Dame i gospodo narodni poslanici, skupštinska većina po ko zna koji put nastavlja silovanje Poslovnika i silovanje osnovnih principa demokratije, jer ja zaista smatram da ovo što vi radite ne može nikako drugačije da se nazove.
Vi ste u 14,50 časova pre dva dana podneli zahtev za održavanje ove sednice za sutradan u 15.00 časova. Imajući u vidu da su rokovi po Poslovniku Narodne skupštine za dopunu dnevnog reda i mnoge druge radnje 24 sata pre zakazanog održavanja sednice, to znači da ste narodnim poslanicima, makar formalno ostavili svega 10 minuta da te predloge upute. Međutim, znate i vi sami da to ne ide baš tako i dok smo uopšte bili obavešteni, dok je saziv stigao do poslaničkih grupa, tih 10 minuta je isteklo.
To pokazuje da vi nemate iskrenu želju da se u Narodnoj skupštini kvalitetno radi i da se u nekoj normalnoj, korektnoj, fer i demokratskoj atmosferi raspravlja o zakonima koji su na dnevnom redu.
Druga velika gruba povreda Poslovnika koju ste napravili je povreda člana 157. koji kaže da je moguće da Skupština odluči da se o pojedinim tačkama dnevnog reda vodi objedinjeni, odnosno zajednički pretres, ali samo pod određenim uslovima. Uslov koji je propisan Poslovnikom je da su ti predlozi zakona međusobno uslovljeni ili da su rešenja u njima međusobno povezana. I ovde se, primetićete, govori isključivo o objedinjavanju rasprave za određene predloge zakona. Ne postoji poslovnička mogućnost da raspravu o nekom predlogu zakona objedinite sa npr. predlogom za autentično tumačenje ili za izbor članova Saveta NBS ili za odluku o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine.
Zaista bih voleo da se nađe genije među vama predstavnicima vladajuće koalicije, a svi ste na ono zvonce digli ruke, odnosno glasali za ovu brutalnu zloupotrebu, kakve veze ima Zakon o regulisanju javnog duga Republike Srbije sa npr. autentičnim tumačenjem Zakona o eksproprijaciji ili kakve veze ima prestanak funkcije javnog tužioca u Osnovnom tužilaštvu u Trsteniku sa izborom člana Saveta guvernera Narodne banke? Koja je to veza? Koja je to međusobna uslovljenost rešenja? Nema je.
(Veroljub Arsić, s mesta: Tajna.)
Evo, kažu predstavnici vladajuće koalicije da ima, ali čekam tog genija, tog mudraca koji će ustati pa objasniti javnosti Srbije koja je to tajna veza i na koji način, na tome posebno insistiram, ste akte koji nisu predlozi zakona strpali u ovaj koš sa zakonima, 27 različitih odluka, različitih akata. Jedina veza koja postoji između njih je što se o svima izjašnjava Narodna skupština. Druge veze apsolutno nema.
Još jedna zloupotreba i to što je šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović uspeo na volšeban način da prekuca tih 27 tačaka dnevnog reda i da preda svoj predlog o objedinjavanju rasprave. To pokazuje da se zapravo na taj način vodi određena komunikacija između onog ko zakazuje i poslaničkih grupa iz većine, a vi koji predsedavate sednicama Narodne skupštine, u prvom redu predsednik koji zakazuje sednicu, mora imati apsolutno isti stav prema svima. Svih 250 poslanika moraju biti jednaki. Očigledno je da nisu.
Što se tiče samog dnevnog reda, ja ću krenuti tačku po tačku, a koliko ću stići, to ćemo videti. Prvi zakon o kome se izjašnjavamo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Ovaj zakon, odnosno podnošenje ovog zakona je u stvari svedočanstvo o još jednom neispunjenom obećanju vladajuće koalicije. Vi ste obećavali, u više navrata, da ćete doneti Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, da ćete uvesti nekakve platne razrede, da se neće na različit način plaćati čistačice u Kontroli letenja i one npr. u Narodnoj skupštini, i to je bila i vaša zakonska obaveza da to uradite. Vi sad kažete da će ovi zakoni biti doneti do 1. jula 2017. godine. Tu je ostalo još nekih šest meseci.
Moje pitanje vama je – zašto ograničavate, imajući u vidu svu nesposobnost koju ste do sada pokazali i da je redovna stvar da Skupština o istim zakonima raspravlja, odnosno o izmenama i dopunama po tri ili četiri puta, što niste sebi dali više vremena, dve, tri, pet godina? Pa kad stignete, vi uradite, ali da ne opterećujete Narodnu skupštinu Republike Srbije još koji put.
