PETAR JOJIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 12. jula 1938. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je advokat. Bio je savezni ministar pravde od 12. avgusta 1999. do 4. novembra 2000. godine. Postao “poznat” po svom odgovoru Karli del Ponte na pitanje o saradnji SR Jugoslavije sa Haškim tribunalom.

Bio je predsednik je Južnobanatskog okružnog odbora SRS. Biran je za narodnog poslanika na parlamentarnim izborima 2003. 2007. i 2008. Godine. U skupštini je bio član odbora za ustavna pitanja i odbora za pravosuđe i upravu i član Grupe prijateljstva sa Izraelom.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 20.05.2019, 12:56

Osnovne informacije

Statistika

  • 91
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 11 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Dame i gospodo, gospodine ministre sa saradnicima, ja bih samo skrenuo pažnju na nastanak autorskog prava i njegovo kretanje do današnjeg dana.

Autorskim pravom naziva se skup pravnih normi koje regulišu društvene odnose povodom intelektualnih proizvoda u oblasti književnosti, nauke i umetnosti, tj. u oblasti takozvane duhovne kulture. Objektivno autorsko pravo, autorskim pravom naziva se i pravo koje pripada autoru ili drugom licu, fizičkom ili pravnom, povodom autorskog dela, na osnovu normi objektivnog autorskog prava (subjektivno autorsko pravo).

Autorsko pravo javlja se tek krajem 18. veka. Pre toga nije postojalo, niti su intelektualni proizvodi uživali pravnu zaštitu. Pretečom autorskog prava smatraju se privilegije, davanje prava pojedincima, obično izdavačima i knjižarima, da za određeno vreme obavljaju intelektualne tvorevine.

Prvi zakonski tekst o autorskom pravu donet je 1709. godine u Engleskoj i smatra se začetkom autorskog prava. Međutim, tek od Francuske revolucije, autorsko pravo se i u Francuskoj nastavlja i unapređuje.

Na međunarodnom planu, autorsko pravo se uglavnom javlja u vidu dve multilateralne konvencije Bernske od 1886. godine i Panameričke od 1902. godine. Obe su do sada menjane više puta. Bernska konvencija je poslednji put menjana u Briselu 1913. godine, Panamerička u Vašingtonu 1946. godine. Poslednjih godina teži se unifikaciji međunarodnog autorskog prava.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala.

Gospodine ministre sa saradnicima, Srbiji je potreban ozbiljan pravni sistem. Stalne izmene zakona ili donošenje novih zakona karakterišu srpsko zakonodavstvo. Opadanje ugleda prava u Republici Srbiji je za poslednjih godina primećeno i vidljivo.

Čuvenom kodifikatoru profesoru Mihajlu Konstantinoviću komunisti su rekli – bavite se čime hoćete, osim svojine, to nije vaša tema. Ovde se mislilo i na temu koja je u pitanju na današnjem zasedanju. Ni autorsko pravo u to vreme nije moglo da se primenjuje, jer je tadašnja vlast smatrala da ne mora profesor da se bavi tim pitanjima, pa ni svojinom. Tako je Mihajlo Konstantinović, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, izradio Zakon o obligacionim odnosima koji je jedini preživeo raspad i primenjuje se u svim zemljama bivše Jugoslavije.

Smatram da u oblasti obrazovanja, gde spada i ovaj zakon koji je na dnevnom redu, treba posvetiti posebnu pažnju autorima udžbenika u srednjem, višeg i visokom obrazovanju. Takmiče se pojedini profesori i autori šta će da napišu i koliko stranica da napišu, a ima besmislenih sadržaja da ne treba time opterećivati učenike i studente.

(Predsedavajući: Hvala, gospodine Jojiću.)

Jednu rečenicu.

(Predsedavajući: Naravno, izvolite.)

Poznato je na beogradskoj Univerzitetu Pravnog fakulteta da je jedan profesor, inače na četvrtoj godini se polaže njegov predmet, da je po pet puta obarao studente, a imao je sporedno zakonodavstvo, sporedan udžbenik, sporedna grana prava, da su studenti na klinici završavali zbog toga što se iživljavao na tim studentima i digao svoj predmet iznad svih profesora i iznad svih drugih udžbenika i grana prava.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 13.09.2019.

Hvala.

O značaju i ulozi zaštite autorskih prava ja bih želeo samo da ukažem istorijski kako je to nastajalo. Nastavio bih ono o čemu sam malopre govorio.

Dakle, pod okriljem UN izrađena je Konvencija 1952. godine, koju je Jugoslavija ratifikovala 1966. godine, a Mirovnim ugovorom, posle Prvog svetskog rata, Jugoslavija je bila obavezna na donošenje propisa o autorskom pravu i ona je to učinila Zakonom o zaštiti autorskog prava 1929. godine.

