PETAR JOJIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 12. jula 1938. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je advokat. Bio je savezni ministar pravde od 12. avgusta 1999. do 4. novembra 2000. godine. Postao “poznat” po svom odgovoru Karli del Ponte na pitanje o saradnji SR Jugoslavije sa Haškim tribunalom.

Bio je predsednik je Južnobanatskog okružnog odbora SRS. Biran je za narodnog poslanika na parlamentarnim izborima 2003. 2007. i 2008. Godine. U skupštini je bio član odbora za ustavna pitanja i odbora za pravosuđe i upravu i član Grupe prijateljstva sa Izraelom.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 72
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 11 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Dame i gospodo, uvaženi Komlenski, kao pravnik i kao dobar advokat, vam je rekao da je javnost pre svega suđenja Ustavom zagarantovana, a osim toga odredbom člana 42. Ustava Republike Srbije je propisano, zajamčena je zaštita podataka o ličnosti, prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje se zakonom. To je ovaj zakon po kome postupate.

Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni u skladu sa zakonom. E, ono što je kolega vama ukazao, Komlenski, to jeste, osim, zapamtite ovo, ovo je Ustav koji kaže – osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije na način predviđen zakonom. Ako ste vi Ministarstvu pravde zabranili da objavi podatke protiv koga treba ili se vode ili su vođeni krivični postupci, vi ste izašli iz okvira vaše nadležnosti. To su zloupotrebe. I, ako ste se bavili poslovima, onima o kojima je govorio prof. dr Aleksandar Martinović, zapamtite imate krivične odgovornosti i javni tužilac mora da ovo proveri i da ima u vidu, a o tome malo kasnije ako mi dozvolite. Bio sam prinuđen samo da vam ukažem da je Ustav propisao da osim u krivičnom postupku, moguće da budu objavljeni podaci o kriminalcima, tajkunima, lopovima, pljačkašima, izdajnicima protiv države i naroda.

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo gosti, kada pogledate istorijat od Drugog svetskog rata ko je mogao da obrađuje i sakuplja podatke o građanima, podsetiću vas da je to pre svega bila OZNA, to jeste Odeljenje za zaštitu građana i naroda. Posle toga, osniva se Uprava državne bezbednosti, posle prerasta u Službu državne bezbednosti, a potom u Resor državne bezbednosti kao jedan od dva resora bezbednosti pri MUP i to resor državne bezbednosti i drugi resor javne bezbednosti.

Kao poznavalac tih službi u kojima sam dugo radio mogu da vam kažem da ovi podaci koji su prikupljani i obrađivani mogli su da budu korišćeni isključivo u državne svrhe. Diskutabilno je pitanje da li je bilo i zloupotreba, moguće je, ali svi ti podaci koji su prikupljani na taj način bili su prikupljani na jedan bezbedniji način i sa njima se nije moglo trgovati.

Kada je u pitanju zakon i izveštaj Poverenika, zakon je naslovljen, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Sada, ako je to Zakon o zaštiti podataka o ličnosti kakve veze ima sa avionima, helikopterima, tenkovima i sa drugim državnim institucijama. Nema nikakve veze. Ukoliko je tačno to da su one institucije i oni zumbuli tražili podatke od Poverenika, a da su te podatke dobijali od Poverenika treba proveriti i uporediti njihov zahtev i sa izveštajem i obaveštenjem šta glasi u tom obaveštenju ili izveštaju podnosiocu zahteva. Da li ima tu zloupotreba?

Ukoliko je takvih slučajeva bilo, kako je rekao dr Martinović, onda se postavlja pitanje, da li se na ovaj način ugrožavaju interesi nacionalne bezbednosti i odbrane zemlje.

Kao narodni poslanik SRS sa ostalim poslanicima SRS, tražim da se ukine Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. On nama nije potreban. Rezultati i posledice koje mogu da proizađu su nesagledive. Ne kažem gospodo vi što sedite ovde, uvažavam vaše prisustvo ali je neko mogao te podatke da proda, da prikuplja podatke, a ti podaci su od interesa za nacionalnu bezbednost države. Tada mogu nastati nesagledive posledice.

U Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti u članu 1. je propisano – ovim zakonom se uređuju uslovi za prikupljanje, obradu podataka o ličnosti, prava lica o zaštiti. Dakle, ono što se odnosi na podatke o ličnosti. Poslove zaštite podataka o ličnosti ko vrši? Poverenik. Ovde nema vršilaca dužnosti Poverenika. To ne propisuje ni zakon, ne propisuje ni Ustav.

