Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8298">Petar Jojić</a>

Petar Jojić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo, kolega Filip Stojanović njegovim amandmanom interveniše radi poboljšanja ovoga teksta zakona. To je sasvim prihvatljivo iz više razloga.
Sada se krije velika opasnost kod izbora sudija, naročito prvi put. Malopre sam započeo objašnjavati i obrazlagati činjenicu da će predsednik suda, ili njegova uža grupa, predložiti nekog svog miljenika, kandidata koji je bio pripravnik u tom sudu, a neki je rođak ili prijatelj nekog lokalnog moćnika, pa je nužno da progura tog kandidata, bez obzira što taj kandidat nema kriterijume, ne ispunjava ih i ne bi trebalo da bude sudija. Za to sam da bude u svakom slučaju provera znanja, da se izvrši testiranje od strane nepristrasnih stručnjaka i iskusnih ljudi koji rade u pravosuđu.
Reći ću vam jedan primer iz policije. Imali smo ljude, troje-četvoro, u jednoj policijskoj stanici na koje su se građani stalno žalili kako intervenišu, naplaćaju kazne i podnose prekršajne prijave. To je dozlogrdilo starešini organa i naloži da se pozove saobraćajna policija i da se izvrši testiranje.
Kada je izvršeno testiranje, utvrđeno je da ti ljudi, koji su najviše imali problema i sukoba sa građanima, najviše su imali zloupotrebe ovlašćenja, i kad je testiranje izvršeno, na bazi testova za A, B, C, D i E kategoriju, utvrđeno je da ti ljudi nisu ni mogli da polože ni za jednu kategoriju kada je u pitanju poznavanje saobraćajnih propisa.
Šta smo morali da uradimo? Te ljude da premestimo iz saobraćaja u poredak, a da dođu oni koji znaju saobraćajne propise i koji neće građanima pričinjavati probleme, i sa kojima građani neće imati nikakve sukobe, niti konflikte. To je bila jedna prilika da proverimo znanje. Na drugi način nismo mogli da dođemo do rezultata - da li su ti ljudi, na koje se žale građani, u pravu ili nisu.
Kada su u pitanju sudije, pogotovo kada je u pitanju izbor prvi put, nema ni govora da će tu biti nepristrasnosti i objektivnosti.
Nemojte da računate na to. Možete misliti sad da treba u Novoj Varoši, Priboju, Prijepolju, Kosjeriću ili u Nišu da konkurišu određeni kandidati za sudije, prvi put kad se biraju.
Visoki savet pravosuđa, krem društvo, sedi u Beogradu. Kako se oni dogovore sa onima? Odu na savetovanje u Vrnjačku Banju, na Kopaonik, Zlatibor, Zlatar, tamo se dogovore i kažu - imam dobrog kandidata, molim te, podrži mi tog kandidata. A on doveo svog kandidata na savetovanje. Nažalost, taj kandidat žensko. U redu je to, to poštujem, nije nikakav problem. To je pripravnica, doveo je da je savetuje na Kopaoniku i na Zlatiboru, a država ta savetovanja plaća.
Dame i gospodo, sada nešto ozbiljno. Obratio bih vam se i rekao nešto što je vrlo ozbiljno, o odgovornosti nezavisnih sudija. Vrednost principa sudske nezavisnosti je u zaštiti sudija od otpuštanja ili drugih sankcija preduzetih od Vlade ili nevladinih organizacija, nezadovoljnih sadržajem donetih odluka. Ali, sudska nezavisnost nije predviđena i ne treba da joj dozvoli da bude ni štit za sudske zloupotrebe, nestručnosti, niti prepreka da se ispituju moguće žalbe ili prigovori na njihov rad.
Pogrešno je pretpostaviti da sudovi, koji odlučuju o ograničavanju slobode, imovine, pa čak i o ljudskim pravima, treba da budu nedodirljivi po pitanju odluka koje su doneli. Naime, javna odgovornost sudova i sudija su neophodna osnova poverenja javnosti u sud.
Postoji, naime, fina veza između dužnosti, profesije i odgovornosti u društvu. Sudovi mogu da vrše svoju funkciju kao institucije za rešavanje sporova u društvu samo ako je postupak za rešavanje tih sporova pošten, efikasan i ekspeditivan. To su ona poznata načela ekonomičnost i celishodnost, ujedno i efikasnost.
Efikasnost i ekspeditivnost, javno poverenje koje je osnov za građenje sudske nezavisnosti, logički mu prethodi i postiže se poštovanje brojnih načela, kao što su na primer načelo da se sudske presude javno objavljuju, kao i načelo davanja obrazloženja u sudskim odlukama. Važno je napomenuti da javnost poverenja u sudove se dobro odražava u sloganu ''da pravda ne mora samo da bude vršena, već to vršenje pravde mora da bude i vidljivo''. Kako pomalo duhovito kaže pesnik - naglašavajući potrebu javne kontrole pravosuđa, pravo je previše ozbiljna stvar da bi bilo prepušteno isključivo sudijama. Porast uloge pravosuđa je delimično rezultat društvenih vrednosti i društvenih kretanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim setom zakona se pokušava urediti stanje u našem pravosuđu, to je dobra namera i ideja, ali je ovaj set zakona vrlo problematičan i ukoliko bude ovaj set zakona usvojen imaćemo za godinu dana izmene i dopune ili donošenje novih zakona. Zašto?
Zato što ako bude usvojena odredba, pogotovo prelazne i završne odredbe koje se odnose na zakon o sudovima, sudijama i tužiocima, a koji se predviđaju i normiraju u odredbama člana 99, člana 100. i 101, biće izvršena jedna nelegalna i nepoštena selekcija, moram reći nepoštena, ne mislim da će neko ovde da se bavi nekim nepoštenim radnjama, ali neće biti regularna, neće biti pravična. Zašto?
Vi znate da mi imamo dve i po hiljade sudija. Da li je cilj ove vlade da smanji broj sudija? Imam utisak da se u tom pravcu i predlažu ovi zakoni. Šta ćemo ako 500 ili čak 1.000 sudija ili tužilaca treba da ostanu bez posla? To je vrlo opasna stvar. Rekao sam da sudije i tužioce nisu šibicari i sa njima da se manipuliše. Evo izlaza iz krize. Da pravosuđe bira i samo predlaže kandidate, čija je osnovna stvar. Da profesor sa pravnog fakulteta dođe iz Niša ili Novog Sada, ili Uniona, privatnog fakulteta, i kaže - on je ugledan profesor, ajmo njega da stavimo u Visoki savet za pravosuđe, i on će biti taj koji će moći da izabere i da da predlog za najboljeg kandidata. Nije to dobro.
Moje je mišljenje da će se učiniti velika nepravda, možda ne toliko namerna, ali ovo sluti lustraciji i SRS je protiv ovakve lustracije. Mi nećemo da podržavamo ovakve zakone, iz razloga što su ti zakoni došli pred Skupštinu po hitnom postupku, drugo što stručna javnost u dovoljnoj meri nije u ovome učestvovala i plašim se da će časni i pošteni ljudi koji rade u pravosuđu zaista doživeti da se nađu bez posla i na ulici. Poštujem odluke onih sudija koji su na stotine njih učestvovali u donošenju odluka, koji su doneli pravilne odluke kada su oduzimali mandate onima kojima nisu pripadali i vraćali SRS. Takve sudije želi Srbija, želite i vi gospodo iz DS.
Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi amandman ima osnova da bude prihvaćen jer on na bolji način reguliše ovu normu u predloženom članu.
Kada je u pitanju pravosuđe, ne treba zaboraviti sledeće činjenice, pre svega ne treba se udaljiti, treba koristiti i imati u vidu i međunarodna pravna pravila iz uporednog prava, tj. međunarodnu regulativu koja reguliše nezavisnost položaja sudija.
Ako se govori dosta o izboru sudija, do sada je dosta toga rečeno i ovo treba da bude jedno od prioriteta onoga koji bira sudije, jer onaj ko bira sudije mora da stane iza odluke kada bude izabran kandidat za nosioca pravosudne funkcije.
