Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnet na naznačeni član smatram da poboljšava tekst Predloga zakona i SRS će se opredeliti u danu za glasanje da li će ga podržati ili neće.
U vezi zakona koji su na dnevnom redu, želeo bih da skrenem vašu pažnju, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, ako mi dozvolite, na nezavisnost pravosuđa i rađanje sudske nezavisnosti.
Sudska profesija je svuda u svim državama, pa, naravno, i u Engleskoj, za koju se smatra da je kolevka sudske nezavisnosti, smatrana veoma uglednom, gotovo mističnog karaktera.
Bez obzira na sve teškoće, sudska funkcija se u mnogim zemljama zapadne Evrope, a naročito u Engleskoj, smatra velikom privilegijom, pa se ne treba čuditi što postoji veliki broj pravnika koji bi želeli da budu sudije.
U Engleskoj su sudije slične sveštenicima, ali to mi ne prihvatamo, bar sa onog stanovišta kada pogledamo suđenje u Haškom tribunalu, gde su sudije obučene u posebnu uniformu koja je bliže uniformi manastirskog reda.
S obzirom na specifičnost jezika kojim se služe, odeću koju nose, izolovanost engleskih sudija od spoljašnjeg sveta, sve je to u funkciji zaštite njihove nezavisnosti, koja se i dalje u Engleskoj žestoko brani. U istoriji engleskog pravosuđa ostalo je zabeleženo da je u devetom veku samo tokom jedne godine, ponavljam, saksonski kralj Alfred osudio 44 sudije zbog ubistava koja su izvršili svojim pogrešnim sudskim presudama.
Takođe, zabeleženo je, dame i gospodo, da je Henrik VI rekao da će prva stvar koju će uraditi biti da pobije sve pravnike i tako spasi svoju kraljevinu od njih. Međutim, to se nije ostvarilo, ali ovo govorim o raspoloženju diktatora i monarha.
Trajnost sudske funkcije, kao osnov za postojanje nezavisnosti sudija, na evropskom kontinentu je prvi put pomenuta posle Engleske, gde je to pitanje regulisano krajem XVII veka, u Francuskoj, u Ustavnoj povelji 1814. godine. Tome je u Francuskoj prethodio i ceo XVIII vek i francuska pravnička javnost zalagala se za engleske pravne institute.
Francuska je za vreme revolucije doživela krvoproliće, teror, sukobljavanja pod vlašću Napoleona. Napoleon se protivio usvajanju engleskih instituta u Francuskoj, ali to pitanje je postalo aktuelno odmah po njegovoj abdikaciji. U Francuskoj se u to doba vodila borba radi usvajanja engleskih pravnih stavova i instituta, kao najnaprednijeg i najdemokratskijeg pravnog, i uporednog, sistema u Evropi.
Englezi i Francuzi prošli su kroz građanski rat i krvoproliće. Oni su doživeli žestoke napade na pravosuđe i sukobe sa kraljem i parlamentom oko zakonodavne supremacije. Nezavisnost sudova, zajedno sa podelom vlasti i zakonodavnom supremacijom parlamenta, rodila se u Engleskoj, kao što sam rekao, u XVII veku. Smatrao sam da treba osvetliti tadašnje događaje, a i naša država i naše pravosuđe, u svakom slučaju, treba da bude unapređeno i na bolji način uređeno.
Kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, najbolji način da se utvrdi prava priroda datog političkog poretka jeste uvid u izvršavanje pravde i položaj sudova, što se svodi na pitanje njegove nezavisnosti i nepristrasnosti.
Teško onoj zemlji u kojoj pravosuđe nije na dostojnoj visini. Možete imati u jednoj zemlji i rđavu policiju i težak režim, ali ako imate sud na potrebnoj visini, vi onda imate i sigurnost za svoj život, za čast i za imovinu. Nemate sud, nemate ništa.
Dobro uređena država, sa vladavinom prava i pravde, podrazumeva mnogo više od pukog postojanja i zaklanjanja u demokratiju i demokratske principe, a pre svega, potrebni su slobodna javnost, jaka i prepoznatljiva opozicija, kao što je to SRS, potpuno slobodna štampa, radio i televizija, koji neće biti reklamna agencija vladajuće stranke i njenih pomagača, dakle, potrebni su budni i samosvesni građani, a njima je potrebno nezavisno sudstvo, policija koja neće nadzirati građane i vojska koja se neće mešati u politiku, kao što je to bio slučaj i kod nas.
Mnogo toga, dame i gospodo, u Srbiji danas nema. Ne treba dozvoliti da se naše celokupno pravosuđe stavlja na vrh lestvice osumnjičenih za korupciju, kako to neki žele da pripišu ukupnom pravosuđu u Srbiji. Tvrdim da to nije tačno. Ako ima korupcije u pravosuđu, onda ona može biti individualna, pojedinačna. Protiv korumpiranih pojedinaca u pravosuđu, sklonih mitu i korupciji, može se stati na put utvrđivanjem tih činjenica i udaljavanjem istih nosilaca pravosudnih funkcija iz pravosudnih institucija.
