PETAR JOJIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 12. jula 1938. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je advokat. Bio je savezni ministar pravde od 12. avgusta 1999. do 4. novembra 2000. godine. Postao “poznat” po svom odgovoru Karli del Ponte na pitanje o saradnji SR Jugoslavije sa Haškim tribunalom.

Bio je predsednik je Južnobanatskog okružnog odbora SRS. Biran je za narodnog poslanika na parlamentarnim izborima 2003. 2007. i 2008. Godine. U skupštini je bio član odbora za ustavna pitanja i odbora za pravosuđe i upravu i član Grupe prijateljstva sa Izraelom.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 08.01.2020, 11:46

Osnovne informacije

Statistika

  • 161
  • 4
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 10 dana i 18 sati

Poštovani gospodine Jojiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupci...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 4 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 14 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo redovno zasedanje , 04.03.2020.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslanici SRS podržavaju i glasaće za Predlog izmena i dopuna predloženog Zakona o oružju i municiji.

Pre svega, ukazujem da ova oblast u vezi sa oružjem i municijom nije dobro uređena važećim zakonom. Sećam se, u moje vreme 60-ih, 70-ih, 80-ih, pa i do 2000. godine, sasvim drugačije je bilo uređeno pitanje oružja i municije i dobijanja dozvola kako za držanje, tako i za nošenje.

Ono što je bitno, treba ukazati da podzakonski akti koji se primenjuju i koji su doneti, urušavaju i ranije zakone i sadašnji važeći zakon. Oni nanose štetu građanima koji legalno, pre svega, drže i nose vatreno oružje.

Ne može se urušavati jednim pravilnikom zakon time što će se sada nametnuti da građani koji imaju obavezno socijalno osiguranje moraju da idu da plaćaju dažbine i da traže lekarsko uverenje za držanje i nošenje oružja.

Dame i gospodo, ja bih ovom prilikom, ako mi dozvolite, ukazao na određene zloupotrebe po pitanju držanja i nošenja vatrenog oružja i dobijanja dozvola za držanje i nošenje oružja.

Kako je moguće da jedan tajkun u Pančevu dobije 12 karabina i revolvera za zaštitu sebe? Ko mu je to dozvolio? I da ima hiljade i hiljade metaka za vatreno oružje. Tu su karabini, tu su borbeni kompleti čitavi, da jedno odeljenje može da vodi rat sigurno dva meseca. Tih 12 dozvola dao je bivši načelnik policijske uprave koji je bio na čelu Policijske uprave Pančevo do 2012. godine. Posle 2012. godine mogu reći da aktuelni ministar gospodin Stefanović i aktuelni načelnik Policijske uprave u Pančevu nije izdavao takve dozvole.

Tom tajkunu je oduzeto 12 karabina, koltova i revolvera, jer je počinio krivično delo, vođen je postupak zbog nasilja u porodici. I kako se taj dosetio kako da prevari i državu i kako da prekrši zakon na način koji je nemoguć?

Taj se uz pomoć nekih ljudi iz policijske uprave dosetio i tih 12 karabina i revolvera poklonio ugovorom o poklonu jednom stanovniku iz Pirota, rođaku. Sada se postavlja pitanje - kako je moguće kada se proganjaju građani koji imaju vazdušnu pušku? Kako možemo sada da razumemo ovo da je ovaj tajkun sada uz pomoć organa vlasti poklonio drugom licu i sada kako to drugo lice ima ovlašćenje da drži 12 karabina, revolvera i pištolja? Po kom pravnom osnovu? Kako je to moguće?

Ukazujem da je bilo brojnih zloupotreba kod izdavanja dozvola za držanje i nošenje oružja. Sećate se, gospodo, onog slučaja u Kraljevu. Jedan je imao 50 karabina, pušaka, pištolja itd. Ko mu je to dozvolio? To je dozvolila ona prethodna vlast. Ne mogu sada da krivim ovu vlast jer to se nije dogodilo u to vreme.

