Samo da završim, da država mora da obrati pažnju na taj spomenik i da konačno …

Hvala.

Dužnost mi je kao narodnog poslanika da kažem da je danas i ovih dana trebalo da se priča mnogo ozbiljnije, o mnogim drugim zakonima koji su ovde na dnevnom redu, a mi smo se sa jednim nespornim zakonom bavili evo dva dana, ali baš vrlo aktivno. Zašto je nesporan zakon? Pa, nesporno je zato što smo svi mi Srbi i svi mi koji smo Srbi i koji imamo neke uspomene na naše heroje u prošlosti, naravno da želimo da se sve te obeleži da se sve to poštuje.

Ali, pitanje je isto tako kakav je odnos prema potomcima tih žrtava, a potomci tih žrtava smo svi mi. I ono što želim da kažem jeste da, kad dolazimo iz naroda i kad znamo kako narod oseća i kako narod živi, znamo da nemamo dobar odnos prema potomcima tih žrtava i prema našim sada sugrađanima i građanima te tako ovaj zakon nam se malo čini degutantnim u meri kojoj smo dali nešto, što kažem da o njemu govorimo, a nije sporno bilo uopšte.

Ono što želim da kažem je sledeće, zašto je ovaj zakon hitan? Zakon uopšte nije hitan. A mi smo znači njemu dali toliko vremena. Drugo, s obzirom na problem koji imamo sa Ministarstvom za socijalna pitanja, sa prethodnim ministrom i njegovom eventualnom korupcijom, ovde se postavlja pitanje gde su pare od prethodnih memorijala odnosno od prethodnog novca koji je bio opredeljen za očuvanje ovih memorijala?

Pa, tako na primer 2016. godine, 2015. godine, imamo 25 miliona i 710 hiljada za samo 27 ratnih memorijala, a 10 miliona imamo opredeljenih za memorijale u inostranstvu. Pa, imamo 2016. godine opredeljenih 44 miliona, 45 miliona za samo 25 ratnih memorijala, znači maltene po 20 hiljada evra po jednom memorijalu. Onda imamo 10 miliona opet za memorijale u inostranstvu, pa opet prošle godine imamo 26 miliona, a imamo samo 17 memorijala. Kako su se samo vrteli jedno te isti memorijali, pa onda imamo šest hiljada ukupno memorijala popisanih, pa onda kažemo, sredstva nemamo, pa imamo, a nemamo izveštaj ni kako su trošene, ni kako će sledeća biti opredeljena niti bilo šta. Imamo veliku sumnju da u rad tog ministarstva pre vas. Hvala.

Hvala.

Samo jedno pitanje. Znači, 6.000 memorijala, tih ratnih memorijala imamo po slobodnoj proceni, nemamo tačnu evidenciju. Samo mi odgovorite, ministre, ja vas najlepše molim. Godine 2015, 2016. i 2017. građane Srbije, održavanje tih ratnih memorijala, kojih u zemlji, kojih u inostranstvu, je koštalo preko milion evra, a ukupno memorijala na kojima se nešto radilo ili su bili podložni sanaciji je 69. Znači, za 69 ratnih memorijala mi smo potrošili milion i nešto evra za tri godine, a sada mi recite jednu stvar.

Ako imamo 6.000 memorijala, odakle nam novac, a nigde niste predvideli i rekli ste čak da ne treba novac, samo ste vrlo šturo u jednom segmentu zakona rekli da će to biti u razdelu i delu sredstava koja su opredeljena za Ministarstvo za rad i socijalnu politiku. Znamo kako je radilo vaše Ministarstvo za rad i socijalnu politiku dok je vaš prethodnik iz vaše Vlade, koji je sada ministar odbrane, vodio to ministarstvo.

To je pod velikim velom, pod velikom sumnjom. Znamo za tetku iz Kanade, znamo za neka sredstva koja su nedozvoljena. Nije znao da objasni građanima. Sada vi nama objasnite zašto ste vi dozvolili da se podzakonskim aktima odlučuje o načinu finansiranja i u zemlji i u inostranstvu tih ratnih memorijala, zašto to niste stavili u ovaj zakon da mi vidimo kako ćete vi to finansirati, a ne samo grupno u tom razdelu za vas, pa onda da mi tumačimo koliko će to biti? Ako imamo šest hiljada, a imamo milion evra, koliko nam onda para treba…

Zahvaljujem.

