Ovo je stvarno jedno ne primereno ponašanje ministarke koju slušamo već mesecima u ovoj Skupštini.

Pitam je sada – šta je ona u svom ličnom životu izgradila i uradila do sada, kada nam ovakva predavanja drži o nekoj gradnji i nekoj izgradnji, o tuđem novcu, o tuđem trošku i o grbači ovih ljudi koje zadužuju non-stop u svim međunarodnim finansijskim institucijama?

Hvala.

Jedno pitanje bih prvo uputila ministru, a to je – kako se država obavezala da se i posle 2020. godine ide sa izgradnjom ovakvih stanova, i da li ćemo biti sigurni da će ovaj projekat trajati do zadovoljenja potreba vih ljudi koji imaju potrebu za ovakvom vrstom kupovine stana, to je jedno pitanje.

Drugo pitanje, u stvari nije pitanje, već možda jedna sugestija, da li vam se čini da je realna cena, da je ta cena od 500 evra plus PDV stvarno povlašćena cena kada je Kraljevo u pitanju, ili kada su u pitanju ovi drugi gradovi u unutrašnjosti osim Beograda.

Vi ste bili ministar za socijalna pitanja i dobro znate kako Kraljevo živi, kako Kraljevčani žive, da je tamo prosek plate negde oko 30 hiljada, i da ukupno pet, šest hiljada ljudi imamo više zaposlenih od onih koji su nezaposleni, a sve to vuče, naravno sve je to jedan privredni lanac, koji kompletno vuče celu ekonomiju jednog grada.

Drugo, što se tiče lokacije „Voćareve livade“, „Ribnica“ itd. u pravu je koleginica Mihajlović koja je govorila pre mene, vezano za ove cene, u Kraljevu ta cena na toj lokaciji, verujte mi da je više nego ogromna, jer danas u Kraljevu, ne samo u Kraljevu, nego u svim gradovima u unutrašnjosti vi ćete naći stanove od 400, 500, 600 i 700 evra. Znači, ovo nije nikako povlašćena cena.

Još jedno pitanje, kako ste obavezali banke i da li ste razgovarali sa bankama i sa kojim bankama ste razgovarali, s obzirom da mi nemamo naše banke, osim možda, znamo koje su naše banke, sve strane banke, vi znate da ovde isključivo rade za veliki profit i da smo vrlo oštećeni kada je u pitanju bankarski sistem. Zašto puštate jedno tako ranjivu populaciju da se sama sa nekim bankama sutra rve, u javnosti ili u realnom životu, kako će da dođu do određenog kredita, i da li će biti sposobni i spremni da ga otplate do kraja?

Još nešto da vas pitam – zašto nisu 100% domaći materijali, nego najmanje 80% domaćih, zar mi nemamo sve? Još nešto da vam kažem, svako ko je bilo šta u životu gradio zna da je cena od 300 evra, ako želimo povlašćenu cenu, ne sme da pređe visinu od 300 evra. Toliko, hvala.

Što se same ideje tiče, izgradnje ovakvih stanova i pomoći licima koja rade u službama bezbednosti je sasvim na mestu. Međutim, nikako se ne možemo složiti sa tim da je cena stanova na mestu. Znači, smatramo da cene ovih stanova mogu biti mnogo niže i po mnogo nižim cenama mogu biti izgrađeni.

Ovo što niste dovoljno napravili, stavili i precizirali uslove za izgradnju ovakvih stanova i zato što ste ostavili dosta nedefinisan stvari, u smislu kriterijuma, čak u smislu koja banka, u smislu kamate, u smislu mnogih drugih stvari, rang liste itd, smatramo da ste ostavili dosta prostora za potencijalnu korupciju. Dobro znamo da u našoj zemlji, a naša zemlja ne cveta nikako, u stvari cveta kada je u pitanju korupcija, a sve ostalo, znate i sami, zaostajemo u svim ostalim stvarima.

Prema tome, ako se radi jedan ovakav predlog i ako se ovakav jedan zakon želi usvojiti, nije se smeo, a država da stoji iza toga, ostaviti ni jedan procenat mogućnosti korupcije, a vi ste ovde ostavili mnogo mogućnosti da se desi korupcija u svim fazama izgradnje ovih stanova. Ono što je najbitnije i što pada u oči jeste taj akt koji donosi ministar. Koji je to akt koji donosi ministar, šta taj akt sadrži i šta će to ministar sam? Zar nije dovoljno što ministar ima određena diskreciona prava da troši toliki novac na sve i svašta, a da ne polaže račune nikome, a naročito ne poslanicima, a niti građanima, da opet damo, u jednoj ovakvoj situaciji, kada država treba ozbiljnu stvar da uradi, i da iza svega toga nemamo jasno definisane stvari, nego da o nečemu treba da odlučuje ministar?

Ko je ministar da odlučuje o ovako teškom problemu? Ko je ministar da određuje sam neke uslove kada su u pitanju službe bezbednosti i kada je u pitanju… Kroz rešenje ovog pitanja mi građani se osećamo mnogo bezbednije, jer kad se nešto dogodi mi svi gledamo u Vojsku i u Policiju, ali svi.

Još nešto da vam kažem, da li ste razmišljali da li je pametno da vi pravite ovako grupne stanove takvim ljudima, zamislite kad se desi, ne daj Bože, neko bombardovanje ili nešto, pa šta ćemo onda mi da uradimo? Mi ćemo preko noći za pola sata, za tri minuta ćemo ostati bez tih ljudi. Da li je to u redu?

Mnogo stvari ima koje bi trebalo malo bolje osmisliti. Hvala vam.

Prvo da pitam, ne vidim ministra prosvete?

Znate, ja nisam pročitala nigde da će ministar Nedimović da…

Izvinjavam se, dobila sam dopis. Ali, smatram malo neozbiljnim od strane Vlade, kada ste na ovaj način ovlastili čoveka koji je ovlašćen za poljoprivredu da je ovlašćen istovremeno i za prosvetu. Tako da, ovo su izgleda znači ministri opšte prakse, kako stvari stoje, što u stvari nije dobro.

Imala sam nameru da kao roditelj i kao čovek i kao poslanik se obratim ministru prosvete, jer je ostavljao utisak jednog veoma ozbiljnog čoveka i jedan od retko ozbiljnih ministara u ovoj Vladi. Tako da, sada nemam tu inspiraciju da govorim kao što bih govorila da je prisutan ministar prosvete.

