Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8296">Nemanja Šarović</a>

Nemanja Šarović

Srpska radikalna stranka

Govori

Gospodine Marinkoviću, ponovo je povređen Poslovnik i još jedanput od predstavnika vladajuće koalicije. Vi ste bili dužni kao predsedavajući da ga upozorite na to, a ako je potrebno i da mu pročitate dnevni red.
Reći ću. Povređen je član 106. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Zaštitnik građana ili kandidat za Zaštitnika građana, koliko sam pročitao, nije Milan Stamatović. Koliko sam shvatio, nije ni gondola koja se gradi na Zlatiboru. Prema tome, to nema apsolutno nikakve veze. Dakle, predstavnici vladajuće koalicije koji su i sami priznali kako ne znaju ništa o kandidatima, ali kažu – predložila je SNS pa ćemo glasati, onda se bave svim i svačim. Bolje da su pročitali materijal, a ako to već nisu učinili ili neka se ne javljaju za reč ili ih vi lepo upozorite. Posebno upozorite ove koji sada dobacuju.
Imam još 50 sekundi.
Poslovnik o radu zabranjuje svakome, osim predsedavajućem, i to u Poslovnikom predviđenim okolnostima, da prekida govornika. Dakle, ne može to ni gospodin Orlić, ni gospodin Martinović, ni svi oni koji su sada nervozni jer ih pogađa istina i koji dobacuju.
Sada gospodin Marković pita šta je ovo. Ovo je Narodna skupština.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas čuli dosta toga od predstavnika vladajuće koalicije.

Najmanje smo, to moram konstatovati čuli o samim predlozima, o onome što jeste tema dnevnog reda i moram reći da smo praktično dobili i potvrdu da oni suštinski ne razumeju šta znače i kakav je značaj funkcija koje mi danas biramo. Znate, nije dovoljno izguglati o Ombudsmanu i znati kada je nastala ta institucija i gde je osmišljena da bi ste shvatili suštinu, a vi suštinu očigledno ne razumete.

Kada postoji osnova parlamentarne demokratije, podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, onda treba da postoji ravnoteža te tri grane vlasti. One treba da se kontrolišu. U Srbiji je velika nesrazmera i postoji apsolutna dominacija izvršne grane vlasti nad ostale dve.

Suština institucije Ombudsmana je da bude dodatna garancija da će se ostvarivati prava građana i dodatna garancija da će neko kontrolisati izvršnu vlast. Postoje već mehanizmi, ali kada ti mehanizmi ne funkcionišu onda treba da stupi praktično na scenu Zaštitnik građana. E, sad, može li izvršna vlast, režim kontrolisati sam sebe? Pa, naravno da ne može, i to je razlog zbog koga, da vi razumete parlamentarnu demokratiju, da razumete suštinu institucije Ombudsmana ne bi ste vi kao režim mogli da predlažete Zaštitnika građana.

Svaka mudra vlast bi ostavila opoziciji da ga predloži, pa, ako valja, utoliko bolje po državu. Ukoliko ne radi dobro svoj posao, pa eto, opet utoliko bolje po državu, jer bi ste pokazali da imate eventualno neku nesposobnu opoziciju, ali vi tu suštinu ne razumete.

Mi smo danas slušali uporno i uporno o Saši Jankoviću. Saši Jankoviću, kojeg je izabrala većina SNS. Vi, napadate sami sebe. Vi, pričate o svojoj katastrofalno lošoj kadrovskoj politici. Birali Sašu Jankovića, pričali sve najbolje o njemu, prošlo godinu dve dana, onda dođete pa kažete kriminalac, pa kažete špijun, pa kažete strani agent, pa kažete ubica. Ako je tako, ako je uzimao kako smo čuli malopre, 3.000 evra mesečno za svoju platu, pa milion i po za svoj kabinet, pa imao blinkere i rotacije, kako su govorili pojedinci, pa, ko mu je to omogućio? Ministar policije ili neko iz opozicije? Koga je izabrao? Vi, ga izabrali. Kao što ste birali Radulovića. Pa, posle toga kažete – lopov, kriminalac, stečajni upravnik.

