanju trgovina. Jesu, ali ti naši, pod znacima navoda, bolje rečeno vaši, partneri nas ugušiše, ubiše našu privredu sa uvozom svojih proizvoda. To je suština i mi ovde svaki put koristimo priliku da ukažemo kolika je to opasnost.

Moraju se recipročno uvoditi carine, ako ništa drugo, bar za prehrambene proizvode. Nama poljoprivreda i domaća prehrambena industrija ne može da bude konkurentna u utakmici sa uvoznicima zato što svi već znaju, valjda vrapci na grani znaju da su subvencije koje daju zemlje EU mnogo veće nego što Srbija sad može dati za poljoprivredu i prehrambenu proizvodnju. I carine su itekako značajna stavka, kada je u finansiranju budžeta, punjenje budžeta.

Mi srpski radikali tvrdimo da minimum 500 miliona evra Srbija može da oprihodi od carina. Minimum. Ako se ovako nastavi teško da će, pošto sad vidimo da se zbog leks specijalisa donosi čak i zakon da ovi koji će graditi puteve budu oslobođeni i carina i PDV i svega što će uvoziti na ime izgradnje puteva. Tako ćemo popuštati.

Kada je u pitanju ova jednokratna uplata, moramo da računamo na nešto što je do sada bilo prisutno, a to je da javna preduzeća, kao što je Elektroprivreda… Do sada je uplaćivala u budžet, i to značajna sredstva, a sada se ne pojavljuje Elektroprivreda u tolikom iznosu, kao što je to ranije. To je još jedan od pokazatelja da je to veoma značajno javno preduzeće, višestruko značajno za privredu Srbije u nekim problemima, ne malim, nego velikim problemima.

Kada je u pitanju uplata od Narodne banke Srbije, moramo da budemo svesni da će biti sve manja i manja, odnosno, kako se najavljuje, sledeće godine moguće je i da ne bude nikakve uplate od Narodne banke Srbije, jer, kako kažu, nije to profitabilna organizacija, nego je to organ koji bi trebalo da vodi monetarnu politiku i da kontroliše.

Kada je u pitanju ova rashodna strana, tu imaju dve verzije, odnosno dve opcije koje se zagovaraju. Jedna opcija je da će se povećanjem plata i penzija postići taj efekat lične potrošnje. Ta lična potrošnja će doprineti da se na neki način počinje razvijati domaća privreda i da će na taj način doći i do povećanja BDP.

S druge strane, postoji zalaganje da što veći deo novca treba uložiti, kada je u pitanju budžet, budžetska sredstva, po mogućnosti u investicije, jer investicije su te koje će višestruko da pokrenu privredu, privredni rast i da dođe do bržeg rasta BDP.

Sada kada pogledate jednu i drugu ne možete da budete tu potpuno korektni, ekonomski gledajući, zato što siromaštvo je uzelo toliko maha u Srbiji da se jednostavno mora koristiti svaka prilika, koliko toliko, da se poboljša standard građana Srbije.

Nama srpskim radikalima je potpuno jasno što se ovo radi sa novembarskom platom, odnosno, kako se to najavljuje, da će to biti novembarske plate, jer u martu mesecu, aprilu mesecu počinju izbori, odnosno održavaju se izbori, ne počinju, izvinjavam se, održavaju se izbori, pa se najavljuje da će to u sledećoj godini biti osnovica. To je metoda kojom se služi svaka vlast, ne govorim ovo da je nešto posebno ili izuzetno, kada je u pitanju ova vladajuća garnitura. To je, na kraju krajeva, mogućnost koju pruža ovaj rebalans budžeta, sredstva pružaju mogućnost da se povećaju plate.

Naša primedba, srpskih radikala, je da se ovo radi haotično, nasumično se radi. Zašto? Zato što vam mi već dugi period govorimo da treba doneti zakon o platnim razredima. Mora se doneti odluka koja će jasno da propiše platne razrede, da za one koji su u javnom sektoru, u javnim službama postoji jedno merilo, postoje kriterijumi kako će da budu plaćeni i kako će da bude vrednovan njihov posao, odnosno njihovo znanje.

Vi to izbegavate. Izbegavate da bi, na neki način, mogli da gledate koje je biračko telo zahvalnije, jer drugačije ne mogu da definišem to vaše izbegavanje, nego gledate kako, na koji način da dobijete što više glasova, a onda ste se opredelili da jednom širokom krugu medicinskih radnika, medicinskih sestara povećate najviše, a pri tome, gospodo, gubite jednu veoma bitnu činjenicu, važnu, iz vida, a to je da ste zabranom zapošljavanja vi prouzrokovali dobrim delom deficit kada je u pitanju stručni kadar u medicini. Vi ste zabranom zapošljavanja medicinskog osoblja u dugom periodu…

Ti si pametniji nego svi, ne moraš govoriti. Javi se za mikrofon, tvoju pamet javnost jedva čeka da čuje. Ja je vidim, a ti je prezentuj.

Gospodo, vi ste u dužem periodu stavljanjem zabrane zapošljavanja doveli do tzv. kadrovske krize. Sada želite da preko noći stimulišete tako što ćete tom sloju srednje obrazovanog medicinskog osoblja najviše povećati. Mi se nadamo da ćete u tome uspeti, međutim, teško je očekivati da će biti takvi efekti zato što je u medicinskim centrima, u bolnicama situacija katastrofalna kada je u pitanju ovo osoblje.

Tu se u svakom slučaju našlo prostora da se povećaju plate za one koji su u javnim službama, kao što je policija, kao što su drugi sektori, a onda, gospodo, računate da će na bazi ovih ne tako velikih, kada se pogleda suštinski, povećanja, da će u nadi da će sledeće godine država biti sposobna da isplaćuje redovno plate u visini na ovoj osnovi. Nadate se da će to biračko telo po automatizmu najvećim brojem zaokružiti partije koje su na vlasti.

Morate računati na nešto što se zove strpljenje u Srbiji. U Srbiji postoji uvek strpljenja za vlast, pa čak i onu koja eksperimentiše kao što ste vi u početku to radili, pa onda vam padne na pamet da uskratite penzionere za penziju, a pustite ministarku za saobraćaj, onu raspuštenu, onakva kakva je sama po sebi, da vam upropasti 60 miliona evra na Grdeličkoj klisuri. Šta vas boli briga, pa pustite onoga, što je retko ko ga viđa u normalnom, da ne kažem trezvenom stanju, da vam na putevima bukvalno, upropaštava desetine i desetine miliona evra, a ovamo znate da kažete da su penzioneri najveće žrtve. Podignite im spomenik, kad ste toliko zahvalni, a nemojte im davati jednokratnu pomoć, u visini od 5000 hiljada, jer to im ništa ne znači. Suštinski im ništa ne znači, ne znači im, zato što čekate sa tim švajcarskim modelom, čekate što kaže kao Đekna, kada će, ne zna se, obećavate sledeće godine, a što niste sad mogli po hitnom postupku to da uradite, pa da i oni kao kategorija stanovništva koja je po prirodi stvari najugroženija, da i oni mogu već od novembra da primaju ta povećanja.