Pozicija pravosuđa u Srbiji u odnosu na izvršnu vlast i dalje je podanička, što se konkretno odražavalo na imenovanja i razrešavanja sudija i tužilaca u proteklom periodu.
To se u prelaznim i završnim odredbama ovog zakona o sudovima, odnosno o izboru sudija, tužilaca i zamenika, može videti, jer je predloženi način izbora sudija, tužilaca i njihovih zamenika u suprotnosti sa odredbama Ustava Republike Srbije.
Na kraju, želim da kažem da je pravo veština dobrog i pravednog. Međutim, što se tiče ovog seta zakona o pravosuđu može se reći da su ti zakoni pripremani i predloženi, da ne kažem, skoro po porudžbini. Ne kažem u klasičnom smislu da su po porudžbini, ali se da zaključiti – da je predlog ovih zakona izvršen i dostavljen Skupštini, a da nije bilo dovoljno vremena za javnu raspravu. Dakle, nije stručna javnost imala mogućnosti da na najbolji način i u najboljoj nameri da svoje mišljenje ponaosob za svaki zakon.
Predloženi set pravosudnih zakona nije morao sada da se razmatra po hitnom postupku, već je mogao da se razmatra u redovnom postupku, klasičnom hitnom postupku. Ovako nije data mogućnost ostalim subjektima u našoj državi da se izjasne, da daju mišljenje na pojedine odredbe kada su u pitanju prava i dužnosti nosilaca pravosudnih funkcija, a, sa druge strane, kada su u pitanju prava i dužnosti građana, da se pridržavaju normi, a norme treba da budu takve da im se može obezbediti pravo da ga na vreme ostvare.
Ovako predložena rešenja koja treba da urede i regulišu osnivanje sudova i tužilaštava i izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kako sudskih, tako i tužilačkih, nije u skladu, mogu da kažem, sa Ustavom Republike Srbije. Zašto?
Prelazne i završne odredbe, koje se normiraju u čl. 99, 100. i 101, daju za pravo Visokom savetu sudstva da ta institucija, koja se predlaže u ovom zakonu, po svojoj volji, po preporuci i po porudžbini izvrši selekciju pravosuđa, kako sudija, tako tužilaca i njihovih zamenika. Ovo nije dobro zbog toga što su i sudije i tužiocu nezadovoljni.
Smatram da stručna javnost, pogotovu iz pravosudnih institucija, mora biti uvažena – mišljenje sudija i tužilaca. Jer, sudije i tužioci nisu ''šibicari'' da budu zaobiđeni – ne, oni moraju biti konsultovani. To su ljudi koji imaju stručno iskustvo, to su ljudi koji će znati da prepoznaju i da preporuče koja je pravna norma moguća i delotvorna u praksi.
Mene zabrinjava, plašim se da će časni, pošteni, stručni i kvalitetni kadrovi iz pravosuđa biti razrešeni ukoliko, prvo, nosioci pravosudnih funkcija ne budu birali članove Visokog saveta pravosuđa. Ponavljam još jednom, profesor pravnog fakulteta nema nikakvo iskustvo u odnosu na sudije. Nema ni pet posto iskustva u odnosu na sudiju i tužioca koji u toj profesiji rade 15, 20 ili 30 godina.
Prema tome, Visoki savet sudstva ne može sam sebe da predlaže i ne može jedino on da bude pošteđen selekcije, da kažem, lustracije, a da svi ostali, sudije, tužioci, zamenici i časni ljudi u toj profesiji budu jednog dana i razrešeni. Poznato je da Srbija ima oko 2.500 sudija. Napominjem, nažalost, Engleska ima 1.630 sudija, ali ima i 500 baristera.
Kada se predlažu sudije, skrećem pažnju gospođi ministru – primetio sam da ste zapostavili sudije za prekršaje. Ono što je karakteristično, a istinito, jeste da sudovi, odnosno organi za prekršaje, kako se sada zovu, rade u vrlo lošim uslovima. Negde sude u barakama, to je slučaj u Beogradu, a ima slučajeva i u Pančevu.
Osoblje koje radi u tom organu, a koji će biti verovatno na kraju i skoncentrisan kao organ za područje više opštinskih organa, tj. sudije za prekršaje – moraju biti i oni vrednovani, i sa ličnim dohocima, i sa radnim prostorom, i sa platama, i sa penzijama i svim onim što po pravu pripada i ostalim sudijama.
Dakle, kada je u pitanju radno iskustvo za izbor sudija želeo bih, dame i gospodi, da skrenem vašu pažnju da se u Engleskoj sudija postaje u 52. godini, a mi hoćemo da sudija bude sa tri godine radnog iskustva – ne bez iskustva i stručnosti. A šta se događa u Engleskoj?