PETAR JOJIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 12. jula 1938. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je advokat. Bio je savezni ministar pravde od 12. avgusta 1999. do 4. novembra 2000. godine. Postao “poznat” po svom odgovoru Karli del Ponte na pitanje o saradnji SR Jugoslavije sa Haškim tribunalom.

Bio je predsednik je Južnobanatskog okružnog odbora SRS. Biran je za narodnog poslanika na parlamentarnim izborima 2003. 2007. i 2008. Godine. U skupštini je bio član odbora za ustavna pitanja i odbora za pravosuđe i upravu i član Grupe prijateljstva sa Izraelom.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 43
  • 0
  • 153
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 9 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 13 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vjerica Radeta je ukazala na probleme vezane za izbor predsednika sudova, a u prošlosti predsednici sudova su birani na način koji nije bio u skladu ni sa Ustavom, ni sa zakonima koji regulišu pravosudni sistem, izbor sudija, tužilaca itd.

Oni koji bi hteli da iz Narodne skupštine izmeste izbor sudija i tužilaca prave grešku. Ja smatram da vi dobro znate, dame i gospodo narodni poslanici, da sudije donose presude u ime naroda, a predstavnik naroda jeste Narodna skupština, zakonodavni najviši organ vlasti. Prema tome, niko u ovoj zemlji neće doneti presudu na osnovu bilo kog drugog orana, nego u ime Narodne skupštine, i presude se tako i donose. U čije ime to nevladine organizacije smatraju da će u buduće sudije da donose presude? Samo u ime naroda. Ja kao narodni poslanik SRS smatram da je šteta što je izmeštena ova procedura i ova regulativa izbora sudija i predsednika sudova iz parlamenta.

Mi smo imali daleko bolje i uređeno pravosuđe, dok su sudije i tužioci birani na četiri ili osam godina. Međutim, neke sudije, uz dužno poštovanje časnim sudijama, smatraju da su doživotno izabrani i da mogu da donose odluke kakve oni smatraju. Te sudije traže nezavisnost. E, kada je u pitanju nezavisnost, moramo da se podsetimo da sudija jeste nezavistan u donošenju odluke ali samo na osnovu Ustava i na osnovu zakona.

Sudija nije ovlašćen da donosi nezakonite odluke. Kada je u pitanju nezavisnost sudija i tužilaca, pogotovu sudske funkcije koja donosi odluke, postavlja se pitanje njihove odgovornosti za nezakonite odluke. Kome oni odgovaraju? Zakon o sudijama i Krivični zakon Republike Srbije sankcionisao je kršenje zakona od strane sudija. Imamo li koji primer da je neki sudija zbog nezakonite odluke bio osuđen na kaznu zatvora? Ne samo kazne zatvora, nego treba postaviti pitanje, gospodo iz Visokog saveta sudstva, koliko ste imali za poslednjih pet godina disciplinskih prijava protiv sudija?

Predstavnik Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda prošle godine je izjavio da je protiv sudija bilo podneto 780 disciplinskih prijava, a da je u proceduru uzeto 14. Međutim, izrečeno je sedam disciplinskih sankcija. Sad, vidite koja je to razlika, i da li ima odgovornosti i da li neko vrši kontrolu nad radom sudova? Kada su u pitanju predsednici sudova, to moraju biti ljudi od kredibiliteta, to moraju biti najstručniji ljudi, to moraju biti ljudi koji imaju najbolji prosek potvrđenih odluka, to moraju biti sudije i ljudi od ugleda i da će moći da rukovode organom za koje su izabrani.

Pravosuđe i pravosudni sistem Srbije za deset narednih godina ova vlast Republike Srbije neće moći da otkloni štetne posledice koliko je DOS-ov režim naneo pravosuđu u pravosudnim organima.

Dame i gospodo, da li vam je poznato da je po Ustavu Republike Srbije, u članu 146, sudska funkcija stalna, a da je 2010. godine uprkos ustavnoj odredbi o stalnosti sudija i sudijske funkcije, izvršen reizbor sudija svih sudova u Srbiji? Da li vam je, dame i gospodo, poznato da je Ustavni sud Srbije proglasio da je neustavni Zakon o reizboru sudija u skladu sa Ustavom? Da je Visoki savet sudstva, koji je odlučivao o reizboru, a i o izboru novih sudija, bio sastavljen protivno Ustavu, konkretno protivno člana 153. Ustava Republike Srbije stav 1. i 3?