Ono što bih mogla da kažem je sada možda malo i apsurdno, ako sada ja pročitam ovaj član 9. To je nešto što smo mi kao SRS odredili da se briše zato što je apsolutno član koji ništa ne govori, znači, besmislen u totalu.

Sada, ako biste vi to, Nedimoviću, pročitali, kako ćete vi kada vi to niste ni pročitali? Niste pročitali nijedan zakon, a kamoli da ste pročitali amandmane na koje ste vi sad došli da dajete neka mišljenja. Uz to se i smejete. Molim vas.

Znači, ovo je stvarno neozbiljan rad. Ovo je stvarno neozbiljna tema. Vi ste ovu temu koja je najozbiljnija u Srbiji danas, gde sam ja kao roditelj ogorčena, i u ime svih ogorčenih roditelja, na ove zakone, htela da kažem vrlo ozbiljno o tome, vi ste mi sada dali ministra poljoprivrede, koji istovremeno dok ja govorim dobacuje, ili ne pokazuje određeno poštovanje prema poslaniku, a kako biste, kada niste uključeni uopšte u ovu materiju. Hvala.

Samim tim što je Ministarstvo za lokalnu samoupravu dalo na razmatranje jedan ovakav zakon nama poslanicima, nama daje za pravo da u stvari zaključimo da Ministarstvo za lokalnu samoupravu nije shvatilo šta znači reformisati javnu upravu.

Reforma javne uprave je sasvim nešto drugo od onoga što vi sada radite. Ono što vi sada radite time što želite da napravite jednu Nacionalnu akademiju je u stvari jedan sasvim pogrešan put.

Ono što je trebalo vas da opredeli kako da reformišete javnu upravu jeste da dobro vidite šta je to što smeta građanima u ovom trenutku u funkcionisanju lokalnih organa vlasti i svih drugih državnih organa. Niste se time bavili, ne znate prave probleme građana, ne znate odakle potiču ti problemi i ne znate kako da ih rešite. Gde je problem? Problem je u tome što nemate dobru nameru prema građanima, da od javne uprave napravite javni servis građana, jer građani finansiraju ovu javnu upravu, jel tako.

Što se tiče lokalnih samouprava, trebalo je samo da odete ispred zgrade opštine ili gradske službe itd. i da pitate građane šta je to što danas u gradskoj upravi nisu mogli da završe, a pošli su. Gde su to imali problema?

Ono što mogu iz iskustva da kažem jeste da vam ni jedno odeljenje u gradskim skupštinama nije povezano sa drugim odeljenjima. To neće povezati Nacionalna akademija, to će povezati načelnik gradske uprave. Kako se bira? Bira se politički, na žalost. Kako radi? Po nalogu gradonačelnika. Ko je gradonačelnik? Obično nije pravnik, veterinar, lekar ili tako nešto, neki inženjer itd, apotekar ili šta već.

Kako će sada jedan vrstan diplomirani pravnik koji je obično načelnik gradske uprave da sprovodi zakonska rešenja, norme i kako će on da povezuje ta odeljenja kada nema od gradonačelnika podršku. Zašto nema podršku? Zato što gradonačelnik nije došao da sredi gradsku upravu na pravi način, da je učini pristupačnom građanima i da to bude servis građana, već je došao, šta? Šta mislite zašto je jedan gradonačelnik, gradonačelnik? O tome smo sve vreme govorili. Znači, da sprovodi političke instrukcije koje ima od centara moći.

Vi ste centralizovali ovu državu do te mere da je ona u početku bila kobajagi demokratska, pa je onda bila partokratska, pa tajkunska država i sada ste je napravili ili je pravite na ovaj način da to bude jedna direktorska država. Direktore će uglavnom da bira ministarstvo nadležno, tako je u prosveti, u lokalnoj samoupravi, odnosno ministar. Ministra bira Vlada, odnosno predsednik Vlade. Predsednika Vlade bira partija. Mi smo sada potpuno centralizovali sve što imamo u ovoj državi. Više nemamo prava, više nemamo slobode, više nemamo nikakve demokratije. Šta rade direktori? Oni otpuštaju i oni biraju zaposlene. To je strašno.

Da se vratimo na lokalnu samoupravu. Znate da se načelnik gradske uprave bira politički, koalicionim dogovorom i dokle god se bira politički koalicionim dogovorima on ne može ništa da uradi u gradskoj upravi.

Molim vas da svi shvatite da ova Akademija apsolutno nije nikakvo rešenje za bilo kakvo rešenje pitanja problema koje mi imamo na terenu u našoj državi. Hvala.

Ovde se radi o izmenama i dopunama ovog Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, i u članu 10. se podrazumeva sistem za identifikaciju zemljišnih parcela. Znači, uvođenje sistema za identifikaciju zemljišnih parcela. To je nešto što moraju da znaju građani, zato što mora da se pripreme za ovako nešto. Ovo sada nije bitno samo za Ministarstvo privrede, ovo je bitno i za građane Srbije i sve one koji žele da se bave poljoprivredom.

Moram da napomenem da mi iz SRS stalno govorimo da je poljoprivreda najunosniji biznis i najunosniji posao u ovoj zemlji. Može biti, ali nije. To, da poljoprivredu stavimo u prvi plan kao najunosniji posao, biznis, ja sam neko ko se bavi sada poljoprivredom, i ako sam, možda nije umesno da se kaže, pravnik sam po struci, ali se bavim poljoprivredom, i želim da se bavim poljoprivredom, i ja bih i druge ljude edukovala na vašem mestu. Ali, ne mogu ja edukovati, Ministarstvo mora edukovati ljude da je poljoprivreda najunosniji biznis u ovoj državi, i zato ga tako trebate formulisati i predstaviti narodu.

Šta je u pitanju? U pitanju su ove parcele koje sada treba da se identifikuju, da vidimo koliko mi, kojih parcela imamo itd. Sada, uvek imamo razliku između Vojvodine i centralne Srbije. Šta ste uradili sa Vojvodino? Zaorali, preorali, dali tajkunima, uzeli da bi mogli sutra po pravu preče kupovine da kupuju oni itd. Šta će biti sa Vojvodinom, vi to najbolje znate. Dobro se ne piše, svakako. Ali, šta će biti sa centralnom Srbijom, tamo gde smo mi sa malim parcelama, 20 ari, 30 ari, gde su parcele nepravedne. Prekjuče smo govorili o ovom zakonu, pa ste vi meni rekli da za korišćenje subvencija nije čak ni potrebno da budete ni vlasnik, već je potrebno da budete u zakupu. Ali, nisam stigla da vam odgovorim, odnosno da vam kažem situaciju sa terena, da mi ne možemo ni u zakup uzeti od nekoga parcelu od 20 i 50 ari, jer se ne vodi ni na koga, razumete. To su male parcele.

