Dame i gospodo, vi ste čuli poruke koje je uputio narodni poslanik gospodin Batić. Treba to malo da čuju oni kojih se ovo tiče, a tiče se, u celosti, pravosuđa u Srbiji.
Drugo, ovo što je kolega Palalić predložio, da se menja u odredbi ovog člana, sasvim je u redu.
Gospodo, kada ste pristupili predlaganju ovog zakona, čudi me kako je bilo moguće da se tolikim članovima i odredbama predvidi i normira sam izbor članova Visokog saveta sudstva.
Ni Kenedi, ni Buš, ni bilo koji predsednik u ovim velikim državama nije imao propisanu, ovakvu, kampanju, kao što je to predviđeno za izbor članova Visokog saveta. Ovo je čak opširnije i dignuto na veći pijedestal, nego engleska kruna. Ovo je veće od Krunskog saveta.
Pogledajte koliko odredbi članova propisuje sam postupak izbora. Gospodin Krasić je rekao, a bio je u pravu – ostala je samo predizborna kampanja, da bude javna, a drugo, da se odrede nepristrasni posmatrači i to, po mogućnosti, iz NATO pakta, ali da se ne mimoiđe ni Sonja Liht, ni Nataša Kandić, ni gospođa Biserko, da se Cesid slučajno ne zaobiđe i da se ne zaobiđu čuveni elektronski i štampani mediji, koji su već pripremili kampanju i obezbedili značajna materijalna sredstva za ovu kampanju, da bi bila uspešna, sveobuhvatna i da daje dobre rezultate.
Ovo što je rekao gospodin Todorović, on je veliki poznavalac ovoga – nemojte slučajno tajkune da zaboravite, oni će biti uvređeni, oni će biti iznenađeni ako njih niko ne bude uključio u ovaj značajan, veliki, svenarodni poduhvat koji se priprema u Republici Srbiji. Toliko o amandmanu.
Sada bih skrenuo vašu pažnju, gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, dozvolite mi da iznesem samo jednu uporednu sudsku praksu, koja se odnosi na efikasnost pravosuđa u nekim zemljama, da bismo uporedili bliže kako ćemo imati efikasno pravosuđe i kako sada imamo efikasno pravosuđe, a to govorim iz razloga što mnogi naši građani ne mogu svoje pravo da ostvare za života. Mnogi umru kada pokrenu parnicu, jer ne mogu da dočekaju da se ona odlukom određenog suda reši, pa čak i naslednici godinama vode tu parnicu, jer je, kao pravni sledbenici, preuzimaju, da bi ostvarili, kao sledbenici i naslednici, određeno pravo, bilo statusno, bilo nasledno, lična prava koja su neprenosiva, ali ona koja su prenosiva – juče sam rekao da sam imao prilike da vidim dva predmeta, jedan, gde se 19 godina vodi parnica, za običnu naknadu štete, a drugi, 20 godina.
Da vidimo mi naše zumbule, šta naši zumbuli rade.
Dame i gospodo, trajanje parnice u Nemačkoj zavisi od instance i regiona, ali, u proseku, u opštinskom sudu, 80% predmeta se završi u roku od osam meseci. Koliko, ono, bi godina? Dvadeset godina? Koliko tu meseci treba kod nas?
Mada ima i razlike, npr. Štutgart, sa najbržim sudovima, ima prosek pet meseci vođenje parnice, a Hamburg 11 meseci. U okružnim sudovima tri četvrtine postupaka traje između 11 i 14 meseci. Trajanje postupaka u Bavarskoj, istraživanje od 2002. godine, opštinski sud – 3,7 meseci završava u procentu od 83,7% predmeta, reši za manje od šest meseci, a 95,5% za manje od 12 meseci. Okružni sud 3,7 meseci, okružni sud – 6,4 meseca ili 68,7 predmeta reši za manje od šest meseci, 87% za 12 meseci okružni sudovi rešavaju.
Viši okružni sud rešava predmete, 6,3 meseca u 66,5 predmeta, manje i od šest meseci, a 90,9% za 12 meseci, čak i manje.
Ono što je kod nas nepoznato u pravosuđu, mada se to negde primenjuje, u određenim predmetima i kod nas, ali vrlo malo, jeste da sudi sudija pojedinac. U Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj veliki broj predmeta rešava sudija pojedinac. I kod nas bi to trebalo da bude na ovom, i kod nas bi to trebalo da bude, neka, stečena, tradicionalna, vrednost, da preuzmemo i mi od neke zemlje iz uporednog prava, koja može da smanji broj sudija, ali da ubrza rešavanje predmeta pred nadležnim sudovima.
Dame i gospodo, kako se to neki odlučuju da se stave iznad suda? Skrenuo bih vašu pažnju, vezano je za Vrhovni sud Srbije i za jednu instituciju koja nema dugu istoriju kod nas. Ovo je objavljeno u jednoj knjizi, verovano najveći u nizu skandala, u vezi funkcionisanja Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koji se dogodio 10. jula 2007. godine, kada je Vrhovni sud Srbije doneo presudu kojom je uvažio tužbu TV RTL i još sedam radio i TV stanica koje nisu dobile dozvolu za emitovanje. Iako takva odluka Vrhovnog suda ne podrazumeva i automatsku izmenu odluke Saveta RRA, sud po zakonu samo utvrđuje da li su, prilikom donošenja odluka, poštovane zakonske odredbe, članovi Saveta reagovali su neprimereno svojoj funkciji i izneli niz optužbi na najviši sudski organ u državi.