Vi imate problem sami sa sobom. Kao što ste neke liste na silu uveli ovde u Skupštinu po nalogu američkog ambasadora i to prizna vaš šef poslaničke grupe SNS, ali što ste to radili? I, slična situacija je i sa ovim. I, ovi ljudi, možda su predloženi u skladu sa zakonom, možda je legalno, ali hoće li imati legitimitet? Neće.

Ja ću ići od slučaja do slučaja. Ako pričamo o tome, evo, na primer, da krenem od toga, predlog člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije predložio. Ko? Predsednik Republike Aleksandar Vučić. I, kaže sledeće – predlažem doktora Miloša Stankovića za člana Odbora Agencija za borbu protiv korupcije. Predloženi kandidat ispunjava zakonom propisane uslove, a uveren sam da poseduje potrebne stručne i lične kvalitete.

Ko je taj gospodin? Evo, ako se vratimo mesec, dva unazad do predsedničkih izbora, pa pogledamo listu javnih ličnosti koje su potpisale tzv. apel za bolju Srbiju zato što želimo da Srbija nastavi da napreduje, a ne da se menja, ljudi koji su podržali Aleksandra Vučića, koji su ušli u političku trku, politički se angažovali na 51. strani, nije mnogo bitan, da je bitniji, da je na petoj, šestoj, verovatno bi funkcija bila bolja. Na 51. strani doktor Miloš Stanković. Isti taj gospodin, mesec dana kasnije Vučić inaugurisan, položio zakletvu i uzvraća uslugu.

Da li je ovo legalno? Možda jeste. Da li je legitimno? Sigurno nije. I, koliko je takvih? I druge institucije i predlozi drugih institucija su farsa. NJima je rečeno koga da predlože. Evo, tu je gospodin Sretenović. Kakve veze gospodin Sretenović ima sa trideset trogodišnjom gospođicom iz Niša? Nema nikakve. Da niste sarađivali negde? Niste. Rečeno vam je da je predložite.

Ja bih razumeo da ste vi predložili istaknutog člana DRI, da kažete to je čovek od integriteta, stručan, dobar, imaće i snage i hrabrosti i životnog iskustva da se suprotstavi. Vi ste sami priznali, kažu pojedini šefovi poslaničkih grupa – glasaćemo, iako ne znamo ništa o kandidatu, ali kaže – to je koalicioni partner SNS je predložila, i to je to, raspodela plena. Pa, je nešto otišlo PUPS-u, pa imamo kandidata od 73 godine. Pre osam godina otišao u penziju.

Imamo druge kandidate sa 33 godine života, sa malim životnim iskustvom, da li je to najbolje što Srbija ima da ponudi u ovom trenutku niste imali nikoga radnog aktivnog? Niste? Pa, zar to ne treba da bude čovek u zrelim godinama sa životnim iskustvom, sa integritetom koji će moći da obavlja ovu funkciju?

Jasno je da će ovi ljudi biti na usluzi režimu, a konkretno za gospodina Miloša Stankovića da postoji i malo časti, pa on bi sam podneo ostavku posle ovoga. Ne može se on politički angažovati, podržati predsednika javno da bi predsednik mesec dana kasnije gde ga predložio na neku funkciju. U civilizovanom svetu to jednostavno nije moguće.

E, sad pričali ste ovde i o kineskom predsedniku i nema o čemu niste, nije to pitanje. Pitanje je da li će taj Zaštitnik građana sutra imati hrabrosti da se suprostavi režimu da zaštiti prava građana? Evo, gospodin Neđo Jovanović je rekao - nema Zaštitnik građana nikakve veze sa KiM, a što jel tamo ne žive građani Srbije?

Kako nema? Sa čime ima, ako nema, kome su danas ugroženija danas ljudska prava nego njima? Naravno, da ima. Da li oni uživaju prava koja uživaju građani Srbije koji žive na teritoriji centralne Srbije? Ne uživaju. Hoće li Zaštitnik građana reći – Briselskim sporazumom njima se krše prava, njima se oduzimaju građanska prava? Ako Ustavni sud nije hteo da se izjasni, hoće li oni imati pravo? Hoće li oni imati hrabrosti, snage, energije?