Nema nikakvih problema, ovo što ste uložili u investicije, to je pozitivno, ali gospodo, vi ulažete u Moravički koridor, vi ulažete 13 milijardi, pa još dve milijarde koje smo ranije opredelili nisu potrošene. Šta obećavate? Vi obećavate da će biti potrošene tako što ćete avansno izvršiti uplatu. Možda i hoćete, ali šta povećava sumnju nas srpskih radikala, i javnosti, vi ste namestili tender za izgradnju Moravičkog koridora, dali ga „Behtelu“, američkoj obaveštajnoj službi direktno u ruke. Vi ste im dali 300 miliona, koja je razlika između cene koju su nudile kineske kompanije i onoga što je isplaćeno „Behtelu“. Sada sve radite, čak ih oslobađate carina, čak im dajete avansne uplate, sve radite da krene taj Moravički koridor. Šta ako ne krene? Propale pare. Što niste jednim delom bar, obradovali penzionere i rekli – evo, taj švajcarski model, koji već najavljujete, biće u primeni, tako da novembarske penzije mogu da prime. Ne, baš vas boli briga. Baš vas boli briga, vama je samo stalo da postignete taj efekat pred mart, odnosno april, kada su izbori, pa onda obećanje kada prođe, šta vas boli, šta ste vi obećali, ili niste obećali.

Bilo je u istoriji Srbije, u ranijim periodima, to kolega Mijatović dobro zna, iz istorije, ne zna lično, bilo je kada su komunisti, komunistički agitatori narod dizali na ustanak, pa onda ih odobrovoljavali da priđu njima, pa u svim tim lažnim obećanjima, čak u tim pasivnim krajevima rekli svi ćete jesti zlatnim kašikama kada pobedi socijalistička revolucija, kada mi, kao i komunisti u SSSR dođemo na vlast. Narod gleda, kome nije u to vreme stalo da živi bolje, pogotovo uz zlatne kašike, prođe rat, završi se rat, taj isti propagator dođe u selo i kaže – počne da drži govor, pitaju ga – a, gde su zlatne kašike, a on mudro odgovori kaže – ručni rad, čekajte na red, ne mogu za sve odjednom. Tako i vi. Očigledno da je ovo u kontekstu ove priče, sačekajte sledeće godine, najverovatnije će sledeće godine da bude isplaćene povećane penzije, da budu redovno isplaćivane plate.

Pri tome, gospodo, ovde neminovno podaci govore da nam se smanjuje BDP. Smanjuje se u odnosu na onaj koji je projektovan. Projektovan je da bude preko 3%, a sada imamo situaciju da je posle osam meseci 2,8%. Tek nam sleduje nešto što je i te kako upozoravajuće, pokazatelji jasno ukazuju da se beleži pad privrede. Beleži se pad u elektroprivredi, beleži se pad kada je u pitanju rudarstvo i to je zabrinjavajuće. To je jedan agregat koji gura dosta toga kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju punjenje budžeta Srbije, a pogotovo kada je u pitanju BDP. On je veoma bitan i važan i vi gospodo znate da Srbiji treba mnogo više od 4% na godišnjem nivou, da bi Srbija mogla da računa na neku sigurnost u budućnosti. To što vas hvale ovi iz MMF, nemojte da mislite da smo mi kao država jedinstven slučaj, uvek imajte na umu, više puta vas podsećamo na Argentinu.

Argentinski sindrom je za opomenu. Kada su došli ovi iz Svetske banke i MMF u Argentinu, tamo pred kraj devedesetih hvalili Argentinu, rekli da je najperspektivnija država, da je kreditno najsposobnija, da je njihova valuta najstabilnija, da BDP u Argentini je bukvalno u takvom naletu da ne može nijedna država maltene u svetu da ih prati. Kada se Argentina kao država prezadužila ti koji su je hvalili, samo su joj rekli – vaša obaveza je gospodo da nam vratite kredite, a kako ćete se vi izvući iz tih problema kada je u pitanju privreda, kada je u pitanju funkcionisanje države, to je vaš problem, mi smo tu da naplatimo ono što ste uzeli na ime kredita. Ovo sve mi i te kako ukazuje na činjenicu da sve te pohvale od strane MMF treba prihvatiti sa velikom rezervom. Hvala.

Fino ste ministre odbranili penzionere. Da vam pomognemo mi srpski radikali, naš predlog je da minimalna plata u Srbiji bude 37.000 dinara, jel to je minimum potrošačka korpa koju koristi svaki građanin Srbije. Uredite to, mi ćemo vam čestitati.

Drugo, mi gospodine ministre nemamo nameru ovde da manipulišemo. Zamislite kakav bi efekat gospodine Mali bio, zbog prezimena Mali, ne ovako, da su recimo Moravski koridor dobili domaći putari. Zamislite kakav bi to efekat bio. Domaći putari, bez posla, nemaju mogućnosti bilo gde da učestvuju, nisu konkurentni više, nemaju reference, a vi dovodite strance. Sve ste podredili Moravskom koridoru. Potreban je Moravski koridor, ali ne da se ovako razbacuju pare.

Što se tiče medicinskog osoblja. Nemojte da manipulišete, nismo mi protiv zapošljavanja ni medicinskih sestara, ni bilo koga, ali gospodine ministre, pogledajte realnost u bolnicama, pitajte ljude koji su od te struke, retka je prilika da imate kompletnu ekipu koja će operisati pacijente, retka je prilika da to sretnete i u Novom Sadu. Sada je opasnost na kardiohirurgiji, da imate eventualno spremne ekipe, ljudi napuštaju.

Možete vi ovde da pričate šta god hoćete, realnost je takva. Vi ste doneli odluku o zabrani zapošljavanja. Jedan hirurg se ne stvara tako što ćete ga danas zaposliti, a on će sutra odmah da operiše. On se stvara u periodu od dugi niz godina, a vi ste pre nekoliko godina doneli odluku da nema zapošljavanja, zaustavili zapošljavanje. To je suština problema.

