Evo, Skupština Srbije ima tu čast da se priključi tzv. razvijenim evropskim zemljama. Ovakav zakon o budžetu usvojila je Hrvatska, usvojila je Republika Srpska, usvojila je Crna Gora, usvojila je Makedonija; zašto da se ne priključimo toj razvijenoj Evropi, zašto da mi pravimo probleme toj Evropskoj zajednici, zašto da mi pravimo probleme MMF-u?
Najbolje usvojite ovakav zakon, a mnogo je bolje i korisnije nego predlog Žarka Koraća da na njegov način uđemo u Evropu. To je nepreporučljivo, pogotovo za nas srpske radikale, a vi kako hoćete. Interesantno je što ministar ovde sa svojim paničnim, a gotovo šizoidnim govorima želi da pokrije, a to je da se vrši centralizacija finansijskih sredstava. Vlada ne treba da brani zakon tako što će napadati opoziciju i opozicione poslanike. Zakon se brani argumentima. Ova centralizacija finansijskih sredstava, preko centralnog trezora, izvršena je ne da bi Vlada ili ministar držali ruku, ili šapu bolje rečeno, adekvatniji je izraz za njih, na tim finansijskim sredstvima, nego da bi Evropska ekonomska zajednica imala pregled, da bi ona kontrolisala sva sredstva koja su na raspolaganju u Republici Srbiji.
MMF bi na osnovu tih sredstava koja se nalaze u centralnom trezoru određivao daljnju politiku koju će sprovoditi ili voditi prema Srbiji. Onda treba javno priznati o čemu se radi. Gospodo, ovde smo čuli od samog ministra, a sa ponosom je rekao da se predstavnici Evropske ekonomske zajednice već nalaze u Vladi, da nam stranci određuju šta ćemo i u koje vreme mi u Srbiji da investiramo, šta mi u Srbiji treba da radimo, to će nam reći neko iz inostranstva. Nije to bruka, nije to sramota priznati. Ali, da zna narod Srbije u čijim rukama mu je sudbina; u čijim rukama su finansije, taj određuje sudbinu Srbije. Posle ovog zakona, 99% sam siguran da ide zakon o javnim nabavkama ili kako se već zove.
Evo kako, uprošćeno, to ubuduće treba da radi Vlada Srbije: resorni ministri podneće godišnje planove za korišćenje navodno budžetskih sredstava; onda će dotična osoba koja bude ispred Evropske ekonomske zajednice, odnosno MMF-a, procenjivati da li se isplati, da li je to korisno ili racionalno da se ide u tu investiciju; na osnovu njegove procene, prebacivaće se i sredstva. To jako lepo izgleda, a mogli ste da se edukujete, gospodo iz vladajuće koalicije, u Crnoj Gori. Kada dođe ministar resorni, recimo, za saobraćaj i da prioritet izgradnje puteva na delu Nikšić-Plužine, a onda Englez, gospodin Englez, pošto poznaje dobro situaciju, on određuje prioritet i kaže, taj put nije sada koristan, radićemo drugi put ili nećemo ni jedan, nego ćemo to prebaciti za unapređenje turizma.
Šta ovaj zakon otvara kao mogućnost? Upravo ovo što sam i govorio, raspolaganje sa gotovinom. Ko će raspolagati? Raspolagaće onaj koji drži šapu nad finansijskim sredstvima, a to je upravo predstavnik Evropske ekonomske zajednice. Da li ste videli to, da se nekome prebace sredstva, a onda neko odlučuje da li mu trebaju ili ne. Direktni, indirektni, budžetski korisnici, oni mogu da rade sa sredstvima šta god žele. Njihova dužnost i obaveza je da dostave plan. Realizacija tog plana se periodično kontroliše.
Pavloviću, ovo ti ne znaš, ne razumeš ti ovo. Ti da znaš samo jednu stvarnost, da je Tito umro, drugačije bi se ponašao.
(Slobodan Pavlović, sa mesta: Ima dva Pavlovića, na koga misliš?)
Ma isti ste. Sada da ja ulazim u to.
Šta je interesantno ovde? Ovde je interesantno da se želi da ozvaniči nešto što nameće Evropska ekonomska zajednica. Kako to da se uradi? Preko poslanika u Skupštini, pa ćemo mi poslanici posle snositi odgovornost za uspeh i neuspeh ove vlade. Kako ste krenuli, gospodo, slobodno u Srbiji svaki razbojnik može da kaže da je reformista kao i vi. To je dokaz. E, ovo vam je reforma.