Sada, ono što smo mi hteli, tj. da ovaj sistem snimanja bude što brži, znači što efikasnije da to sprovedete. Vi ste stavili kao sistem snimanja, ali niste ograničili rokom. Tu SRS vidi mogućnost zloupotrebe i pripreme da ove parcele, sutra, jednog dana, budu uvećane, ali onog trenutka kada to bude interes nekim strancima ili pak, da mi dođemo u situaciju da ćemo ostati bez tih parcela, a da ćemo biti samo, da kažem, sluge tim stranim investitorima, koje ćete vi dovesti i dati im 11 milijardi da bi oni nešto znali da urade.

Kažem vam, mi to znamo, mi to umemo, mi znamo i da oremo, i da kopamo, i da proizvedemo, i da postavimo, ali treba Ministarstvo da nam da inpute za to, i Ministarstvo mora da napravi seljaku i mogućnost proizvodnje, ali ono što je najbitnije, mogućnost plasmana. Zato vas molim da kao Ministarstvo poljoprivrede upravo o tome vodite računa, jer najbitnija je stvar to što će seljak proizvesti gde će da proda. Kada to budete napravili onda ćemo mi krenuti sa poljoprivredom u pravom smislu te reči, kao jednom unosnom granom privrede. Hvala.

Prvo, moramo da znamo, da li smo mi još uvek na putu ka Evropskoj uniji ili nismo? S obzirom da smo imali juče to što smo imali u Briselu, i da je naš premijer došao kako je došao, odnosno napustio sastanak, tako da sve ovo danas što pričamo može biti uzaludno. Da li je tako? Jeste.

Kada su u pitanju ova dva zakona, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivedi i ruralnom razvoju i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi u ruralnom razvoju, malo se stvara jedna pometnja u javnosti, zato što kada se o ovome govori, sad svi poljoprivrednici iz Centralne Srbije, odakle ja, kao narodni poslanik dolazim, uglavnom je tamo neko ruralno područje, očekuju šta će se to dogoditi i šta ćemo mi to dobiti od Evropske unije.

Ono što moramo da kažemo, mi srpski radikali, a to je ono što nas izdvaja od svih drugih poslaničkih grupa, jeste istina koju smo uvek govorili. Mali poljoprivedni proizvođač u ruralnom području, apsolutno, u ovom trenutku neće imati ništa, ni od jednog ni od drugog zakona.

Što se tiče IPAD fondova, i to IPAD fonda za koji kažete da imate 175 miliona, mi ćemo vam reći da ste vi tih 175 miliona, toliko ste se zakačili za tih 175 miliona, jel tako? A niste rekli da ste u budžetu prošle godine dali 400 miliona, i to Vlada sama, bez odluke Skupštine, po svom nekom diskrecionom pravu koje je sama sebi dala, dala je 400 miliona evra za propala preduzeća, odnosno za njihove gubitke.

To je ono što SRS uvek želi da podvuče javnosti, verovatno je sad svima sve jasno, jel, da od te EU nema ništa, a da dobrom analizom budžeta i ovog Zakona o budžetu koji smo ovde doneli, možemo da pogledamo da u stvari mi iz budžeta mnogo više možemo imati novca nego što jurimo ovih 175 miliona, a pitanje je ko će dobiti.

Kada su u pitanju ovi IPARD fondovi, vi i sami vidite koji su uslovi za dobijanje ovih sredstava. Naravno, morate da kažete da niste rekli, a od vas se očekuje da se kaže, da ovde nema malog poljoprivrednog proizvođača, a cilj poljoprivrede, kao zamajca privrede ove države, jeste da se podignu mala poljoprivredna domaćinstva.

Zašto sada ne kažete malim poljoprivrednim proizvođačima i ovim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, da oni ne mogu da apliciraju za ovakva sredstva. Zašto? Zato što je ovde negde oko 50 hiljada evra do dva miliona evra. Sad mi recite, koje poljoprivredno gazdinstvo to može sebi da priušti i ko može da aplicira za ova sredstva? Znači, ne može niko. Ustav, tamo ste tačno predvideli koliko litara mleka treba da ima u prošloj godini da je neko proizveo ili koliko jedinica ili broj, da li je u pitanju stoka krupna, itd, da li je u pitanju živina, itd. Znači, moramo da znamo da što se tiče poljoprivrede ovde nigde nema malog poljoprivrednog proizvođača, niti ima običnog poljoprivrednog gazdinstva.

E, sad, što se tiče SRS i naše politike, upravo sve dokazuje da mi imamo mogućnost da na sopstvenim resursima razvijamo našu poljoprivredu i da živimo od sopstvenog rada. Svako ko je nešto proizvodio, radio, živeo od svoga rada, on zna da od EU i od svega ovoga o čemu vi govorite, nema ništa. Znači, imamo tu prepucavanje između pozicije i opozicije i vidite u svakom trenutku da sama ta neka diskusija ne vodi ničemu.

Znači, dok mi jurimo tih 170 miliona, mi dajemo 400 miliona evra tamo gde ne treba i dajemo propalim državnim preduzećima koja nećete da reformišete, a vaše je da dogovorite građanima zašto nećete da ih reformišete. Još nešto. Dok jurite ovaj put ka EU, vi ste zanemarili jednu bitnu stvar. Trgovinski rat koji se dogodio između Brisela i Moskve, koji niste dozvolili da naši poljoprivredni proizvođači iskoriste, a šta sad u stvari radite?

Ministre, ja vas molim, stvarno ne znam kome pričam. Molim, zaustavite vreme.

Eto vidite, ovo je lep primer kako se poštuje demokratije i kako se poštuje mišljenje narodnog poslanika koji se ne zove džaba narodni. Ja želim samo da mu prenesem šta to ljudi iz ruralnog područja, koji su problemi ljudi u ruralnom području.

Vi dobro znate da su ruralnom području vrlo mala poljoprivredna gazdinstva, da su parcele vrlo male, po 20 ari, 10 ari, 15 ari, itd, da je to vrlo teško ukrupniti, da se parcele ne vode na poljoprivredna gazdinstva, odnosno da su pojedinci držaoci, znači imaju pravo svojine na osnovu državine. Ali, da ne mogu da dođu do prava svojine.