Medicinske sestre idu da budu kućne pomoćnice, negovateljice, a neće da rade u Srbiji. Nismo mi, srpski radikali, opozicija krivi, nego ste vi odgovorni koji ste nosioci vlast.

Što se tiče javnog duga. Gospodine ministre, vi kada ste dolazili na vlast, odnosno ako mogu da računam da je ovo vaša politička opcija sad aktuelna, kada je dolazila … javni dug Srbije je bio 15 milijardi, sada je 23, odnosno 24 milijarde. Nemojte nama srpskim radikalima da pričate priču da ste vi smanjili. Prvo ste ga povećali za devet milijardi, a sada ga smanjili za 500 miliona.

Što se tiče nezaposlenosti. To vam je anketna agencija radila stepen nezaposlenosti. To nije rezultat nekog realnog istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, nego agencija profesionalna iz Nemačke koja je anketirala na osnovu uzorka od 1.100 i 1.200, i pitanja su primera radi- da li ste radili? Čovek kaže – jesam jedan dan, odmah ga vode kao zaposlen. Nemojte to gospodine Mali, ipak smo mi srpski radikali ti koji želimo napredak Srbiji, želimo ovde da ukrstimo, a ne da manipulišemo.

Gospodine ministre, u tom zanosu, u tom poletu kada objašnjavate politiku, finansijsku politiku koju vodi Vlada, ne smete se odricati, bar vi lično, ne smete se ranijih perioda odricati. Vi ste na neki način, sa još nekim kolegama, kontinuitet te vlasti od 2000. godine naovamo. Sada nama pričate šta je bilo 2008. godine. Pa vaš ideolog koji se zove Mlađan Dinkić je vodio kompletnu ekonomsku i finansijsku politiku, pa vi nama sada objašnjavate šta je bilo 2008. godine.

Vi ste došli, narod vam je dao poverenje, u stvari, da budem precizan, narod je dao poverenje Aleksandru Vučiću. On vam je i u budućnosti neko ko će vam donositi pobede i na lokalnom i na pokrajinskom i na republičkom. Nikada vi nećete stati da budete na tim listama i nema nikakvih problema, on snosi najveću odgovornost. Ali, gospodine ministre, u tom zanosu morali ste da objasnite i jednu činjenicu – jeste prošle godine BDP bio rekordan, kako kažete, najbolji u regionu. Za vas ništa ne postoji na lokalnom nivou, u okvirima Republike Srbije, za vas je samo region. Toliko imate te aspiracije da budete dominantni, ali niste rekli da je to u poređenju sa 2017. godinom, kada je bila katastrofalna situacija po pitanju poljoprivrede, ministre, nemojte da preskačete neke podatke.

Naravno, treba pohvaliti to da ste uveli disciplinu, naplata poreza, punjenje budžeta u odnosu na ranije periode. Ali, devet milijardi razlike u kreditu je, ministre, značajan zamajac. Gospodine Mali, uvek imajte u vidu, od 15 do 24, to je devet milijardi evra. Sa devet milijardi evra budžet kompletan vam je, gospodine ministre, 10 milijardi evra, odnosno rashodna strana je 11 milijardi evra. To je godišnji budžet. Toliko ste zadužili Srbiju dodatno kada je u pitanju javni dug.

I treba da se smanji javni dug, mi smo za to. Ima tu i promene metodologije obračuna, gospodine ministre, kada je u pitanju smanjenje javnog duga, kada je u pitanju vezivanje za dolar ili za evro, ima tu svega, ali činjenica je da je smanjen za 500.000 evra. Sada je 23 milijarde i 500 hiljada evra javni dug, a 24 je bio. Treba ga smanjivati radi svih nas u Srbiji, daleko od toga, ali nemojte i vi da preskačete. Ja pretpostavljam da nije zbog neznanja, nego zbog neinformisanosti.

Hvala vam ministre za ovih nekoliko trenutaka što ste me odveli lično u neki drugi svet, mislio sam da živim u nekoj drugoj državi, ali suština je sledeća. Čitava polemika je među nama kada je u pitanju predlog SRS i njeno programsko opredeljenje, kada se ulaže u investicije, što u svakom slučaju donosi i doprinosi rastu BDP, tu se postiže višestruki efekat. To ste u pravu, kao što je u građevini, tako je i kada je u pitanju izgradnja puteva, mi smo insistirali i insistiramo i nećemo odustati od toga da u izgradnju puteva treba uključiti domaće putare. Te priče da je to eminentna kompanija koja to radi, te priče ostavite za neka druga vremena.

Kada je u pitanju BDP, gospodine ministre, vi ste izneli podatak da je BDP pao na 2,8 zato što je zabeležen pad kada je u pitanju elektroprivreda, kada su u pitanju rudnici. Vi ste ovde u svom materijalu naveli, pogledajte gospodine ministre, ja pretpostavljam da je suština u neinformisanosti, nemate vi puno vremena, MMF je tu, vi ste tu naveli da je prerađivački kompleks u remontu i da je zato zabeležen pad. To su vaši podaci. Elektroprivreda beleži maltene konstantno pad. To je veoma bitno gospodine Mali.

Kada je u pitanju podela, kada su u pitanju plate i penzije, mi samo insistiramo, mogli ste to da uradite, da donesemo odluku o platnim razredima i ništa više. Mogli ste po hitnom postupku da donesete, da ovde usvojimo taj švajcarski model i ništa više, gospodine ministre. Zašto toliko jeda? Zašto nama spočitavate kada vi iznosite podatke. Vi iznosite podatke da je uzrok pada PDV zato što elektroprivreda ne radi kako je planirano. Zato što rudnici uglja ne rade kako je planirano. Nećete valjda reći za ugalj da je sada kriva poplava iz 2014. godine, nije valjda da ćemo o tome da pričamo. Nećete valjda da kažete da je u prerađivačkoj industriji, da se očekuje u poslednjem kvartalu da će se povećati toliko, da će doći BDP na 3,5%. Nemojte, gospodine ministre.

Što se tiče apsolutne vrednosti duga, on je bio 24 milijarde, sada je 23 i mi želimo da naglasimo, rast BDP donosi dobro Srbiji, ali realni rast.

Član 104.

Ne vidim razloga, gospodine Marinkoviću zašto ne postupate po Poslovniku, vodeći ovu Skupštinu? Ova rasprava poprima potpuno druge dimenzije, odnosno u drugom pravcu odlazi.