Dame i gospodo, treba koristiti uporednu praksu. Kako je to rešeno u Švajcarskoj? Izda se oružni list i dozvola čoveku na 15 godina i nema šta više. Mi sada trebamo da maltretiramo građane i da podzakonskim aktima, dame i gospodo, rešavamo nešto na štetu građana.

Sada kada sam pomenuo ovog tajkuna koji je 12 karabina i borbeni komplet za vođenje rata jednog odeljenja, imao municije, on dobija 12 karabina, revolvera, a jedan naš građanin u planinskim i brdovitim terenima ne može da dobije ni vazdušnu niti lovačku pušku da bi branio svoju stoku od vukova i na taj način štitio svoju imovinu. Ovaj je imao u policijskoj upravi prijatelja i taj prijatelj mu je to omogućio i sa tom praksom treba prekinuti i ne bi se smelo to dogoditi.

Dame i gospodo, SRS ukazuje i obaveštava građane Republike Srbije da će danas poslanici SRS da glasaju da se donese odluka i da se produži rok i omogući građanima da blagovremeno i na vreme pripreme se prema novim propisima, da se izmene propisi što se tiče Zakona o držanju i nošenju vatrenog oružja i municije i na taj način imaćemo uređenu oblast po pitanju vatrenog oružja i municije. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Nije bilo preke potrebe da se ovaj zakon donosi, imajući u vidu da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, pre svega u članu 59. izričito propisano kako se unakrsno ispituje poreklo imovine. Dakle, treba postaviti pitanje i odgovornost nadležnim organima koji su bili zaduženi za ovu oblast.

Dame i gospodo, gospodine ministre, još 1974. godine posle Drugog svetskog rata je donet prvi zakon o ispitivanju porekla imovine. Taj zakon je imao dosta dobrih strana. Posle tog zakona i njegovog prestanka je donet nov zakon 1984. godine i on je prestao da važi.

Dame i gospodo, ono što je trebalo i moralo da se radi, to je moralo da se pohapsi banda pljačkaša koji su opljačkali, pre svega neposrednom pogodbom, kada je prodat „Sartid“, a bila je podneta i krivična prijava i pokrenuta istraga protiv Nemanje Kolesara. U tom postupku su bili saslušavani i Miroljub Labus, Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović.

Šta je bilo, dame i gospodo, i zašto se ne bavimo ozbiljnijim stvarima i ozbiljnijim problemima u ovoj državi? Šta je bilo sa „Lukom Beograd“, sa „Nacionalnom štedionicom“, „Veterinarskim zavodom“, „Galenikom“, „C-marketom“, „Šinvozom“, „Keramikom Kanjiža“, IP „Prosveta“, koncesijom za autoput Horgoš – Požega, izvozom šećera, 10.000 šlepera?

Dame i gospodo, poštovane kolege, Kole je uvezao 10.000 šlepera šećera od trske da bi u ovoj državi prepakovao i prodao po duplim cenama i tako zaradio prema nekim procenama oko 40 miliona evra.

Dakle, bilo bi nužno i potrebno da se pokrene pitanje i reši i raspravi 24 privatizacije koje su predstavljale najveću pljačku u istoriji ove države. Te pljačke su nanele štetu više milijardi evra i o tome je čak Vlada Republike Srbije raspravljala.

S druge strane, tu je dame i gospodo, i Verica Barać pokojna, ukazala na brojne probleme i kriminalne delatnosti koje su se odvijale u ove 24 pljačkaške privatizacije. Nije samo da se radi o 24 pljačkaške privatizacije, dame i gospodo, radi se o 2.800 preduzeća koja su prodata za vreme žutih mrava i žute gerile.

