Gospodine Obradoviću, vas očigledno nečista savest tera da uporno pominjete i dr Vojislava Šešelja i SRS. Doktora Vojislava Šešelja možete i morate da pominjete isključivo sa poštovanjem, jer je, za razliku od vas, čovek koji svojom političkom biografijom može da se podiči.
Vi ne propuštate ni jednu priliku za napad na SRS. Vi ste, pre određenog vremena, u skupštinskoj sali slagali kako je Vojislav Šešelj sarađivao i sastajao se sa ustašama. Pomenuli ste tu Antu Gotovinu, iako dobro znate da je Vojislav Šešelj bio zatočenik Haškog tribunala. On nije birao, niti je mogao birati koliko će biti u zatvoru i nije mogao birati ko će sa njim biti u zatvorskom bloku. Za razliku od Vojislava Šešelja, koji nikada nije podržavao ustašku ideologiju, vi ste svojom voljom, što bi vaš prijatelj rekao dragovoljno, pozvali Ivana Pernara i opaljivali zaljubljene selfije sa njim sa skupštinske galerije.
Dakle, to što je on navodno antiglobalista, ne može za vas biti opravdanje. Čovek je ustaša. Da li je bitnije to što je ustaša, to što tvrdi da su Srbi odgovorni za ratove tokom devedesetih, to što tvrdi da je u Srebrenici načinjen genocid ili to što je on antiglobalista? Šta vama više znači? Šta je osnov za vašu političku saradnju? To što ste videli da je on trenutno popularan u Hrvatskoj, pa biste voleli i vi da budete popularni u Srbiji?
Bez doslednosti nema politike. Osnovna vrednost u politici je doslednost. Vi svoje stavove menjate od danas do sutra, od ujutru do uveče i to je ono što je vaš večiti problem. Kada vas suočimo sa istinom, a to smo uradili jedino mi, srpski radikali, jer niko to nije juče pomenuo, imali ste ceo dan pa niste, a kada smo mi to otvoreno rekli, evo, sad su svi pametni. E, u tome se mi razlikujemo, što smemo kad drugi ne smeju.

Gospodine Milićeviću, povređen je član 107. Dostojanstvo Narodne skupštine.

Ne, ona je rekla, član 27, koliko sam ja čuo.

Gospodine Arsiću, vi ste čuli, kao što je čula javnost da su pomenute knjige predsednika SRS dr Vojislava Šešelja i kada god se pominju njegove knjige, kada god se pominje naša stranka, a ja kao zamenik predsednika imam pravo na repliku.
Drugu stvar sam hteo. Pokušavam da kažem da zdravorazumskim i logičnim razmišljanjem dođem do toga šta u stvari želi Boško Obradović. Naime, on kaže da je SNS od 2012. godine na vlasti i kaže da oni za tih pet godina ništa nisu uradili u borbi protiv kriminala, ali se ja onda pitam – zašto je on 2013. godine protestvovao sa SNS protiv kriminala Bojana Pajtića? Drugo veoma važno logičko pitanje – vi kažete, gospodine Obradoviću, kako su lopovi ovi ih DS, pa i ovih drugih demokratskih stranaka, iz Lige itd. i tražite da njih pohapse. Da su kojim slučajem ovi iz SNS zaista želeli da se obračunaju sa kriminalom i da su ih pohapsili, a ko bi vas na silu ugurao u Skupštinu, gospodine Obradoviću? To je pitanje.

Imam još 40 sekundi.
Hajde da budemo iskreni do kraja. Ako neko može da prigovara gospodinu Martinoviću ne zbog njegove prošlosti, on je imao časnu prošlost, nego zbog onoga što se promenio, to smo onda valjda mi iz SRS. Ako se neko seća šta je gospodin Martinović pričao o BIA, sećamo se mi. Hoćete da nađemo taj govor?

Kada ste govorili da je protivustavna, kada se govorili da je … Protiv Agencije za borbu protiv korupcije, kada ste govorili da je protivustavna, da je to državni udar….