Šta ako se ispostavi sasvim drugačije stanje u praksi? Prvo, ako nije stručan. Ako mu se odluke ukidaju ili ako mu se odluke preinačuju. Šta ćemo ako ima veliki broj nezakazanih predmeta? Šta ćemo ako ima veliki broj pritužbi na njegov rad? Šta ćemo ukoliko je taj kandidat ispoljio i druge negativne osobine koje ne treba da krase jednog nosioca pravosudne funkcije?
U zemljama sa razvijenim pravnim sistemom, naglašavam, sudska funkcija je privilegija. Ko želi da postane sudija mnogo mora da poradi na stručnom usavršavanju. Njega i njegovu porodicu dosta košta da bi se došlo do jednog dobrog i vrhunskog kvaliteta, da bi mogao da postane sudija i da deli pravdu.
Ponavljam, ovako predloženo rešenje, da će Visoki savet pravosuđa usrećiti pravosuđe u Srbiji, u to sumnjam i s tim nikako ne mogu da se pomirim. Ponavljam, prvi izbor sudija je vrlo problematičan. Ima ovde dosta kolega koji imaju prilike da godinama i godinama prate rad sudova.
Ono što je u razvijenim zemljama, sa određenim pravom i sa uređenom pravnom državom i boljom regulativom, jeste da se najveći broj nosilaca pravosudnih funkcija i sudija bira iz redova advokata.
Moram da vam kažem, advokat koji ima 10, 15, 20 godina iskustva u advokaturi, u Engleskoj ne možete nikoga drugog videti da konkuriše i da bude izabran, prioritet i uglavnom 95% su u stvari advokati.
Zašto je to tako? Nijedan stručni saradnik, nijedan sudski pomoćnik, ni onaj koji možda ima 10 godina radnog iskustva u pravosuđu, odnosno na poslovima pravne struke, nema iskustvo advokata. Advokat je samostalan u svom radu. Advokaturi se danas u svetu poklanja izuzetna pažnja.
Advokati stupajući u advokaturu moraju da poseduju sposobnosti i veštinu. Moraju pre svega da polože pravosudni ispit. Drugo, advokat počinje od običnih pravnih predmeta, bilo da je to vanparnični postupak, parnični postupak, pa krivični, pa upravni postupak.
Advokat koji u svojoj advokatskoj profesiji ima pet-šest hiljada predmeta, sa pet-šest hiljada stranaka, različitih predmeta, u kojima je bio i parničar, u kojima je bio i krivičar, taj čovek je pečeni kandidat koji može da bude sudija bez ikakvih problema.
Ne može jedino ako je bio korumpiran, ako je došao u korupciju, zajedno sa nosiocima pravosudnih funkcija i onim pacovima o kojima je govorila narodni poslanik Vjerica Radeta. Cenim ovaj pokušaj predlagača da se izvrši ipak neka selekcija u pravosuđu.
Ali, ne može ovako. Vrlo je problematično ukinuti 104 suda. Vrlo je problematično da Visoki savet sudstva, njih 15 mudraca zasedaju i odlučuju o sudbini dve i po hiljade ljudi. Ne, prvo da oni prođu proceduru izbora kroz koju treba da prođu svi nosioci pravosudnih funkcija. Pre svega da sudije i tužioci biraju i oni odgovaraju. Oni znaju u svom kolektivu koga treba predložiti za predsednika suda.
Problem vam je što vam ažurnost sudova nije na dostojnom nivou, što efikasnost sudstva nije na visini. Nije zbog toga što nemamo dobre predsednike sudova. Predsednici sudova su menadžeri, predsednik suda mora da zna kada mu dolazi koji činovnik, kada mu dolazi koji sudija. Mora da zna gde mu se nalazi celog dana posada njegovog broda.
Drugo, predsednik suda mora po poslovniku da prati predmete. On mora da zna kada je koji predmet došao u sud. Znate li šta je problematično, dame i gospodo? Tu je gospodin Batić koji dobro zna. Jednom sudiji se ukida prvi put presuda. Vraća se u prvostepeni sud. Dobija nov broj. Zašto?
Ne. Da li je meni ukinuta presuda? Pod tim brojem ima da budem zadužen, a ne novim. Tako će da ispadne da će u sudu biti priliv predmeta. Gospodin Batić je bio ministar pravde, imao je uvida u velikom broju sudova.
Šta je potrebno? Potrebno je pre svega da predsednik suda mora da zna kada je kom sudiji došao predmet u rad. Da mu mesečno vrši analizu i pregled. Predsednik suda treba da traži od sudije izveštaj šta je sa predmetom, da li je predmet zakazan ili nije zakazan? Drugo, kada je prvo ročište održano? Kada je drugo?
Danas sam imao priliku da ostvarim uvid u dva predmeta, jedan 19 godina, drugi 20 godina, parnični postupak. Ovakvih ima u Srbiji i više. Dakle, ako bi se vršila analiza - efikasnost, celishodnost i ekonomičnost postiže se ukoliko imate dobrog predsednika suda.
Kada bude izbor predsednika sudova povedite računa koliko je u tom sudu bilo sudija, koliko predmeta, koliko ukinutih odluka, koliko preinačenih, koliko potvrđenih. To je selekcija. To je osnovno pravilo.
Ima jedan nasleđeni problem, jedna bolest srpskog pravosuđa. Mnogo se odaje turizmu. Znate li zašto? Država plaća brojna savetovanja. Od tih savetovanja nema ništa. Okružni sud i opštinski sud mogu da održe savetovanje. Ako hoće neka se upoznaju sudije na nivou okružnog suda sa novim propisima koji stižu i sa novom utvrđenom praksom.
Šta će sudije na Kopaoniku? Šta će na Zlatiboru? Sedam dana, i kada se okupi njih hiljadu i po do dve, vidite, gospođa ministar je tu, ona vodi računa na ekonomičan način gde se troše sredstva, ali će primetiti da je u prošlosti bila odrešena kasa i, nema veze, idemo na savetovanje. Ta savetovanja su česta.
Šta je još karakteristično? Karakteristično je da savetovanje retko koji predsednik suda propusti, a dobre sudije ne mogu da dođu na red da idu na neka savetovanja. To je dakle problem u pravosuđu.
Prema tome, dame i gospodo, došlo je vreme da se u pravosuđu napravi red, došlo je vreme da i Srbija bude država koja se može ponositi svojim stručnim kadrovima. Napominjem da Srbija ima pre svega Pravni fakultet u Beogradu kojim se može ponositi, u Evropi jedan od priznatih fakulteta pravnih, na kom fakultetu su brojni kadrovi u pravosuđu sticali određena znanja i titule magistra i doktora.
Mi moramo sve preduzeti da ovo naše pravosuđe unapredimo, da omogućimo sudijama koji sude da imaju određenu nezavisnost, da nema partijske zavisnosti, da nema materijalne zavisnosti, da nema uticaja na sudiju, da nema intervencije s bilo koje strane.
Prikazaću vam u zemljama i anglosaksonskog prava, i zemljama kontinentalnog prava, na nekim istraživanjima koja su izvršena, gde ćete videti koje su evidentirane sve intervencije, od koga su dolazile i kakav je bio rezultat tih intervencija. Mogu vam reći i da ovaj slučaj koji je iznela narodni poslanik Vjerica Radeta zaslužuje pažnju, a i zabrinjava. Ali, ovo nije jedini slučaj kao što je slučaj u Prokuplju.
Rekao sam da mi imamo nerešeno pitanje brojnih stvari i odnosa u pravosuđu, pogotovo rodbinske, kumovske i prijateljske veze, nepotizam u pravosuđu bi u svakom slučaju morao da bude iskorenjen.