Šta će se desiti ako se ostvare reči predsednika Vlade Republike Srbije, pa ako budu raspisani i ti parlamentarni izbori, da on još jedanputa pokaže koliko je dobar, koliko ga narod voli, i ako opet budemo čekali prvo da se održe izbori parlamentarni, pa da se konstituiše Narodna skupština, kao što je to u ovom sazivu bilo poslednji dan roka? Pa, ako onda opet budemo čekali dva ili tri meseca do konstituisanja nove vladajuće većine, eto nas opet u situaciji da se probijaju rokovi i da se ponovo zakazuju sednice gde ćemo imati isti dnevni red.
Razlozi za donošenje zakona, mislim da ste tu trebali napisati samo jedno - razlog za donošenje zakona je nedonošenje zakona. Da ste zakon koji ste morali doneli na vreme, ne bismo se danas ovim bavili. I onda kažete – iz razloga nemogućnosti da se u predviđenom roku, odnosno do 1. januara 2017. godine, taj zakon donese. A zašto to nije moglo? Koji su to razlozi nemogućnosti? Kakva vas je to nemogućnost napala? Nikakva. Vi ste mogli i na ovoj sednici, da je Vlada Republike Srbije toliko dobra koliko pričate da jeste, da vam službe funkcionišu toliko dobro koliko pričate da funkcionišu, pa što umesto ovog zakona, kojim odlažete praktično rok, niste doneli zakon koji ste trebali? Mogli ste i to.
Ovaj zakon je takođe podnet po hitnom postupku. To je slučaj sa većinom zakona koje danas razmatramo. Član 167. Poslovnika Narodne skupštine reguliše situaciju u kojoj se neki zakon može doneti po hitnom postupku i kaže stav 2. - po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogli da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje, rad organa i organizacija, itd.
E sad, ako postoje razlozi hitnosti, vi ste bili dužni da navedete koji su to. Koje su to okolnosti koje niste bili u stanju da predvidite? Kakva će se to šteta ili štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost države dogoditi, ako ne bude po hitnom postupku? Vi to nigde ne navodite. Vi samo kažete – hoćemo hitan postupak i dalje se ne ide. I to je zloupotreba.
Druga tačka dnevnog reda je Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima. I ovaj zakon zapravo predstavlja novo odlaganje donošenja akata koje ste morali doneti, a zapravo suštinski, po mom mišljenju, je vaša želja da RTS, jer se ovaj zakon bavi finansiranjem RTS i RTV, ne zna se koji je tzv. javni servis gori i koji se manje može nazvati javnim servisom, da ih držite pod kontrolom. Kako se najefikasnije neko drži pod kontrolom? Evo, odobravaju predstavnici vladajuće većine. Tako što kontrolišete tokove novca, tako što ih finansirate direktno iz budžeta, pa će para ili biti ili neće biti. Nije to nešto što ste vi izmislili, ali me čudi da vi uvek volite da kukate o nezavisnosti i da promovišete nezavisne medije, nezavisne organe, nezavisne institucije, a sa druge strane ih držite na uzdi tako što kontrolišete tokove novca prema istim tim institucijama.
Kako je moguće da, evo, pre svih predsednik Vlade se žali na nekakav neodgovarajući odnos RTS? Ako neko treba da se žali na njihov odnos, mislim da su to pre svega predstavnici SRS. Godinama RTS ignoriše SRS, ne pozivaju predstavnike SRS u svoje emisije, ne pozivaju nas na televizijske debate, zovu analitičare, zovu kvazianalitičare, zovu predstavnike vladajuće koalicije, po troje, četvoro, petoro, koliko kad stane u studio, predsednik Vlade gostuje kada god poželi, on uređuje emisiju, on postavlja pitanja, jedino koga nema, nema srpskih radikala.
Identična je situacija na RTV, identična. I šta znači nezavisni javni servis? Od koga su to oni nezavisni? Od zdravog razuma, od profesionalne etike, od građana čija sredstva troše? Od koga su oni to nezavisni? Zašto izdvajate četiri milijarde dinara, a otimate od penzionera, da bi neko ko se diči time što je nezavistan, što vodi, kažu, nezavisnu uređivačku politiku? Pa, onda neka nezavisno obezbede i finansiranje, neka se oprobaju na tržištu, da vidimo da li će ta njihova uređivačka politika proći na tržištu, da li su građani Srbije zadovoljni. Ako su zadovoljni, platiće pretplatu, ne 150, platiće i više. Ako nisu zadovoljni, neće platiti ni dinara. To je pravo građana Srbije.
Nažalost, oni nezavisnost doživljavaju tako da imaju pravo na ogromna sredstva iz budžeta, iz džepova građana Srbije, ali da za uzvrat niko ne može da im postavi bilo kakvo pitanje o načinu na koji funkcionišu, da su oni svete krave, da vi znate za svakoga ko je plaćen iz republičkog budžeta koliku platu ima, ali da ne znate za urednike i glavne vedete urednika na RTS kolika su njihova primanja. Po svemu što saznajemo, ta primanja se mere hiljadama i hiljadama evra. Mi iz SRS ćemo, naravno, nastaviti tome da se suprotstavljamo.
