Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8298">Petar Jojić</a>

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo, što se tiče odredbe člana 104. stav (3), posle reči ''osnivanja'' tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči - odnosno u roku od šest meseci od dana saznanja za privremeni upis.
Amandmansko rešenje odgovara činjenici da veliki broj lica zainteresovanih za privremen upis neće biti blagovremeno obavešten o tome jer su im nedostupne i novine i Internet.
Prema tome, smatramo da bi trebalo omogućiti da se u ovom roku građani, posebno oni koji su zainteresovani, a posebno prema odredbama zakona ko su zainteresovana lica, dakle samo ona zainteresovana lica koja ispunjavaju zakonske uslove da mogu da steknu status zainteresovanog lica, jer svako lice ne može se mešati u određeni upravni postupak, već samo zainteresovano lice.
Zainteresovano lice mora da pruži dokaze nadležnom državnom organu da ispunjava uslove zainteresovanog lica, kako to zakon predviđa.
Naša je molba i preporuka da se samo uskladi i odredi ovaj rok, kako bi se lica koja ispunjavaju uslove, mogla blagovremeno obavestiti i saznati o određenim eventualnim svojim pravima koja bi mogli da štite pred nadležnim državnim organima i koja bi mogli da ostvare ako ispunjavaju zakonom određene uslove.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče člana 107. koji je predložen oko završetka postupka izlaganja i nedozvoljenost povraćaja u pređašnje stanje i ponavljanje postupka, kako to kaže član 107, a stav (3) predviđa jednu normu koja apsolutno nije potrebna.
Ukazaću na iskustva i stručnost gospodina potpredsednika Narodne skupštine, gospodina Novakovića, koji u svojoj advokatskoj dugogodišnjoj praksi zna da ovakve odredbe naše pravo ne poznaje, a to je da nije dozvoljeno ponavljanje i povraćaj postupka u pređašnje stanje.
Ovo je suvišna i bespotrebna norma, ali ako je ona predviđena, u tom slučaju, moliću vas, onda morate da predvidite i pravo žalbe, jer Ustav RS garantuje pravo žalbe na svaku odluku državnog organa ili drugog organa koji odlučuje o pravima i interesima određenog građanina RS. Videli ste iz izlaganja gospođe Vjerice Radete, gospođe Pop-Lazić, gospodina Martinovića, gospodina Perića, gospodina Munjića i drugih poslanika SRS-a da im je ova materija izuzetno poznata.
Aleksić i drugi poslanici naši ukazuju, pa je dobro što imate danas raspoloženja da ipak dopustite narodnim poslanicima da iskažu ono što misle, a što je u duhu sa Ustavom i zakonom. Prema tome, SRS ima dobru nameru da popravi tekst, a kažem vam, stručnjaci iz SRS u ovoj oblasti i te kako mogu da daju veliki doprinos da se popravi ovaj tekst, koji je od opšteg interesa za državu, a posebno od opšteg interesa za ostvarivanje ličnih individualnih prava naših građana Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, predlagači iz Ministarstva, momci iz Ministarstva su predložili ovu odredbu zakona i što je normalno da se zahtevi primaju po redosledu. Mislim da su momci iz nadležnog ministarstva u pravu, jer se redosled mora poštovati.
Čini mi se da su i oni pošli od one narodne "ko brže devojci, njegova devojka". Ali se desi da devojka i pobegne, pa njeno mesto dođe druga devojka.
Hoću da kažem da je bilo potrebno u ovom stavu člana 125. između ostalog predvideti da će se istovremeno razmatrati i rešavati svi ostali zahtevi.
Naravno, ovde je trebalo predvideti šta će biti sa onim ostalim koji su podneli zahteve - da li će biti odbijen ili odbačen zahtev onih koji budu podneli kasnije, a dobro je što je predviđeno da prioritet upisa, odnosno rešavanja zahteva ima onaj koji je prvi zahtev podneo.
Dakle, SRS ovde samo dodaje i ističe da je bilo potrebe da se bolje uredi ovaj stav utoliko što će se istovremeno rešavati ovi ostali zahtevi koji se podnose, ali sa poukom da ima pravo da izjavi žalbu i na taj način da mu se omogući da učestvuje u postupku.
Izvinjavam se gospodi iz Ministarstva ako sam rekao da su momci. (Vjerica Radeta, sa mesta: Pa, nisu devojke.) Eto to se dogodilo, ali je to tako u našem narodu.
Dame i gospodo, što se tiče amandmana koje je SRS uložila na član 129. stav (1), mi smatramo da je praksa pokazala da građanima treba ostaviti duži rok kada je u pitanju pre svega ova odredba, pravo na žalbu ili odricanje i povlačenje od žalbe, kako to predviđa i predlaže se u članu 129.