U članu 2. je propisan cilj zakona. Da se podsetimo, neće biti suvišno. Cilj ovog zakona je da u vezi sa obradom podataka o ličnosti svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje zaštite prava na pravičnost i ostala prava i slobode i privatnost. Sada vas pitam ponovo ono što je rekao gospodin Martinović, ima li ovo neke veze ako je ovo norma zakonska sa avionima, sa helikopterima, sa Savamalom ili sa bilo čime drugim? Nema nikakve veze, ima samo sa podacima o ličnosti.

U članu 3. toga zakona stav 1. tačka 3) propisano je - Obrada podataka se vrši, je svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, obezbeđenje u određene svrhe, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanjem putem prenosa i na drugi način činjenje, postupkom, prikrivanje, izmeštanje, itd.

Organ vlasti je prema odredbi ovoga zakona dužan, to znači, državni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i drugi organi javnoga značaja koji mogu da se bave ovim poslovima.

Podaci na koje se ovaj zakon ne primenjuje, to je obrada u istorijske i statističke svrhe.

Sad jedno pitanje za vas, gospodo - da li je Fond za humanitarno pravo tražio od vas podatke u istorijske i naučno-istraživačke svrhe? Nisam siguran da će to biti. Pre će biti da su ti podaci traženi da se iskoriste, a nije isključivo da se predaju i stranim obaveštajnim službama.

Obrada sa pristankom. Imate obradu podataka sa pristankom i obradu podataka bez pristanka. Onaj ko daje pristanak da se obrađuju njegovi podaci, on mora da da izjavu, ta izjava mora biti overena, ranije kod suda a sada mora biti overena kod javnog beležnika. On tu izjavu može da opozove u svako vreme.

Obrada podataka od strane organa državne vlasti. Organi državne vlasti vrše obradu podataka u cilju zaštite interesa države i naroda i oni vrše obradu po zakonu. Jedino što se može postaviti pitanje, ja ne znam da li imate taj podatak, da li ste imali zahteve od agencija za prikupljanje podataka od strane agencije detektiva? Da li ste možda imali takve podatke da detektivska agencija traži podatke i da li se njoj dostavljaju ti podaci?

(Predsedavajući: Hvala, gospodine Jojiću.)

Ukoliko se ti podaci dostavljaju, ipak treba proveravati.

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Dame i gospodo, u pravu ste, gospodine Aleksandre. Međutim, na put se mora stati. Kako stati na put Fondu za humanitarno pravo i Nataši Kandić? Da javni tužilac preduzme odgovarajuće mere. Do njega je dopro glas koji su motivi i njena interesovanja i koje su njene radnje, koje su radnje konkretno vezane za bezbednost države i ne može se više to tolerisati.

Da se ona bavi time kako je Srbija organizovala, pre svega, zaštitu svoga stanovništva, suverenitet i bezbednost svoje države, ona nije ovlašćena. To pravo niko njoj nije dao.

Da Poverenik traži od nadležnog resornog ministarstva Vlade Republike Srbije kako je i na koji način i od koga država Srbija u interesu zaštite svoje teritorije i svoje celovitosti i odbrane i jačanja snaga odbrane nabavila avione i drugu opremu, to ne spada u njenu nadležnost i ona za to mora odgovarati.

Poverenik mora da vodi računa koje zahteve on prihvata, koje odbacuje, jer on je ovlašćen. Ako se podnese zahtev koji nema opravdanog interesa, onda nemamo tu šta da razgovaramo, vraća se to u toalet papir, to što ona traži.

Prema tome, nadam se da će novi Poverenik da se uozbilji, da shvati šta je država i koji su interesi Republike Srbije, jer više se ovo ne može tolerisati. Izlaziti iz okvira odredaba ovog zakona je prekoračenje ovlašćenja i zloupotreba službenog položaja, za šta se odgovara. Ne možemo više tolerisati. Crvena linija, a u ovoj državi, vidite, te strukture su, pre svega, produžena ruka stranih obaveštajnih službi.

S druge strane, bivši režim, kao što ste rekli, i vojne i bezbednosne podatke, sve su dali i predali NATO paktu i stranim obaveštajnim službama. Oni koji se zalažu za razbijanje Srbije i otežavanje njenog položaja ne zaslužuju pravnu zaštitu. Oni moraju da snose sankcije.

