Hvala. Juče je bilo govora o tome da sam ja pregledao sudove, njihove pisarnice itd., ali moram samo da vam kažem da sam u tim fiokama i u tim ormanima i pisarnicama nalazio stotine i stotine nerešenih predmeta, a kao drastičan primer navešću vam da sam u fioci predsednika Opštinskog suda u Kuršumliji našao 1.200 krivičnih predmeta,  protiv šiptarskih kriminalaca koji su zastareli. Podneo sam krivičnu prijavu protiv Radiše Jovića.
Međutim, na žalost, pravosudni organi po toj krivičnoj prijavi do danas nisu postupili i taj nije otišao u zatvor. Morao je da ode u zatvor jer se radi o teškom, veoma teškom krivičnom delu koje čini starešina pravosudnog organa. Očekivao sam da će svi sudovi biti obuhvaćeni.

Očekivao sam da će to biti reforma pravosuđa u pravom smislu i  očekujem od nove vlasti da će poštovati datu i zakletu reč da će pravosuđe u Srbiji unaprediti na viši nivo, ali to mora uraditi Vlada i vlast, tako što će morati da poveća plate i sudijama koji rade i da plata jednog sudije ili tužioca ne bi smela u ovom trenutku da iznosi ispod 1.000 maraka, ali da se isto tako od sudija i tužioca zahteva da obavljaju svoju funkciju, savesno i odgovorno. Kada su u pitanju ova četiri opštinska suda u Beogradu, smatram da je bilo nužno utvrditi kod Prvog, Drugog, Trećeg i Četvrtog, gde dolaze novi predsednici koje danas treba da izaberemo, kakvo je stanje u Četvrtom opštinskom sudu gde je predsednik Vladimir Ilić.

Molim vas,  stanje u Četvrtom opštinskom sudu mora da se utvrdi kada se smenjuje Vladimir Ilić, moraju da se utvrde sve one njegove krivice i zloupotrebe koje je činio i koje su ovde iznete. Onda treba zapisnički da se da novom predsedniku i da se formiraju radne grupe koje to treba da utvrde. Hvala.

Dame i gospodo, članom 1. predloženog zakona kaže se - prestaje da važi dosadašnji Zakon o javnom informisanju. Zakon o javnom informisanju prestao je da važi 5. oktobra 2000. godine, kada je DOS došao na vlast. Ovo vam je samo jedna deklaratorna, što bi se u pravnom rečniku reklo, odluka koja nema nikakve veze i predstavlja po mom ubeđenju jedno apsolutno ništa. Molim vas, to vam znači kao kada neko umre i momentom smrti ostavioca postaje naslednik, a sud samo deklaratorno donosi rešenje o nasleđivanju. Kada je reč o sredstvima javnog informisanja, gospodine predsedniče, ja sam iznenađen jučerašnjim saopštenjem, kako su nam sredstva informisanja u ovom trenutku orijentisana, kada je vama neko poturio jednu informaciju koja nije tačna i to saopštenje državnog organa, da nisu tačne tvrdnje koje je izneo narodni poslanik SRS Janjić. Žalosno je što Republička skupština ne raspravlja o stanju na jugu Srbije...

Sinoć je Savet bezbednosti raspravljao o stanju na Kosovu i o stanju u južnoj srpskoj pokrajini i doneo odluku i osudio šiptarske teroriste. Juče smo imali situaciju da je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije pročitao jedno saopštenje koje apsolutno predstavlja jednu dezinformaciju. Juče je poginuo jedan Srbin, a teško su ranjena trojica. Prema tome, kada govorimo o Zakonu o javnom informisanju, evo samo da vas podsetim kako se izveštava iz sredstava javnog informisanja naša javnost: "Vojislav Koštunica kaže - sa teroristima nema razgovora..."

Ja vas molim, gde su članovi Vlade u ovom uglednom parlamentu?

Draga gospodo, samo jedna kratka rečenica, reći ću vam ja da vi imate Čanka u DOS-u, biće gori od JUL-a. Mene brine koga vi to imate u 18 partija?