Juče sam kratko govorila vezano za ovaj Zakon o lokalnoj samoupravi i stvarno je kratko vreme da se bilo šta kaže ili razvije kao dijalog ili diskusija, a jeste Zakon vrlo ozbiljan i jeste Zakon o kome treba stvarno govoriti.

Ono što želim da pitam ministra lokalne samouprave jeste – da li on stvarno veruje da je sve ovo što je napisano uopšte primenjivo u našoj državi, odnosno u našim lokalnim samoupravama? Ako on veruje da je ovo primenjivo, hajde i dalje da razgovaramo o ovome. Ako on zna da ovo nije primenjivo, a dobro zna da nije primenjivo, zašto smo mi uopšte gubili ovoliko vremena samo na ovaj jedan zakon i to samo na prva tri člana, a imamo još koliko zakona o kojima smo trebali možda ozbiljnije da razgovaramo?

Sad mi recite, gospodine ministre, zašto vi nama podmećete ovakve zakone koji su neprimenjivi? Stvarno su neprimenjivi u ovom trenutku. Vi nas za neko drugo vreme spremate, a mi nemamo drugo vreme, nego ovo u kojem mi sada živimo. Lepo vas pitam – šta građani Srbije imaju od ovog zakona? Samo mi recite šta je novo i recite mi na konkretnom primeru šta će to biti novo gde će građanin da se pita šta će se raditi u njegovoj lokalnoj samoupravi? Hajde mi recite to. Nemojte meni da kažete, recite to građanima Srbije.

Ja lično znam iz svog iskustva da još dugo građani neće ništa da se pitaju u ovoj zemlji Srbiji, niti u lokalnoj samoupravi, niti u mesnim zajednicama, osim lokalnih aktivista političkih stranaka koji su na vlasti, i to tamo, tih lokalnih aktivista mesnih zajednica gde imaju veće biračko telo, veći broj ljudi gde vredi uložiti u komunalije, u osvetljenje itd. Naš narod šta misli? Misli da je to velika stvar, a u stvari, to mu je elementarno ljudsko pravo. Vi sve vreme šta radite? Kako da kažem, mislim, pravite nas budalama, najprostije rečeno. Nek izvine javnost, ali je to tako. Hvala.

Hvala.

Da bi što bolje objasnila realnost, ja sam se stvarno izvinila i javnosti i ministru i kolegama na izrazu koji mi je tog trenutka stvarno došao kao najbolji. Tako da nemojte mi na tome zameriti, ali ja vas molim da vrlo ozbiljno shvatite ono o čemu sam govorila. Hvala.

Pa, znate kako, kada bi ovakav odgovor koji smo dobili od ministra lokalne samouprave, konkretno sada Ružića, dobili od nekog ko je slučajno došao na mesto ministra, onda bih ja mogla da poverujem da on stvarno veruje u ovo što govori. Ali, pošto znamo ko je gospodin Ružić, i da je učestvovao toliko godina u okolnim vlastima i da je pravio te lokalne koalicije i da tačno zna kako sve funkcioniše, malo je, kako da vam kažem, nekako da ne upotrebim nešto grubo, ali malo je verovati da on ovo ne razume.

Evo, ako želi da ga baš potpuno ubedim, to jeste ovako.

Vi ste u nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU 1. marta 2018. godine, u stvari taj nacionalni program ste tada treći put revidirali i u njemu tačno stoji sve. Ja ću sada vas da pitam - da li ste vi da EU ima samo jedan uslov, a to je vladavina prava bez rešenja pitanja KiM, kada biste ušli u EU po njihovim procenama da ste stvarno uveli vladavinu prava u zemlji Srbiji? Nikada, jer vi nemate pregovarače za tako nešto, jer vi ne uzimate našu realnu situaciju, ne uzimate naš realni život u obzir kada idete da pregovarate i ja vas molim promenite te pregovarače kako bi stvarno i zaista mogli da donesemo valjane i kvalitetne zakone. Ima dobrih zakona u EU, ali samo ako se oni pravilno primene na našu društvenu realnost. Hvala.

Hvala.

Prepodne smo govorili o vladavini prava, kao jedan od uslova za vaš ulazak u Evropsku uniju, a svedoci smo ovih dana, ovako kako vodimo sednicu i ovako kako se vodi rasprava na sednici po pitanju ovih zakona koji su predloženi, svedoci smo jedne druge stvari, a to je da je ovo jedan perfektan sistem vladavine legalnom zloupotrebom prava, od države do lokalne samouprave. Ko će ovo razumeti? Ovo će razumeti svi oni koji jesu u državnoj upravi, svi oni koji se bave strankama i svi oni koji su bili u lokalnim organima vlasti.