U drugim zemljama nema ovoga kao što ima kod nas. Ovo što je rekla Vjerica, ovo je porodični sud, ali ovo nije usamljen slučaj. Ovo vas iz Ministarstva pravde i Vrhovni sud mora da zabrine, ali vi uporedo sa onim što se čini na Aerodromu, uporedo ali ne tih kvalifikacija, ali mora da se preduzme i u pravosuđu. Što znači da treba hitno izvršiti reviziju svih predmeta koji se nalaze u radu i videti ko sa tim predmetima kasni, ko je stručan, ko je nestručan.
Dakle, i dosadašnji zakon o sudovima i sudijama predviđao je mogućnost razrešenja zbog nestručnosti, međutim, taj institut malo je korišćen. Ali, ovi instituti za koje smo se mi iz Srpske radikalne stranke već nekoliko godina zalagali da se donese poseban zakon o disciplinskoj odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija, kao što je to u Saveznoj Republici Nemačkoj, u Francuskoj i u Engleskoj, imate posebno zakon o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca, i on bliže određuje, uređuje i onemogućava da se provlače određene stvari.
Ne bi se moglo dogoditi, mogu da dokažem, ali nemam priliku i ne želim, da je sudija rešavao žalbu svoga supružnika koju je podneo višem sudu. To ne treba da se dogodi.
Evo jedan skandalozan primer. Imate ovakvu situaciju, gospođo ministre, ima u jednom sudu sprega advokata i sudija. U jednom, govorim o jednom samo, a znamo kakvo je stanje.
Danas je podneta tužba u jednom sporu, danas je advokat koji je u dobrim odnosima sa sudijom dobio na neobjašnjiv način predmet u rad kod željenog sudije i dobija presudu po porudžbini. On danas predaje na šalteru tužbu, danas je dobija sudija u rad, odabrani sudija i dogovoreni sudija. Danas taj sudija obrazuje veće, danas taj sudija izvodi dokaze, između ostalog taj sudija danas saslušava i stranke, taj sudija danas donosi i presudu, taj sudija danas...
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću.)
... za jedan dan proglašava da je presuda pravomoćna.
Da nema korupcije, i da taj advokat i taj sudija nisu u sprezi, ne bi moglo da se desi da neki 19 ili 20 godina čekaju odluku, a jedan advokat i jedna stranka po porudžbini dobiju presudu za jedan dan. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslanika SRS, podneo sam amandman na član 101, gde sam predložio da se ova odredba briše, jer nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Naime, u ovom članu predlagač predlaže da sudijama iz člana 99. stav 1. i 2. ovog zakona, koji nisu izabrani u skladu sa ovim zakonom, dužnost prestaje 31. decembra 2009. godine. Sudije iz stava 1. ovog člana imaju pravo imaju pravo na naknadu plate u trajanju od šest meseci u visini plate koju su imali u trenutku prestanka dužnosti sudije. Pravo na naknadu plate iz stava 2. ovog člana prestaje pre proteka roka od šest meseci ako sudija kome je prestala dužnost zasnuje radni odnos ili stekne pravo na penziju, a može biti produženo za još šest meseci, ako je u tih šest meseci stekao pravo na penziju.
Dame i gospodo, Vlada Republike Srbije u obrazloženju kaže, amandman se ne prihvata budući da zakonska odredba uređuje položaj sudija koji ne budu izabrani u skladu sa novim zakonom, pa predstavlja neophodno prelazno rešenje za regulisanje statusa ovih lica. Po mišljenju stručne javnosti, po mišljenju poslanika SRS, ovo nije prihvatljivo. Ovo je samo stavljanje poslanika u zamku da se na ovaj način prevare da bi slučajno glasali za predlog ovog člana.
Neprihvatljivo je ovo rešenje, a želim to i da obrazložim. Ne postoji ustavno-pravni osnov za ponovni izbor svih sudija, reizbor sadašnjih sudija. Novi Ustav, kao i do sada važeći, propisuje načelo stalnosti sudske funkcije. Dakle, član 146. važećeg Ustava Republike Srbije normira stalnost sudske funkcije u stavu 1: sudska funkcija je stalna. To je nesporno.
Ustav ovo reguliše i nijedan drugi zakon ne može da derogira odredbe Ustava. Eventualno ukidanje postojećih sudova ili znatnog dela njihove nadležnosti, kao i promena naziva Vrhovnog suda Republike Srbije u Vrhovni kasacioni sud, ne predstavljaju osnov za prestanak sudske funkcije u članu 150. navedenog Ustava Republike Srbije.
Naime, u članu 150. stav 2, u slučaju ukidanja suda ili predloženog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može, bez svoje saglasnosti, biti trajno premešten ili upućen u drugi sud u skladu sa zakonom.
Ponovni izbor svih sudija, to je po našem mišljenju, reizbor sadašnjih sudija. Da se, pre svega, ne zameni teza u izbor novih sudija, ovo je čist reizbor sadašnjih sudija, koji najavljuju mnogi političari, a što se pretočilo i u Predlog zakona. Bez postojanja pravnog osnova za to, u direktnoj je suprotnosti sa ustavnim odredbama Ustava Republike Srbije, jer u članu 1. Ustava Republike Srbije normirano je načelo zabrane povratnog dejstva, tj. retroaktivnog važenja, kako to predviđa i član 197. Ustava Republike Srbije.
Naime, u članu 197. Ustava Republike Srbije normirano je: "Zabranjeno je povratno dejstvo zakona i drugih opštih akata". Dakle, opet je prepreka Ustav i Ustav ne može niko da gazi, i niko ne može da Ustav derogira i da ga stavi van pravne snage ovim odredbama.
Sprovođenje u delo predloženih izbora svih sudija predstavljalo bi grubo kršenje Ustava. Time bi Republika Srbija, umesto države zasnovane na vladavini prava, postala država zasnovana na vladavini političke samovolje pojedinih političkih stranaka, u konkretnom slučaju samovolja političke stranke na vlasti, tj. njene koalicije. Problemi u sudstvu, pa i oni koji se odnose na stručnost sudija, njihovu savesnost i poštenje, koji nesumnjivo postoje, proističu prvenstveno iz slabosti sudskog sistema, te njihovo rešavanje zahteva sveobuhvatne promene i reformu celog sistema, ali sasvim na drugim osnovama. U pogledu Visokog saveta sudstva, neophodno je da se članovi Visokog saveta sudstva biraju iz redova sudija, po predlogu samih sudija i da se obezbedi zastupljenost sudija i sudova svih vrsta i svih stepena.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovim predlogom sudstvo je zaobiđeno. Ovim predlogom izvršna vlast preuzima komandu. Ovim predlogom biće tako da će postojeći Visoki savet za pravosuđe sam sebe proglasiti da je on nadležan da bira sve sudije i na taj način neće biti u prilici članovi Visokog saveta sudstva da budu birani po kriterijumima koji proističu prema predlogu za sve sudije u Republici Srbiji.
Ne može taj Visoki savet sudstva samog sebe da bira, samog sebe da postavlja, da izbegne proceduru, jer ne čeka i ne dozvoljava izvršna vlast da se omogući sudijama svih stepena sudova, od opštinskog do vrhovnog, odnosno budućeg kasacionog, da sami predlože svoje kandidate u koje će imati poverenje i koji će biti nepristrasni, nezainteresovani, koji će se odupreti svakom pritisku, svim intervencijama i svim političkim pritiscima koji su u prošlosti, nažalost, bili zabeleženi.
Reći ću samo jedan primer. Kada sam bio prvo zamenik ministar pravde Srbije, a nakon toga savezni ministar, jedan predstavnik jedne političke partije 1999. godine došao je u Ministarstvo pravde Republike Srbije kada su se birale sudije i tužioci.
Čovek je došao i kaže - ja sam iz te i te partije, evo mi imamo predlog sudija. Kakav predlog, pitam? Kaže, evo predloga. Rekoh, dajte da vidim. Pogledam - memorandum političke stranke i spisak podobnih sudija. Reko sam, gospodine, popijte kafu i možete da idete. Ovde vi nećete da predlažete, niti će ijedna politička stranka, jer sa tim neću da se složim i nisam se složio na kolegijumu ministra i to sam odbacio.