Dame i gospodo narodni poslanici, Skupština Srbije nema tu nadležnost da može da stavi van snage ovakve odluke koje se predlažu, jer se radi o pojedinačnom pravnom aktu, a ne o opštem pravnom aktu. Po Ustavu Republike Srbije Skupština Srbije nema ta ovlašćenja, dakle, ne radi se o opštem aktu, nego se radi o pojedinačnom pravnom aktu.
Ono što me posebno zabrinjava to je da predlagač nije naveo ustavni osnov. U svim tačkama jučerašnjeg dnevnog reda, kod predloga zakona i drugih akata, na njima stoji ustavni osnov, međutim, kada je u pitanju razrešenje sudija i tužilaca i ukidanje ovih odluka nema ni reči o ustavnom osnovu. Moram priznati, i nažalost da vam kažem, da se ovde ne poštuje ni Ustav, niti se poštuje Zakon o sudovima. Zakon o sudovima predviđa u kojim slučajevima i na koji način postoji postupak da bude razrešen sudija ili starešina pravosudnog organa.
Nije mi jasno zašto nema dokaza o tome, da predlagač ponudi Skupštini i narodnim poslanicima dokaze o tome kako je utvrdio kakvo je stanje u opštinskom sudu Prvom, Drugom, Trećem i Četvrtom, a da Peti sud ne uključuje? Da li zbog toga što je gospodin Prelević poreklom iz tog suda? Ja imam pravo da sumnjam da je to jedini i odlučujući razlog. Tražim kao narodni poslanik da mi se pruže dokazi o tome u čemu se sastoji nemarnost, aljkavost, nezakonito ponašanje ili postupanje, rđavo, kako se u predlogu kaže, o delovanju i funkcionisanju Prvog opštinskog suda, na čijem čelu je gospodin Radomir Milikić.
Nije mi jasno na osnovu čega ste utvrdili, gospodo iz Odbora za pravosuđe, kako ste došli do tog stanovišta i zaključka da je Stojan Nikić loše vodio Drugi opštinski sud. Nije mi jasno kako ste mogli da utvrdite i da izmislite običnu priču za Tomislava Zekovića, koji je prošle godine takoreći postavljen na dužnost predsednika Trećeg opštinskog suda. Kako možete da gledate narodu u oči, gospodo iz Odbora za pravosuđe, kako možete gledati sutra u oči pravnicima, profesorima prava, sudijama, nije mi jasno. Ako bi se pristupilo razrešenju određenog sudije ili predsednika suda moraju se Skupštini i narodnim poslanicima, kao legalnom i zakonitom organu, pružiti dokazi sledeći: Prvo, koliko taj sud ima sudija. Drugo, koji od sudija radi. Treće, koliko ima zavedenih predmeta krivičnih, parničnih i vanparničnih. Koliko ima rešenih predmeta krivičnih, parničnih i vanparničnih, a koliko ima nerešenih krivičnih, parničnih i vanparničnih, koliko nerešenih u žalbenom postupku pred drugostepenim sudom. Nemate ni jednu činjenicu, nemate dakle apsolutno gospodo iz Odbora za pravosuđe ni jedan dokaz.
Ova odluka je za mene sramna. Na žalost, moram reći jer sam pravnik dugo godina, radio sam u republičkom ministarstvu i gospodin Batić priča priče, palikuća koji dođe da ispriča na onoj televiziji i nema televizije gde nećete videti Batića u poslednje vreme da preti sudijama i tužiocima da će sve da ih počisti. Da otvorite pivsku flašu videćete gospodina Batića kako na televiziji uveče preti sudijama kako će biti svi razrešeni. Neka se razreše oni koji nisu radili u skladu sa Ustavom i zakonom. Ja sam imao primedbe na rad pojedinih sudova, ali to mora da se utvrdi i da se kaže da taj i taj sudija ima loše rezultate rada, mnogo je predmeta koji se dugo vode, mnogo je nerešenih parnica, parnice traju deset, petnaest ili dvadeset godina. I zbog toga zaključio sam da se radi o razrešenju ove četvorice predsednika sudova iz političkih razloga, jer mi nije jasno kako to da Peti opštinski sud bolje radi nego ova tri.
Ja sam zaključio, iz izlaganja prethodnika iz DOS-a, da je u pitanju obračun i, na kraju da kažem, zabrinjava me činjenica da vam 28 sudija, dame i gospodo narodni poslanici, beži iz suda iz straha, 10 javnih tužilaca. To se nije dosad dogodilo. Da sam bio u pravu, da je ovo hajka na naše sudstvo, govori i činjenica da je bivši razrešeni sudija Miroslav Todorović, baš iz DOS-a, pre neki dan dao izjavu za list "Javnost" i "Blic" i rekao sledeće: - "Opet prave spiskove podobnih i nepodobnih". Todorović ne krije da ni malo nije zadovoljan prvim potezima nove vlasti za koju je, kako kaže, mnogo učinio, nekoliko puta rizikovao je i svoj život. Okrenuo vam je leđa, jer je video da se radi naopako i gore nego što je bilo. Takvo vam je stanje u pravosuđu, dame i gospodo, da preti opasnost da će pravosuđe da padne. Pravna država je prva žrtva vaša i pravosuđe.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve bih razumeo da nisam bio u prilici da neposredno saznam za saradnju gospodina Lekovića sa bivšim rukovodiocima iz pravosudnih organa i nekima iz Ministarstva pravde, u kojima je on bio vrlo dobro informisan. Bio je izbor sudija i javnih tužilaca 1998. godine, mislim da to gospodinu Lekoviću nije nepoznata stvar, i on je danas to potvrdio, ali znam da je njegov odnos bio veoma agilan u tome probiranju i selekciji.