Postavljam pitanje, gospodo poslanici, zašto se kriminalci iz bivšeg režima ne gone? Zašto se kriminalci ne gone i ne hapse, koji su naneli tolike štete radnicima i građanima Republike Srbije, da ovo ne bi trebalo da se prašta ni da se zaboravlja, već se mora pristupiti pokretanju krivičnih postupaka?

Ko je kriv za ovo? Kriva je bivša vlast, ali i ova vlast ima takvo pravosuđe, ima tužioce takve koji krivične prijave tih kriminalaca i pljačkaša drže u fioci. Tu su problemi, dame i gospodo, poštovani poslanici. Da smo imali tužilaštvo nestranačko i da su bili nezavisni, da politika na njih ne može uticati, mnogi bi se našli u zatvoru. Šta je najbitnije? Ne samo da odu u zatvor, nego smatram da njima treba oduzeti imovinu koju su opljačkali. Bez oduzimanja imovine i vraćanja građanima, nema pravde.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Ja sam uložio amandman u odnosu na član 25, s tim što sam predložio da se koriguje visina novčane kazne. Dakle, predlažem da bude 500.000 i da se zameni onaj deo koji se odnosio u predlogu 500.000 da se zameni sa 1.000.000,00 dinara. Ima razloga što se toga tiče, neko bi morao da snosi odgovornost ukoliko ne bi pružao podatke nadležnom državnom organu.

Dame i gospodo, gospodin Sreto Perić, poslanik Srpske radikalne stranke govorio je o članu 23. To je bezbednosna provera.

Uvažene kolege poslanici, pošto sam radio u službama bezbednosti ne mogu da se složim sa ovakvim predlogom zakona koji predviđa bezbednosnu proveru lica razgovorom sa građanima. Molim vas, znate šta to znači? Imao sam prilike da proveravam policajce i referente koji su mi donosili izveštaje lažne, jer su odlazili kod komšija onoga lica koje se proverava, a komšija nije u dobrim odnosima bio sa tim licem i davao je najnegativnije ocene i podatke o tom licu, a da sam naknadno proveravao kroz sve evidencije i utvrdio da se radi o časnom čoveku.

E, vidite, kaže – da se proveravanje vrši obavljanjem razgovora sa građanima. E, to vam je bezbednosna procena. Hajde da pitamo ljude koji rade u BIA da li ovo može biti prihvaćeno i da li to može biti deponovano i povereno direktoru Poreske uprave? Milim da to nije trebalo predvideti i treba brisati.

Dame i gospodo, ovih dana veći broj građana Pančeva obraća se sa molbom i apelom da Ministarstvo za građevinu reši pitanje „Beovoza“, za građane Pančeva, jer ih je Ministarstvo građevinarstva kaznio i „Beovoz“ ide samo do Ovče, a išao je 25 godina sve do Pančeva. Sad treba proveriti gde je utrošeno 42.000.000,00 evra od ruskog kredita.

Gospođa Zorana Mihajlović na moja tri pitanja nije dala odgovor. Kako su sredstva korišćena na Pančevačkom mostu na Dunavu? U kakvom je stanju onaj most, ljudi? Ono samo što građani ne padaju, ograde nema. Kad uzmete dve trake sa ove strane i dve trake sa one strane, to je nekoliko kilometara, to je oko četiri, pet kilometara, ograde su trule, most je u groznom stanju, a Pančevce je kaznila Zorana Mihajlović.

Prema tome, dame i gospodo, evo tu je ministar, gospodin Mali, koji može ovaj slučaj, eventualno, na Vladi da postavi jer to pitanje zaslužuje, 15.000 građana dnevno putuje iz Pančeva u Beograd, to su đaci, studenti i radnici.

Prema tome, dame i gospodo, ja molim Vladu da izvrši kontrolu i proveru i da omogući Pančevcima da koriste taj „Beovoz“ koji su koristili 25 godina.

Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 25.06.2019.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih jedno pitanje koje se tiče anatomije jedne pljačke državnog poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji.