Opet se plašim da ćemo doći u situaciju da biramo sudije i pravimo greške kako je to bilo u prošlosti.
Dalje, dame i gospodo narodni poslanici, pored toga što ne postoji ustavni osnov za izbor niti osnov za prestanak sudijske funkcije propisan zakonom, kao što nisu definisani ni pouzdani, pazite molim vas, opšteprihvaćeni, uporedni, znači iz drugih država, kriterijumi za izbor sudija.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra i ima svoje mišljenje - sudije će biti lično slobodne, a takvo će biti i vršenje njihovih dužnosti u nepristrasnom odlučivanju o slučajevima u saglasnosti sa procenom svih činjenica. I ono što je najbitnije, ovde ne govorim samo zbog javnosti, ovde govorim uvaženim poslanicima, jer su svi zainteresovani da dođemo do jednog reorganizovanog i dobro organizovanog pravosudnog sistema.
Dame i gospodo narodni poslanici, ujedno se obraćam svim sudijama u Republici Srbiji, pa makar to bilo i ovde. Verovatno ćete preneti jer vi idete u opštine. One sudije koje su učestvovale u donošenju odluka kada je u pitanju Zakon o lokalnim izborima, to su časne sudije - pa mi na njih nemamo nikakve primedbe. Zašto, kada su ljudi primenjivali odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, čl. 146, 147. i 149. Što bi mi to radili?
Vidi te, ima zalaganja da se SRS, eto, sukobila sa sudovima i sudijama. To nije tačno, o tome nema ni govora. Mi smo to pokazali time što osporavamo reizbor sudija, što osporavamo odredbe čl. 99, 100. i 101, koji u prelaznim odredbama upravo zadiru u veoma osetljivu materiju i u egzistenciju sudija u Republici Srbiji.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće podržati ovaj predlog u odnosu na Zakon o sudijama, a isto tako nećemo podržati ni ostale zakone koji uređuju i koji se predlažu za reformu ovakvu sudstva u Srbiji, jer ovo ne vodi dobroj reformi. Mora proteći malo više vremena, pripreme izvršiti i na taj način Srbija konačno da dobije pravo pravosuđe. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnet na naznačeni član smatram da poboljšava tekst Predloga zakona i SRS će se opredeliti u danu za glasanje da li će ga podržati ili neće.
U vezi zakona koji su na dnevnom redu, želeo bih da skrenem vašu pažnju, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ako mi dozvolite, na nezavisnost pravosuđa i rađanje sudske nezavisnosti.
Sudska profesija je svuda u svim državama, pa, naravno, i u Engleskoj, za koju se smatra da je kolevka sudske nezavisnosti, smatrana veoma uglednom, gotovo mističnog karaktera.
Bez obzira na sve teškoće, sudska funkcija se u mnogim zemljama zapadne Evrope, a naročito u Engleskoj, smatra velikom privilegijom, pa se ne treba čuditi što postoji veliki broj pravnika koji bi želeli da budu sudije.
U Engleskoj su sudije slične sveštenicima, ali to mi ne prihvatamo, bar sa onog stanovišta kada pogledamo suđenje u Haškom tribunalu, gde su sudije obučene u posebnu uniformu koja je bliže uniformi manastirskog reda.
S obzirom na specifičnost jezika kojim se služe, odeću koju nose, izolovanost engleskih sudija od spoljašnjeg sveta, sve je to u funkciji zaštite njihove nezavisnosti, koja se i dalje u Engleskoj žestoko brani. U istoriji engleskog pravosuđa ostalo je zabeleženo da je u devetom veku samo tokom jedne godine, ponavljam, saksonski kralj Alfred osudio 44 sudije zbog ubistava koja su izvršili svojim pogrešnim sudskim presudama.
Takođe, zabeleženo je, dame i gospodo, da je Henrik VI rekao da će prva stvar koju će uraditi biti da pobije sve pravnike i tako spasi svoju kraljevinu od njih. Međutim, to se nije ostvarilo, ali ovo govorim o raspoloženju diktatora i monarha.
Trajnost sudske funkcije, kao osnov za postojanje nezavisnosti sudija, na evropskom kontinentu je prvi put pomenuta posle Engleske, gde je to pitanje regulisano krajem XVII veka, u Francuskoj, u Ustavnoj povelji 1814. godine. Tome je u Francuskoj prethodio i ceo XVIII vek i francuska pravnička javnost zalagala se za engleske pravne institute.
Francuska je za vreme revolucije doživela krvoproliće, teror, sukobljavanja pod vlašću Napoleona. Napoleon se protivio usvajanju engleskih instituta u Francuskoj, ali to pitanje je postalo aktuelno odmah po njegovoj abdikaciji. U Francuskoj se u to doba vodila borba radi usvajanja engleskih pravnih stavova i instituta, kao najnaprednijeg i najdemokratskijeg pravnog, i uporednog, sistema u Evropi.
Englezi i Francuzi prošli su kroz građanski rat i krvoproliće. Oni su doživeli žestoke napade na pravosuđe i sukobe sa kraljem i parlamentom oko zakonodavne supremacije. Nezavisnost sudova, zajedno sa podelom vlasti i zakonodavnom supremacijom parlamenta, rodila se u Engleskoj, kao što sam rekao, u XVII veku. Smatrao sam da treba osvetliti tadašnje događaje, a i naša država i naše pravosuđe, u svakom slučaju, treba da bude unapređeno i na bolji način uređeno.
Kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, najbolji način da se utvrdi prava priroda datog političkog poretka jeste uvid u izvršavanje pravde i položaj sudova, što se svodi na pitanje njegove nezavisnosti i nepristrasnosti.
Teško onoj zemlji u kojoj pravosuđe nije na dostojnoj visini. Možete imati u jednoj zemlji i rđavu policiju i težak režim, ali ako imate sud na potrebnoj visini, vi onda imate i sigurnost za svoj život, za čast i za imovinu. Nemate sud, nemate ništa.
Dobro uređena država, sa vladavinom prava i pravde, podrazumeva mnogo više od pukog postojanja i zaklanjanja u demokratiju i demokratske principe, a pre svega, potrebni su slobodna javnost, jaka i prepoznatljiva opozicija, kao što je to SRS, potpuno slobodna štampa, radio i televizija, koji neće biti reklamna agencija vladajuće stranke i njenih pomagača, dakle, potrebni su budni i samosvesni građani, a njima je potrebno nezavisno sudstvo, policija koja neće nadzirati građane i vojska koja se neće mešati u politiku, kao što je to bio slučaj i kod nas.
Mnogo toga, dame i gospodo, u Srbiji danas nema. Ne treba dozvoliti da se naše celokupno pravosuđe stavlja na vrh lestvice osumnjičenih za korupciju, kako to neki žele da pripišu ukupnom pravosuđu u Srbiji. Tvrdim da to nije tačno. Ako ima korupcije u pravosuđu, onda ona može biti individualna, pojedinačna. Protiv korumpiranih pojedinaca u pravosuđu, sklonih mitu i korupciji, može se stati na put utvrđivanjem tih činjenica i udaljavanjem istih nosilaca pravosudnih funkcija iz pravosudnih institucija.
Pozicija pravosuđa u Srbiji u odnosu na izvršnu vlast i dalje je podanička, što se konkretno odražavalo na imenovanja i razrešavanja sudija i tužilaca u proteklom periodu.
To se u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona o sudovima, odnosno o izboru sudija, tužilaca i zamenika, može videti, jer je predloženi način izbora sudija, tužilaca i njihovih zamenika u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije.
Na kraju, želim da kažem da je pravo veština dobrog i pravednog. Međutim, što se tiče ovog seta zakona o pravosuđu može se reći da su ti zakoni pripremani i predloženi, da ne kažem, skoro po porudžbini. Ne kažem u klasičnom smislu da su po porudžbini, ali se da zaključiti – da je predlog ovih zakona izvršen i dostavljen Skupštini, a da nije bilo dovoljno vremena za javnu raspravu. Dakle, nije stručna javnost imala mogućnosti da na najbolji način i u najboljoj nameri da svoje mišljenje ponaosob za svaki zakon.