Da li shvatate, ukoliko ne utuže nekog, koga će oni da utuže? A da bi imali pravo, da bi mogli za neka sredstva da apliciraju i da dobiju neku subvenciju, ta zemlja mora da se vodi na njih, jel tako? Znači, po tom osnovu ljudi iz ruralnog područja apsolutno nemaju nikakve mogućnosti da dođu do bilo kakvih subvencija. Ako imamo 500 i 600 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, da li shvatate kolika je to proizvodnja? Da li shvatate šta je moguće napraviti i proizvesti u ovoj zemlji?

Da li znate da cela Srbija može biti jedna bašta, jedinstvena bašta u Evropi od koje, ne samo da mi možemo da se hranimo, nego možemo da izvozimo gde nam je volja. To što vi jurite ka EU, e sad mi recite kako ćete vi sutra da izjednačite našeg poljoprivrednog proizvođača sa poljoprivrednim proizvođačem u EU, kad on ima subvencije od svoje države koja je privredno jaka, a mi nismo privredno jaki i mi ne možemo imati te subvencije, ne možemo subvencionisati naše male poljoprivredne proizvođače. Kad bi ušli, a da uđemo nećemo nikada, ovo je samo besmisleni put i kad bi ušli mi ne bi bili konkurentni sa njima.

Od 2017. godine počinje prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima. Zato ste i dali nalog da se popiše sva državna imovina, odnosno zemljište u svojini države, je li tako? Šta će da se dogodi sa tom zemljom? Ako date na prodaju strancima, stranci će to dobiti po vrlo niskim cenama, a onda naši poljoprivredni proizvođači, šta će biti? Samo sluge upravo tim strancima, na svojoj rođenoj zemlji.

Hvala.

Ovo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Mi smo podneli amandman na član 4. gde se, između ostalog, kaže da se formira i specijalna komisija koja uređuje nadležnost Jedinice za finansijsku istragu, kao kancelarija za povraćaj imovine.

Mi se lepo pitamo – koju smo mi to imovinu i kome oduzeli, odnosno vi kome ste oduzeli imovinu da bi donosili ovakav zakon da treba da vratimo imovinu? Sve do onog trenutka dok ne donesete zakon o poreklu imovine i dok ne podnesete izveštaj budžeta od 2012. godine pa nadalje, naročito ovaj od 2015. godine, što je dr Šešelj tražio pre neki dan, mi ne možemo znati ko u ovoj državi troši novac kako ne treba, gde ga iznosi i gde je u stvari ta imovina građana.

Ono što smo primetili za sve ovo vreme, dok ste vi polemisali, i pozicija i opozicija, jedni su okretali leđa poziciji, a pozicija je u stvari okrenula leđa narodu. Kako? Tako što je došla na vlast 2012. godine, upravo govoreći da će sve što je uradila DS ovoj državi i ovim građanima do 2012. godine da vrati u budžet i da vrati građanima, nije vratila, a sada ide neki zakon gde uopšte ne znamo šta kome treba da oduzmemo.

Znači, prvo moramo da donesemo zakon o poreklu imovine, da vidimo šta su pokrali ovi pre vas do 2012. godine, a onda šta moramo da uradimo? Da vi položite račune od 2012. godine do sada i da vidimo gde je taj novac građana, da bismo mogli jedan ovakav zakon da donesemo. Hvala.

Već nekoliko dana slušamo diskusiju vezano za novo i novo pozajmljivanje i nove i nove kredite. Želim da prenesem stav javnosti Srbije da je ovo prosto nedopustivo, s obzirom da dolazim iz unutrašnjosti, i želim da kažem da se u unutrašnjosti živi jako teško i da ovakva stvar, kakva jeste sada u zemlji Srbiji, ne dopušta pozajmljivanje ni jednog jedinog centa, a kamoli ovoliko miliona ili ovoliko milijardi. Zašto? Zato što od svih ovih pozajmica i od svih ovih kredita narod, odnosno građani, ništa nisu videli, ništa bolje nisu osetili, ništa im nije dato, nikakve bolje uslove za život nemaju, a pitaju se zbog čega i zašto su i dalje ovolike pozajmice.

Ono što želim da kažem jeste da ministar finansija je doveden kao jedan od velikih stručnjaka i od njega se očekivalo upravo suprotno, da reši pitanja i da reši sve one probleme koji su u Srbiji postojali do 2012. godine, naročito propast privatnih preduzeća od 2008. do 2012. godine, a da vi u stvari niste učinili ništa, već ste samo napravili dalje, doduše, niste vi bili od 2012. godine, bili su i drugi ministri, ali govorim o SNS i o načinu vođenja njene politike.

Politiku koju vodi SNS, naravno, potpuno, da ne kažem osuđujemo kao srpski radikali ne možemo reći, ali prosto je u suprotnosti sa našim stavovima, jer smatramo da mi imamo dovoljno prirodnih, naših resursa, i što se tiče poljoprivrede i što se tiče prirodnog bogatstva, banja itd. voda ili bilo šta već, imamo 500.000 na kraju krajeva registrovanih poljoprivrednih domaćinstava, koje kada bi se uposlili samo puta pet, to je već dva i po miliona zaposlenih ljudi, a mi smo davali od svih tih kredita, po staroj praksi DS, odnosno G 17, koji je tada predvodio te finansije, po staroj njihovoj praksi mi smo davali strancima po 10.000 evra da bi mogli da zapošljavaju naše ljude, znači, po jednom radniku. Šta oni odrade? Oni odrade svoj posao, pokupe kajmak i odu. A odakle je taj novac? Taj novac je u stvari novac poreskih obveznika iz našeg budžeta. A novac poreskih obveznika kako se skuplja? Skuplja se iz PDV svakodnevno, svako od nas ko ode u prodavnicu za 500 dinara danas, pet puta dva deset, sto dinara ostavi Vladi Republike Srbije, odnosno budžetu.

Taj novac je morao da se vrati narodu, kroz pravilnu raspodelu, a vi ste u stvari davali i molili i dan danas molite strane investitore da dođu i da ulože neki novac i da otvore neke fabrike pored naših sposobnih ljudi i naših sposobnih privatnih preduzetnika i naše domaće pameti koju mi imamo.

Ne mogu da shvatim da premijer Aleksandar Vučić nikoga u zemlji Srbiji nije prepoznao kao pametnog čoveka i da ga je postavio kao savetnika ili da je nekoga iz realnog sektora postavio da može da mu sugeriše šta to u stvari ne valja, već to radite nekako preko nekih agencija i to radite nekako preko nekih posrednika, ne znajući u stvari šta realno fali našem čoveku.