Ovde niko ne šeta, gospodo, niti je u prolazu, ovde smo svi poslanici. Da li je neko trenutno odsutan ili nije, različite su aktivnosti u okviru Skupštine i različite aktivnosti u okviru poslaničke grupe. To ne mora da znači da se uskrati odgovor poslaniku koji logično pita. Izvor njegove informacije je poslanik Marijan Rističević. Moramo izvore, jer ne navedeš izvore, ti si odmah falsifikator. Izvor je Marijan Rističević. On se i poziva na to. I umesto da se kaže napravio je grešku, napravio je previd i završena priča, mi idemo ovde u raspravu, još unosimo toliko žestine da to čovek ne može da veruje.

Ako Vjerica Radeta kaže da vas je bilo 40, bilo vas je manje. Ona zbog nekih svojih bolećivih odnosa uvećava broj prisutnih poslanika iz vladajuće koalicije, koji treba svog ministra da slušaju na rebalansu budžeta. Sada to treba da se spočitava da ona, koja od jutros sedi ovde, dobro ne vidi. Nemojte kolege. Nemojte, ako ništa drugo, poštujte dame. Poštujte bar dame, koleginice poštujte u parlamentu. A, vama, gospodine Marinkoviću, savetujem da vodite Skupštinu u skladu sa Poslovnikom. Naravno, vi ste poznati kao tolerantan čovek.

Postavljam pitanje u ime SRS, predsedniku Vlade, Ministarstvu spoljnih poslova i predsedniku Republike.

Naime, mi srpski radikali smo više puta iznosili svoje stanovište da je veoma bitna svaka tema o kojoj se razgovara u ovom parlamentu, ali ima jedna tema koja je tema iznad svih tema, ako može da se kaže, ili pitanje svih iznad svih pitanja, pitanje Kosova i Metohije. Zbog toga SRS pita Vladu i predsednika Republike, kao i resorno ministarstvo da li će i kada zvanično Vlada Srbije uputiti inicijativu prema Savetu bezbednosti UN da se otvori rasprava o doslednom sprovođenju Rezolucije 1244, pogotovo u onome delu gde se jasno precizira, definiše šta i na koji način treba vratiti srpsko stanovništvo, odnosno građane koji su živeli u AP Kosova i Metohije, tzv. ili suštinski statusno pitanje?

Da li će i kada će zvaničnici Srbije uputiti zahtev da se u skladu sa Rezolucijom 1244 izvrši povraćaj pripadnika oružanih snaga na teritoriju AP Kosova i Metohije? Mi smo, kao i mnogi građani do sada više puta čuli da nisu stvoreni uslovi za tako nešto da se vodi računa i briga o životima pripadnika oružanih snaga, pre svega, pripadnika policije i onih koji su u Službi očuvanja spoljnih granica Srbije, a zaboravili smo jednu činjenicu da garancija za bezbednost pripadnika policije Srbije na teritoriji KiM, zadužene su UN Savet bezbednosti. Pa zar nisu nas srpske radikale, kada smo bili protiv argumentovano Rezolucija 1244 ubeđivali, neki su i sad ove prisutni da mi nemamo pojma, da u stvari UN garantuju bezbednost svim pripadnicima policije Republike Srbije jel UN su organizacija kojoj pripada i Republika Srbija, a mi srpski radikali smo tada govorili, sad vas samo podsećamo da su to samo prazne priče.

S druge strane, svedoci smo pojedinih ili pojedinačnih nastupa, a u sedištu UN ili na forumima koju obuhvata organizacija UN i videli smo sa kakvom pompom mediji u Srbiji ispraćaju ili prate pojedine nastupe, tako što u hvalospevima gube realnost. Poslednji put je predsednik države nastupao UN i umesto da se pokrene pitanje statusa građana koji su živeli i koji žive na KiM i povratka njihovog na područje KiM. Priča je otišla u potpuno drugom pravcu. Da li predstavnici šiptarske tzv. Vlade poštuju Briselski sporazumom ili ne.

Očigledno, po nama srpskim radikalima, da u vođenju i sprovođenju spoljne politike preovlađuje jedna metoda i jedno mišljenje, ono je prepoznatljivo po ličnosti koja se zove Sonja Liht. Sonja Liht je očigledno model i matrica po kojoj se vodi spoljna politika Srbije, a nju prezentuje samo zvanični predstavnici Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova ili u krajnjem slučaju predsednik Srbije.

To ništa neće dobro doneti nama u Srbiji. Ne zaboravite da poslednjih dana na sva zvona najavljuju otvaranja pitanja AP Vojvodine, jer oni smatraju da se pitanje priznavanja i članstva Kosova tzv. republike Kosova privodi kraju, pa se otvara i najavljuju otvaranja pitanja Vojvodine, a zatim Raške oblasti. Možemo mi da se pravimo nemušti, ali to je pitanje koje muči sve nas u Srbiji.

Dame i gospodo, mi danas odlučujemo o nečemu što je iznuđeno od strane Evropske investicione banke.

Naime, da bi javnosti bilo jasno, ugovori koji su potpisivani sa ovom bankom, još od 2006. godine, pa sve do 2017. godine, sa već pomenutim konkretnim ugovorima koji se odnose i na kontrolu leta, koji se odnose na kliničke centre, i sve ono u šta su se ulagala sredstva na osnovu kreditne linije iz Evropske investicione banke su, na neki način stopirani u realizaciji od strane Evropske investicione banke, iz razloga što Evropska investiciona banka opominje Vladu Srbije da pre svega mora da poštuje domaće zakonodavstvo.

Nije ovo oštrina reči upućena iz razloga što mi iz SRS smatramo da je to trebalo uraditi na ovakav ili onakav način, nego iz razloga što smo mi SRS upozoravali da se moraju poštovati domaći zakoni i zakoni koji su doneti, usvojeni u ovoj Skupštini.

Jedan od takvih zakona je Zakon o javnim nabavkama. Kada je Evropska investiciona banka odobrila namenska sredstva koja koristi Republika Srbija, došlo je do određenih problema.

Naime, kada je u pitanju žalbeni postupak u procesu javnih nabavki, pojavio se problem praktične prirode gde je Evropska investiciona banka trebala da odlučuje po pitanju žalbi učesnika u ovom procesu javnih nabavki.

Evropska investiciona banka se pozvala na domaće zakonodavstvo Srbije i rekla da je donesen Zakon o javnim nabavkama, a više puta smo rekli da je to bio ponos SNS koliko je i na koji način najavljivala da će taj zakon koji oni predlažu preporoditi Srbiju kada je u pitanju oblast javnih nabavki.

Evropska investiciona banka je rekla da domaće zakonodavstvo predviđa da je Komisija za sprovođenje javnih nabavki prvostepeni organ po pitanju žalbi. Komisija je u skladu sa klasičnim tumačenjem rekla - jeste, to je tačno, ali samo kada je potpisnik govora i korisnik sredstava Republika Srbija.