Naime, ovo je najvažnije. Koje posledice je Nata Mesarović ostavila i tadašnji Vrhovni sud i oni koji su birali sudije i koji su razrešavali sudije? Naime, u sastavu Visokog saveta sudstva, mi imamo vrlo preciznije formulacije, nalazila se Nata Mesarović, zumbul DOS-ov, predstavnica ne Vrhovnog kasacionoga suda, gospodo, obratite pažnju, ali ne predstavnica Vrhovnog kasacionog suda, kao što je to tada u Ustavu pisalo, nego ona je bila predsednik Vrhovnog suda, a ne Vrhovnog kasacionog suda.

Da bi ispravili očiglednu grešku i nepravdu, tadašnji nosioci vlasti DOS-ovi, biraju Natu Mesarović preko noći za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, da pokriju ovu bruku što su sebi dozvolili. Problem je u tome još što Vrhovni kasacioni sud tada nije postojao. Po članu 143. Ustava, predsednika Vrhovnog kasacionog suda bira Narodna skupština, dame i gospodo narodni poslanici, na predlog Visokog saveta sudstva, a po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnoga suda.

Dame i gospodo, želeo bih da ukažem još na neke vrlo važne probleme koji se tiču pravosuđa. Naše pravosuđe je doživelo amerikanizaciju koju je DOS uveo. Šta to znači? Hibridna mešavina tradicionalnog kontinentalnog prava i pravnog sistema sa anglosaksonskim pravnim sistemom, tim divljačkim sa Divljeg zapada. Evo kako oni sude. Žika tuži Miku da mu duguje 10.000 evra i požali se tuženi advokatu pa pita šta da radi. „Pa jesi li mu pozajmio?“ Kaže: „Jesam“. „Pa jesi li mu vratio? Ako mu nisi vratio, nađi dva svedoka da kažu da si mu vratio i bićeš oslobođen obaveze.“

Osnovna razlika između anglosaksonskog prava i civilizovanog evropskog kontinentalnog prava jeste u tome što se u anglosaksonskom pravu istina ne dokazuje čvrstim dokazima, nego se dokazuje lažnim svedocima. U tim državama u kojima se primenjuje anglosaksonski pravni sistem može se suditi i za ono što se nije dogodilo, niti je postojalo i da neko može biti zapravo osuđen. Poznato je da je kontinentalno evropsko pravo prisutno u mnogim zemljama i na drugim kontinentima, a pre svega: Afrike, Azije, Kine, Južne Koreje, Japana, Filipina, Indonezije, kao i u najvećem delu Latinske Amerike.

Zbog toga je veliki problem što je Srbija dozvolila sebi da se ovaj hibrid miksuje i da se uvodi u naš pravni sistem. Srbija je moderna pravna država, Srbija ima odlično pravosuđe koje je ranije imala, a moraće za 10 godina da ga stekne kad otkloni štetne posledice DOS-ovog režima, ali najveće štete trpi naš Zakonik o krivičnom postupku, koji je zapravo hibrid američkog pravnog sistema, pa po mišljenju SRS to je, dame i gospodo, apsolutno neprihvatljivo i treba dići ruke od amerikanizacije i vratiti se kontinentalnom civilnom društvu i pravu.

Ono što bih još želeo, dame i gospodo, da skrenem pažnju i na neke slabosti u našem pravnom sistemu. Koji su problemi u pravosuđu Republike Srbije? Na prvom mestu nestručnost onih koji se biraju. Gospođa Vjerica je ukazala da je imalo slučajeva da su pravnika koji je radio u zemljoradničkoj zadruzi, nijednog dana nije bio u pravosuđu, izabrali za predsednika suda. Imali ste gospođu Malović koja nije imala godina koliko je sudija u vrhovnom ili okružnom sudu imao godina, odnosno sudske funkcije. E, dok je takvih, nažalost, Srbija će imati velikih problema.