Zašto mi ovo smatramo? U praksi poznajem mnogo slučajeva u kojima čovek stanuje u Subotici ili u Beogradu, ali mu je potrebno da ide u Novi Pazar ili Vranje, Prijepolje, Priboj, da pribavlja dokumentaciju da bi moga da pruži nove dokaze za rešavanje u drugom stepenu po njegovom zahtevu kao lice i kao stranka koja učestvuje u postupku.
Zbog toga je primereniji rok, gospodine ministre, u upravnom postupku, pogotovo tamo gde su složeni slučajevi, gde je u pitanju opšti interes, gde je u pitanju interes građana, pa bi trebalo prihvatiti ovaj amandman da umesto osam dana treba dozvoliti rok od 15 dana, jer je on primereniji i omogućava građanima da pribave odgovarajuće dokaze i pruže drugostepenom organu valjane i relevantne dokaze na osnovu kojih se može doneti zakonita i pravedna odluka.
Dame i gospodo, što se tiče odredbe člana 135. stav (1) posle reči „na osnovu“ dodaje se reč “pravosnažnosti“. Da ne ponavljam, ovo je, pre svega, apsolutno potrebno da se definiše i norma mora da bude jasna, precizna i da bude u praksi sprovodiva, da nema mogućnosti da se bilo ko manipuliše. Rekao sam u prethodnim diskusijama na one članove o kojima je govorila gospođa Radeta, da je pravosnažnost jedna od odlučujućih činjenica, a na osnovu činjenica vrši se upis. To je činjenica bez koje nema upisa.
Međutim, u ovom članu 135. kada je u pitanju državina, ovde imamo sada novinu da imamo promet državine. Državina i svojina nisu isto. Državina je da držalac ima neku faktičku vlast, a svojina je apsolutna vlast, i ovde kod ovog člana nastaće određeni problemi i biće problematičan za primenu u praksi. Zbog toga smatram da ovaj amandman, sa stanovišta SRS, treba prihvatiti.
Dame i gospodo, što se tiče odredaba predloženih u članu 136. koje regulišu brisanje upisa kojima je istekla važnost, a na kraju u stavu (2), gde se govori i predlaže da se to brisanje vrši ako je istekao rok i istekla važnost, vrši se bez donošenja rešenja o brisanju.
Molim vas, nije retko u praksi da se donesu i nezakonita i nepravilna rešenja.
Onaj koji donosi rešenje može da napravi grešku, može da pogreši, pa da kaže – istekao je rok 26. jula 2010, a nalazimo se u vremenu kada traje tekuća godina 20. 6. 2009. godine, i ta greška može da košta mnogo našeg građanina i onoga na koga se ovaj postupak odnosi.
Zbog toga je potrebno apsolutno da se obezbedi sudska zaštita, da čovek ima pravo da dobije rešenje i odluku, da bude poučen da ima pravo da upotrebi žalbu ili prigovor i da na taj način dobije sudsku zaštitu, a Ustav mu garantuje na svaku odluku državnog organa da ima pravo da uloži žalbu ili neko drugo pravno sredstvo, kada se radi o zaštiti njegovih ličnih interesa i prava.
Dame i gospodo, terminologija u pravu mora biti određena, mora biti jasna, definicija i poruka onome na koga se odnosi, a ujedno i na onoga ko odlučuje o njegovim pravima, treba da bude sasvim jasna i precizna i logična. SRS smatra da je u članu 137. gde se predviđa – u skladu sa načelom pouzdanja, u srpskoj terminologiji prihvatljivija reč – pouzdanost.
To je jedna logika u pravu i mi smatramo i predlažemo da se usvoji ovaj amandman jer ima pravnu logiku i pravi naziv i pravni termin, i zbog toga je i delotvoran u praksi. Kao takav u dosadašnjoj praksi, i u sudskoj praksi, i u upravnom postupku, i u parničnom i vanparničnom postupku, svi organi koriste termin – pouzdanost, a ne pouzdanje.
Pouzdanje je kada se sada pouzdavam u nešto što je neizvesno, to je neka neizvesnost. Pouzdanost je jača stvar, jači termin i on obezbeđuje daleko, daleko logičniju potporu u predloženoj normi.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče odredaba člana 186, gde fizičko lice može biti kažnjeno za prekršaj novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara ako za potrebe geodetske organizacije obavlja geodetske radove, a nije zaposleno u geodetskoj organizaciji, gospodine ministre, smatram da ovaj član i ova odredba nisu u skladu sa Ustavom RS. Zašto?