Misleći da će to po ustaljenim navikama da prođe, Evropska investiciona banka je ipak rekla da mora postojati prvostepeni organ kada je u pitanju postupak žalbe, a taj organ je upravo Komisija za sprovođenje javnih nabavki.

I, sada je nastao jedan vakum od 2006. godine. Dolazi do stopiranja realizacije pojedinih projekata, odnosno plasiranja ili puštanje u opticaj sredstava koje je Evropska investiciona banka odobrila.

Imamo slučaj kada se pre neki dan potpisivao ugovor za nov autoput kako su ga nazvali, "Put mira" u deonici od Niša do Prištine, gde Evropska investiciona banka odobrava kredit u visini od 100 miliona evra. Sada je to veoma interesantno, ne iz razloga da bi javnost mislila da nama Evropska investiciona banka pomaže. Nema tu nikakve pomoći, u bukvalnom smislu reči. To je kreditna linija koju koristi Srbija, kredite odobrava Evropska investiciona banka, te kredite Srbija mora da vraća u nekim periodima, kako se već ugovorom definiše, tako da tu nema neke velike pomoći, ali pomaže ovome delu gde opominje vlast Srbije da mora da poštuje zakone koje donose.

U ovom konkretnom slučaju, koji je najnovijeg datuma, gde se Evropska investiciona banka odlučila da kreditira izgradnju jednog dela "Autoputa mira" od Niša prema Prištini, bez obzira koliko to groteskno zvuči u ovom trenutku, da je to mir, Evropska investiciona banka unapred najavljuje, pogotovo tumačenje člana 2, unapred najavljuje da se mora poštovati Zakon o javnim nabavkama.

Zašto mi, srpski radikali uporno insistiramo na ovome što insistira Evropska investiciona banka? Ne zato što smo evro fanatici preko noći ili nešto, nego zato što je to na neki način sramota za domaću našu vlast da ga opominje kreditor, davalac kredita da mora da poštuje zakone koje je doneo. I, iz drugog razloga navodimo baš primer novijeg datuma, gde Evropska investiciona banka kaže - u slučaju davanja odobrenja kreditne linije od 100 miliona evra za finansiranje deonice puta Niš - Priština, isto će insistirati na doslednom sprovođenju procesa javnih nabavki.

Setite se, dame i gospodo, a i javnost se seća kada smo mi, srpski radikali, ovde iznosili dokaze, činjenice oko izgradnje i vezano za raspisivanje konkursa i konkursne dokumentacije za izgradnju Autoputa Preljina - Poete. To je taj Šumadijski koridor.

Tada smo jasno i glasno predočili šta se sve radi kako bi se nanela direktna šteta ne samo zakonodavstvu, nego i finansijska šteta koja se nanosi Republici Srbiji.

Zakonodavstvu Republike Srbije se nanosi tako što je ministarstvo, odnosno samim tim i Vlada predložila leks specijalis. To je specijalni zakon koji je odmah izbrisao javne nabavke kao stavku koja treba da se nalazi u ugovoru oko izgradnje Šumadijskog koridora. To je jedna stvar.

Drugo, finansijski je višestruko oštetio Srbiju. Prvo, što je, maltene, objavljena fotografija budućeg izvođača, a sadašnji već znani „Behtel“, tako što se na ime izgradnje tog autoputa odobravaju sredstva u visini od 800 miliona evra.

Gledajte koja je nelogičnost. Nelogičnost je u tome da u deonici autoputa od Niša do Dimitrovgrada u dužini od približno 100 kilometara, finansijski taj projekat je iznosio 480 miliona evra. Sa svim ovim korekcijama neka bude 500 miliona evra. To se, otprilike, uklapa u neke standarde kada je u pitanju izgradnja autoputeva gde je jedan kilometar autoputa reda veličine milion evra, odnosno pet miliona evra, izvinjavam se. To je otprilike ta neka relacija. Ovde imamo nešto što odudara ne samo od standarda, nego čak u jednom delu i od zdrave logike, zdrave pameti.

Mi ovde imamo za deonicu koja je 120 kilometara, sa svim pratećim objektima neka bude 120 kilometara, 800 miliona evra. Sada mi govorimo o tome, ne ulazimo u te detalje kada su u pitanju klisure, kada su u pitanju pogodnosti terena, gde Vlada objašnjava da ovaj otežani posao u Šumadijskom koridioru se odnosi na sređivanje vodotokova, a svi smo svedoci koliko se sredstava utrošilo, koliko se vremena izgubilo samo probijanjem u klisuri, svega onoga što podrazumeva i tuneli i sanacija terena i tako dalje i tako dalje. Nema te korelacije koja bi mogla da nam ukaže da tu ima neka logika ili da tu postoji neki način razmišljanja kakva je korist Srbije, korist u smislu da se utroši što manje sredstava ili sredstava koja su normalno predviđena svim nekim standardima u svetu, pa samim tim trebalo bi to da bude u Srbiji.

Čuli smo ovde od resornog ministra, koja je prisutnija u javnosti, maltene, više nego ona „Dormeo“ oprema, gde ona kaže da je to i te kako značajno za Srbiju što se, umesto, kada bih se računala neka normalna cena u visini od 580 miliona, izdvaja 800 miliona za izgradnju ovog Šumadijskog koridora. I, šta se desilo? Većina u ovoj Skupštini je pomno slušala objašnjenje, izglasala taj zakon, zakon koji je specijalni zakon, koji eliminiše ne samo postupak ili proces javnih nabavki, nego potpuno eliminiše plaćanje carine za uvoz repromaterijala koji je iz svega onoga što je potrebno za izgradnju tog autoputa koji će povezivati Koridor 10 i Koridor 11.

Pogledajte sad kolike su to štete nanesene samo ovakvim jednim nepromišljenim gestom, jednim ugovorom koji je kriminalan u osnovi. Šteta je nanesena direktno svim poreskim obveznicima i građanima Srbije. Sada na sve to dolazi Evropska investiciona banka koja, bez obzira šta je ko mislio, ipak upozorava da mora se poštovati Zakon o javnim nabavkama. Zašto? Zato što taj prvostepeni organ nalazi se u Srbiji i zove se Komisija za sprovođenje javnih nabavki. Drugostepeni organ je smešten u velikom vojvodstvu Luksemburga, gde je smeštena, gde se nalazi i sedište Evropske investicione banke.