Pošto dolazim iz unutrašnjosti, konkretno iz grada Kraljeva, mogu da vam kažem da tamo fali mnogo, ne samo u gradu Kraljevu, fali i u Kragujevcu, fali u Trsteniku, fali u Kruševcu, fali u malom Aleksandrovcu, fali u Brusu, fali u celom Rasinskom, Moravičkom, u svim okruzima, znači u celoj unutrašnjoj Srbiji, znači centralnoj Srbiji.

Ono što želim da kažem jeste da SRS ima potpuno novi model, kako izaći iz krize i da to nije ovaj model, već isključivo model oslanjanja na naše domaće resurse i na našu domaću pamet.

Ono što želimo da kažemo, ali dobronamerno jeste da najozbiljnije razmislite o putu, o daljem putu ka EU, znači, najozbiljnije, i da ono što vam je jutros prof. dr Vojislav Šešelj rekao, da se ovde otvori tema o evroazijskim integracijama i da se otvori tema o okretanju ka Rusiji.

Svaki naš prosečan građanin, naročito su me pitali ljudi koji imaju registrovana seoska domaćinstva, pitaju – zašto nemamo organizovanu poljoprivrednu proizvodnju i zašto naša Vlada ne napravi neki međunarodni ugovor sa Rusijom, pošto je tamo bescarinska zona i zašto mi kao mali poljoprivredni proizvođači se ne udružimo i ne plasiramo našu robu tamo gde je najpotrebnije? Znači, nemamo odgovor na to pitanje, a ja bih volela da vi imate odgovor na to pitanje. Šta mi da kažemo ljudima zašto vi to ne radite? Očigledno je da imate određene ili pritiske ili obaveze ili je to možda i vaša želja da to ide ovim putem, a imamo osećaj da kao da ne mislite o građanima Srbije. Vaše podatke koje iznosite, vaše uporedne podatke, vaše statistike itd. narod niti razume, niti od toga šta ima.

Pored ovoliko zadužene zemlje, gde po Zakonu o budžetskom sistemu ne smemo biti zaduženi više od 45% BDP, vi ste se zadužili 72-73% BDP. Pa, to ide pravo u bankrot. Ima li neke finansijske institucije uopšte u EU ili bilo gde sa kojom vi niste ušli u neki kreditni aranžman? Zbog čega? Mi se samo pitamo zbog čega i samo želimo da kažemo našim građanima da nije ovo samo politika ili neka politička borba ovde u Skupštini, pa da sada podilazimo građanima, pa kažemo – e, mi imamo rešenje. Mi stvarno imamo rešenje. Verujte mi, i svaki prosečni građanin ima rešenje. Svaki prosečan čovek koji živi na selu i ima malo zemlje, on ima rešenje.

Ali, ja bih vas, pre svega, pitala da li ste vi nekada vodili poljoprivredno gazdinstvo ili da li ste nekada vodili možda neko malo preduzeće i da vidite kako je teško živeti u ovoj zemlji i da vidite kako je teško voditi?

Ono što sam htela inače da vam kažem, a ne mogu jer nemam vremena da se pozabavim ovim tačkama dnevnog reda, jeste i to da ovaj apeks kredit za mala i srednja preduzeća, da je to čista farsa i po onome kako piše u ugovoru, znači, isključivo Evropska investiciona banka o tome vodi računa kome će se plasirati, a Narodna banka mora da napravi sve ostale administrativne stvari koje su vezane za taj kredit. Ali, ako znamo da se upravo taj isti kredit uzimao i 2011. godine dva puta, 2009. i 2013. i 2014. godine, kada ste i vi bili u ovoj priči, a mi kao narodni poslanici ili uopšte građani, nemamo povratnu informaciju gde su taj novac potrošili i šta država ima od tog novca koji je dala na taj način, odnosno pozajmila na taj način. Da li su ta preduzeća poreski ojačala i da li su ta preduzeća napunila našu narodnu kasu, odnosno budžet?

Znači, vrlo je teško da vi sada nekoga u zemlji Srbiji ubedite da nešto privatno može da se radi. Ne, ne može ništa da se radi. Zašto? Zato što mi imamo monopol u našoj državi. Mi nemamo slobodno tržište. Slobodno tržište jeste za strance i jeste za stranu robu i jeste za strane lance. Mi nikoga nemamo u našoj zemlji osim jedne trgovinske firme koja se održala, a svi znamo da je to „Dis“ iz Krnjeva, i kako se čovek bori na ovom tržištu itd.

Teško je kad se uđe, primera radi, u „Merkator“ ili tako neki lanac, pa kad se tamo čuje muzika i kaže – kozji sir iz Slovenije, Hrvatske itd. Ja se onda zapitam, čekajte, ovoliko vrzina u našoj zemlji, a da mi ne znamo ni kozu da napasemo, po vama, a kamoli da napravimo taj sir i da plasiramo.

Da bismo mi naš proizvod plasirali u takav jedan trgovinski lanac, vi dobro znate da moramo da platimo od 1.000 do 2.000 evra po jednom artiklu, po jednom bar kodu, jel tako? A zamislite da neko ima pet proizvoda i ja trebam da platim 10.000 evra ili vi proizvodite nešto i imate pet proizvoda i vi morate da platite 10.000 evra „Ideji“, „Merkatoru“ ili bilo kome da bi se vaš proizvod našao na toj polici. Kada ćete vi zaraditi tih 10.000 evra? Nakon godinu dana, šta oni kažu? Oni kažu – pa znate, moramo raskinuti ugovor, jer ovaj vaš proizvod ne ide, imamo konkurenciju drugih proizvoda slične vrste. Nemojmo da dovodimo u zabludu građane Srbije da se u ovoj zemlji može nešto privatno raditi. Može, ali samo oni koji su bliski vlasti i to po kontima tamo specijalizovanih usluga ili uslugama po ugovoru, gde ste našli sistem raznoraznih projekata gde vaše upošljavate i gde oni, naravno, apliciraju za određena sredstva a vi se, naravno, zadužujete, itd.

Onda se pitam kako bi bilo, kako ste sada išli u Niš, ovako kako ste išli, kao cela Vlada, kako bi bilo, ne samo ja, već su mi to dali građani, ja sam neko ko je iz naroda i ko je non-stop sa narodom, naročito kada je Kraljevo u pitanju i Rasinski okrug i Kopaonik, itd… Znam kako žive poljoprivrednici, znam kako žive mali privrednici, jedna sam od njih i zato to govorim iz ličnog iskustva.