Ono što želim da kažem to je samo da ovakvo stanje možete održavati i održavate sa više zakona, ali ono što je najbitnije to su dva zakona kako vi možete i kako vladate na ovako nelegalan način, a legalno se vlada. Pazite sad tu kontradikciju. Znači, to je Zakon o javnim nabavkama i Zakon o zabrani zapošljavanja.

Zakon o javnim nabavkama, šta radite sa Zakonom o javnim nabavkama? Sve uradite, samo što niste nacrtali izvođača radova ili pak davaoca usluga. I na taj način šta radite? Tako radite u državnom vrhu, a isto tako radite i u lokalnim samoupravama. Tako da vaši ljudi koji su pozicionirani u lokalnim samoupravama u vidu vlasti isključivo se bave javnim nabavkama i čekaju kad će to da se desi. Građanima se ne bave, socijalnom politikom se ne bave, privredom se ne bave, pravljenjem privrednog ambijenta takođe se ne bave.

Kada bi Zakon o javnim nabavkama bio drugačiji i kada biste vi stvarno vodili računa o građanima, vi biste videli da će toliko sredstava da ostane ako bi se zakon sprovodio na drugi način da bismo mogli da rešimo sigurno 50% socijalnih problema u svakoj lokalnoj samoupravi.

Hvala vam.

Pošto je vrlo kratko vreme za izlaganje amandmana i za neke sugestije, samo da pitamo ministra da li on stvarno veruje da je nešto sa ovim izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi uradio bolje za građane u Republici Srbiji, odnosno u lokalnim samoupravama. Sam dobro zna da nije. Zašto? Zato što je ovo jedno prepisivanje zakona i nešto što treba tek negde da usledi, a znate kada? Tek onda kada mi postanemo stvarno jedno demokratsko, kreativno društvo i stvarno tada može se desiti da se građani nešto pitaju. Za sada kako stoje stvari, kako jeste realno stanje u lokalnim samoupravama jeste da se građani apsolutno ništa ne pitaju, da se pita samo gradonačelnik. Vi to dobro znate zato što ste dugo godina u politici i znate kako se prave koalicije na lokalnom nivou. Znači, pita se isključivo gradonačelnik, zatim se pita gradsko veće, a gradsko veće znate da je od koalicionih partnera sastavljeno i pitaju se znači predsednici mesnih zajednica, kao njihovi aktivisti.

Što se tiče građana pitaju se samo da li treba da plate, u stvari ne pitaju se da li treba da plate, nego se od njih uzimaju samo porezi na imovinu, uzimaju se takse, idu izvršitelji na vrata, mora sve da plate, dolaze im računi, oni nemaju odakle da plate. Osnovno ustavno pravo im je oduzeto u ovoj državi, a to je pravo na rad, a šta u stvari radite vi sa ovom državom i šta u stvari radite sa ovom zemljom, i šta u stvari radite sa ovim zakonom to je na vama da vi odgovorite građanima Srbije? Hvala vam.

Hvala vam.

Narodna banka Srbije na čelu sa guvernerom, naravno, da upravlja našom kasom i upravlja tokovima novca u ovoj zemlji. Sada samo malo da pojasnimo građanima odakle je taj novac, da građani znaju da je to naš novac, da je to novac od čega? Od poreza na dodatu vrednost, znači, svakodnevno ono što kupimo od 1.000 dinara, ako kupimo 1.000 dinara, 200 dinara smo odmah ubacili u tu našu zajedničku kasu. Jeste, onda od akciza, to znamo da je na primer sada nama litar goriva isto koliko i deset kilograma žita. Isto tako znamo da ne možemo da odemo do naše livade, njive i tako dalje, samo da odemo, a kamoli da nešto privredimo na njoj jer moramo državi kroz te akcize mnogo da platimo. Koliko su građani uskraćeni zbog cene goriva, to će vam reći sada kada počnu ovi protesti.

Zatim, od svih naših stegnutih kaiševa na koje je Vlada insistirala svo ovo vreme, da se stegnu kaiševi, da se uradi nešto u korist države, u korist Srbije, u korist naroda. Mi smo to kao građani poslušali, stegli smo te kaiševe, pokušali smo da izvučemo zemlju, ali izgleda da to samo tako predsednik države misli da to njemu tako funkcioniše, dok njegovi saradnici izgleda da mu daju lažne cifre i čovek kada izađe i govori sa optimizmom izgleda jako smešno, što to nije lepo. Zašto to radite čoveku koji vas je doveo na vlast?