Kada smo mi objašnjavali da ne može tako da se krše zakoni, da ne može tako da se raspisuje konkurs za učešće u izgradnji ovakvih značajnih kapitalnih investicija, kako je to uradila Vlada po pitanju Šumadijske magistrale, mi smo dobili odgovor da je to sve u interesu Republike Srbije.

Jasno i glasno nam je predočeno. Čak u pojedinim trenucima od strane resornog ministra smo nazivani kojekakvim imenima. Šta nam je sve spočitavano nama, srpskim radikalima, da bi u krajnjem slučaju došli do te konstatacije od strane ministarke da smo mi protiv autoputa. Mi, srpski radikali, koji ukazujemo i skrećemo pažnju na kriminal i kriminalne radnje koje se dešavaju i sprovode od strane pojedinaca u Vladi Srbije, treba da snosimo odgovornost za taj kriminal koji se unapred najavljuje.

Šta je motiv svega ovoga? Pa, najverovatnije je motiv bilo lakomisleno razmišljanje ili jednokratno razmišljanje ako mi „Behtelu“, američkoj kompaniji koja je i te kako značajnog velikog renomea, dozvolimo ovakvu investiciju, ovako skupu investiciju, mi ćemo na neki način da dobijemo naklonost američke zvanične politike, jer u tom „Behtelu“ u većini slučajeva angažovani su i te kako značajni kadrovi ne samo iz oblasti politike, ne samo pojedini senatori, nego najvećim delom bivši oficiri, ljudi koji su bili u obaveštajnim strukturama. To je upravo, ovako kako smo mi srpski radikali definisali, jednokratno, kratkovido razmišljanje.

Nema tog koji će se smilovati zato što ćete mu vi dati privilegiju u vidu 300 miliona razlike u investiciji, pa će on to da vam zapamti, pa će da ode da lobira u Ameriku kako bi ubedio zvaničnu politiku Amerike da u Srbiji ipak nije tako kako neki predstavljaju, da u Srbiji je napredak, da Srbija je zemlja koja treba uskoro da uđe u EU, kako su to preko noći stvorili eurofanatici, zamislili u svojim glavama. Ne, nego će vam uzeti pare, gospodo, odnosno uzeti nama pare, bolje rečeno, precizno govoreći, i baš ga boli briga. Baš ga boli briga i za Srbiju i za Vladu Srbije.

Možda će da povede računa o pojedincima iz Vlade Srbije koji su njegovi miljenici i pitomci, kao što je dotična resorna ministarka. Ona je poznata po tome što ima dobre, ali u ovom slučaju političke, odnose sa predstavnicima zvanične Amerike, pogotovo sa ambasadorom, jer, bezbroj puta smo već napominjali, stajala je pored ambasadora Amerike koji je govorio na sva usta glasno i jasno da je Kosovo po njemu samostalna nezavisna država i niko iz vlasti, pogotovo iz vladajuće koalicije, nije reagovao na to. Prosto, čovek ne može da poveruje da bar neko nije uzeo sebi za pravo da je opomene, da kaže – ne možete tako da postupate, morali ste, ako već niste našli za shodno da reagujete, naknadno da reagujete, da bar pošaljete saopštenje ili obaveštenje javnosti da se ne slažete sa takvim stavom koji je izneo američki ambasador. Ne, to je nekima bilo simpatično. Zašto? Zato što preko noći stvoreni evrofili, njima je sve drago što dolazi iz te napredne EU, odnosno što dolazi preko okeana, a to im je još draže, jer oni misle da ako se dodvore, ako se na neki način nametnu tim iz Amerike predstavnicima, da će imati neku privilegiju, da će lično napredovati, da će imati neku perspektivu. Nećete, gospodo. Pogledajte ove koje kritikujete, ove iz DOS-a. Vidite kako se oni sada provode - kao bos po trnju.

Da li mislite da ovi iz DOS-a, pogotovo njihovi čelnici bivši, ne bi uživali u kapitalu koji su pokrali u Srbiji? Uživali bi. To su milioni i milioni evra, i oni su razmišljali na taj način kako vam mi predočavamo, kada zgrnu ogromno bogatstvo, kada lično budu toliko bogati, oni će se povući iz politike i uživati u blagodetima tog novca koji su pokrali u Srbiji, uz odobrenje i na kraju krajeva naklonost američke, pre svega, američke zvanične politike.

Međutim, vidite kako je to surovo u životu. Taman se oni nakrali, taman napravili planove, a ovi ih aktivirali i rekli sada ćete da se sukobljavate politički sa onima koje ste stvorili i vidite kako to nije nimalo prijatno.

Sav novac koji su stekli sada bi dali samo da imaju svoj neki lični mir, da ih vi ne prozivate svakodnevno da su lopovi, da su kriminalci, da su pokrali pare. Mi smo to od ranije govorili, pa nam to nije ni čudo kada u poslednje vreme čujemo samo da su Srbijom vladali lopovi, znaju to i nalogodavci iz Amerike i EU, i sada ih muče tako što moraju oni vas da pljuju, a vi njih politički da pljujete. Srbija se zabavlja sa tim, a na koridoru, na izgradnji auto-puta od Preljina do Pojata, 300 miliona treba više da plati država Srbija nego što je to predviđeno svim standardima usvojenim u svetu.

I šta mi sada srpski radikali, mi ponovo moramo javnost da alarmiramo, da kažemo da je to čist kriminal, da ne može da se diskvalifikuje i ne može da se donesu specijalni zakoni kako bi se diskvalifikovali Zakoni o javnim nabavkama, kako bi se diskvalifikovani Zakoni o carinama, kako bi se diskvalifikovali uopšte smisao konkursa i učešća na konkursima.

Govorili smo vam, gospodo, da na ovaj način zadajete završni udarac svim onim operativcima domaćim koji su se bavili izgradnjom auto-puteva. Jednostavno, sada je ekser na sanduk njihov koji znači smrt udaren i od njih nema više ništa. Zašto? Zato što će „Behtel“ angažovati strane kompanije, konkretno kao što je to uradio na izgradnji auto-puta od Prištine do Albanije, angažovao je tursku kompaniju, tako će i ovde da angažuje stranu kompaniju, neće angažovati domaće izvođače.

Mi smo to govorili, sada vas samo podsećamo, videćete to je još jedna dodatna šteta koju pored ovih javnih nabavki, pored povećane odnosno povišene nenormalne cene za izgradnju tog auto-puta, pored ukidanja carina nanosi direktno Vlada Srbije štetu našim firmama, našim izvođačima. Džaba vam je gospodo da se hvalite kako imate suficit, kako ste napravili ekonomski pomak, jer sve to što ste uradili sada se bukvalno sliva u strane džepove. Samo ovaj kapital koji je dat, izdvojen na ime kredita, na osnovu kredita „Behtelu“ je dovoljan razlog da mi srpski radikali alarmiramo javnost, da ovakav način razmišljanja, ovakav način vođenja države vodi u propast.

