Gospođo Gojković, povredili ste nekoliko članova Poslovnika o radu Narodne skupštine, među njima, pre svega, slobodno mogu reći, član 27. koji kaže – predsednik Skupštine predstavlja Skupštinu, saziva sednice, predsedava njima i vrši druge poslove u skladu sa zakonom i ovim Poslovnikom. Predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika. To je ono što je ključno. Vi to, gospođo Gojković, niste uradili i prekršili ste član 103. i član 104. Poslovnika Narodne skupštine.

Ja sam se maločas javio nakon što ste gospodin Stojmirović uvredljivo izrazio o poslaničkoj grupi SRS. Javio sam se, naveo sam član Poslovnika na osnovu koga se javljam, citirao njegove odredbe. Vi ste me prekinuli, rekli da nemam pravo na repliku, oduzeli dva minuta od poslaničke grupe SRS, iako ni približno toliko nisam potrošio, a kao osnov naveli član 103. stav 7.

Član 103. stav 7. kaže da predsednik Narodne skupštine je dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz st. 1,2,4,6 ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom izrekne određene mere.

Stav 1. kaže – da narodni poslanik ima pravo da ukaže na povredu postupanja. Ja sam ukazao. Stav 2. kaže – da ne može biti ukazano na povredu na koji je već ukazano. Ni to nije slučaj. Stav 4. kaže – narodni poslanik je dužan da navede član Poslovnika koji je povređen. Naveo sam član. Stav 6. kaže – ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, narodni poslanik smatra da je povreda učinjena može zahtevati da se o tome izjasni Skupština u danu za glasanje. To pravo mi niste ni omogućili, samim tim ga nisam mogao ni prekršiti. Ne možete vi ignorisati realnost i činjenice, ono što je čula čitava nacija.

Gospođo Gojković, povredili ste Poslovnika Narodne skupštine član 27. koji kaže da se vi starate o primeni ovoga Poslovnika i povređen je član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i vi ste veoma rigidni kada su u pitanju poslanici opozicije.

Međutim, maločas kada je govorio gospodin Aleksandar Martinović, vi ste njemu dozvolili da priča o svemu i svačemu, da govori o tome ko bi koju knjigu trebao da pročita, da čita stavke iz budžeta koji nemaju nikakve veze sa ovom raspravom koju vodimo, da priča, zamislite ko o čemu - vojnik o skraćenju, Martinović o političkom identitetu. On čovek postavlja pitanje političkog identiteta drugih poslanika, priča o Martinu Šulcu i o tome iz koje političke stranke dolazi Martin Šulc.

Kakve to veze ima sa Zakonom o ministarstvima? Apsolutno nikakve. Kakve veze ima sa temom dnevnog reda? Apsolutno nikakve.

Međutim, vi ste njemu dozvolili da o tome priča, da ide sa teme na temu, sa teme na temu. Jedino čega se nije dotakao to je tema o kojoj zaista danas raspravljamo i vi ste bili dužni da ga prekidate, da ga upozorite, da mu oduzmete reč. Da li on govori kao predlagač, da li govori koristeći vreme poslaničke grupe, to je potpuno nebitno. On je trošio vreme na temu koja apsolutno nikakve veze nema sa onim o čemu mi raspravljamo i to je činjenica.

Ja vas molim da ubuduće budete mnogo rigidniji prema predstavnicima vladajuće većine jer su oni ti koji uvek raspravu usmeravaju van onoga o čemu bi trebalo raspravljati.

Ja ne samo da sam rekao, ja sam vam i citirao član 106. stav 1. koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda.

Mislim da sam vrlo pristojan i ljubazan. Pitajte kolege. Mislim da sam najljubazniji.

Da.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću, mada ste me malo prepali onim naglim obraćanjem maločas.

Nemojte me prekidati ponovo.

Povredili ste, gospodine Arsiću, član 106. i citiraću prvi stav, kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Tačka dnevnog reda je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Gospodin Martinović je ponovo pričao o svemu i svačemu, o nekakvim čičkovima, o nekakvim ugovorima iz 2011. godine, kada je on sa ponosom nosio na reveru bedž sa likom Vojislava Šešelja, a to nikakve veze sa današnjom raspravom nema, apsolutno nikakve. Vi ste bili dužni da ga prekinete.

Dakle, ako ima želju da iznosi svoje političke stavove, da se obračunava sa političkim protivnicima, pa televizijski dueli su za to idealni, ali se on toga pribojava. Onda zloupotrebljavate većinu, zloupotrebljavate funkciju predsedavajućeg, dozvoljavate da poslanici vladajuće koalicije uporno pričaju o svemu i svačemu. Kakve je to veze imalo sa temom? Apsolutno nikakve, apsolutno nikakve. Ako ima neka saznanja o kriminalu, policija, on je dužan i kao građanin i kao narodni poslanik da to prijavi nadležnim organima. Ili vaša vlast ne funkcioniše. Zašto? Evo, od 2011. godine šest godina je prošlo. Zašto nisu u zatvoru ti ljudi koji su optuženi za kriminal, evo, prvi gospodin Bogdanović?

Gospodine Arsiću, još jedanput ste prekršili Poslovnik. Ne može kršenje Poslovnika biti opravdanje za novo kršenje Poslovnika. Druga stvar, pitali ste me da li želim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi koju sam naveo…

Evo, doći ću do toga u okviru dva minuta, nemojte brinuti.

To nigde ne piše da je na početku.

A vi tražite?

Evo, gospodine Arsiću, pošto sam ja veoma ljubazan, prekršili ste član 27. Nigde u Poslovniku ne postoji obaveza da ja na početku kažem koji je član prekršen. Dakle, ja sam dužan da u okviru dva minuta koja su potrebna za obrazlaganje to navedem. Kada ću ja to učiniti, to je stvar mog stila, znate.

Gospodine Arsiću, povređen je član 7.

Dakle, evo još jednom, ja sam započeo maločas. Povređen je član 107. koji kaže da govornik na sednici je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, da nije dozvoljeno uvredljivo korišćenje uvredljivih izraza i slično.

Gospodin Arsić je maločas izrekao nešto što je po meni uvreda i povreda dostojanstva Narodne skupštine.

On je kao potpredsednik Narodne skupštine praktično i potvrdio ono što je i ranije tvrdila SRS, a to je da su predstavnici određenih lista putem stranih ambasadora uvedeni u Narodnu skupštinu.

Međutim, kada to neko tvrdi iz opozicije, to je jedno, a kada to potvrdi potpredsednik Narodne skupštine, onda je to drugo i mi treba da dobijemo detaljnu informaciju, ko to uvodi, kako uvodi i kakva je ovo država ako je moguće da strani ambasadori izborne liste uvode u Narodnu skupštinu Republike Srbije.

To znači da ovde među nas 250 nisu svi poslanici, da su neki uljezi, da su slepi putnici.

Dajte da Skupština, pre nego što pređe na dalji rad, jer saglasićete se valjda da u takvom stanju ne možemo odlučivati, ako imamo uljeza, ako imamo ljude koji nisu izabrani od strane građana Srbije, onda je to veoma ozbiljan problem za Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Mi smo nosioci suvereniteta, bar bi tako moralo biti. Ako su ovde uljezi, ako su ovde neki koji su mimo Ustava i zakona uveli strani ambasadori, hajde da prvo raščistimo ko su, da uljeze izbacimo…

Molim? Ovim je povređeno dostojanstvo i ja obrazlažem, zar ne mislite da nije povređeno dostojanstvo ako potpredsednik Narodne skupštine tvrdi da imamo uljeza koje su uveli strani ambasadori.