Moram reći da sam bio iznenađen kakvom to brzinom - sa Šuvakovićem i ostalima je bilo - ko će doći na listu za izbor sudija i tužilaca. Bio sam protivnik takvih spiskova u Ministarstvu, ali su me iz JUL-a, a nažalost i ovi ovde što sede, iz SPS-a, ignorisali, pa kažu - to je naša stvar. Međutim, ja bih se vratio na konstataciju gospodina Lekovića, koji kaže da je Odbor za pravosuđe utvrdio da postoje razlozi za razrešenje predsednika sudova.

E, gospodine Lekoviću, dajte te dokaze, da Vam verujemo da niste izmislili i da nije laž. Molim Vas, Vi morate izaći za govornicu u ovoj skupštini i trebate narodnim poslanicima pružiti dokaze da je neka radna grupa, bilo Odbora za pravosuđe, bilo da je u pitanju neki drugi neformalni organ utvrdi, da kažete, molim Vas, za svakog pojedinačnog predsednika suda - zbog čega on treba da bude razrešen.

A drugo, da vam kažem, - ovaj zakon se podjednako primenjuje. Gospodine ministre, obratite pažnju, a vama je to dobro poznato da veliku ulogu u izboru ima kolektiv i Ministarstvo pravde. Oni utvrđuju predloge, a odlučujuća uloga za izbor vršilaca pravosudnih funkcija pripada Parlamentu, ako se slažete.

Drugo, kod razrešenja sudova, odnosno sudija, predsednika sudova i javnih tužilaca, tu Ministarstvo nema velike ingerencije. Te ingerencije pripadaju Vrhovnom sudu, i konačno, Parlamentu. Ovaj zakon se podjednako primenjuje i na predsednike sudova kad je u pitanju razrešenje. Znači, mora se pribaviti inicijativa i od Vrhovnog suda, a ne opšta sednica, kako vi zagovarate, jer vi mešate te dve stvari. U kojim slučajevima Vrhovni sud na opštoj sednici odlučuje - ako je zloupotreba u vršenju funkcije. Međutim, ne treba kad je u pitanju razrešenje zbog lošeg i rđavog stanja, za koje vi kažete da postoji, a ja vam to ne verujem, jer morate pružiti dokaze, bili ste dužni da poslanicima kažete - rešeno, nerešeno predmeta, rđavo stanje, parnice se vode 30 godina. Reći ću samo još jednu rečenicu.