Predloženi set pravosudnih zakona nije morao sada da se razmatra po hitnom postupku, već je mogao da se razmatra u redovnom postupku, klasičnom hitnom postupku. Ovako nije data mogućnost ostalim subjektima u našoj državi da se izjasne, da daju mišljenje na pojedine odredbe kada su u pitanju prava i dužnosti nosilaca pravosudnih funkcija, a, sa druge strane, kada su u pitanju prava i dužnosti građana, da se pridržavaju normi, a norme treba da budu takve da im se može obezbediti pravo da ga na vreme ostvare.
Ovako predložena rešenja koja treba da urede i regulišu osnivanje sudova i tužilaštava i izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kako sudskih, tako i tužilačkih, nije u skladu, mogu da kažem, sa Ustavom Republike Srbije. Zašto?
Prelazne i završne odredbe, koje se normiraju u čl. 99, 100. i 101, daju za pravo Visokom savetu sudstva da ta institucija, koja se predlaže u ovom zakonu, po svojoj volji, po preporuci i po porudžbini izvrši selekciju pravosuđa, kako sudija, tako tužilaca i njihovih zamenika. Ovo nije dobro zbog toga što su i sudije i tužiocu nezadovoljni.
Smatram da stručna javnost, pogotovu iz pravosudnih institucija, mora biti uvažena – mišljenje sudija i tužilaca. Jer, sudije i tužioci nisu ''šibicari'' da budu zaobiđeni – ne, oni moraju biti konsultovani. To su ljudi koji imaju stručno iskustvo, to su ljudi koji će znati da prepoznaju i da preporuče koja je pravna norma moguća i delotvorna u praksi.
Mene zabrinjava, plašim se da će časni, pošteni, stručni i kvalitetni kadrovi iz pravosuđa biti razrešeni ukoliko, prvo, nosioci pravosudnih funkcija ne budu birali članove Visokog saveta pravosuđa. Ponavljam još jednom, profesor pravnog fakulteta nema nikakvo iskustvo u odnosu na sudije. Nema ni pet posto iskustva u odnosu na sudiju i tužioca koji u toj profesiji rade 15, 20 ili 30 godina.
Prema tome, Visoki savet sudstva ne može sam sebe da predlaže i ne može jedino on da bude pošteđen selekcije, da kažem, lustracije, a da svi ostali, sudije, tužioci, zamenici i časni ljudi u toj profesiji budu jednog dana i razrešeni. Poznato je da Srbija ima oko 2.500 sudija. Napominjem, nažalost, Engleska ima 1.630 sudija, ali ima i 500 baristera.
Kada se predlažu sudije, skrećem pažnju gospođi ministru – primetio sam da ste zapostavili sudije za prekršaje. Ono što je karakteristično, a istinito, jeste da sudovi, odnosno organi za prekršaje, kako se sada zovu, rade u vrlo lošim uslovima. Negde sude u barakama, to je slučaj u Beogradu, a ima slučajeva i u Pančevu.
Osoblje koje radi u tom organu, a koji će biti verovatno na kraju i skoncentrisan kao organ za područje više opštinskih organa, tj. sudije za prekršaje – moraju biti i oni vrednovani, i sa ličnim dohocima, i sa radnim prostorom, i sa platama, i sa penzijama i svim onim što po pravu pripada i ostalim sudijama.
Dakle, kada je u pitanju radno iskustvo za izbor sudija želeo bih, dame i gospodi, da skrenem vašu pažnju da se u Engleskoj sudija postaje u 52. godini, a mi hoćemo da sudija bude sa tri godine radnog iskustva – ne bez iskustva i stručnosti. A šta se događa u Engleskoj?
Je l' proteklo vreme? Zahvaljujem, nastaviću kasnije.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Boris Aleksić, on je i obrazložio, a ja bih samo još da to pitanje postavim na jednoj drugoj, praktičnoj osnovi.
Čime su to sada zaslužile ove sudije, što se predviđa u članu 52, da imaju skoro duplo veću platu nego što imaju sudije okružnog suda i drugih sudova? Čime? Ničim.
Ovo je politizacija našeg pravosudnog sistema. Zašto nemamo u vidu da sudije u okružnom sudu sude i za ubistva, i najteža krivična dela drugog kriminaliteta, ona iz oblasti privrednog kriminaliteta i druga krivična dela gde je zaprećena najveća moguća kazna? Čemu treba sada da posluži ova odredba?
Mi treba sada da se dodvorimo Haškom tribunalu, da se dodvorimo našim neprijateljima, da imamo takvu situaciju u našoj zemlji da je ona katastrofalna, pa je potrebno sada izdvojiti određeni broj sudija koji će samo da sude ta krivična dela. I recimo da je sada katastrofa i povećanje krivičnih dela organizovanog kriminala.
Nije u tome, dame i gospodo, problem. Problem je u tome što se ne radi, što se ne sudi za određena krivična dela koja zaslužuju da budu procesuirana, a da to ne bude pod pritiskom i intervencijom Vlade i izvršne vlasti.
Dakle, nema nikakvog obrazloženja niti opravdanja. Treba dati mogućnosti i predvideti mogućnost u ovoj odredbi člana 42. da se sudijama iz ove oblasti mogu povećavati plate kako je to predloženo.
Kada su u pitanju predsednici sudova i njihovi zamenici, znate li u čemu su oni zaslužni za pravosuđe? Oni su opterećeni savetovanjima na Zlatiboru, u Vrnjačkoj banji, na Paliću, u banji Koviljači, Sokobanji i drugim mestima i putovanjima u zemlji i inostranstvu. Po tome su oni opterećeni, jadni, i ja ih žalim.
Ništa nije predsednik suda više opterećen nego sudija koji je zadužen sa 200-300 predmeta u toku godine koje treba da reši.
(Predsednik: Vreme.)
A imali smo praksu, u godišnjim izveštajima predsednika sudova ističe se i jedan impozantan broj rešenih predmeta koje rešava predsednik suda, a to su obično bile neke sporedne zamolnice i ne zaslužuju pažnju da budu tretirani tako kako jesu.
Nastaviću kasnije. Hvala vam.
Gospođo potpredsedniče Narodne skupštine, javljam se po Poslovniku, član 104, u vezi sa čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Tražim obaveštenje da li će, koliko sutra, budžetska inspekcija da izađe iz svojih prostorija. Ili čak i danas. Zašto je to, što reče gospodin Krasić, potrebno danas? To je potrebno danas jer je javnost uznemirena.
Dame i gospodo narodni poslanici iz vladajuće koalicije, i među vama ima ljudi koji su ogorčeni na ovakvo ponašanje i ovakve postupke. Poslanici SRS neće da prikrivaju niti da saučestvuju u bilo čemu, jer bismo na taj način mogli da pomažemo da bi se produžio kriminal u toj našoj firmi, odnosno na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. Zbog toga je nužno da se utvrdi za 2006, 2007. i 2008. godinu kolika su bila primanja direktora Aerodroma, a kolika primanja direktora Kontrole letenja.
Poštovani građani Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, ovi rukovodeći ljudi, koje je imenovao gospodin Dragan Todorović, da su putovali na Mars, ne bi imali tolike putne troškove. Na Mars da su putovali, verujte, manje bi koštalo ovu državu. Ne može jedan direktor Jata da ima platu 200 penzija penzionera koji imaju penziju između 10 i 12 hiljada dinara. Pa, ljudi, u kojoj to državi ima?
Danas treba pripadnici policije da uđu u tu firmu, zajedno sa budžetskom inspekcijom. Obaveštavamo nadležnog javnog tužioca - čim dopre glas do javnog tužioca da postoje osnovi sumnje za postojanje krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, dužan je odmah da preduzme mere po Zakoniku o krivičnom postupku.