Dame i gospodo, povređen je član 107. koji kaže da je svaki govornik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i da je zabranjeno iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatan život drugih lica.
Naime, prilikom obrazlaganja predloga za dopunu dnevnog reda, gospođa Marinika Tepić je, govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani manifestacije neonacističkih i fašističkih organizacija i udruženja, u jednom, rekao bih, krajnje neprimerenom tonu, pominjala gospodina Mladena Obradovića, inače istaknutog srpskog nacionaliste i mogu slobodno reći člana SRS.
Ona je dala sebi za pravo da govori o tome kako je on navodno od strane suda oslobođen za nekakvo krivično delo zbog toga što mu je supruga bila trudna i slično i kako je to za nju neprihvatljivo. Gospođa Tepić očigledno ne zna šta znači podela vlasti na izvršnu, sudsku i zakonodavnu i trebalo bi da zna da je takva vrsta pritiska na pravosuđe nedozvoljena. Šta je za nju prihvatljivo, šta nije, to je njen problem. Ako već želi da priča o presudama, neka priča o presudi kojom je predsednik njene stranke oslobođen zbog toga što je u sitne noćne sate sa obezbeđenjem, lično ili kako god, pretukao čoveka.

Dozvolite da završim.
Druga stvar, zamolio bih gospođu Tepić da prestane da obmanjuje građane Srbije kako je članovima Odbora za evropske integracije dostavljen taj prevedeni tekst Izveštaja o napretku Srbije i da prestane da obmanjuje građane Srbije kako u skladu sa Poslovnikom ima pravo da pozove Majkla Devenporta ili bilo kog drugog ambasadora da se obraća narodnim poslanicima.

Završavam. Član 74. Poslovnika o radu Narodne skupštine striktno definiše ko i pod kojim uslovima može učestvovati u radu bilo kog skupštinskog odbora. Dakle, mislim da je sramno da se preti narodnim poslanicima nekakvim sankcijama, bezbednosnim proverama, kaznama, iznošenjem zbog toga što insistiramo na poštovanju Ustava Republike Srbije.

Jesam dobio reč?
Gospodine Arsiću, prekršen je član 107. i prekršen je član 27. Ja sam se nekoliko puta javio i rekao sam da se javljam u vezi sa povredom Poslovnika.
Vi meni odgovarate sa mesta kako nemam pravo. Ne možete vi proceniti da li imam pravo ili nemam pravo, da li sam u pravu ili nisam dok god ja ne ostvarim svoje pravo, a to je pravo da dobijem reč i da u trajanju od dva minuta navedem koji je član Poslovnika povređen i da navedem na koji je način povređen. Ovde je više povreda bilo.
Prva povreda vaša, što mi ne date reč. Nesporno da je načinjena. Niste mi dali reč, a doneli ste sud da nemam pravo pre nego što sam obrazložio. Ne može biti čistija povreda.
Druga stvar, gospodin Knežević, nema pravo da kaže da je očigledno da poslanici nisu pročitali zakon i da ne znaju o čemu se radi. On nije ovde da nama drži lekcije, nije ovde da ispituje poslanike. To je nedopustivo. Kada ćete vi jedanput kao predsedavajući zaštiti ugled Narodne skupštine i postaviti ministre tamo gde im je mesto. Mi smo narodni poslanici. Ministri, mi odgovaramo narodu, građani su suverenost preneli na nas, mi smo neposredno birani, neki doduše i posredno, naknadno, ali većinom neposredno.
Ministri su birani od strane narodnih poslanika, oni nama polažu račune, a mi polažemo račune građanima Srbije. Još za vreme DS i vlasti tih kvazi demokratskih stranaka to se obrnulo. Ministar kad dođe, on je kao beli medved. Govori šta hoće, priča koliko hoće, može šta hoće i kritikuje narodne poslanike, a mi ne možemo dobiti reč da kažemo ili da makar ukažemo na povredu kada je napravljena.

Dakle, gospodin Milojičić je pomenuo moje ime i prezime i rekao kako treba da me primiri. Valjda će on da me primiri.
Gospodine Milojičiću, vi znate da ne valja kada vi iz DS pokušavate da primirite radikale. To ste pokušali 2008. godine i dobili ste SNS. Umesto da sada kažete da više nikada nećete primirivati radikale, vi bi opet da nas umirujete.
Gospodine Milojičiću, vi se sa druge strane ubeđujete sa vladajućom većinom koje veći baksuz i zbog čega je izgubila Hilari Klinton, da li je to Vučić ili je to Balša Božović. To je mrtva trka. Ja priznajem, ali nije zbog toga ona izgubila. Izgubila je jer je pobedio Donald Tramp, pobedio je uz podršku Vojislava Šešelja. Svaki kandidat koga mi podržimo pobedi, pobedi Mladen Grujičić posle ko zna koliko godina, pa podržimo referendum u srpskoj, pa uspe, pa podržimo Donalda Trampa, a svi ste se vi smejali. Sada kada je Donald Tramp pobedio utrkujete se ko će prvi čestitati. Oni koji su se do juče ulizivali politički gospođi Klinton sada potrčaše da kažu kako Tramp ima ogromnu energiju i kako je ta ogromna energija potrebna, ne samo građanima SAD, nego i građanima čitavog sveta. Da bi neko vodio narod, mora imati političku viziju. Vi ste pokazali da tu političku viziju nemate. Vi ste, gospodine Milojičiću, izabrali gubitnike, pa ste i sami postali gubitnik, a ovo je samo još jedan putokaz građanima Srbije za koga treba da glasaju na predstojećim izborima. Za razliku od svih vas, mi nemamo problem, imamo odličnog kandidata, nema svađe, idemo do pobede.