Pravo na rad je zagarantovano Ustavom. S druge strane, zašto čovek koji je bez posla godinama ne bi mogao da obavlja neke poslove u odnosu na ove geodetske radove koji se izvode na terenu, ako nema posla i ako za to bude obezbedio za sebe i svoju porodicu, na neki način, egzistenciju?
Ovde razmišljate da moraju biti zaposleni. Jeste. To je tačno, i da moraju da mu budu plaćeni doprinosi i sve to, ali ako se radi o nekim hitnim poslovima, ako se radi o trenutnim poslovima, vanrednim, nije bilo potrebe da se onemogući ovim ljudima da mogu na neki način da budu angažovani i da obave neke sporedne poslove, da pomognu.
Što se tiče, gospodine ministre, podzakonskih akata, molim vas i predlažem vam, nije ovo loše što vi preduzimate u odnosu na sveobuhvatan zahtev, mada ovde ima dosta problematičnih odredaba koje predlažete.
Podzakonskim aktima mora Ministarstvo da bolje uredi praksu kako će da funkcioniše geodetska služba i kako će građani moći brže da ostvare svoja prava. To možete da rešite podzakonskim aktima i određenom inspekcijom nadležnog Ministarstva...
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, očigledno da zapažate osnovanost uloženih amandmana i truda koje narodni poslanici ulažu na predlog ovog zakona.
To je jedna, što bi se reklo, prava rasprava, u kojoj ministar uvažava predloge, stavove i mišljenja narodnih poslanika.
To se pokazuje u ovom prvom delu, odmah od početka rasprave o ovom zakonu.
Što se tiče amandmana koji sam podneo u ime SRS, ostajem kod tog amandmana, s tim što u ovom amandmanu, po mišljenju SRS treba formulisati odredbe člana 2. stav 1. tačka 32) ovako kako je to u amandmanu predloženo. Predlažem da ovaj amandman usvojite.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman koji se odnosi na član 20, a u vezi je člana 80. Mi smatramo da je ovaj amandman sasvim racionalan i njega bi trebalo prihvatiti. Kada se postavi pitanje pravne norme, da je to pravilo ponašanja koje je zaštićeno državnim aparatom prinude, da svako pravilo sadrži sankciju i dispoziciju, sad se postavlja pitanje ograničenosti susreta lica, a da bi se ova mera i sankcija mogla sprovesti potrebno je da za to postoje realni i objektivni uslovi.
Šta će se desiti ako budemo imali ovakav slučaj da oštećeni i osumnjičeni, odnosno osuđeni, žive u istoj zgradi, na istom spratu? Ko će ovde sada isključiti mogućnost da se oni ne mogu susretati i viđati, i na kojoj udaljenosti? Ova norma apsolutno nije primenljiva u praksi. Neće moći da se sprovede u neograničenom broju slučajeva, bez obzira što se ovde predviđa da li je u pitanju uslovna osuda, da li je u pitanju novčana kazna, da li je u pitanju oduzimanje vozačke dozvole.
Vi ne možete izreći sankciju koja neće moći u praksi da se primeni, u tome je problem. Dakle, dispozicija je samo pravilo ponašanja ljudi.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o amandmanu koji je podnela SRS, a radi se o Glavi 18, o predviđenim normama koje se odnose na krivična dela protiv polne slobode.
SRS smatra da je potrebno pooštriti kazne zatvora kada se ima u vidu počinjeno krivično delo silovanja. Ova krivična dela su učestala. Dosadašnje sankcije i zaprećene kazne nisu postigle svoju ni specijalnu ni generalnu prevenciju.
Potrebno je da se u ovoj oblasti, kada su u pitanju naročito opasna krivična dela, koja predstavljaju posebnu društvenu opasnost, da se pooštre kazne i da na taj način sudovi izriču adekvatne kazne za počinjena krivična dela iz oblasti ovih koje predviđa Glava 18 Krivičnog zakonika. Mi predlažemo da se te kazne znatno pooštre, imajući u vidu značaj zaštićenog dobra i društvene opasnosti.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju krivično delo koje se odnosi na predloženi član 55, kojim se menja član 85. važećeg Krivičnog zakonika, SRS smatra da je potrebno da se i ovom krivičnom delu izrekne što je moguće oštrija sankcija, kao što je rečeno od strane mojih kolega, da bi se postigla i generalna i specijalna prevencija, uticaj na druge da ne čine ovakva krivična dela.
Kazne su bile veoma blage. Potrebno je da te kazne budu pooštrene, ne da bude šest meseci, kao što je do sada bilo, već da se ta kazna pooštri.
Umesto šest meseci do pet godina, da bude od tri do osam godina i novčana kazna. Tada bi se pravda zadovoljila.