Druga stvar, najbitnije, takse od čega se puni državni budžet i državna kasa? Od taksi. A koje su to takse? To su sve takse na svaki papir koji mi danas negde odemo sa njim u opštinu, poštu, ovde, onde i tako dalje, a te takse su najžešće kod izvršitelja. A ko su ti izvršitelji? Pa, to su oni legalni uterivači dugova koje ste vi da bi došli do EU morali da uvedete kao redovnu i normalnu instituciju. E, sada kada građanin bude dužan javnom preduzeću, a to javno preduzeće je u stalnom dugu, a taj stalni dug javnog preduzeća opet se preliva iz državne kase. Znači, državna kasa je uvek ta rezervna kasa za sve dugove u tim javnim preduzećima. Šta onda mi radimo? Mi samo finansiramo, dajemo, ubacujemo, a za uzvrat ne dobijemo ništa kao građani. O tome moramo porazmisliti svi zajedno. Hvala.

Hvala.

Evo ovako, mi imamo pet zakona, finansijskih zakona i dva predloga vladina koja treba da odradimo za nepuna dva dana. Znači, mi smo dobili u ponedeljak materijal, a trebalo je da se radi od srede. Gospođa guvernerka, kada je u uvodnom izlaganju govorila o ovim zakonima, rekla je da su joj trebale dve godine, ali dve godine, da bi sa određenim forumima, nekim njenim stručnim saradnicima, strukovnim udruženjima itd, zainteresovanim licima, javna rasprava, donela i pripremila ovaj zakon. Ja sad nju pitam – kako je moguće da ona, ako zna da se zakon donosi u ime naroda, najmanje pita narod, jer smo mi ovde predstavnici naroda, da li je tako? Nas 250 smo predstavnici naroda. Koga je to ona pitala i ko je ovde preči za donošenje zakona osim nas, odnosno tog naroda? Znači, ovo je jedno nipodaštavanje demokratije, javnosti, naroda itd. To je pod jedan.

Pod dva, da je pitam samo – gde je ona videla taj svet i te građane koji toliko dobro žive, kako su njeni saradnici, njeni saborci, njeni, kako da kažem, drugovi i prijatelji iz Napredne stranke, iz vaše koalicije, ovih dana toliko hvalili i sve ste pisali u vidu nekih eseja? Sve ste pisali, sve ste vi to lepo čitali, naročito ovaj ženski deo, koji uvažavam i pozdravljam, ali ne morate toliko da se nosite, zanosite i da pišete. Ja sam se osećala kao da sam negde u prirodi ili sad će još svi vrapci da mi zacvrkuću.

Znači, nije tačno i nije tako. Narod loše živi, standard je nikakav. Ovih pet zakona što je ona donela sada u Skupštinu, verujte mi, mogla je da odradi treći dan njenog mandata. To je toliko prosto, toliko je jednostavno. Znači, šest godina ona je znala, pre nego što je došla na mesto guvernera …

Znači, sa poštovanjem, verujte mi, sa poštovanjem i vas…

Molim vas, guverner je znao pre 2012. godine kako funkcioniše finansijski sistem u našoj zemlji, guverner je odlično znao, jer je sve vreme kidisao na tu funkciju i guverner, dok je bio u SRS, itekako je znao da kritikuje Jelašića, prethodnog guvernera, itekako je znao da kritikuje Vlahovića, itekako je znao da kritikuje Dinkića, da bi sve te ljude uzela za svoje prve saradnike. Šta vi mislite kako mi kao građani gledamo i kako se nama prevrće u našem stomaku dok gledamo kako se ona sa istim tim ljudima smeje? Nemojte se vi, predsedavajući, smejati, jer je jako ružno, jer se smejete narodu, smejete se građanima, ne smejete se meni. Hvala vam.

(Poslanici Srpske radikalne stranke dobacuju.)

Pošto smo konstatovali ovih dana da ovih pet zakona koje je NBS donela na razmatranje su mogli da budu u proceduri još pre mnogo godina, znači prve nedelje kako je guvernerka stupila na funkciju, mogla je da reši ove probleme ta međubankarska transakcija i par dobrih stvari koje postoje u ovih pet zakona.