Ono što se događa jeste da su nam optužnice izrečene od strane javnih tužilaca identične sa presudama sudova, i to 85% u Srbiji imate identičnih presuda sa optužnim aktima tužilaca. Ono što je takođe problem je što se velike štete ovakvom reformom koju je DOS započeo, a vi to morate gospodo iz aktuelne vlasti da hitno otklanjate, to jeste moda – šaljemo iz Beograda tužioca u Prijepolje, zamislite, a on košta za godinu i po dana pet miliona iz budžeta Republike Srbije, koje je po raznim osnovama primio. Ili imate ovakvih slučajeva da se šalju sudije i tužioci u druga sedišta javnih tužilaca i viših sudova i privrednih sudova, a da je od tada kada su dosovci to uveli do danas koštalo više od pet milijardi dinara budžet Republike Srbije.

Imate, dame i gospodo, u našem pravosuđu i takvih slučajeva, nažalost, da jedan tužilac u osnovnom tužilaštvu podnese 835 optužnih predloga i optužnica a da sud zbog nedostatka dokaza mora da ih oslobodi, a da na teret, to je bio slučaj u Osnovnom sudu u Pančevu, kada je protiv građana podneto mahom po političkoj osnovi 835 optužnih predloga, a da je sud morao da oslobodi u 540 predmeta, ali je zato budžet Republike Srbije koštalo 95 miliona dinara.

Dame i gospodo, slučaj vođenja pojedinih procesa, evo, primer bih želeo da istaknem negativan – stečajna mafija. Stečajna mafija, optuženo je više lica bilo, neki su oslobođeni, a protiv nekih je i nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, ali je zato, dame i gospodo, krivicom postupajućih sudija i tužilaca po budžet Republike Srbije je nastupila šteta za 280 miliona dinara. Da se mi razumemo, da li treba uvesti i disciplinsku i krivičnu, čak i materijalnu odgovornost nezavisnih nosilaca pravosudnih funkcija koji često zbog svog neznanja ili zbog namere da oslobode nekoga nanesu štetu budžetu Republike Srbije, i to ogromnu štetu koja se zaista vrednuje u više milijardi dinara?

Kako sada dozvoliti da sudija u Višem sudu u Beogradu sudeći u predmetima ima 78% predmeta, koje su tom sudiji ukinute odluke od strane Višeg suda? Može li taj da bude više sudija? Po mom mišljenju, bio sam savezni ministar pravde, bio sam zamenik ministra pravde u Republici Srbiji, gospođa Vjerica bila je zamenik ministra pravde, radim 40 godina kao advokat, ovako nešto ne može više da se toleriše.

Gospodo iz vlasti, morate prekinuti ovakve turističke troškove koji se nameću Srbiji. Te nazovimo eksperte koje šaljete iz Beograda u druge gradove i u druge sudove, molim vas, nemojte ih smatrati da su to veći stručnjaci nego što ima stručnih ljudi u višim sudovima, osnovnim sudovima, osnovnim tužilaštvima i višim tužilaštvima.

Da se mi razumemo još o nekim stvarima, što bih želeo da ukažem.

Da li ima korupcije u srpskom pravosuđu? Ja moram reći, nažalost, a to su i neke sudije kao nosioci pravosudnih funkcija javno iznosili, da u srpskom pravosuđu ima korupcije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja moram da iznesem jedan primer iz pančevačkog pravosuđa. Protiv advokata Predraga Basarića podneto je 34 krivične prijave. Prema izveštajima koje posedujem, mogu ih predati predsedavajućem, stoji da je podneta 21 krivična prijava po jednom izveštaju, zvanično overenom od strane tužioca i od strane predsednika suda. U drugom izveštaju se kaže da je podneto osam krivičnih prijava. U trećem izveštaju se kaže da je podneto pet, i tu se imenuju sudije. E, bitno je koje su to sudije koje su tom zumbulu oprostili 34 krivične prijave i da li te sudije danas mogu da obavljaju sudsku funkciju? Po meni – ne.

Ovo se nije slučajno dogodilo. Ovog slučaja nema od 1945. godine do današnjeg dana u Evropi. Nađite mi jedan primer da je protiv jednog advokata, a advokatura je časna profesija, međutim, advokatura ne sme među svojim redovima da ima kriminalce. Dakle, ove sudije su šegrti toga advokata. I ono što je najbitnije – sve su te krivične prijave odbačene ili su zastarele.

Ovo je primer na kome slobodno zasnivam sumnju da u srpskom pravosuđu ima korupcije.

Da li se donose zakonite odluke? Navešću samo dva slučaja.