Dakle, nemojte da oni koji su dva puta glasali za Sašu Jankovića, to je SPS, 2007. i 2012. godine, ili oni koji su glasali za njega 2012. godine, a to je čitava današnja vladajuća koalicija, da pričaju o njemu - nije valjalo. Upozoravaju, kažu – nemojte da se ovaj koga sada bira kandiduje za pet godina. Zašto se ne bi kandidovao, jer to po Ustavu ili po zakonu mu se suspenduju građanska prava, pa ne sme više da se kandiduje? Završi čovek svoju funkciju pa može da radi šta hoće.

Ako je Saša Janković kršio Ustav i zakone, zašto ga niste razrešili? Imate tu mogućnost. Zašto to niste uradili? Evo, Marijan Rističević je bio za, ali niko drugi nije od vas, nego ste vi dozvolili da on krši Ustav i zakone ove zemlje, a sada vi kao Bože moj, došli vi, pozivate se da ste vi pozvani da nekoga kritikujete. Niste.

Ono što su radili žuti, to danas radi SNS, nikakve principijelne razlike između vas nema. Kao što ste dizali i jedni i drugi zajedno, eto, 2012. godine, ruku za Sašu Jankovića, tako ćete to uraditi za nekoga drugo.

Kažete onda, Veroljub Arsić je tu genijalnu misao izrekao, kaže – Agencija za borbu protiv korupcije, ma to je obično regulatorno telo, nije kaže ni samostalna, a nije ni nezavisna. Od koga kaže nezavisna, pa podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. To što podnosi izveštaj ne znači da nije nezavisni organ. Ako jeste – zašto je to u zakonu? Onda menjajte zakon, ukidajte. Napišite, to je neko regulatorno telo, onako nebitno potpuno, pa ga onda tako i nazivajte.

Ako vi, koji ste deo vladajuće koalicije, se na taj način odnosite prema državnim institucijama, to je osnovni pokazatelj da ne može ni ovaj dodatni instrument što treba da predstavlja Zaštitnik građana, da pomogne.

Još jedno pitanje za kraj, da li ste dobro proverili biografiju ovih kandidata? Nemojte da za mesec dana, dve, tri bude opet kriminalci, lopovi i strani agenti, ili da je možda neko od njih nekoga milovao po glavi.
Gospodine Marinkoviću, prekršili ste član 104.

Član 104. daje pravo na repliku, ali ga daje ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku. Ja gospodina Orlića nisam pominjao, niti sam se uvredljivo izjasnio o njemu.

Pominjao sam SNS, ali sam govorio ono što je činjenica, da su glasali za Sašu Jankovića, je li to uvredljivo? Je li vas sramota zbog toga? I treba da vas bude sramota, ali to je ono što ste vi radili. Dakle, osnova za repliku nije bilo.

Stav 2. člana 104. kaže – ako se uvredljivi izraze odnose na poslaničku grupu, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe. Evo ga živ i zdrav gospodin Martinović, što se on nije javio? Dakle, po dva osnova ste prekršili Poslovnik. To što bi vi da kolektivno iz sećanja građana Srbije izbrišete da Saša Janković nije samo kandidat DS-a, on je poslednjih pet godina obavljao funkciju zahvaljujući podršci vas koji ste imali većinu, koji ste osvojili poverenje građana Srbije.
S obzirom da je samo pominjanje SNS-a uvredljivo, želim.
Član 104. kaže da ukoliko govornik na sednici Narodne skupštine pogrešno protumači izlaganje, da narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku.

