Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se zalaže maksimalno da se usvoje amandmani i nastojanje SRS kada je u pitanju položaj penzionera. Ponoviću ono što je rekla naš poslanik Vjerica Radeta, nije ovo demagogija. Kada pogledate član 2. Predloga zakona, a sa druge strane uporedite obrazloženje u kome stoji da je obaveza duga preuzeta u iznosu od 23 milijarde i 500 miliona dinara, dame i gospodo, sumnjam u ovaj iznos.
Naime, u zakonu nema nigde nijedne reči od kada je nastao dug. Ako je taj dug nastao od pre par godina, od pre pet godina, a evo gospođa Radeta me podseća i ispravlja da je to dug nastao iz vremena demokratske vlasti. Ako je to tako, gospodo, ako je dug iz 2000, 2001, 2002, 2003, 2004. i 2005. godine, gospodo od 5. oktobra pa naovamo vi ste dužni penzionerima za svaku dospelu ratu da na nju platite zakonsku zateznu kamatu, kako to reguliše Zakon o obligacionim odnosima.
Samo se tako dug može namiriti, samo se tako potpun dug može namiriti, jer ako je dug nastao od pre tri godine bili ste u obavezi, gospodine ministre, i Vlada i predlagač da precizirate u zakonu koja rata kada dospeva, na nju obračunati zateznu kamatu, svakog meseca pripisivati kamatu glavnici i tako sve redom do dana isplate. Bar pretpostavljam da uvažavate odredbe Zakona o obligacionim odnosima, bar tako zakon reguliše namirenje duga.
Dakle, ponavljam, sumnjam u ovaj iznos, mislim da je ovaj iznos daleko veći, jer se ne pominje uopšte pitanje kamate od dana dospelosti. Vi u Predlogu zakona predlažete da od decembra 2005. godine otpočinje isplata, ali da se tek od tada računa kamata. Ne može tako. To nije radio ni Miloš Obrenović. Miloš Obrenović, kako je naplaćivao dugove. Evo samo jedan primer, ako mi dozvolite.
Miloš Obrenović bio je sluga u selu Dobrosilica na Zlatiboru kod Akse Ječmenice. Jednoga dana postade knjaz Miloš u Kragujevcu. Dođoše jednog dana kiridžije sa Zlatibora i prolaze pored knjaževog dvora.
Knjaz vidi sa prozora i pita jednoga: "Hajde, kaži mi molim te, odakle su ove kiridžije?". Kaže: "Sa Zlatibora." "Iz kog sela?" "Iz Dobrosilice." "A poznajete li Aksu Ječmenicu?" Kaže: "Poznajemo." "Đe je on?" Kaže - "Evo ga baš tamo, kobila mu izvrnula samar i prosula katran." "Zovite ga neka dođe."
Dođe Akso Ječmenica kao gazda u ono vreme, a sluga mu bio Miloš Obrenović. Miloš Obrenović ga pita sa prozora: "Je li Akso, jesi ti?" Kaže: "Jesam". "Je l' poznaješ ti mene, Akso?" On onako užički, erski, zlatiborski kaže - "Jok." "Kako me ne poznaješ Akso, ja sam Miloš Obrenović". " Au, kako te ne bi poznao, sunce naše". Setio se da je kriv. "Jeste Akso, ali ti mene osta dužan". Kaže - "Pa šta?", "Ostao si mi dužan 100 kila zobi, 30 groša i tri para čarapa. Akso, iz Kragujevca neš izaći dok dug ne namiriš".
Ode Aksa, posle nekoliko sati dolazi i predaje onoj straži Obrenovićeve vile, i kuće, i dvora u Kragujevcu. Kaže Miloš - "Vidiš Akso, tako se treba ponašati, dug se mora namiriti". Kada su oni preuzeli i žito, i groše, i čarape, a Miloš kaže - "Vala sada Akso kada si dug namirio, evo Knjaz te časti, zato što si imao štetu, kobila ti prosula katran, ali je važno da si dug namirio".
Ovo sam vam ispričao na koji način je nepismeni Miloš Obrenović tretirao dug, kako je njemu pridavao značaj. Sada bih isto tako voleo da doživim da pred našu Vladu dođe milion penzionera, da dođu ti penzioneri i da pitaju predsednika Vlade i njegove ministre - gospodo ministri, nećete odavde izaći, dok ne budete dug namirili. Dug ne možete vi da odlažete na 10 godina. Dakle, dug se mora odmah namiriti. Kazaće ministri - kako odmah? Odmah, odmah. Zašto? Imate suficit od 25,5 milijardi. Je l' tačno? Ima. Odatle vi dajte, namirite dug.