Postavljam pitanje ministru za poljoprivredu – koliko je Republika Srbija imala državnog poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu 2000. godine, a koliko ima danas po opštinama i gradovima? Pre svega, u ovoj oblasti ima kriminala dubokih korena. Tajkuni, a i stranci opljačkali su Srbiju na taj način što su uspeli da na nezakonit način dođu do ogromnih površina poljoprivrednog zemljišta i danas oni, pre svega, gazduju srpskim poljoprivrednim zemljištem, a da individualni poljoprivredni proizvođači ne mogu da dođu do uzimanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

Kako je moguće da jedan tajkun uzme po 2.000 hektara državnog zemljišta u zakup, a da mladi, koji treba da ostanu na selu i koji traže da im se da u zakup sa pravom prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, ne mogu do toga da dođu zbog raznih malverzacija i kriminala u ovoj oblasti na nivou svake opštine i na nivou svakog grada?

Kako je moguće da je firma „Almeks“ iz Pančeva privatizovala i uspela da kupi 2.500 hektara u jednoj parceli državnog poljoprivrednog zemljišta, a da nisu mogli da učestvuju drugi građani i drugi učesnici koji su bili zainteresovani?

Postavlja se pitanje – kako je moguće da hrvatski tajkuni u Republici Srbiji toliko zemljišta uzmu i kupe, a da naši građani u Hrvatskoj ne mogu da dođu ni do jednog kvadratnog metra, da kupe i da naprave bilo koji objekat ili da otvore poljoprivredno dobro?

Dakle, postavlja se pitanje na koji način gradovi i opštine izdaju državno poljoprivredno zemljište u zakup? Da li pojedini tajkuni, koji od Subotice do Vranja imaju farme, prevoze stoku iz Bačke u Banat da bi se stoka popisala i na taj način dobili pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta?

Da li je tačno da se u zakup državno poljoprivredno zemljište deli kao početna cena i daje tajkunima za 200 evra po jednom hektaru, a da pola hektara između individualnih poljoprivrednih proizvođača, dame i gospodo, košta 200 do 250 evra?

Prema tome, postavlja se pitanje – koliko je individualnih poljoprivrednih proizvođača uspelo da dobije po opštinama i gradovima, u kojoj, pre svega, površini državnog poljoprivrednog zemljišta, ko gazduje i ko pljačka, a ko plaća? Da li je tačno da ovi koji uzimaju na hiljade i hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta ne plaćaju redovno zakup i da na taj način nanose štetu budžetu Republike Srbije?

Dame i gospodo, treba imati u vidu da mladi hoće da ostanu na selu i žele da uzmu državno zemljište u zakup, ali ne mogu da dođu do toga zbog toga što imaju prečeg zakupa tajkuni i kriminalci. Od 2000. godine do današnjeg dana niko nije uhapšen. Ovu mafiju sa državnim poljoprivrednim zemljištem treba što pre hapsiti, treba izvršiti popis ko je koliko uzeo zemljišta, po kom pravnom osnovu i da se vrši revizija, jer je to od opšteg interesa za naše individualne poljoprivredne proizvođače. Napominjem još jednom da mladi žele da ostanu na selu, ali oni nemaju mogućnosti da dođu do zemljišta, kada je u pitanju izdavanje u zakup državnog zemljišta.

Ono što bih još želeo da kažem, priča se još i to da se zemljište Poljoprivrednog kombinata Beograd prodaje po višim cenama nego što je kupljeno. Da li je…

(Predsednik: Poštovani poslaniče, vreme vam je isteklo.)

…to tačno ili su to obične priče? To je sada za diskusiju. Dakle, smatram da je potrebno izvršiti reviziju ovih poljoprivrednih dobara, PIK Tamiš Pančevo, Zrenjanin, Sremska Mitrovica. To su giganti bili, ali kao što vidite pljačka, a lopovi nisu u zatvoru.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 62000.00 RSD 01.01.1981 -