Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što gospodin Milivojević kao nesumnjivo najbriljantniji um poslaničke grupe DS nije tu, pokušaću da dam neko obrazloženje koje neće biti uvredljivo za njega, ali ću ipak još jednom reći da se i na ovom članu, kao i na prethodnom, može videti to da Vlada Republike Srbije ne želi da prihvati čak ni one sugestije koje su dobronamerne i čak ni one argumente gde je apsolutno jasno da se ono što ste napisali u Predlogu zakona kosi sa zdravim razumom.
U članu 13. stav 1. kaže – nadležni organ rešenjem odbija prijavu prebivališta ako se ne može utvrditi da građanin ima nameru da stalno stanuje na adresi koju prijavljuje. Dakle, da građanin ima nameru, kako može nadležni organ utvrđivati nečiju nameru? To je nešto što je nemoguće.
Pitao sam vas to i u diskusiji prethodnoj, da li ćete vi zaposliti nekakve čitače misli? Da li ćete građane koji dođu da prijave prebivalište priključivati na poligraf, na detektor laži? Kako možete proceniti bilo čiju nameru? Nemate pravo, osim onih dokumenata koji su zakonom propisani da su dovoljni da neko prijavi prebivalište, vi nemate pravo da tražite bilo šta drugo. Zakonom se propisuju uslovi da bi neko prijavio ili odjavio boravište, prebivalište i bilo šta drugo.
Obrazloženje Vlade je svakako, mogu reći, besmislenije nego ono o kome sam prethodno govorio. Evo šta oni kažu – amandman se ne prihvata jer se na odluku, odnosno rešenje organa može izjaviti žalba po Zakonu o opštem upravnom postupku. Kakve veze ima žalba sa činjenicom da šalterski službenik u policijskoj stanici, zamislite evo ja da dođem, da donesem potrebna dokumenta, donesem ugovor o zakupu stana, donesem ličnu kartu i kažem – kupio sam stan, želim da prijavim prebivalište, a pogleda me šalterski službenik, koji je to jutro možda ustao na pogrešnu nogu ili mu je pobegao autobus i kaže – meni se čini da vi nemate nameru tu da živite? Pa ću ja, valjda, napisati posebnu izjavu ili dovesti svog sveštenika ili ne znam kako dokazivati svoju nameru? Koji je to način da šalterski službenik proceni bilo čiju nameru da tu živi?
Ako ova odredba ostane u zakonu, ako ovo ne daj bože usvojite, jedino ćete omogućiti arbitrernost u postupanju. Omogućićete da sa istim dokumentima različiti ljudi i građani dobijaju različiti odgovor. Nekome će biti simpatičan taj koji dođe sa dokumentom da prijavi prebivalište, pa će u tome uspeti, a onaj ko je možda manje simpatičan, ko nije dovoljno mlad, nije dovoljno lep, nije obrazovan, njemu ćete reći – e vidiš, meni se čini da ti nemaš nameru da tako nešto uradiš.
Onda kaže dalje – takođe, podzakonskim propisima će se bliže urediti pitanje potrebnih priloga i dokumenata koje građani treba da prilažu prilikom prijave prebivališta. Šta će vam onda, gospodo draga, zakon? Onda ste mogli napisati da će se podzakonskim aktima odrediti kako se prijavljuje prebivalište i boravište i koja su to potrebna dokumenta.
Ne možete vi podzakonskim aktima, možete bliže uređivati samu proceduru, administraciju, ali ne možete određivati nove zakonske uslove. Može li podzakonskim aktom ministar da kaže – moći će da prijavi prebivalište uz ličnu kartu i ugovor o vlasništvu stana onaj ko može da skoči dva metra u dalj, ili da ima plave oči, ili da ima dugačke noge? Naravno da ne može. Kakav vi to još dokument dodatni možete propisati za prijavu prebivališta?
Uostalom, čak i da propišete podzakonskim aktima, dodatna dokumenta koja su potrebna da bi neko prijavio prebivalište, to opet nema nikakve veze sa namerom. Namera je subjektivna stvar. Dokument, bilo koji, koji se može podneti je dokument koji je izdat od nadležnog državnog organa. Svaki takav dokument, to je zakonska pretpostavka, zasniva se na određenim činjenicama. Činjenice su objektivna kategorija. Namera je nešto subjektivno. Nemojte mešati babe i žabe. Dakle, čak i da propišete nekakve dodatne uslove i dodatne dokumente, ostaje to pitanje, kako ćete vi procenjivati bilo čiju nameru?
Ono što je još gore u 2. stavu tog člana kaže se – da žalba na rešenje organa kojim se odbija prijava prebivališta ne odlaže izvršenje. Znači, da ćete vi koristi zakonsku mogućnost iz člana 11. koji daje ovlašćenje policijskom šalterskom službeniku da samovoljno odredi nekome adresu prebivališta.
Zamislite dođete, kupite stan, donesete potvrdu o vlasništvu stana, donesete ličnu kartu, dođete kod šalterskog službenika, on kaže – meni se čini da vi nemate nameru da živite u tom stanu i u skladu sa ovlašćenjem iz člana 11. kaže – ja ću vam odrediti prebivalište kod roditelja.
Na šta to liči? Vi pričate o nekakvim građanskim slobodama i o građanskim pravima, a ovako nešto ni u vreme komunizma nije moglo da se radi.
Odgovorite gospodine Dačiću – došli ste ovde da biste komunicirali sa poslanicima. Niste došli tu da odsedite sat vremena.
Dakle, upućujemo primedbe koje svakako mogu reći da su argumentovane. Ukoliko vi mislite da nisu, ustanite i javite se za reč. Otkrijte nam tu tajnu kako ćete utvrđivati nečiju nameru. Nigde to ne može. Sud u određenim slučajevima može utvrđivati u krivičnom postupku nečiju nameru. Ali, to rade sudije koje imaju završen fakultet, koji imaju određene godine radnog staža, određeno iskustvo, to rade čitava sudska veća, i to je najteži deo postupka. Radio sam u sudu, dobro sam upoznat sa tim.
Kako mislite da policijski službenik koji ima završenu srednju školu i ko zna koje obrazovanje, da li je završio gimnaziju ili ko zna šta drugo, srednju trgovačku, da on procenjuje nameru onoga ko dođe sa validnim dokumentima, propisanim zakonom, da kažete –ne možeš ti tu da prijaviš prebivalište? To jednostavno nije normalno. Ovo vodi samovolji, ovo vodi arbitrernosti, ovo vodi korupciji, kad god date mogućnost bilo kom državnom organu da samovoljno, dakle, ne na osnovu zakona, nego da samovoljno procenjuje kome će uslišti na zakonu zasnovan zahtev, vi otvarate široku mogućnost za korupciju. Jer on ako neće, vi dođete na šalter, prvi put mu se ne svidite, drugi put dođete sa sto, dvesta, trista, petsto evra, pretpostavljam da ćete tada biti simpatičniji. Ali, ako već konstantno pričate o borbi protiv kriminala, o borbi protiv korupcije, a znate da ste u vrhu, ne u Evropi, ne na Balkanu, nego u čitavom svetu, da je naša država u vrhu po korumpiranosti administracije, onda nemojte dalje stvarati sistemske uslove za korupciju.
Ovo je sistemski uslov, vi sistemski pravite korupciju. Eliminišete ovo iz zakona, eliminišete mogućnost da neko na osnovu slobodne volje odbije da uradi ono na šta ga zakon obavezuje.