Drugo, evo za ministra finansija jedno pitanje - je l' tačno da imamo 4,5 milijardi evra u stranim bankama, je l' tačno da strane banke obrnu, evo kolega Arsić me ispravlja, 5,6 milijardi evra. Zašto strane banke da obrću i da profitiraju na muci i na ovome, što bi se reklo, devizna štednja na mukama naših građana. Ko je ovlastio nekoga da može u strane banke da deponuje devizna sredstva? Zašto jedna milijarda evra od tih sredstava ne bude isplaćena penzionerima?
Zašto razlika između penzionera i penzionera poljoprivrednika? Ustav kaže - svi su građani pred zakonom jednaki. Je l' tačno, ministre? Tako naš Ustav normira, da su svi građani jednaki pred Ustavom i pred zakonom. Nije trebalo praviti razliku između redovnih penzionera iz radnog odnosa i penzionera poljoprivrednika.
S druge strane, SRS traži da se u šest rata isplati ovaj dug. Penzionerima je sada nužno isplatiti, veliki je broj oboleo, a verujte, uvedene su participacije, mnogi nemaju za šta da kupe lekove. Onaj ko nema lek da kupi danas da spase život, on umire.
Pomenuću vam samo situaciju u Pančevu. Grad koji umire. Grad koji ima 130.000 stanovnika sa okolnim selima, 1.500 ljudi godišnje umire od raka zbog toga što smo imali situaciju bombardovanja neprijatelja i okupatora naše države; drugo, imamo najzagađeniju tehnologiju u Evropi, čiji se proizvodi petrohemije izvoze; 150 miliona evra se iz Pančeva samo iz "Petrohemije" godišnje izveze, uzmu se devize i pare, ali građanima Pančeva nema pomoći.
Danas smo imali Skupštinu opštine Pančevo, prozvali smo aktuelnu vlast da položi račune. To je prva opština u Srbiji koja ima dve milijarde i 300 miliona budžeta, to je prva opština isključujući ova četiri grada. U Srbiji ništa se ne radi, ne znaju se gde su pare. Šta rade? Daju pare nekim bankama i svojim prijateljima da preko njih oni profitiraju. To je veliko zlo, to je nešto što narod nije zaslužio. Narod je na izborima 5. oktobra očekivao bolji život. Nije ovo demagogija.
Postavljamo pitanje predsedniku opštine - gde su pare? Dajte nam izveštaj, dajte građanima. Danas je došlo nekoliko stotina građana u opštinu Pančevo i sprečilo početak opštinskog parlamenta. Znam situaciju u Pančevu, ponoviću, imaju krevete u bolnici, u tom medicinskom centru iz 1914. godine, gvozdene krevete, imaju ćebad vojnička iz tog perioda. Kada naš građanin se razboli u pančevačku bolnicu, osim gvozdenog kreveta i tog vojničkog ćebeta, mora se poneti i doneti. Nemaju za šta da kupe lekove.
Zašto je potrebno penzionerima sada jednokratna, ovo nije pomoć, ovo je samo dug? Taj dug treba namiriti. Nije ovo demagogija radikala. Radikali žive sa tim narodom, radikalima se sada najveći broj građana obraća. To je ono što mi doživljavamo na svakom koraku. Ozbiljne probleme naši građani imaju. Penzioneri čije penzije ne rastu, to je najveći problem. Ono što je govorila poslanik SRS Vjerica Radeta, gospodin Krasić, govorili su iz duše, jer su svaki dan, u svakoj ulici, u svakom domaćinstvu prisutni i čuju nevolje građana.
Gospodine ministre, zauzmite se, možete, da se ovo prevaziđe, da se prevaziđe, da se skrati postupak isplate penzija. Nije neka velika para. Ono što je rekla Vjerica Radeta jeste, i ono što je rekao gospodin Krasić. Da sam ministar ili bih dao ostavku ili bih dao uslov Vladi. Neću namirivati neke obaveze i dugove MMF, jer je taj MMF čedo NATO pakta, koji je ovoj državi 100 milijardi dolara naneo štetu i ajde da izvršimo prebijanje dugova.