Gospodin Sretenović ili bilo ko drugi, neće, ja mislim dovesti u sumnju da je govorio o meni i obraćao se meni i gledao u mene i rekao da sam pogrešne stvari naveo. Dakle, pre svega u materijalu ovde, gospodine Sretenoviću, nije Savet predložio nego predsednik Saveta, vi lično.
To gospodinu Sretenoviću odgovara da bude u centru pažnje, verujte.
Gospođo Gojković, povređen je član 88. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže – predsednik Narodne skupštine otvara sednicu i na osnovu službene evidencije konstatuje broj prisutnih poslanika. Ako predsednik konstatuje da na početku radnog dana u sali za sednice nisu prisutna najmanje 84 poslanika, početak rada odlaže se za jedan sat.

Današnja sednica je zakazana za 10.00 časova. Vi ste sednicu bez ikakvog obrazloženja, na šta nemate pravo, otvorili u 10.36 časova. Vi time ponižavate sve narodne poslanike. Ponizili ste na taj način goste koje ste pozvali pola sata i duže vas čeka diplomatski kor i oni koji su želeli da prisustvuju ovoj sednici. Ponižavate one koji su ovde kandidati za predsednika Vlade i za ministre. Vi na to nemate pravo. Ako u 10.00 časova nije bilo dovoljno poslanika, morali ste to konstatovati i odložiti za 11.00, pa da vidimo u 11.00 časova da li ste se okupili, ako niste, onda se odlaže u skladu sa Poslovnikom sednica za sutradan.

Dakle, niko nema pravo, ako je sednica zakazana u 10.00 časova da 35 minuta se ne pojavi. Ako ste vi imali nekakve neodložne obaveze, onda ste bili dužni da pošaljete nekoga od potpredsednika. Više ih je bilo tu. Bio je gospodin Marinković, bila je gospođa Radeta, bio je gospodin Veroljub Arsić, nekoliko sam ih video. Bio je i gospodin Đorđe Milićević. Dakle, nikakvog opravdanja nema nikada za kašnjenje, a ako birate Vladu, onda ćete priznati da je broj eventualnih opravdanja još neuporedivo manji.
Gospođo Gojković, ja sam uvek ozbiljan, a vi ste prekršili više članova Poslovnika o radu. Poslovnik kaže da narodni poslanik ima pravo da ukaže usmeno na povredu Poslovnika i da dobije odmah reč. Vi meni reč niste dali i to je potpuno očigledno, davali ste drugima, a na šta niste imali pravo i prekršili ste Poslovnik.

Prekršili ste član 104. kada ste Aleksandru Martinoviću dali reč u replici Vojislava Šešelja na izlaganje gospođice Ane Brnabić nije bilo pomena SNS, ni njega lično. Uslovi pod kojima se daje replika su striktno propisani i vi kada vodite, u skladu sa članom 27, nije to pitanje vaše dobre volje ili vaše procene u tom trenutku, vi ste dužni da to radite u skladu sa Poslovnikom. Očigledno je da ste prekršili.

Sledeća stvar. Član 107. Na sednici nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koja se odnose na privatni život drugih lica. Vama kada to odgovara onda puštate, a kada to rade predstavnici vladajuće koalicije vi to puštate, ali zato ste veoma striktni i reagujete kada to pokuša da uradi neko iz redova opozicije.

Ovo je, gospođo Gojković, pokazatelj kako ćete voditi sednicu i pokazatelj u kom smeru želite da ide rasprava o poverenju Vladi, odnosno kandidatu za predsednika Vlade, jer Ustav poznaje samo predsednika Vlade, i to je naziv funkcije, a ne odrednica za pol. To je ono što vi želite. Vi želite da se ova sednica pretvori u najgoru moguću svađu, bez argumenata i bez suštine. Mi to ne želimo. Kao što ste videli, imamo dovoljno argumenata i, gospođo Brnabić …
Ne, gospođo Gojković, ja sam se javio za repliku.
Gospodin Stojmirović je jasno i glasno pominjao SRS u negativnom kontekstu.
Ja kao zamenik šefa poslaničke grupe u skladu sa članom 104. imam pravo da mu odgovorim.
Jel u redu, replika?
Hoćete li mi dozvoliti pravo na repliku?
Dobro. Po Poslovniku.