Kažite mi koliko ima parnica u Petom opštinskom sudu, koje se vode preko 10 godina, a koliko ima u Prvom, Trećem, Četvrtom i Drugom. Drugo, nije mi jasno da se razrešavaju samo četvorica predsednika opštinskih sudova. Šta ćemo sa ostalih 138? Ja zaključujem da njih ne dirate. Samo ste odabrali i odstrelili one koji su vam bili bliži i najviše smetali.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao da će gospodin Leković reći da sam se zalagao za ažurnost i za efikasnost rada sudova u Srbiji. Tačno je da sam ja odlazio u sudove i tražio da utvrdimo stanje, da sam izdao čak i nalog da se Ministarstvu pravde dostavi broj rešenih i nerešenih predmeta, jer je veliki broj građana bio nezadovoljan sa ažurnošću i neefikasnošću pravosuđa. Prema tome, bilo bi dobro danas da je Odbor za pravosuđe izašao pred Republičku skupštinu i rekao - imamo takvo stanje u sledećim sudovima, u svim sudovima jednu sliku i priliku, i onda izvršiti selekciju i kazati - zbog lošeg stanja, jer nije rešeno toliko predmeta, vode se parnice 10, 15, 20, a ministar Batić zna, čak i 30 godina se neke parnice vode. Zbog toga sam ja ulazio u sudove.
Složićete se da je moje zalaganje bilo za to da podignemo efikasnost pravosuđa na viši nivo. Nemam ništa protiv da se razreše oni koji nisu efikasni, koji nisu stručni, koji nisu ažurni. Nemaju oni šta da traže, ni po kakvoj osnovi, u pravosuđu. Očekujem od novog ministra i Odbora za pravosuđe da se u tom pravcu pozabave da oni koji nisu zaslužili da budu u pravosuđu i da se bave pravosuđem da ne uđu u pravosuđe i da se ne desi da onaj ko je završio Pravni fakultet i položio stručni ispit odmah postane sudija koji izriče 15, 20 godina zatvora. U Engleskoj se sudija postaje u 50-oj godini, a apelacionog suda u 60-oj. Sve do tada taj sudija prolazi stepenicu po stepenicu, školuje se i usavršava.
Prema tome, gospodine Lekoviću, nisam ulazio tamo zato što nisam imao drugog razloga, ničim se nisam rukovodio i nigde nisam želeo da intervenišem. U nekim stvarima znam da ste i vi bili protiv nekih stvari. Ali, sada se plašim nekih stvari, plašim se revanšizma. To je ono što može da zabrine. Nadam se da će ministar i novo rukovodstvo u Vrhovnom sudu posvetiti više pažnje da se smire tenzije, da ljudi ne moraju da razmišljaju danas i da budu zabrinuti za svoju egzistenciju. Oni koji su zaslužili, neka idu van suda, nek se bave nekim drugim sudom, a dajmo ovu većinu, a po mojoj oceni, većina ljudi u pravosuđu je čestita i poštena i ne treba o tome tako. Ja nisam zadovoljan, evo zbog čega. Nisam zadovoljan samo zbog toga što ste odstrelili četiri i izabrali četiri suda. Znam kakvo je stanje i u mnogim drugim sudovima. Prema tome, da ste sagledali celinu i sa celinom izašli ovde, ali i parcijalno bode oči, pa se sada može zaključiti - evo, ovo je učinjeno iz političkih razloga.
A što sam napustio Policiju, to nema veze, ja sam otišao po svom zahtevu. Prema tome, ne morate vi da se bavite time, to nije vaše.