Izvinjavam se, ali zaista sam se javio pre vas, kao što ste videli.
Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 106. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i vi biste gospodine Arsiću to trebali da znate. Vi znate da se ja inače ne bih javio, ali sam se javio zato što opet poslanici vladajuće koalicije krše Poslovnik.
Vi stalno imate potrebu da nekom spočitavate nešto za bivši režim, a vi ste sami bili deo tog režima. Ja razumem da to kaže neko ko nije bio pre toga ni u jednoj stranci, ali oni koji su bili članovi DS, evo tu ljudi da potvrde, apsurdno je da nama koji stranke nismo menjali nešto tako spočitavaju.
Druga stvar, argument da amandman briše se nije kreativan, potpuno je besmislen. Šta ćete konkretnije od briše se? Evo, pored vas je vaš stranački šef Aleksandar Martinović, niko u istoriji srpskog parlamentarizma nije podneo više amandmana koji glase – briše se. I vidite dokle je dogurao.
Prema tome, vidite vremena se menjaju, malo sedite tamo, pa sedite tamo, trudite se da poštujete principe parlamentarne borbe. Amandman briše se je potpuno legitiman. Jel tako gospodine Arsiću? I vi ste često zajedno samnom u slavna radikalska vremena, potpisivali te amandmane, pa evo i vi doguraste do mesta potpredsednika Skupštine.

Obrazloženje je odlično, kao što ste videli u našim amandmanima, uvek ga ima. Prema tome, potrudite se da ako ste već preuzeli vlast od žutih, da onda makar ne preuzimate sve njihove loše navike i njihovu argumentaciju koja ih je dovela do ovog jadnog položaja u kome se danas nalaze.

Gospodine Arsiću, vi ste upravo povredili Poslovnik. Vi niste od juče u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ovo vam je valjda peti, šesti mandat i vi veoma dobro znate…
(Poslanici dobacuju.)
… član 27. pošto dobacuju gospoda iz SNS, član 27.
Vi ste, gospodine Arsiću, dužni da mi date reč kada se javim po Poslovniku. Ne možete vi da procenjujete, da čitate misli, da bacate pasulj ili ne znam šta radite i da znate na taj način na šta ja mislim.
Vi ste učinili povredu zato što mi niste dali reč, jer je povređen Poslovnik. Ja sam se odmah po učinjenoj povredi javio. To što ste vi dali pauzu od dva minuta ili tri minuta, to ne znači da ta pauza može obrisati sve što se desilo.
Aleksandar Martinović je po ko zna koji put iznosio uvrede u Narodnoj skupštini. Ono što mene posebno zanima, ako gospodin Martinović tvrdi da je Radulović navikao da krade, zašto Aleksandar Vučić u Vladu predlaže ljude koji su navikli da kradu? On krao pre nego što je bio Vučićev ministar. Prošli put ste vi odgovorili da nije Vučićev, nego Dačićev, pa je izašao Radulović da kaže – Dačića ja nisam ni upoznao, predložio me je Aleksandar Vučić. Dajte, iznesite nam kompletnu priču. Zaista mislim da kao i narodne poslanike i javnost Srbije i članove vaše poslaničke grupe zanima koja je to tajna veza? Kako se to postaje ministar?
Zašto je to Aleksandar Vučić predložio Radulovića, koji je navikao da krade, da postane ministar? Hajde da čujemo. Evo, sve zanima. Pogledajte kako pažljivo slušaju. Da čujemo kako je Radulović koji voli da krade postao Vučićev ministar?

Gospodine Martinoviću, vi mene zaista iznenađujete.