SRS zbog toga predlaže pooštravanje ovih kazni iz poznatih razloga, posebno kada se ima u vidu zaštitni objekat i društvena opasnost.
Dame i gospodo, SRS ulaže amandman i smatra da je kod krivičnog dela iznude takođe potrebno pooštriti kazne. Naime, zakonodavac je donošenjem ovog predloga, u stvari predlagač, a zakonodavac prethodnog važećeg zakonika je predvideo blage kazne.
SRS smatra da je potrebno da se u stavu 2. reč „tri“ zameni sa „pet“. Znači, sa tri godine pooštrila bi se kazna na pet godina. U stavu 4. „najmanje pet“ mi predlažemo da se zameni sa „najmanje 10 godina zatvora“.
Ovo zbog toga što se takođe radi o veoma krivičnom delu, o veoma važnom zaštićenom objektu. Prema tome, mi SRS smatramo da za ova krivična dela o kojima je bilo reči treba kazne pooštravati i ne dozvoliti više da građani imaju tolike štetne posledice.
Gospođo predsedniče Đukić-Dejanović, moram da skrenem pažnju i da ukažem na veliki propust predlagača. Zašto nije uključena advokatura u izradi ovoga teksta zakona kada je u pitanju oblast krivičnih sankcija i zašto nije u tom delu učestvovala advokatura, posebno kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, pa i Krivični zakonik?
Advokatura mora da ima učešća, sedam i po hiljada advokata u Srbiji. Kod zakonika o Krivičnom postupku u završnoj fazi nije učestvovao šef tog tima koji je prethodno bio, koliko imam saznanja, na čelu te grupe za izradu ovih zakona.
Hvala, gospođo predsedniče.
Kao što su moje kolege istakle da je potrebno da se pooštre ove kazne novčane kada je u pitanju terorizam i njegovo finansiranje. Izvori finansiranja terorizma poznati su u mnogim zemljama, a poznato je isto to da se dešava, i finansiranje, i pranje novca obavlja u Republici Srbiji.
Mi smatramo da je potrebno da se u zakonu propiše umesto 10.000 do 100.000 da treba da bude 50.000 do 200.000. To bi bila jedna najpravičnija trenutna odredba i norma, a praksa će pokazati da li će ovo biti delotvorno ili ne i da li će se morati pooštravati kazne i dalje ili ne.
Dame i gospodo narodni poslanici, Međunarodno krivično pravo spada u gram javnog prava. Po završetku Drugog svetskog rata sudilo se kao i formirali sudovi kao sudovi pobednika, a posle formiranja Haškog tribunala, ovaj sud se, pre svega, orijentisao na selektivnu pravdu, koji je osnovao Savet bezbednosti UN, čiji je legitimitet doveden u pitanje.
Što se tiče ovog člana i njegovog stava 2, SRS smatra da nema ovde tajni prilikom saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom. Šta je to tajna? Što mora da bude tajna? Ono što je potrebno da se u toku krivičnog postupka dokazuje i da se pružaju podaci Međunarodnom krivičnom sudu.
Međunarodno pravo predstavlja sintezu politike i prava, koja u međunarodnom krivičnom pravu treba da omogući prevagu prava nad politikom, što u konkretnom slučaju u sadašnje vreme nije, kao i njegovo što veće utemeljenje na opšteprihvaćenim osnovnim načelima krivičnog prava.
Istorija pokazuje da tamo gde politika dominira nad pravom dolazi do konflikta politike i prava, što uslovljava određene društvene devijacije. Pogrešno se smatra da je pozitivizam omogućio prodor politike u pravo, iako je sigurno da pozitivizam može biti zloupotrebljen u političke srhe.
Čini se ipak da teorije prirodnog prava u većoj meri dozvoljavaju prodor politike u pravo, čak i onda kada teže da ono postavi granice politici, jer prirodno pravo još u većoj meri omogućava zloupotrebu prava u političke svrhe, kao što je to slučaj u Srbiji.
Međunarodno krivično pravo, kao složeni međunarodni subjekt, obezbeđuje dalji razvoj samo ako trajno omogući garantovanje prevlasti pravnih normi nad politikom, što opet u Srbiji nije slučaj.
Svaki suprotan razvoj davaće međunarodnom pravu karakter nametnutog prava. I Srbiji je nametnuto američko pravo, jer će činiti volju vladajuće svetske sile i neće biti opšteprihvaćeno.
Dakle, krivično pravo i druge brojne grane prava u Srbiji doživljavaju, pre svega, poniženje, ali se u Srbiji sprovodi amerikanizacija anglosaksonskog prava, umesto da smo se opredelili na kontinentalno pravo, na čemu je Srbija vekovima izgrađivala svoj pravni sistem.