Taj zakon se smatrao u to vreme kao jedan od najboljih i zato je bio i u primeni određeno vreme.

Zakon o autorskom pravu Jugoslavija je donela 1946. godine, a kasnije je Zakonom o autorskom pravu iz 1957. godine, takođe, regulisano da, prema ovom zakonu, autorsko pravo traje za života 50 godina i posle smrti 50 godina. Moralno pravo autora traje i posle isteka preko 50 godina.

Ovo sam želeo samo da ukažem da je i stara Jugoslavija vodila računa i prilagođavala ove propise kao nacionalne propise i donosila zakone u interesu zaštite autorskih prava.

Narodni poslanik SRS, gospođa Nataša Jovanović je podsetila malopre da je i Krivični zakonik Republike Srbije regulisao ovu oblast i kažnjava se svaka zloupotreba u pogledu kršenja prava kada je u pitanju autorsko pravo. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih jedno pitanje koje se tiče anatomije jedne pljačke državnog poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji.

Postavljam pitanje ministru za poljoprivredu – koliko je Republika Srbija imala državnog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu 2000. godine, a koliko ima danas po opštinama i gradovima? Pre svega, u ovoj oblasti ima kriminala dubokih korena. Tajkuni, a i stranci opljačkali su Srbiju na taj način što su uspeli da na nezakonit način dođu do ogromnih površina poljoprivrednog zemljišta i danas oni, pre svega, gazduju srpskim poljoprivrednim zemljištem, a da individualni poljoprivredni proizvođači ne mogu da dođu do uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako je moguće da jedan tajkun uzme po 2.000 hektara državnog zemljišta u zakup, a da mladi, koji treba da ostanu na selu i koji traže da im se da u zakup sa pravom prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, ne mogu do toga da dođu zbog raznih malverzacija i kriminala u ovoj oblasti na nivou svake opštine i na nivou svakog grada?

Kako je moguće da je firma „Almeks“ iz Pančeva privatizovala i uspela da kupi 2.500 hektara u jednoj parceli državnog poljoprivrednog zemljišta, a da nisu mogli da učestvuju drugi građani i drugi učesnici koji su bili zainteresovani?

Postavlja se pitanje – kako je moguće da hrvatski tajkuni u Republici Srbiji toliko zemljišta uzmu i kupe, a da naši građani u Hrvatskoj ne mogu da dođu ni do jednog kvadratnog metra, da kupe i da naprave bilo koji objekat ili da otvore poljoprivredno dobro?

Dakle, postavlja se pitanje na koji način gradovi i opštine izdaju državno poljoprivredno zemljište u zakup? Da li pojedini tajkuni, koji od Subotice do Vranja imaju farme, prevoze stoku iz Bačke u Banat da bi se stoka popisala i na taj način dobili pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta?

Da li je tačno da se u zakup državno poljoprivredno zemljište deli kao početna cena i daje tajkunima za 200 evra po jednom hektaru, a da pola hektara između individualnih poljoprivrednih proizvođača, dame i gospodo, košta 200 do 250 evra?

Prema tome, postavlja se pitanje – koliko je individualnih poljoprivrednih proizvođača uspelo da dobije po opštinama i gradovima, u kojoj, pre svega, površini državnog poljoprivrednog zemljišta, ko gazduje i ko pljačka, a ko plaća? Da li je tačno da ovi koji uzimaju na hiljade i hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta ne plaćaju redovno zakup i da na taj način nanose štetu budžetu Republike Srbije?

Dame i gospodo, treba imati u vidu da mladi hoće da ostanu na selu i žele da uzmu državno zemljište u zakup, ali ne mogu da dođu do toga zbog toga što imaju prečeg zakupa tajkuni i kriminalci. Od 2000. godine do današnjeg dana niko nije uhapšen. Ovu mafiju sa državnim poljoprivrednim zemljištem treba što pre hapsiti, treba izvršiti popis ko je koliko uzeo zemljišta, po kom pravnom osnovu i da se vrši revizija, jer je to od opšteg interesa za naše individualne poljoprivredne proizvođače. Napominjem još jednom da mladi žele da ostanu na selu, ali oni nemaju mogućnosti da dođu do zemljišta, kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog zemljišta.

Ono što bih još želeo da kažem, priča se još i to da se zemljište Poljoprivrednog kombinata Beograd prodaje po višim cenama nego što je kupljeno. Da li je…

(Predsednik: Poštovani poslaniče, vreme vam je isteklo.)

…to tačno ili su to obične priče? To je sada za diskusiju. Dakle, smatram da je potrebno izvršiti reviziju ovih poljoprivrednih dobara, PIK Tamiš Pančevo, Zrenjanin, Sremska Mitrovica. To su giganti bili, ali kao što vidite pljačka, a lopovi nisu u zatvoru.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 62000.00 RSD 01.01.1981 -