Prema tome, da se tamo ne bi prikrivala dokumentacija i dokazi, spaljivali, prenosili u drugo mesto, ili bili pokradeni a sutradan se prijavi kao - nestalo je. Kao što su nama nestale ostavke narodnih poslanika. To treba sprečiti odmah. Odlaganja nema.
Hvala, gospođo predsedavajuća. Shodno čl. 104, a u vezi sa čl. 225. i 226, tražim obaveštenje.
Posle svega što se čulo juče i danas za ovom govornicom u ovom visokom domu, o čemu su obavešteni svi naši građani, tražim obaveštenje – da li će ministar nadležan za Aerodrom Beograd doći pred narodne poslanike i podneti izveštaj da li je njegovo ministarstvo preduzelo bilo kakve mere po važećim zakonskim propisima ili nije?
Moj je predlog da zatražimo obaveštenje od nadležnog resornog ministra – hoće li da dođe u Narodnu skupštinu i podnese izveštaj danas, ali bez odlaganja? Nađite ga, makar poternicu za njim raspisali, jer je ovo pitanje izuzetno značajno.
Verujem da ni vi, gospodo iz vladajuće koalicije, niste saglasni da jedan direktor Aerodroma u Beogradu ima 15 ili 20 plata narodnih poslanika ili 400 penzija naših penzionera.
Dame i gospodo, poštovana gospođo potpredsedniče, tražim obaveštenje od predsednika Republike i predsednika Vlade – da li će Srbija svojom protivtužbom protiv Republike Hrvatske obuhvatiti i genocid iz Drugog svetog rata, u kome je stradalo oko 700.000 Srba, i da li će obuhvatiti protivtužbom i zločine počinjene na području Medačkog Džepa, Gospića, Pakračke Poljane, u logoru "Lora" u Splitu?
Molim vas da nam se taj odgovor da, s obzirom na značaj koji ova protivtužba treba da ima, a ona će biti izuzetno pojačana sa ovim dokazima i bitnim činjenicama za vođenje ovog postupka pred Međunarodnim sudom. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, u odnosu na amandman koji je predložila koleginica i ovlašćeni predstavnik, ispred svoje poslaničke grupe, SRS smatra da se mora strogo voditi računa o tome da se omogući građanima da pod normalnim i povoljnim uslovima ostvaruju svoja prava pred nadležnim sudovima.
Iz prakse, a dobrim delom iz svojih saznanja, moram reći da su sudske takse ogromne i da ih treba smanjivati, da sudske takse treba da posluže pravosuđu da se poboljša materijalni položaj pravosuđa.
Ranijih godina sam se zalagao za to da sudske takse idu u sudski budžet i da sudskim taksama raspolaže pravosuđe. Međutim, ono što je problematično u ovom predlogu zakona jeste da se krši Ustav, krše se odredbe Zakonika o krivičnom postupku, pogotovo ako se ima u vidu odredba člana 80, kao član 78.
Vidite, u Predlogu zakona, član 78 – ovlašćenje pravosudne straže. Ova ovlašćenja nema ni policija. Zašto nema? Sada ću vam objasniti.
Pravosudni stražar je ovlašćen da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu pravosudnog organa. Po ovoj odredbi, niko ne sme ući u sud dok ne bude legitimisan i pretresen. Niko. Definicija norme tako glasi – po potrebi, pretrese lice i stvari, zabrani. Opet je u suprotnosti sa članom 32. Ustava Republike Srbije, a u suprotnosti je i sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. "Pravosudni stražar je ovlašćen da upotrebi fizičku silu i gumenu palicu, a vatreno oružje – samo ako drugačije ne može da zaštiti ljudski život ili odbije napad na zgradu pravosudnog organa".
Ovde je izostala jedna odredba, jedno ovlašćenje – da zaštiti sebe od napadača. Kako je ugrožen sudija, tako je ugrožen i stražar. Dakle, da odbije istovremeni protivpravni, neskriveni napad od sebe ili drugog.
Kada dajete ovolika ovlašćenja sudijama, tužiocima, zamenicima, njihovim porodicama, onda morate da zaštitite i samog stražara. Tu je nedostatak ove odredbe.
Međutim, ono što je vrlo problematično, to je da su odredbe ovog člana u suprotnosti s odredbama člana 79. Zakonika o krivičnom postupku. To je taj zakonik o krivičnom postupku koji smo pisali 2000. godine. To je odredba koja reguliše i daje ovlašćenja pripadnicima službe organa unutrašnjih poslova.
Član 79, moram napraviti poređenje i tumačiti normu, kako glasi u Zakoniku o krivičnom postupku, a posebno kako glasi u Predlogu zakona. Vidite, u Zakoniku o krivičnom postupku je preciznije određeno, normirano i dato ovlašćenje. Organi unutrašnjih poslova, između, ostalog, imaju pravo pretresanja stana i lica.
Da vidimo kako će stražar da pretresa ženu. Hajde da vidimo.
Molim vas, ulazi žena za koju se sumnja da je samoubica, da je opasana bojnim sredstvima, bombama i oružjem, stražar joj kaže – skidaj se. Aman, čoveče, što da se skidam, mani se, to nije predviđeno u zakonu.
Međutim, kad smo pisali Zakonik o krivičnom postupku, evo kako smo uredili ovu normu. Pretresanju stana i lica prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci. Žensko lice može biti pretresano samo od strane ženskog lica, a za svedoke će se uzimati samo ženska lica. Ima li ovde logike? Ima. Ima li ovde zaštite dostojanstva? Ima.
Dalje, svedoci će se, pre početka pretresanja, upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore, ako smatraju da sadržina zapisnika nije tačna. Šta sledi dalje? Pretresanje stana ili lica, dakle, sad govorimo o pretresanju lica u sudu, treba sprovesti obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava koja proističu iz Ustava. O svakom pretresanju stana i lica sastaviće se zapisnik.
Hoće li sudska straža da obezbedi dva svedoka muškog pola, dva svedoka ženskog pola, hoće li sudska straža da sačini zapisnik i da li će taj zapisnik sva ta lica da potpišu?
Ovo govorim iz sledećih razloga. Ova norma je neodređena, preširoko formulisana, dispozicija norme je, apsolutno, neprihvatljiva. Zašto? Često će doći do zloupotrebe ovlašćenja koja bi se davala sudskoj straži. Ovo iz razloga što samo prva rečenica ovog stava, koji daje ovlašćenje za pretres lica, govori o tome da on može da pretrese svako lice, i kad treba i kad ne treba. Tu je problem.
Smatram da su ove norme i ova ovlašćenja neprihvatljivi. Smatram da obezbeđenje sudova treba da bude uređeno posebnim zakonom. Ali, da bismo imali adekvatno obezbeđenje u sudovima, moramo imati školovane ljude koji će obavljati funkciju straže.
Gospođa ministar je napomenula prethodno da razmišlja da se predloži da ova sudska straža treba da bude u funkciji sudske policije. U zemljama Zapadne Evrope, Engleskoj i Americi, postoji sudska policija, ali, da ne bi bilo mešanja i nelogičnosti, sudska policija jeste policija koja obavlja određene poslove u istrazi, a lice u sudskoj policiji mora biti stručno, s položenim pravosudnim ispitom i deset godina radnog iskustva.
Dakle, ovo je sudska policija koja vodi istragu, a ovo treba da bude sudsko obezbeđenje, a da bi neko mogao da bude postavljen na dužnost sudskog obezbeđenja, mora da prođe školu, mora da završi školu, i to da zna da koristi vatreno oružje, da zna da upotrebi gumenu palicu ili fizičku snagu. Drugo, ako upotrebi fizičku snagu ili gumenu palicu, dužan je da napiše izveštaj o upotrebi, a predsednik suda, ili veće sudsko će da oceni da li su fizička snaga, gumena palica ili vatreno oružje upotrebljeni opravdano ili neopravdano.