Profesor Veroljub Rajović ima predmet gde mu je vrednost spora oko 40 hiljada evra. Besarić Jovo sa preko 30 hiljada evra, gde je i prvostepeni i drugostepeni sud donosio nezakonite odluke, pa se sada putem revizije i Ustavnog suda očekuje da donesu pravednu odluku.

Dame i gospodo, ukazao bih na nešto, ako mi dozvolite, što se tiče organizacije i teritorijalne nadležnosti sudova, učinjena je jedna nepravda. Gospodine Martinoviću, vi možete ovo da sagledate, da se vrati osnovni sud Kovina, jer je neosnovano prebačen u Smederevo. Ovo je jedini slučaj gde imamo tako složenu situaciju i da građani idu 50 km u Smederevo da bi ostvarili svoje pravo.

I ono što je govorila gospođa Vjerica, svaka opština treba da ima sud. Hvala vam.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Dame i gospodo, kolega Martinović je pomenuo spregu advokature i spregu u sudu sa korupcijom.

Samo bih istakao jedan primer kakva je sprega između sudija, tužilaca i nekih advokata. Evo ga onaj đavolji advokat Predrag Basarić iz Pančeva sa svojim šegrtima sudijama i tužiocima, uspeo je da od čoveka ugovorom uzme dva stana u vrednosti 80.000 evra, da mu ishoduje građevinsku dozvolu za građevinski objekat. „Ingrap stan“ iz Beograda, kao oštećeni, čiji je zakonski zastupnik Živković Živojin, podneo je krivičnu prijavu protiv Predraga Basarića, međutim, javni tužilac odbacuje krivičnu prijavu, ne vodi se krivični postupak i čovek je sada u takvoj situaciji, građevinsku dozvolu nije dobio, ali ni po kakvim propisima, ni po jednoj tarifi advokatskoj unazad sto godina nije zabeleženo da jedna advokatska usluga košta 80.000 evra.

E, da li ima ovde korupcije? Ovo ne može da prođe bez korupcije, jer je taj morao da odgovara za prevaru i zloupotrebu poverenja i da na taj način pravo dođe na svoje mesto.

Ono što bi želeo na kraju da kažem, šta su uradile dosmanlije. Dosmanlije su se setile kako da zaštite svoje lopove prilikom donošenja Zakonika o krivičnom postupku. Izbačen je institut supstidijarnog tužioca u krvičnom postupku. A zašto? To su žuti uradili u nameri da ne bi došli pod udar i da ne odgovaraju krivično za pljačke i milionske i milijarde štete i lopovluka, koju su naneli Republici Srbiji.

Ono što bi poručio sudijama da uzmu Zakon o sudijama u ruke i da uzmu etički kodeks i da gledaju da to vide, što reče gospodin Martinović, u uporednom pravu, kako tu stoje stvari, kako treba da se ponaša. Dakle, jedan sudija, on mora biti, pre svega, lišen svakih mogućnosti da se bavi poslovima koji nisu u skladu sa Zakonom o sudijama, a nisu u skladu ni sa etičkim kodeksom.

Još bih zamolio samo da vam kažem, da kada smo danas govorili o izboru sudija, odnosno razrešenju sudija, trebalo je da danas imamo i predlog ko će sutra, prekosutra da nastavi v.d. funkciju dok se od strane Skupštine to pitanje ne bude regulisalo.

Još ovo što bih želeo da kažem, uputim, predlažem Vladi Republike Srbije da iznađe mogućnosti, da poveća plate nosiocima pravosudnih funkcija, sudijama i javnim tužiocima iz razloga što bi se na taj način sprečila korupcija u pravosudnim organima.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.05.2019.

Poštovani gospodine predsedavajući Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, kada je danas bilo reči u vezi sa nakaradnim poslovima vezano za reformu pravosuđa propustio sam da iznesem da je Nata Mesarović izbacila maltene nogom 150 studija za prekršaje koji su ostali bez posla i ličnih dohodaka na protivustavan način, jer Vlada Republike Srbije postavlja kao organ uprave sudija za prekršaje, međutim Nata Mesarović je uzela sebi za pravo da 150 sudija za prekršaje ostavi bez hleba dok je ona bila na vlasti i kako je ona carovala i kako je rukovodila pravosudnim organima u Republici Srbiji. Ne ponovilo se.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 62000.00 RSD 01.01.1981 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 10:54