A onda mi je neko dao predlog, pa kaže ovako, kako bi bilo da, kako su lepo išli ovako u Niš, pokažu kako oni mogu da se umivaju, gde da se umivaju i gde da spavaju, da mi njima damo ove naše uslove, svakom ministru, jednu kućiću K-5 ili jednospratnu, možete dobiti i dvospratnu, da dobijete dvoje dece, od toga jedan student, jedno školskog uzrasta, gde nema fakulteta u unutrašnjosti, već u Beogradu, da vam damo kredit da nešto započnete da radite, da imate pri tom bolesnu majku ili bolesnog oca, da nemate nikakva primanja i da izvučete tu porodicu iz krize i vaspitate decu. Ko bi to uradio od vas ministara taj bi mogao da prođe da bude ministar u ovoj Vladi u sledećem mandatu.

Što se tiče Kraljeva, samo da vam kažem da je Kraljevo u veoma teškoj situaciji, ali ono što jeste isto da se kod nas kupuju drva na džak, ako niste znali, drva na džak. Zatim da vam kažem da imamo skoro 40% nezaposlenih ljudi, da vam kažem i to da imamo priliv od 30.000 izbeglih lica sa Kosova, a da nam pri tom niko nije pomogao da povećamo ili da rešimo pitanje infrastrukture, jer znate i sami da je to udar na infrastrukturu jednog grada, da smo imali zemljotres kakav smo imali, ali šta nismo imali, a što se očekivalo od vas? Nismo imali bilans stanja, nismo imali gde smo potrošili novac. Zašto niste vi, kao država, tražili, znate i sami da je izgoreo treći sprat, da je izgorela sva dokumentacija, da je tada DS bila na vlasti, zašto niste ispitali sve uslove kako se to desilo i da li je novac baš namenski potrošen?

Ako je novac namenski potrošen, onda je sve u redu. To ne znači da ne treba dati ovaj kredit. Ovaj kredit svakako treba i mora da se da za Kraljevo. Ne samo ovaj kredit, već vas molim da u 2017. godinu, u budžet, uvrstite neku investiciju koja je vezana za grad Kraljevo i njenu okolinu. Grad je potencijal za poljoprivredu, za ekonomiju, za privredu svake vrste, za turizam, itd.

Moravički koridor koji je trebao da se pravi, Velja Ilić je zaključio ugovor sa Kinezima pre neku godinu. Nakon toga su se pojavili Ujedinjeni Arapski Emirati, gde su rekli da bi oni radili i onda se tu zatvorilo. Kraljevo je zatvoreno kao centar, Kraljevo je nekad bio centar, a sada je zatvoreno po svim mogućim osnovama. Niti imamo put, niti auto-put, niti imamo institucije, niti imamo aerodrom, pitanje je kada će se otvoriti. I taj aerodrom, šta se radi? Traže Turci naš aerodrom na 20 godina. Ne organizujete poljoprivrednu proizvodnju, ne znate gde i šta se može proizvoditi i šta onda radite? Samo se zadužujete. To više nije dozvoljeno.

Mi srpski radikali imamo drugi koncept izlaska iz ove krize, jer ovo zaduživanje samo vodi dalje i dalje i dalje. Dug nikome nije bio drug. Vi to, ministre, mnogo dobro znate. Ja mislim da biste vi morali da praktičnije razmišljate kada je u pitanju običan građanin Republike Srbije. Hvala vam.

S obzirom da se radi o konkretnim predlozima, molila bih da ministar dođe jer nema svrhe razgovarati bez njega.
(Predsedavajući: Molim da služba obavesti ministra da dođe u salu. Izvolite.)
Molim vas, nema smisla, jer moram da povežem ono što sam htela da kažem.