Dakle, u praksi će se ovde javiti brojne zloupotrebe i ja sam za to da ova odredba ne može biti u suprotnosti s odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Objasnio sam da moramo imati obezbeđenje. Ali, šta je problem ovde? Srbija prolazi kroz demokratiju u kriznom vremenu. Znam, molim vas, unazad više decenija, nismo imali problema u pravosuđu ove vrste. Kako nasta krizno vreme, mi u pravosuđu imamo ogromne probleme s aspekta fizičkog integriteta zaposlenih u pravosuđu; to vam je od ''oktobarske revolucije''.
Vi se pitate zašto imate od tada, pa do danas, brojne slučajeve gde su upotrebom vatrenog oružja ugroženi nosioci pravosudnih funkcija. Zašto? Imali ste slučaj u Pančevu, kada je jedan građanin u sudnicu doneo ''kašikaru'', bacio bombu, jer mu je dozlogrdilo dugogodišnje iskustvo i više nije mogao da trpi. Upotrebio je ''kašikaru'', ranjeno je sedam-osam ljudi, između ostalog, i sudija Ksenija, koja je doživela teške telesne povrede i jedva se izborila za svoj život, a bilo je još troje građana koji su teško povređeni – slučaj u Odžaku.
Postavlja se pitanje, šta tu nedostaje kod organizacije u pravosuđu? Nedostaje sinhronizacija između Ministarstva, kao jednog od organa za pravosuđe i Vladinog resora, i nadležnih nižih sudova.
Dakle, zagazili smo u krizno vreme, a Srbija jeste u kriznom vremenu, po bilo kom osnovu, mi smo u kriznom vremenu. Evo, od 1945. godine, sve do pre sedam-osam godina, ovakvo stanje nismo imali u pravosuđu. Napominjem, ako hoćete obezbeđenje sudova, gospodo, onda morate da imate školu, da prođu kadrovi kroz tu školu, ako treba, da se regrutuju iz pripadnika organa unutrašnjih poslova koji su prošli određene kurseve i određene škole; srednja škola unutrašnjih poslova dala bi mogućnost da se obezbeđenje sudova izvrši na adekvatan način.
Vratiću se na sudske takse. Gospođo ministre, od vas tražim obaveštenje. Gospodin Todorović je postavio pitanje – 500 i nešto miliona je otišlo na reprezentaciju, 420 traktora srednje kategorije; za to su mogli da se kupe pokloni siromašnim poljoprivrednim proizvođačima, da oru ovu dobru srpsku zemlju i da proizvode i za sebe, i za državu, i za izvoz.
Dragan Todorović je prošle godine postavio pitanje, kako direktor jedne obične, Privredne banke u Pančevu, gospođa Munić, može da prima platu od 550 hiljada dinara? U kakvoj državi mi živimo? Predsednik Vlade, ili predsednik Republike, nema više od 150 hiljada. Da li je to slučajno neko iz G17? Gospodo, da se razumemo, ne može jare i pare.
Ponavljam, nismo dobili precizan odgovor na pitanje koliku je platu imao direktor Jata, direktor Aerodroma pretprošle i prošle godine. Daleko veću.
Gospođo ministre, vi ste sirotinja u odnosu na ove bogataše i mafijaše, nemojte se vređati, što je rekla gospođa Radeta. Ne želim da vas uvredim, ali moram da postavim pitanje: Otkud ovoj državi ovakva vlast, koja hohštaplerima dozvoljava da se pljačka na svakom koraku? Nemojte to više dozvoljavati. Vi ste predstavnik Vlade. Utičite tamo da se neke stvari regulišu na bolji način.
(Predsedavajuća: 15,30 minuta. Narodni poslaniče, vreme za vašu poslaničku grupu je iskorišćeno.)
Što se tiče sudskih taksi, one su veoma visoke. Smatram da sudske takse treba da idu u budžet za poboljšanje položaja zaposlenih, koji imaju od 12 do 15 hiljada dinara, kao što čistačice u Pančevu imaju 12 hiljada. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela narodni poslanik Judita Popović je više nego korektan, objektivan i poboljšava tekst zakona, a onemogućava, pre svega, zloupotrebu prava i prekoračenje ustavnih načela.       
Naime, u članu 16, trajanje udaljenja, sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, okončanja postupka za razrešenje ili okončanja krivičnog postupka. Stav 2 – opasna stvar, u suprotnosti s Ustavom, jer derogira Zakonik o krivičnom postupku, jer ne uključuje ni tužioca, ni istražnog sudiju.
Gospođo ministar, ko je pisao, podvalio vam je grdno. Da li može Visoki savet da preuzme pravosudnu funkciju? Ne može. U Ustavu Republike Srbije, u članu 154. je propisana nadležnost Visokog saveta sudstva. ''Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom ili zakonom, predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, učestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom.''
Ovo nije ustavna kategorija. Kolega, uvaženi stručnjak i dobar pravnik, iza njega je i Boško i Konstantinović, advokati. U Engleskoj se sudije regrutuju isključivo iz advokature, zato što poseduju izuzetno obrazovanje i njega stiču.
Gospodo, može li Visoki savet za pravosuđe da ukine pritvor? Može li da se protivi veće određenog nadležnog suda Visokom savetu sudstva? Mi se protivimo da javni tužilac izrazi neslaganje. Ovo nije ustavna kategorija. Ovo je vrlo opasna stvar.
Čoveku koji je počinio krivično delo, ili se osnovano sumnja, određen je pritvor. Ako mu je određen pritvor, znači da Visoki savet za sudstvo smatra da taj može da nastavi da sudi. To je kompromitacija pravosuđa. To je ruganje Parlamentu. To je ruganje zakonodavcu. Ne može ovako. Ovo ne sme da se dozvoli.
Gospođo ministre, vi ste izuzetno korektan čovek i ministar. Logično razmišljate. Objektivni ste u mnogim stvarima, tu objektivnost ste pokazali direktno ovde, u Parlamentu. Redak je ministar koji ovde sluša poslanike po ceo dan, u okolnostima i u stanju u kojem se vi nalazite, koje ja poštujem, uvažavam i cenim.
Molim vas da sprečite kršenje Ustava, sprečite kršenje Zakonika o krivičnom postupku.
Ne dozvolite da Visoki savet za sudstvo preuzima ulogu određenog suda. Ako bi se oglasio jedan kompromitovani, a ničim dokazano da je oslobođen, da mu nije dokazana krivica, on ne može suditi, jer nijedna odluka, nijedno njegovo rešenje ni presuda neće biti prihvaćeni ukoliko se kasnije utvrdi da je počinio krivično delo.
Njegove odluke ne mogu da budu pravno valjane. Ne može da nastavi sudijsku funkciju. Ne može da to čini Visoki savet sudstva. To može da bude u nadležnosti samo nadležnog suda. Ako ćemo da poštujemo Ustav i zakon, gospođo ministre, dobro je što je to primetila koleginica Judita, ovo treba brisati, jer, inače, na mala vrata uvodimo da pravosudnu funkciju obavlja Visoki savet sudstva. Predlažem vam, bićete apsolutno podržani od poslanika, da prihvatite amandman jer je on na mestu. On sprečava kršenje Ustava i kršenje Zakonika o krivičnom postupku. Hvala vam.
Dame i gospodo, gospođo predsedniče Narodne skupštine, tražim od vas da preko nadležnog Vrhovnog suda, okružnog suda i opštinskog suda zatražite obaveštenje o ovom slučaju o kome je govorila gospođa Vjerica Radeta, poslanik SRS-a.
Tražim jedno obaveštenje – na osnovu kog zakonskog propisa je zasnovana mesna i stvarna nadležnost suda u Beogradu u odnosu na Miladina Kovačevića, čiji je pritvor protivzakonit i protivustavan?
U članu 30. Zakonika o krivičnom postupku, koji govori o mesnoj nadležnosti, stoji da je, ako nije poznato mesto izvršenja krivičnog dela, ili ako je to mesto van teritorije Srbije, nadležan sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište. Miladin Kovačević nema prebivalište na teritoriji grada Beograda. Dakle, sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište i boravište, ako je započeo postupak, ostaje nadležan.