E sad, kažete finansijska sredstva potrebna za sprovođenje ovoga zakona su četiri milijarde dinara. I ovaj zakon ide po hitnom postupku zbog potrebe, kaže, otklanjanja okolnosti koje mogu dovesti u pitanje rad javnih medijskih servisa. Koje su to okolnosti koje su vas iznenadile? Šta se to desilo? Jel bila poslednjih meseci neka poplava, ne daj bože, uragan, zemljotres, šta se to desilo? Kaže - zbog toga nije održana ni javna rasprava. Javna rasprava nije održana, a vi ste ovde morali navesti konkretne razloge zbog kojih tražite sprovođenje, odnosno donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
Treći predlog zakona je zakon o izmeni Zakona o privremenom uređenju načina naplate takse za javni medijski servis i to takođe predstavlja još jedno ne ispunjeno obećanje Aleksandra Vučića, koji je obećao građanima Srbije da će ukinuti tu ozloglašenu TV taksu. To ste na kratko uradili, ali ste onda veoma brzo vratili.
U razlozima za donošenje zakona, kažete – polazeći od statističkih podataka o prosečnoj zaradi i visini penzija u Republici Srbiji. Zašto ste odabrali da samo u ovom segmentu, polazite od te zvanične statistike i prosečne zarade? Zašto ne krenete kada je, na primer, cena struje od tih podataka? Zašto ne krenete, kada su cene drugih komunalnih usluga u pitanju? Kada je cena grejanja, nego onda kažete – moramo imati evropsku cenu struje. Da bismo imali evropsku cenu struje, mora i cena radne snage biti evropska. Troškovi vašeg sistema su iznad evropskih, samo zbog lopovluka, samo zbog nesposobnosti. Da li vi plaćate radnike od onih izvršilaca bez ikakve stručne spreme pa do direktora, na evropskom nivou? Naravno, da ne. Kako onda mislite da se izjednači i cena struje, da ne govorim o tome da nikada nećete izjednačiti primanja građana Srbije i građana EU.
Onda kažete – krenuli ste od visokih inicijalnih troškova štampe i distribucije računa, pa je zbog toga cena te takse 150 dinara. Pitam vas – da li su različiti troškovi, inicijalni troškovi, štampanja i distribucije računa ako je taksa 150 ili ako je taksa 500 dinara? Nisu, ali je upravo srazmerno znatno veća cena, udeo te cene štampanja i distribucije računa, ako je taksa 150, nego ako je 500. Što znači da je samim tim manje smisleno naplaćivati malu taksu, a izlagati svakako građane Srbije tim troškovima i plaćanju tih inicijalnih troškova, kako vi kažete štampanja i distribucije računa.
Kažete da su nesrazmerno visoki troškovi kod pokretanja postupka naplate nenaplaćenih potraživanja. Šta ovo zapravo predstavlja? Ovo predstavlja kapitulaciju države. Kad vi kažete – državi se ne isplati da neredovne platiše tuži, jer su sudovi spori, jer su ti troškovi previše dugački i jer su po pravilu takvi da ne obezbeđuju naplatu potraživanja. Koja je poruka koju vi ovakvim pristupom šaljete pojedincu? To je uvreda za sve građane Srbije koji uredno plaćaju svoje račune. Za sve građane Srbije koji su u prethodnim godinama i decenijama uredno plaćali svoje račune, da biste vi onda došli i rekli – ovi koji ne plaćaju obaveze državi, ti su pametniji. Evo, njih ćemo sada da nagradimo, otpisaćemo potraživanja, otpisaćemo kamatu. Na taj način praktično kada država otpisuje neredovnim platišama kamatu, vi njima dajete beskamatni kredit. Zašto bi onda bilo ko pri zdravoj pameti plaćao redovno račune, ako su oni koji ih ne plaćaju u privilegovanom položaju? To je ono što vi ovim radite.
Opet ste onda rekli kako oni treba da imaju uređivačku nezavisnost i institucionalnu autonomiju. Mislim da to prema građanima Srbije nije pošteno, jer onaj ko je na budžetu mora nekom odgovarati. Sistem podele vlasti ne podrazumeva apsolutnu nezavisnost bilo kog dela te vlasti. U Srbiji sistem podele vlasti počiva, dakle, na podeli na zakonodavnu, upravnu i sudsku, ali nema apsolutne nezavisnosti. Svaki deo, svaka grana vlasti zavisi od drugog. Isto tako, mora zavisiti i medijski javni servis ili bilo ko drugi.
Četvrti zakon. Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova. Ponovo izmene i dopune. Moram reći ovde, poprilična papazjanija napravljena, ako pogledate ono što je rađeno ranije i još jedanputa praktično odlaganje stupanja određenih odredaba na snagu. Mi smo već imali početkom ove godine na dnevnom redu ovaj zakon…