Dame i gospodo, Republička skupština nije nadležna u konkretnom slučaju da poništava pojedinačne pravne akte. Predlagač je bio u obavezi da narodnim poslanicima prezentira ustavni osnov. Nema ga, izostavljen je. Bilo bi dobro da je taj ustavni osnov naveden. Ne znam iz kojih razloga nije. U ostalim aktima i zakonskim projektima koji su dostavljeni Skupštini bio je naveden ustavni osnov, a ovde je izostavljen. Iz kojih razloga, ne znam. Trebalo je i bilo je potrebno ne stvarati nedoumicu, ne dovoditi u zabludu, da se navede ustavni osnov. Opšte akte Skupština je nadležna da ukida, ali kao što se vidi nema pravnog osnova, izostao je, a trebalo ga je navesti.

Pridružujem se prethodnicima koji su istakli činjenicu da je trebalo rešiti ovaj problem ukoliko je prema sudijama koji su razrešeni od strane Skupštine u prethodnom periodu učinjena neka nepravda, da je trebalo ovo razrešiti na taj način da se raspiše konkurs i da se kandidati jave i ukoliko ispunjavaju uslove da budu izabrani. Time bi se otklonile sve sumnje. Međutim, plašim se jedne stvari i raspoloženje u pravosuđu je takvo da će doći do revanšizma, da će doći do postavljanja ovih razrešenih nosilaca pravosudnih funkcija prethodne i pretprošle godine, da će biti postavljeni na dužnosti predsednika i rukovodilaca pravosudnih organa, što u svakom slučaju može imati štetne posledice. Plašim se da ne bude u pitanju revanšizam, jer su bili van pravosuđa posle ovih odluka i zbog toga smatram, kao pravnik, da je bilo nužno, ponavljam, pravni osnov navesti, otkloniti sve nejasnoće i nedoumice oko toga da li je ovo legalno ili nije. Aktuelna vlast se zaklinje i zaklinjala se u predizbornoj kampanji da će biti poštovanja Ustava i zakona i zbog toga ubuduće ovakvi predlozi akata ne bi trebalo da dolaze pred Skupštinu u kojima se ne bi naveo i ustavni osnov.

Dame i gospodo narodni poslanici, državna televizija do sada čemu je služila i za čije interese. Po dolasku DOS-ove vlasti očekivalo se da će sa televizije otići penzioneri i kako rekoše neki - mucavci jer ima mnogo primedbi ko je sve došao na državnu televiziju. Mi smo očekivali da će DOS po dolasku na vlast i formiranjem Vlade popraviti zgradu Televizije, da će ljudi koji su zaposleni na televiziji i rukovodstvo koje se nalazi u Televiziji, pre popravljati one infrastrukturne objekte koji su potrebni za emitovanje programa, nego da kupuju luksuzne automobile i opremaju kabinete. Na državnoj televiziji vratili su se neki penzioneri, vratili su se oni koji su poslednjih nekoliko godina bili čitači biltena NATO pakta.
Sada je državna televizija postala čitač biltena 18 DOS-ovih političkih stranaka. Osim toga, državna televizija postala je čitač biltena i dnevnih saopštenja Haškog tribunala i NATO pakta, poput nekih televizija koje su čak dobijale za vreme bombardovanja i specijalnu nagradu za NATO izveštavanje.
Što se tiče Srpske radikalne stranke, ta saopštenja se mogu pojaviti u mesec dana u dve rečenice. Zbog toga bih ja ministru mnogo šta verovatno i mogao bi da verujem, njegovom programu i njegovim idejama, da nisam čuo jedno saopštenje da je naš ministar finansija napustio platu od 100.000 maraka i došao za 200 maraka, verujte ja bih mu verovao mnogo, ali ne mogu.