Prema tome, Zaštitnik građana, ja ga molim neka uzme Ustav Republike Srbije, ko bude izabran, i neka uzme Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i samo da se drži tih okvira. Sve drugo ukoliko taj novi Zaštitnik, odnosno Poverenik bude radio drugačije, izašao je iz okvira Ustava, izašao je iz okvira zakona i, prema tome, on mora da snosi posledice.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih jedno pitanje koje se tiče anatomije jedne pljačke državnog poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji.

Postavljam pitanje ministru za poljoprivredu – koliko je Republika Srbija imala državnog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu 2000. godine, a koliko ima danas po opštinama i gradovima? Pre svega, u ovoj oblasti ima kriminala dubokih korena. Tajkuni, a i stranci opljačkali su Srbiju na taj način što su uspeli da na nezakonit način dođu do ogromnih površina poljoprivrednog zemljišta i danas oni, pre svega, gazduju srpskim poljoprivrednim zemljištem, a da individualni poljoprivredni proizvođači ne mogu da dođu do uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako je moguće da jedan tajkun uzme po 2.000 hektara državnog zemljišta u zakup, a da mladi, koji treba da ostanu na selu i koji traže da im se da u zakup sa pravom prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, ne mogu do toga da dođu zbog raznih malverzacija i kriminala u ovoj oblasti na nivou svake opštine i na nivou svakog grada?

Kako je moguće da je firma „Almeks“ iz Pančeva privatizovala i uspela da kupi 2.500 hektara u jednoj parceli državnog poljoprivrednog zemljišta, a da nisu mogli da učestvuju drugi građani i drugi učesnici koji su bili zainteresovani?

Postavlja se pitanje – kako je moguće da hrvatski tajkuni u Republici Srbiji toliko zemljišta uzmu i kupe, a da naši građani u Hrvatskoj ne mogu da dođu ni do jednog kvadratnog metra, da kupe i da naprave bilo koji objekat ili da otvore poljoprivredno dobro?

Dakle, postavlja se pitanje na koji način gradovi i opštine izdaju državno poljoprivredno zemljište u zakup? Da li pojedini tajkuni, koji od Subotice do Vranja imaju farme, prevoze stoku iz Bačke u Banat da bi se stoka popisala i na taj način dobili pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta?

Da li je tačno da se u zakup državno poljoprivredno zemljište deli kao početna cena i daje tajkunima za 200 evra po jednom hektaru, a da pola hektara između individualnih poljoprivrednih proizvođača, dame i gospodo, košta 200 do 250 evra?

Prema tome, postavlja se pitanje – koliko je individualnih poljoprivrednih proizvođača uspelo da dobije po opštinama i gradovima, u kojoj, pre svega, površini državnog poljoprivrednog zemljišta, ko gazduje i ko pljačka, a ko plaća? Da li je tačno da ovi koji uzimaju na hiljade i hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta ne plaćaju redovno zakup i da na taj način nanose štetu budžetu Republike Srbije?

Dame i gospodo, treba imati u vidu da mladi hoće da ostanu na selu i žele da uzmu državno zemljište u zakup, ali ne mogu da dođu do toga zbog toga što imaju prečeg zakupa tajkuni i kriminalci. Od 2000. godine do današnjeg dana niko nije uhapšen. Ovu mafiju sa državnim poljoprivrednim zemljištem treba što pre hapsiti, treba izvršiti popis ko je koliko uzeo zemljišta, po kom pravnom osnovu i da se vrši revizija, jer je to od opšteg interesa za naše individualne poljoprivredne proizvođače. Napominjem još jednom da mladi žele da ostanu na selu, ali oni nemaju mogućnosti da dođu do zemljišta, kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog zemljišta.

Ono što bih još želeo da kažem, priča se još i to da se zemljište Poljoprivrednog kombinata Beograd prodaje po višim cenama nego što je kupljeno. Da li je…

(Predsednik: Poštovani poslaniče, vreme vam je isteklo.)

…to tačno ili su to obične priče? To je sada za diskusiju. Dakle, smatram da je potrebno izvršiti reviziju ovih poljoprivrednih dobara, PIK Tamiš Pančevo, Zrenjanin, Sremska Mitrovica. To su giganti bili, ali kao što vidite pljačka, a lopovi nisu u zatvoru.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 62000.00 RSD 01.01.1981 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 10:54