Kolege poslanici, vezano za tačku dnevnog reda, a opet vezano za grad Kraljevo i Magnohrom, opet je u pitanju privatizacija, pa pošto sada imamo ovaj novi zakon o privatizaciji vezan za javna preduzeća i nekih fiktivnih 1.000 evra, a pitanje je da li će moći za 2-3 godine, kada već to nameravate, da se realizuje i da li će biti tada 1.000 evra ili ne. Znači, niste dali protivvrednost da su ljudi sigurni da će to biti i sada i tada 1.000 evra.
Druga stvar, molim vas ako bi ste mogli da me propratite jer su bitne stvari u pitanju. Kraljevo je u alarmantnoj situaciji, Magnohrom je u teškoj situaciji. Uradili ste jednu stvar, a to je raskid ugovora. Znači, 17. decembra ste raskinuli ugovor sa "Global-stilom", ali to nije ništa rešeno. Pitanje radnika nije rešeno na taj način, već sada je došlo pravo pitanje šta sada. Radnici su jedva čekali da se to pitanje reši, da se raskine ugovor i sada kada se raskinuo ugovor, odjednom su stali u jednu bezizlaznu situaciju da ne znaju šta će dalje da rade.
Pre ovog zakona o privatizaciji koji je sada na redu, ljudi treba prvo da razumeju šta smo uradili sa prethodnim Zakonom o privatizaciji koji smo već ranije imali. Znači, prethodni Zakon o privatizaciji, po kome smo sve do sada privatizovali, u stvari je doveo masu ljudi do prosjačkog štapa.
Koji je ovo sada zakon na redu, o kojoj vrsti privatizacije se sada radi, ako nismo rešili pitanje ili dopunili prethodni Zakon o privatizaciji, koji je mnogo jada naneo, jer ste videli da je bio naopak. Sada mogu da pomislim da je to bila neka greška, da je bila greška u koracima, da nije moglo da se predvidi kako će sve to da funkcioniše i koje će sve posledice to da ima. Mogu možda u nekom delu da razumem, jer ne može čovek sve unapred da zna kako će ići.
Ali, imajte u vidu jednu stvar - da ovaj prethodni Zakon o privatizaciji navodi na vrlo logička razmišljanja. Znate kako, prvo, hteli ste državu da oporavite, uradili ste prvo tzv. socijalni program, ko je hteo da ide na biro rada, vamo-namo itd, našli ste neke sisteme i rasteretili određene firme određenog broja radnika. Na primer, "Magnohrom" je imao preko četiri hiljade radnika, a sa tim socijalnim programom sveo se na dve hiljade radnika. U momentu privatizacije on ima 2.205 radnika.
Šta je trebalo da se dogodi? Trebala je da se dogodi privatizacija, ljudi su se radovali došao je Indijac, "Globalstil", najbogatiji čovek i svi u Kraljevu smo bili srećni zbog toga što će konačno i on da proradi, jeste sa manje radnika, ali će to biti jedna rentabilna firma.
Šta se dogodilo? Dogodilo se da je Agencija upravo prevarila čitavo Kraljevo i čitavu Srbiju. Kako je prevarila? Prevarila je tako što je, prvo, dozvolila mnogo veliko vreme kupcu "Globalstilu" da se predomisli da počne da ulaže u tu firmu za koju je imao ugovorni odnos i imao je određenu obavezu da uloži.
Međutim, on za godinu dana nije uložio ni jednu jedinu paru, ni jedan jedini evro. Vi ste ga, kao Agencija, puštali. Šta ste za to uradili? Znači, navodi se jedan logičan zaključak, bez obzira što sam iz SRS, vi morate isti ovakav zaključak da izvedete, da vam je sve ovo do sada bilo naopako i da je trebalo da vi sada , ovde sa nama, izađete sa jednim drugim zakonom, da dopunjavate ovaj prethodni i da vidite šta ćete sa ovim radnicima, a ne sada, kada je predizborna kampanja, da nam nudite neku maglu opet i da opet ljudi ne znaju šta će sa ovim.
Kasnije ću o ovom zakonu o ovim državljanima, besplatnim akcijama koje nudite. Molim vas, dajte, prvo, da rešimo ovu prethodnu privatizaciju. Jesam pominjala nekoliko puta "Magnohrom", ali to ne znači da smo ga rešili. Neću se pomeriti odavde, verujte mi, ne sada, nego ću iz dana u dan svakoga iz Vlade pitati šta su uradili sa "Magnohromom".
Trideset hiljada ljudi je zavisno od "Magnohroma"; trideset hiljada izbeglica. Šta da radimo mi u Kraljevu? Za vas je Beograd sve. Vi kao da nemate geografsku kartu, gospodo iz Vlade, kao da ne znate da postoji Kraljevo, Kruševac; Čačak se zna, gospodin Velimir Ilić je promovisao svoj Čačak.
Izvinjavam se građanima i prisutnima, ali vi morate imati, prvo, geografsku kartu, pa onda ekonomsku kartu. Znači, Kraljevo postoji, ima 120 hiljada stanovnika, ima 30 hiljada izbeglica, ima sve privatizacije koje su naopako odrađene i ima "Magnohrom" sa jednom strašnom trenutnom situacijom, gde ljudi kukaju, plaču, deca su u pitanju. Zamislite, kada nema overenu knjižicu, doktor ga ne pita, svi su ozlojeđeni i na Vladu, i na vlast, i na državu i na sve. Kažu - idi kući ženo, nemaš knjižicu i gotova priča.
Od čega da plati? Znate li koliko košta baktrim sirup ili bilo koji? Da li vama dolazi u svest šta pričam. Možda ovde ne treba da se priča ovako emotivno, ali ne mogu drugačije da pričam, čovek sam iz naroda, mislim da su ovde svi ljudi iz naroda. Mi smo se ovde osamili, u ova četiri zida, i smatramo da smo nešto sasvim drugo. Nismo, mi smo ljudi kao i svi ostali. Dajte da razumemo te ljude. Znači, morate te zdravstvene knjižice da rešite hitno.
Kako se logički navodi na jedan zaključak? Molim vas, gospođo, ako je moguće, samo da završimo s ovim "Magnohromom" i da rešimo ovo pitanje. U međuvremenu, vaša Agencija odlaže raskid ugovora. Pazite sada šta se radi - odlaže se raskid ugovora preko ugovorenog roka.
Za to vreme "Magnohrom" se rasprodaje, ruši se velika peć, prodaje se u staro gvožđe, a obaveze prema državi se nagomilavaju.
Pitam gospodu iz Ministarstva, ako se obaveze prema državi nagomilavaju u smislu doprinosa penzijskog i zdravstvenog itd, zašto niste naterali, a imam informacije, i ne samo informacije nego i dokaze, da je finansijska policija mnogo puta intervenisala, da su i poreska i finansijska policija intervenisale, da je nalagala gospodi iz "Globalstila" da mora da uplati to što mora da uplati državi što je državno, što i svi privatnici moraju da uplate.
Taj "Globalstil" nije morao da uplati. Kako nije morao da uplati? Ko je njemu omogućavao da može da ostane dužan državi? Ko će to sada da plati? Ko će radnicima da overi te knjižice i da uplati sav zaostali dug? Moraće država. Šta ste onda uradili? Uz pomoć države opljačkao je stranac našu državnu imovinu. Da li svima ovo dolazi u svest?
Da li je vama jasno šta se na terenu događa? Imam osećaj da vi to ne znate, da možda niste upućeni, da nemate dobre saradnike, savetnike, nemam pojma. Ali, posle ovakvog izlaganja, posle ove istine, da ovo ne bude rešeno, ne znam šta bi moglo da se dogodi.
Još nešto da vas pitam, ne bih htela da zloupotrebljavam govornicu u neke predizborne svrhe, sinoć smo imali naš prvi početni predizborni miting. Ne želim da ga mešam ovde. Ali, pitam vas, da nije sada predizborne kampanje, da li bi ovaj zakon bio na redu? Bio bi? Sada vas pitam, ako ste želeli nešto bolje ovom narodu i sami sebi, zašto, prvo, ovaj prethodni zakon niste popravili, zašto ove ljude, koje ste pustili na ulicu bez socijalnog, zdravstvenog osiguranja, bez ičega, zašto to niste rešili? Onda bi dobili poene.
Znači, tražim da se reši "Magnohrom". Ne tražim ja, ali imaćete, verujte mi, velike probleme. Znači, ovo mora da se reši. To je jedna stvar.
Druga stvar, vezana za državljanstvo. Kaže - problem državljanstva za dodelu besplatnih akcija. Ovde imam dva konkretna predloga. Ljudi pitaju, interesuju se, s pravom. Rekli ste - bio bi zakon na redu, u redu je stvar, ali zašto je sada, opet moram da se vratim na član 2. ovog zakona, gde kaže - pravo na besplatne akcije imaju svi punoletni građani Srbije koji su upisani u biračke spiskove. Što ste vezivali sa biračkim spiskovima? Što stavljate ljudima određeni crv u glavu i što opet kupujete ljude za neke male i jeftine pare? Nemojte to da radite.
Albijanić malopre pita da li imam decu, što ne idem da čuvam decu? Ovde ih čuvam od vas. Čuvam, jer ćete sve da prodate, i moju i vašu, i svačiju decu ovde čuvam. Nemojte više da radite ovo, iskreno govorim.
Još jedna stvar, najlepše vas molim da me propratite, ovo nije moja priča, ovo je pismo jednog profesora hemijskih nauka, čoveka u penziji, koji ima dobar predlog, a vi sada saslušajte ovaj predlog i vidite da li je moguće da se uklopi u ove postojeće amandmane i da može da ima neku zakonsku formu, a da se ljudima izađe u susret.
Evo u čemu je problem, prema ovom stavu Predloga zakona, pravo na besplatne akcije nema ogroman broj građana Srbije koji su čak i ceo radni vek proveli u Srbiji i nalaze se u biračkim spiskovima građana Srbije ako su rođeni u Crnoj Gori, te po tom osnovu imaju državljanstvo Crne Gore. I ne samo oni, nego i njihova deca koja, bez obzira što su rođena u Srbiji, što su građani Srbije od svog rođenja, takođe, nemaju pravo na besplatne akcije, jer su ona, po ranije važećim propisima nakon rođenja, automatski upisivana u matičnu knjigu državljana u mestu rođenja oca, dakle, kao državljani Crne Gore.
Ovo, naravno, nije bio problem sve do 21. maja 2006. godine, jer su do tada bili državljani Crne Gore i državljani SRJ, odnosno poslednje tri godine državljani zajednice Srbija i Crna Gora. Od ovog datuma pa do sada, za proteklih 18 meseci, svi građani Srbije koji se u matičnim knjigama vode kao državljani Crne Gore, po osnovu rođenja su bez državljanstva Srbije, jer su bez svoje krivice izgubili državljanstvo SRJ, a Vlada Crne Gore je javno, ovo morate imati u vidu, zapretila svim svojim državljanima da, ako dobiju državljanstvo Srbije, biće brisani iz knjige državljana Crne Gore.
Kako u međuvremenu vlade Srbije i Crne Gore nisu uspele da se dogovore o dvojnom državljanstvu njihovih građana, kada se usvoji pomenuti Zakon o podeli besplatnih akcija, svi takvi građani će biti obespravljeni, jer nemaju prava po ovom osnovu ni u Crnoj Gori, ni u Srbiji.
Daje čovek dva predloga. Ja vas molim da obratite pažnju, moguće je, vidim da su logična, vidite da li imaju zakonske osnove da mogu, a ako nemaju, recite zbog čega nemaju. Šta se time remeti u celoj priči?
Jedan je - pravo na besplatne akcije imaju i građani Srbije koji su do 21. maja 2006. godine imali državljanstvo SRJ. To je jedan predlog. Drugi - alternativa, pravo na besplatne akcije imaju i građani Srbije koji su do 21. maja 2006. godine imali državljanstvo SRJ, pod uslovom, i ovo je dobar predlog, da obezbede državljanstvo Srbije, nakon što im se omogući pravo na dvojno državljanstvo. Nisu ljudi krivi što ovo sada ne funkcioniše. To su neke dve mogućnosti.
Po ovom dosadašnjem Zakonu o privatizaciji, samo bih htela da napomenem, imamo veliki pritisak i od Zemljoradničke zadruge "Jedinstvo" iz Podunavaca. Zapišite taj podatak, jer smatram da je to produkt prethodno odrađene privatizacije i ljudi sada smatraju da niko ni za šta ne odgovara, pa tako i oni rade.
ZZ "Jedinstvo" se apsolutno rasprodaje voljom jednog čoveka. Svi ostali nemaju nikakva prava. Rasprodaje se zemlja, rasprodaju se lokali, sve što se ima i ništa se ne odgovara. Ljudi ne znaju šta da rade, neko će nekoga ubiti, ne znam šta će tu sve da se dogodi. Molim vas, pogledajte za sve ovo ste vi krivi. Da li ste znali ili niste znali ne znam, ali sada znate.