Izvinite, ne mogu da Vam verujem i ako je to moguće, da li ste našli zamenika odakle ste došli gospodine ministre. Vi ste spomenuli još nešto u vezi televizije, a ja se sada pozivam na lidera jedne od stranaka koju čini DOS, na gospodina Isakova, gde kaže da dolazi Isakov i da će to sve biti završeno u najboljem redu. Međutim, sinoć je gospodin Isakov rekao - ja ne znam odakle ću moći da za 8.500 radnika obezbedim materijalna sredstva ukoliko se ukine taksa na električno brojilo. Očigledno je da tu nešto ne štima.
Zbog toga nemam mnogo poverenja, nisam baš siguran, neka bude ostvareno bar nešto od ovoga što ste vi obećali, ali ja mnogo u to nemam nade. Bilo bi potrebno, pošto je reč o državnoj televiziji, da se povede računa o kadrovima koji dolaze na tu televiziju, da se povede računa o tome koliki je broj zaposlenih i da li će država Srbija moći da plaća 8.500, možda sutra i 15.000 jer je DOS došao, možda će i on da zapošljava kao što su i prethodnici, možda i neće, ali videćemo. Zbog toga smatram da državna televizija mora biti objektivna, i mora biti racionalna i mora biti ekonomična. Mene, kao pravnika, zaista ovo iznenađuje. Rekao sam juče da je pravna država, Ustav i zakon, prva žrtva vaše nove vlasti. Zbog čega ste dozvolili vakum da bude možda za šest meseci. Ako ste bili rešili da prihvatite čak i ideju radikala, koji su dva puta predlagali da se ukine brojilo i naplate televizije putem električnog brojila? Zašto niste u ovom vremenskom periodu doneli jedan kratak zakon? Nije to zakon o obligacionim odnosima, ne pišete tu o rimskom pravu. Prema tome, suzite i dajte u što kraćem vremenskom periodu da se donese novi zakon o televiziji i da se urede odnosi, ali samo sa tim da se sa državne televizije ukine monopol vladajućih partija.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 6. predloženog zakona predviđa se da neće uživati ove beneficije da bivšeg predsednika čuva jedna kuvarica ukoliko učini krivično delo za koje mu se izrekne kazna zatvora pravosnažnom presudom preko šest meseci. Nećemo valjda dozvoliti da jedna kuvarica čuva predsednika, kada danas imamo da svaku  "džudžu" u ovoj vlasti čuvaju telohranitelji, po njih deset. Želim sa pravnog stanovišta da vam ukažem da nam nije poznato, jer se predlagač nije pozvao u kojoj to zemlji u uporednom pravu je propisano da jedno lice obezbeđuje bivšeg šefa države. Međutim, kada je u pitanju krivično delo ukoliko ga učini i bude kažnjen preko šest meseci zatvora, ima jedna stvar koja je apsolutno neprihvatljiva, da mu se ukidaju tada beneficije, a čovek može izvršiti nehatno krivično delo. Svako nehatno krivično delo koje bude izvršio i za koje mu bude izrečena kazna zatvora preko šest meseci on gubi ove povlastice. Zašto je to tako? Imali bi slučaj da čovek učini krivično delo ...

Saobraćajna nesreća se dogodi čoveku koji je vozio i on bude osuđen, a nema umišljaja i radi se o nehatu.
Znači, u tom slučaju njega identifikovati i upoređivati sa jednim kriminalcem koji je počinio teže krivično delo. Zbog toga je šteta što ovde nije ministar pravde, gospodin Batić, da da objašnjenje i obrazloženje u kojoj državi na Zapadu imamo ovakvu situaciju, kao što se to predviđa u ovom zakonu. Nigde na svetu nema da jedna kuvarica ili jedan čovek čuva bivšeg predsednika Republike. Ukazaste malopre, prethodnik, jedan od kolega koji je govorio, pomenuo je Ivana Stambolića. Tačno je to, ali to treba da nam bude opomena. Dame i gospodo, treba da se čuva neko ko je bio suveren jedne države. Prema tome, to je razlog i povod zbog čega ovde treba povesti računa i ovo krivično delo koje se stavlja na teret, eventualno i koje se predviđa kao nekakvo krivično delo, apsolutno ne bi trebalo da ostane u zakonu. Trebalo bi to da se briše. Zbog toga je šteta što ministar pravde nije ovde, da nam kaže u kojoj zemlji je on ovo proučio, iz uporednog prava izvukao i prezentirao narodnim poslanicima, da narodni poslanici budu informisani, da shvate i da im bude objašnjeno da je to tako, recimo i u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Americi itd. Hvala vam.