Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, postavio bih pitanje predlagaču i pozivam ga da dođe da da obaveštenje.
Naime, Visoki savet pravosuđa je dostavio predlog pod brojem 119-01-4/2009-01 od 29. 01. 2009. godine.
U ovom predlogu kaže: "Na osnovu člana 50. stav 3, a u vezi sa članom 52. st. 5. i 6. Zakona o Visokom savetu sudstva ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), Visoki savet pravosuđa u užem sastavu za sudije na sednici održanoj 28. januara 2009. godine doneo je odluku da predloži Narodnoj skupštini kandidate za Visoki savet pravosuđa."
Postavlja se pitanje da li je ovaj predlog uopšte potpun i da li ispunjava uslove, ako je on dostavljen i u njemu izričito naznačeno da je Visoki savet u užem sastavu odlučivao da predloži, a ne kaže se čak ni koliki je broj koji predstavlja taj uži saziv. Dakle, koliko je tih članova bilo ovde, u ovom predlogu nema.
Ovo je sporno pitanje i predlažem, gospodine potpredsedniče, da se ovaj deo, ova tačka skine sa dnevnog reda zbog toga što ona nije pravno valjana da po njoj možemo danas u republičkom parlamentu da odlučujemo. Narodni poslanici ne znaju šta je to uži sastav. Narodni poslanici ne znaju koliko je bilo prisutnih na tom užem sastavu. To je veliki nedostatak.
To vam je odluka koja je ravna presudi koju donosi Vrhovni sud, i ako presudu nije doneo Vrhovni sud, ili okružni, ili opštinski, u predviđenom zakonskom sastavu, ta odluka ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i ne može se smatrati odlukom. Dakle, dame i gospodo, to je prethodno pitanje koje treba da se razreši i ovo treba skinuti sa dnevnog reda kada je u pitanju predlog da se predloži Visoki savet sudstva po ovom zakonu koji je donet.
Kada je u pitanju pravosuđe i kada su u pitanju kandidati, ovde mnogo štošta treba reći. Prvo treba reći da li je to jedna od vrlo važnih institucija, kako u odnosu na sudove, kao Visoki savet pravosuđa, tako i u odnosu na Državno veće tužilaca. Ovo je nova institucija. Ova institucija treba da izvrši reformu pravosudnih organa u Republici Srbiji.
Ovde se postavlja i pitanje kvaliteta kadrova koji se predlažu. Kako možete da prihvatite predlog da se predloži za Visoki savet pravosuđa kandidat Nadica Jovanović, sudija Opštinskog suda u Kragujevcu, rođena 1958. godine u Kruševcu, završila Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu 1990. godine, sudijski pripravnik i sudijski saradnik u Opštinskom sudu u Kragujevcu, a tek od 2002. godine postaje sudija Opštinskog suda u Kragujevcu? Zar nemade Opštinski sud u Kragujevcu, Okružni sud u Kragujevcu, Okružni sud u Užicu, Okružni sud u Valjevu, Okružni sud u Nišu, da ne nabrajam, nekog boljeg kandidata, koji ima radno iskustvo, koji je radio na poslovima sudije najmanje 20 godina? Zašto? Da bi mogao taj sudija da predlaže i da učestvuje u izboru kandidata.
Taj sudija mora da poznaje vanparnični postupak, parnični postupak, krivični postupak i sve strukture pravosuđa.
Zatim, taj sudija mora da ispunjava sve uslove i kriterijume, a drugo, da ima dokaza da je taj sudija radio kao sudija toliko godina, da je u toj i toj godini konkretno primio u rad toliko i toliko predmeta, da je godišnje rešavao toliko predmeta, da mu je toliko predmeta preinačeno, da mu je određeni broj predmeta potvrđen, da mu je određeni broj predmeta ukinut. Takvih pokazatelja za kandidate ovde nemamo dovoljno.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde ima i advokata i stručnjaka koji znaju i sledeću činjenicu. Možete misliti, ako je kandidat predložen za Visoki savet sudstva, a rešavao je predmete o nasleđivanju ili je rešavao supredmete, po predstavkama, prigovorima i žalbama građana, on je godišnje rešavao te predmete i ima veliki broj rešenih predmeta, ali ti predmeti nisu složeni predmeti. To nisu predmeti da on može da ima licencu da postane, pre svega, član Visokog saveta sudstva.
Drugo, ako je radio na krivičnoj referadi, treba da se zna koliko je imao običnih krađa kao predmeta, lakih telesnih povreda, uvreda, teških krađa, razbojništava, silovanja ili ubistava i da li je iza sebe ostavio u toj svojoj pravosudnoj karijeri dobre rezultate. Ti ga rezultati, pre svega, afirmišu i oni ga vode na ovu funkciju.
Ovo nije dobro. Nije dobro što se prvi saziv sudstva i prvi saziv i sastav Državnog veća tužilaca predlaže na ovakav način. Zašto? Svi sudovi, sva tužilaštva i stručna javnost su protiv ovakvog načina predlaganja. Zašto?
Prvo, pravosudni organi, tj. sudovi, od opštinskog do Vrhovnog suda trenutno, dok se ne formiraju kasacioni sud i apelacioni sudovi, treba da daju predloge svojih kandidata, pa da dođe pred Visoki savet pravosuđa možda 50 kandidata. Od tih 50 kandidata, dame i gospodo, treba birati one koji imaju rezultate i koji mogu sutra sigurno da dele pravdu i koji mogu vršiti tu funkciju i garantovati prava i slobode građana. To je veliki problem sa ovim predlogom zakona.
U pravosuđu ljudi nisu zadovoljni ovim. Ono što je dobro, čemu se ide, jeste da se u redove ovih institucija predlažu i advokati, jer su advokatske organizacije ustavna kategorija, a u svim zemljama sa razvijenim pravnim sistemima zapravo se iz advokature biraju najbolje sudije.
Prema tome, dame i gospodo, dobro se ne piše. Na kraju, samo bih rekao, pošto ovo neće da zaživi i neće biti moguće da se primeni u praksi, pogotovu kada je u pitanju teritorijalna podela pravosuđa i izbori, na ovakav način ovo je ravno opelu za pravosuđe u Srbiji.