Mi ovde radimo na korist stranaca, a na štetu naših domaćih izvođača i treba da doživimo da nas Evropska investiciona banka opomene da moramo svoje zakonodavstvo da poštujemo, u čemu se SRS potpuno slaže, a to vam je još jedan politički šamar koji dobijate od strane, u ovom slučaju, Evropske investicione banke.

(Aleksandra Tomić: Povreda Poslovnika.)

Srpska radikalna stranka u svojim amandmanima želi da zaštiti autore patenata. Znači, želi da zaštiti pojedinca.

Mi smo svedoci da oni koji su izumitelji, oni koji su tvorci patenata, ovde u ovom sistemu kakav je ustrojen i ovim predlogom zakona mogu da budu oštećeni, mogu da budu na neki način diskriminisani. Zašto? Zato što imamo mi, srpski radikali, uvek dobre primere iz prošlosti. Gospodo, u "Galenici", mnogi naši lekari, farmaceuti, na bazi dobre volje svog naučnog doprinosa radili su na razvoju mnogih lekova, ne malog broja. Nisu u ono vreme razmišljali da može da dođe do transformacija, pa nisu do kraja, na kraju krajeva ni zakon baš nije bio precizan, zaštitili svoje autorstvo, nisu zaštitili patent.

Sada imamo situaciju da je "Galenika" privatizovana, oni ljudi koji su tvorci tih medikamenata koji se proizvode i dalje u "Galenici" su ostali uskraćeni, a strani kapital, odnosno kupac "Galenike" protiv svih logika uživa dobrobiti u smislu profita koji ostvaruje proizvodeći i prodajući te lekove koje su naši lekari, naši farmaceuti proizveli.

Te priče da su kompanije u kojima radi omogućile uslove, samo su delimično ispravne. Razmišljanje je ispravno. Patent, uopšte inovacije, izumiteljstvo, je stvar pameti, dostignuća i iskustva pojedinca ili grupe pojedinaca, a to što on radi na tom radnom mestu, to samo doprinosi da njegovo znanje dođe do izražaja u poboljšanju svega onoga čime se on bavi i čime se bave drugi.

Ovde vlada logika da tamo gde radi, kompaniji sve pripada, a ne pripada onome ko je tvorac tog patenta. A on može da odluči da li će sa kompanijom u kojoj radi da potpiše ugovor i da svoje autorsko pravo na neki način ustupi ili njemu da bude nadoknada isplaćena, a ne da se po automatizmu kaže - kompanija ili država. Čemu to vodi? Gde to ima u svetu? To nigde u svetu nema.

Na šta bi to ličilo samo u oblasti medicine da se primenjuje ta logika? Kaže se - specijalizaciju kardiohirurg je obavio zahvaljujući tome što je koristio sredstva, prostorije i sve ono što mu omogućava država ili instituti i ne možete, gospodo, vi, kao kardiohirurzi, ne možete baš tako da zanemarite, vi bi morali to prilikom odlaska ili bilo šta drugo, da nadoknadite državi. Nema te logike, to nije logika razmišljanja. Na ovaj način se stimulišu pojedinci da se bave inovacijama, da što više imaju patenata i da što više tih patenata bude u primeni.

Ta logika koju koleginica navodi, Japana, Koreje i ostalih, koleginice, upravo su oni krenuli ovako kako mi srpski radikali vama govorimo - zaštita prava pojedinaca, to je suština, a ne da kompanija kaže - to si uradio zahvaljujući nama. To je samo jedan od preduslova, a nije uslov. Mogao je on to da uradi i u svojoj šupi, u svojoj radionici, koliko ima patenata na kojima radi.

Ovde se raspravlja o stvarima koje su vezane za individualne sposobnosti. Ja vam govorim na primeru "Galenike", i to je tragedija. Nije mali broj lekara koji i dan danas žive od neke penzije koja nije baš visoka, a tvorci su i autori mnogih lekova koji se i dalje proizvode u "Hemofarmu", u "Galenici" i u mnogim fabrikama. Oni gotovo da nemaju nikakva prava da bi eventualno zaštitili ono što su oni svojom pameću i svojom sposobnošću stvorili. Tako da moramo voditi računa o tome.

Pre svega, ne razumem zašto koleginica Gojković uopšte pravi neko poređenje i nama radikalima pripisuje neke levičarske ideje. Ona sama zna da je socijalni program srpskih radikala preuzet od socijalista i to je potpuno jasno. To je preuzeto od Svetozara Markovića i tu SRS uvek s ponosom govori da se borimo za poštovanje prava pojedinaca. Grubo objašnjavajući, razlika između desničara i levičara je što desničari gledaju da kroz interes pojedinca zaštite interes društva, a levičari kroz interes društva da zaštite interes svakog pojedinca. To je u gruboj nekoj podeli, mada nemate toga ko će jasno da izdefiniše šta je levičarska, a šta desničarska ideja, pogotovo trenutno u Srbiji.

Ono što je ovde potpuno jasno, da zbog nerazumevanja i nepraćenja onoga o čemu sam govorio došlo je do određenih kolizija. Naime, nijedan od ovih za koje sam govorio koji su izmislili lekove, i to na neki način dali kao svoj doprinos „Galenici“ nije bio zaposlen u „Galenici“. Ja mogu čak i prezimena da govorim. To su ugledni profesori koji su pedijatri, koji su iz oblasti stomatologije, iz različitih oblasti medicine, ali nijedan nije bio zaposlen u „Galenici“. To je bio društveni sistem upravo ovo – fabrike radnicima.

Sada je to privatizovano. Oni nemaju nikakva prava, nemaju osnov da se zaštite njihova prava, ne može se zaštititi i ispoštovati pravda prema njihovim potomcima. Jel vi shvatate da je došlo do transformacije iz društvenog u privatno? Samo jedan previd je napravljen. Čujem da je koleginici nejasno kako će raditi to, a da nisu zaposleni u „Galenici“. Oni su radili kao pedijatri, radili su kao stomatolozi, pa su se bavili naučnim radom, a nisu radili u „Galenici“, nisu to radili u „Galenici“, u kompaniji „Galenika“, ako sam jasan. Radili su na pedijatriji u klinici u Beogradu, radili su na stomatologiji u Beogradu, radili su na fakultetu, nisu bili direktno zaposleni u „Galenici“ ni pedijatri, a ni stomatologija nije privatizovana, ali je „Galenika“ privatizovana, gospodo. Oni imaju prava zbog promene vlasništva, imali bi prava da im je zakon omogućavao zbog promene vlasništva da imaju neku nadoknadu ili njihovi potomci, ali se nije vodilo računa o pravima pojedinaca i nije se računalo da je to rezultat njihove pameti, njihovog znanja, a ne zato što su oni imali određene uslove.