Kako i ko? Zamenik predsednika Saveta Aleksandar Vasić je otvoreno optužio Vrhovni sud Srbije za korupciju i rekao – nakon najnovijih pritisaka, mogu, pritisaka, mogu (dva puta ponavlja) javno da saopštim da, dokle god smo mi predsednik i zamenik predsednika Saveta RRA, Nenad Cekić i ja, RTL, upravo zato što krši Zakon o radio-difuziji, neće dobiti dozvolu za emitovanje programa, ma šta presuđivao Vrhovni sud Srbije. Nejasno je koliko je miliona razloga, koji je RTL pripremao u svom lobiranju za sticanje dozvole za emitovanje programa u Srbiji, uticalo na ovakvu presudu. Bez obzira na milione razloge, Vrhovni sud Srbije ne može izdati dozvolu za emitovanje programa RTL.
Osim toga, predsednik Saveta, Nenad Cekić, ocenio je kako je odluka Vrhovnog suda Srbije školski primer državnog udara u političkoj teoriji i praksi i pozvao predsednicu suda, Vidu Petrović-Škero, da podnese ostavku, ako ima imalo sudske časti.
Predstavnici Vrhovnoga suda Srbije oštro su reagovali na ovakve optužbe, u saopštenju objavljenom 13. jula 2007. godine. Objašnjeno je da su isti pojedinci iz Saveta RRA nekoliko puta bahato i besprizorno ocenjivali odluke Vrhovnog suda Srbije, da nisu dostojni svoje funkcije, kao i da svojim postupcima omalovažavaju sud i pozivaju na nepoštovanje zakona, čime besprizorno podrivaju državni sistem.
Konačno, istaknuto je sledeće – takvo ponašanje predsednika državnog organa samo podgreva agresivnost građana koji su nezadovoljni sudskim odlukama itd.
Dame i gospodo, ovo sam želeo da istaknem i da saopštim i stručnoj javnosti, i Narodnoj skupštini, i našim građanima i našim sudovima, da uputim upozorenje onima koji se usuđuju da ovako omalovažavaju, bez obzira što je tu bilo primedbi – niko nema pravo da najvišu pravnu instituciju ovako omalovažava i da se sudske odluke ne poštuju! U ovoj državi, a jesmo država, ali ako ćemo da budemo pravna država, moramo da poštujemo odluke suda, jer smatramo da su odluke suda ravne zakonu. Prema tome, niko nema pravo, kao što su ovi ljudi iz ove institucije, da ovako napada pravosuđe, i ovim dokazuju da moćnici u našem društvu, odnosno u Srbiji, još uvek mogu i te kako da utiču na izvršenje sudskih odluka, a ujedno i na donošenje. Ja sumnjam i na donošenje ovih odluka.
Naše pravosuđe mora da doživi slavu. Ono ima tradiciju. Pravosuđe mora da bude nezavisno, sudija mora biti poštovan, kao što se to poštuje svuda u svetu. Ali, i taj sudija mora da gradi svoj integritet, svoj autoritet, on ne sme biti pilićar, šibicar i ja smatram da sudija nije šibicar, niti ikada sme da bude, ali ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa sudskom funkcijom. Drugo, sudija ne može da dozvoli sebi da presudi danas, a dogodine, u isto vreme, na godinu, dana da napiše presudu. To nije sudija. Takav sudija u pravosuđu nema mesta, sudija koji ne poštuje zakon, koji krši zakon, a to se dokazuje, gospodin Batić to dobro zna, u brojnim postupcima koji su pokrenuti protiv sudija koji su izvršili krivično delo, kršenje zakona od strane sudije
Mi hoćemo da dokažemo kako mi sada hoćemo pravnu državu, hoćemo dobro pravosuđe, ali ja sam da se na drugi način pravosuđe digne u visine i da doživimo pravdu pred pravosuđem, a to znači da izbor bude pravičan. Da se svakome garantuje da će biti pravičan izbor i da niko neće uticati, ali ćete u praksi, gospođo ministre, imati ogromne probleme. Vi ste danas ministar, vi ćete poneti iskustvo iz Ministarstva. Ali, jednoga dana ako se budete bavili drugom profesijom naići ćete na brojne probleme. Videćete u praksi šta nam rade sudovi.
Hoćemo dobrog sudiju, ali hoćemo proceduru da on bude biran kao i svaki sudija, i onaj koji ulazi u Visoki savet visokoga sudstva. Ne mogu članovi Visokog saveta sudstva da budu zaobiđeni, a da ostali svi doživljavaju selekciju i lustraciju. Zbog toga SRS neće podržati ovaj zakon, jer smatra da je ovo čista lustracija. Jesmo za odstranjivanje onih koji su skloni korupciji i kriminalu, ali da se dokaže i da budu odstranjeni. Hvala.