To je samo pet dobrih stvari, ali ono što sigurno znamo to jeste da su banke strane u ovoj državi, da nam je ceo bankarski sistem stran, da te iste banke 500.000 evra svake godine iznose iz naše zemlje, a onda bi bilo lepo da nam ona kao stručnjak i kao pravi predstavnik odgovori na sledeće pitanje. Koliko je u tih 500.000 evra profita, koliko je realno uzeto kredita od strane naših građana? Znači, koliko je tu potrošačkog kredita? Ako znamo da su to uglavnom potrošački krediti bili, a nisu bili razvojni jer niko u ovoj državi prošle godine nije mogao da otvori nikakav privatni biznis, i niko u ovim bankama ne može da se zaduži da bi otvorio privatni biznis. Isključivo su se ljudi zaduživali za vraćanje svojih dugova, a i za potrošnju. Tu potrošnju gde su realizovali? U stranim lancima i u stranim marketima. Šta se prodaje u stranim marketima? Prodaje se strana roba.

Sada vi nama recite koliko to godišnje stranci iznesu iz naše zemlje, ako znači 500.000 evra iznesu samo banke u vidu profita, koliko onda ovi strani lanci iznesu svog profita iz naše zemlje na osnovu kredita, što se mi zadužujemo kod tih stranih banaka? To vam je jedna prosta računica i to jeste pitanje za guvernera. Hvala.

Pokušaj kolege Meha Omerovića da na ovaj način skrene pažnju sa ovakvog jednog nedela, njegovog kolege i, što je najcrnje, njegova stranka je član Vlade, odnosno predstavlja Vladu Republike Srbije, da Skupština povodom toga ne zauzme stav pre nego što se reši bilo kakvo pitanje, jer ima dovoljno dokaza da je učinjeno nedelo, da li je krivično delo, da li je prekršaj, o tome ćemo razgovarati. Zašto je to potrebno? Zato što moralni profil jednog pojedinca ili stranke određuju u stvari njegovu politiku. Ako se sa takvom politikom vodi i država, onda već znate kakvu sliku ovaj parlament šalje u svet o zemlji Srbiji i ljudima koji u njoj žive.

Najlepše vas molim da ovo uzmete u razmatranje i da zauzmete stav pre zvaničnih dokumenata koji vam stignu iz Nemačke. Ono što želim da vam kažem to je da ste vi na jednom putu ka EU, da ste ga čvrsto zacrtali, a videli ste, ne znate sa kim ćete u stvari u tu EU, sa ovakvim ljudima, sa ovakvim sitnim lopovima i sa ovakvim ljudima koji lepe etiketu na čitavo srpsko stanovništvo. Hvala vam.

Hvala.

S obzirom, da je ovo krovni zakon, u stvari zakon koji je više paušalan, nego što je zakon, jer iza njega stoje neka ponovo podzakonska akta, jer iza njega stoji akt samoga ministra da bi došlo do realizacije planova. Pa, vas lepo molim, sada pitam ministarku, pošto nemamo tačno u zakonu odgovor na sledeća pitanja.

Tačno mi recite koja je realna cena stanova ako država Srbija subvencioniše ove stanove i oni će koštati do 500 evra. Šta to država daje s obzirom da sve vreme govorite da država nešto daje? Da vidimo šta to država daje? Po svim našim analizama država ovde apsolutno ništa ne daje, pod jedan.

Drugo pitanje – zašto je Aleksandar Vučić dok je bio predsednik Vlade izgovarao cifru od 380 evra da je moguće izgraditi kvadratni metar stana, a te cifre sada nigde nema.

Treće pitanje – molim vas, recite mi ko će građanima ili svim ovim licima za koje govorite da ćete imati povlašćeni položaj u kupovini ovih stanova garantovati da će isti ovakvi uslovi biti i posle 2020. godine i da li je to upravo taj vaš procenat o kome vi govorite preko 50%, da li upravo na taj način dobijate sve te procente sve ovo vreme, kazujući ljudima da će nešto biti započnete, pa stanete, i stalno ih držite u nadi, da ako nije vas onda je sve propalo.

Ja vas molim, pridružujem se kolegi Mirčiću da kažem javno jedno visokom funkcioneru Vlade, gospođi ministarki, da više nikada ne progovori o procentu SRS, ako mi govorimo zašto smo mi imali procenat od 2,4%, onda neće dobro da bude ni vama ni Vladi.

Druga stvar, da vam kažem još jednu stvar gospođo ministarka. To vama apsolutno ne pristaje i vi ste došli ovde da branite zakon, a ne da se svađate sa poslanicima.