Nisu svi izumi zato što imate određene uslove. Onda kako bi svrstali Njutnov zakon, kako bi Njutna svrstali? Pa na njega je pala jabuka. Šta bi onda rekao? E, zato što je jabuka vlasništvo Engleske ili ne znam koga, e, zato ti trebaš Engleskoj. Nemojte tako da banalizujete stvari.

Ono što je nama srpskim radikalima najspornije ne samo kada je u pitanju donošenje Predloga ovog zakona, nego i većina predloga, to je što se usklađuje sa evropskim zakonima i evropskim standardima.

Kada su u pitanju autorska prava, intelektualna svojina, generalno gledajući, ako možemo da kažemo da je nešto loše, negativno, onda su to evropski zakoni i evropska praksa. Zašto? Zato što je osim one opasnosti koja preti za ugrožavanje autorskih prava i zloupotreba autorskih prava od pojedinaca, postoji jedna generalna velika opasnost, a to je globalizam.

Globalizam je taj sistem koji, jednostavno, ne poznaje to pravo svojine, intelektualne svojine. Ne priznaje autorsko pravo jer globalistima je stalo da to sve bude jedno sivilo u kome će svako moći da krade intelektualnu svoju, da zloupotrebljava, da koristi tuđe patente, tuđa saznanja i to je cilj globalizama. Globalizam se zasniva na tome da u svakoj državi, pa samim tim i u Srbiji, jednostavno unese takve standarde da nije bitno da li je u pitanju doktorski rad, da li je u pitanju diplomski, da li je u pitanju maturski rad, da li se ti radovi zasnivaju na plagijatima. Bitno je da se napravi jedna hiperprodukcija visokointelektualaca, čije će krajnji rezultat njihovog rada biti ravan nuli, jer kada dođete do tog efekta onda možete da manipulišete ne samo sa državom, nego sa čitavom jednom nacijom.

Evropa se zasniva upravo na principima globalizma. Vi imate u evropskoj praksi da je sasvim svejedno da li je onaj, primera radi, u Holandiji prepisao onoga iz Engleske ili onaj… Doduše, nije dobar primer Engleske, jer napušta to, ali Nemačka i tako dalje.

Srbija ide tim putem i sada je prilika bila, po nama, srpskim radikalima, da se što rigoroznije sankcionišu sve krađe, pogotovo intelektualne. Autorska prava da se zaštite. Ako neko ima tradiciju u toj borbi za zaštitu intelektualne svojine, onda mi, srpski radikali, možemo da kažemo da imamo tu dugogodišnju tradiciju.

Predsednik naše stranke zbog napada na jedan plagijat osamdesetih godina osuđen je na kaznu zatvora, jer je prvi u tadašnjem sistemu Jugoslavije, kako se tadašnja država zvala, napao čoveka koji se zvao Brano Miljuš, koji je posegao sa plagijatom, za interes nekog ko je tada bio vrhuška, politička vrhuška, a ovde kao da se vraćamo na taj period, kao da je vreme stalo ili vremeplov da se okrenuo, pa ponovo mi, po ugledu na Evropu, šta nas boli briga, može da prepisuje ko god koga hoće.

Vi imate, ministre, vi to dobro znate, čitave univerzitete, doduše privatne, gde je kompletan profesorski kadar ljudi koji su plagirali, ukrali intelektualnu svojinu i niko na to ne obraća pažnju. Pa, šta će biti krajnji rezultat? Pa, oni će proizvoditi takve studente. Njima će potpuno svejedno biti. Kako mogu iz moralnih razloga, što vi kažete, etički sud, kako mogu iz etičkih razloga da ospore nekome, kada su oni stekli tako diplomu? To vi dobro znate, vi vodite tu borbu.

Malopre ste kolegi Šaroviću rekli da je nadležan sud, ali ovo je prilika, izmena i dopuna zakona još rigoroznija. Neće Evropa zameriti pitanje da li će Srbija ikada ući u Evropi. Neće zameriti, ali zaštitićemo sebe. Zaštitićemo interese ove države i ove nacije. To je suština, da tu hiper produkciju…

(Predsedavajući: Hvala.)

Po amandmanu je.

(Predsedavajući: Znam, ali isteklo je vreme vaše poslaničke grupe.)

Jao, ja sam zahvalan, gospodine Marinkoviću, i ovo što ste dozvolili. Hvala vam puno.

Malo je čudno kada vi na neki način spominjete brzinu kao otežavajuću okolnost, pa slogan političke partije koja pripadate je brže, jače, bolje. Zar niste u skladu sa tim sloganom za ove tri godine, ukoliko ste ministar, mogli malo rigoroznije te zakone, kada je u pitanju intelektualna svojina?

Niste bili prisutni tu, šteta što niste bili prisutni. Mi smo vodili polemiku sa kolegama iz vaše političke partije, gde smo insistirali ne zaštiti prava pojedinaca. Intelektualna prava pojedinaca, prava, doduše, tačka je bila oko patenata, je suština. Kada vi zaštitite nečije pravo, autorsko pravo, onda je pitanje da li će neko autorsku svojinu, da li će neko steći hrabrosti ili smelost da posegne za tuđim znanjem ili intelektualnom svojinom, ili stvaralaštvom da bi ostvario sebi, u krajnjem slučaju, neku korist, da li je to materijalna, da li je to intelektualna ili bilo koja druga korist. Ali, kada je rigorozna kazna, kada je zakonom predviđeno kako i na koji način se utvrđuje da je nešto plagijat, onda je malo tih koji će baš da se drznu da to urade, pa bez obzira koliko oni misle da su zaštićeni samim statusom profesora na univerzitetu, jer godine čine svoje.

Nekada je Stevan Lilić, koji je ovde pominjan, mislio sam da je neprikosnoven, da je nedodirljiv, ali vreme čini svoje. Ostaje delo iza njega. Tako da je to suština, da se iskoristi.

Potpuno ste u pravu kada je u pitanju Bolonja. Bolonja je bila opšta poplava. Bolonja je bila nešto što je tada, kao i sada u pojedinim delovima tumačena, da je to tekovina EU i da ne možemo u EU ako ne budemo po Bolonji.