Dalje, u konkretnom slučaju, Demokratska stranka Amerike komanduje Demokratskoj stranci u Srbiji i naređuje da se uhapsi Miladin Kovačević.
(Negodovanje u sali.)
Da, drage, poštovane kolege. Ja vas molim, pročitajte ove odredbe.
Da, da, demokrate, oni naređuju ovima. Ovi kažu – može, problema nema, samo vi naredite, nikakvih problema nema.
Ja se ovde obraćam Skupštini i predsedniku Skupštine i molim da dobijem obaveštenje – na osnovu kog zakonskog propisa je, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, zasnovana mesna i stvarna nadležnost u slučaju Miladina Kovačevića?
Ovo nije slučajno. Evo, da vam objasnim. Kada je supruga bivšeg predsednika SAD-a intervenisala, a ona pripada Demokratskoj stranci, a mi znamo da je sada u Srbiji na vlasti koalicija Demokratske stranke – ne možete zaključiti drugačije, ni slučajno. Ja se ne bih složio da se uhapsi ni strani državljanin na našoj teritoriji i isporuči takvom sudu.
(Predsednik: Vreme, gospodine Jojiću)
Završavam. Samo molim da dobijemo obaveštenje – kako je nadležni opštinski sud, Okružni u Beogradu, zasnovao stvarnu i mesnu nadležnost?
Ako mi dozvolite, dve reči.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju predloženi amandman postavljam pitanje gospođi Kolundžiji da li je možda upoznata sa odredbama člana 292. Zakonika o krivičnom postupku?
U članu 291, 22. glava, stoji – glavni pretres je javan. Glavnom pretresu mogu da prisustvuju punoletna lica. Lica koja prisustvuju glavnom pretresu ne mogu unositi oružje ili opasno oruđe, osim čuvara okrivljenog koji može biti naoružan.
Član 292: "Od otvaranja zasedanja pa do završetka glavnog pretresa veće može u svako doba po službenoj dužnosti ili po predlogu stranaka, ali uvek po njihovom saslušanju, isključiti javnost za ceo glavni pretres ili jedan njegov deo, ako je to potrebno radi čuvanja tajne, čuvanja javnog reda, zaštite morala, zaštite interesa maloletnika ili zaštite ličnog ili porodičnog života okrivljenog ili oštećenog." Član 293, stav 1: "Isključenje javnosti se ne odnosi na stranke oštećenog, njihove zastupnike i branioce." Dakle, radi se o tome da bi prihvatanje amandmana, kao što je najavila gospođa Kolundžija, bilo u direktnoj suprotnosti i u koliziji sa odredbama članova 291, 293, 292, 294.
Dakle, molim vas, imajte u vidu i odredbe Zakonika o krivičnom postupku. Ako bi se bukvalno shvatilo da treba proglasiti da je suđenje javno... Drago mi je, tu je gospođa ministar, pravnik, tu je bivši ministar gospodin Batić, koji mogu da tumače i ove odredbe. Ne bih ulazio u to, niti bih se hvalio, ali ja ovo tumačim kao dugogodišnji pravnik i advokat, odnosno bivši ministar pravde, jer smo 2000. godine radili na odredbama ovog Zakonika o krivičnom postupku koji je sada na snazi, a priprema se njegova primena, kako je ministar najavila. Hvala vam.
Gospođo predsedavajuća, dozvolite mi da dokažem da se ne radi o povredi nekog poslovnika ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ne možete da dobijete reč na osnovu člana 100. stav 1. ako se ne radi o povredi.)
Na osnovu članova 225. i 226, da postavim pitanje...
Članovi 225. i 226. Gospođo predsedavajuća, trebalo bi prevazići ovu situaciju i nastaviti rad u normalnim uslovima. Ne treba dozvoliti da sa bilo koje strane dođe do bilo kakvih odlaganja ili stvaranja konflikata, jer ovo ne vodi ničemu. Pre svega, od vas će mnogo zavisiti kako će da teče sednica.
Kada ste mi malopre oduzeli reč i isključili mikrofon, kad ste rekli da sam rekao da nema povrede Poslovnika, neko od kolega je dobacio: "O povredi Poslovnika". Vi mi niste dozvolili da završim rečenicu. Dakle, radi se o čistom nesporazumu. Tražio sam obaveštenje, u smislu članova 225. i 226, da li je gospođa Kolundžija upoznata sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku koje su regulisane u glavi 22, u odredbama čl. 291, 292, 293. i 294, i to samo iz razloga što smatram da se može doprineti da ne bude greške u usvajanju amandmana koji će, u svakom slučaju, dovesti do problema u primeni zakona, u praksi.
Tu ima uvaženih pravnika, ima advokata. Gospodin Novaković, potpredsednik Skupštine, dugogodišnji je advokat i može da vam objasni da li će biti problema u primeni ovog zakona ako bi se usvojio amandman na član 7, o kome je bilo reči.
Dakle, u tom pravcu sam želeo da govorim, jer se može desiti da pogrešno donesemo normu koja u praksi može da predstavlja kočnicu i da stvara sudijama probleme prilikom vođenja glavnih pretresa. To je bila moja namera. Nisam imao nameru bilo šta drugo, niti da komplikujem ili da stvaram određenu atmosferu koja ne vodi radu parlamenta.
Prema tome, mi nastojimo da popravimo svaki tekst predloga zakona, gde god možemo, da ukažemo na to da se ovaj zakon, kao i ostali zakoni, može u praksi primenjivati, a da ne bude u suprotnosti sa osnovnim zakonima, pre svega Ustavom i Zakonikom o krivičnom postupku. Nisam imao drugu nameru.
Konstatujem da će se sednica nastaviti normalnim tokom. Postavljam pitanje o članovima 104, 225. i 226. Prvo, gospodine potpredsedniče, vi to sasvim sigurno razumete jer ste stručnjak, vrhunski pravnik, dugogodišnji, iskusan; možete da razumete, jer ćete se i vi naći u situaciji da primenjujete ove odredbe i da se pozivate u vašoj budućoj praksi, ukoliko nastavite da se bavite svojom profesijom.
Gospođo ministre, tražim obaveštenje o tome ko je ovlastio poslanika da u ime Vlade prihvati amandmane unapred. Koliko znam, to pravo pripada isključivo vama, ispred Vlade Republike Srbije. Šef poslaničkog kluba ZES nema pravo da mimo vas i mimo Vlade prihvata amandmane i daje takve izjave koje mogu da štete vašem predlogu zakona.
Naime, to je bio skandal. Ako bi se taj amandman prihvatio, šta se novo ovde dodaje i popravlja ovim predlogom amandmana u tekstu zakona? Apsolutno ništa, već se narušava njegova sistematika i njegova definicija kao norme.
Vi imate u svom predloženom članu 7: "Raspravljanje pred sudom je javno". Predlagač amandmana kaže: "Raspravljanje pred sudom je javno". To je prvi stav. Vi nastavljate u svom predlogu: "i može se ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom". Podnosilac amandmana ponavlja reči koje su bespotrebne u normi, kaže: "Javnost se može ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom." On prepisuje vašu odredbu, vašu normu. Ko će to da prihvati? A da stvar bude još grđa, ako bi Nada Kolundžija prihvatila ovaj amandman, onda biste imali sledeću rečenicu: "Javnost se može ograničiti samo zakonom". Ko je taj ko može da razume ovu normu - samo samo?
Gospodin Aligrudić vam je rekao i objasnio šta je to javnost i bio je u pravu. Mislim da je ovu normu... mada ona može da pokrije određene stavove, ali da se one načelnim stavovima ne mogu popravljati, i pravnim mišljenjima.
Dakle, radi se o tome da ovaj amandman nema logiku, nema mogućnosti da bude primenjen. Pre ovo treba da ostane u zakonu, mada je u zakonu trebalo navesti odredbe u kom postupku, da li u krivičnom, parničnom ili vanparničnom.