Po amandmanu kolege Nikolića vezano za Magnohrom, čiji je 17. decembra ove godine ugovor raskinut.
Ono što sam htela da pitam to je jedno alarmantno stanje u kojem su se našli radnici Magnohroma u Kraljevu. Oni su na zadnjoj sednici imali dva zahteva. Jedan je upućen Ministarstvu rada i socijalne politike, za solidarnu pomoć, gde su tražili solidarnu pomoć izraženu kroz jednokratnu novčanu donaciju.
Kada sam tražila raskid ugovora, istovremeno sam to kritikovala jer ste vi od grada Kraljeva napravili grad socijalno ugroženih ljudi, ne samo na ovaj način nego i na privatizaciju koju ste uradili sa Poljoprometom, sa Utro Srbijom, sa Hladnjačom i, evo sada, sa Magnohromom.
S obzirom da već imamo preko 30.000 izbeglih lica, i s obzirom da nemamo sređeno njihovo ekonomsko pitanje i s obzirom da se još uvek nalaze u izbegličkim kampovima, pitam vas kako ćemo rešiti sada ovo pitanje i šta ćemo sada da radimo sa 10.000 ljudi. Znači, imamo 2.205 radnika, po četiri člana porodice, to je negde oko 10.000 ljudi. Svih tih 10.000 ljudi sada više nemaju overenu zdravstvenu knjižicu. Od 1.1.2008. godine oni više ne mogu da se leče.
Evo šta sam htela da pitam. Znači, oni su uputili Ministarstvu rada i socijalne politike jedan zahtev sa ovom, otprilike, molbom, za solidarnu pomoć izraženu kroz jednokratnu novačnu donaciju. Tada sam se bunila iz razloga što ljudi koji su gradili ovu fabriku sada su došli u situaciju da traže socijalnu pomoć. To treba da je sramota i za državu, i za Ministarstvo i za Agenciju za privatizaciju koja je to uradila.
Međutim, drugi zahtev su poslali Ministarstvu zdravlja, gde su tražili: iznađite zakonsku mogućnost za obezbeđenje zdravstvene zaštite za sve zaposlene u Magnohromu i članove njihovih porodica.
Ovu informaciju koju imam i koju zna čitavo Kraljevo, to je da se predstavnicima sindikata dnevno javlja preko desetine ljudi, znači 300 ljudi su se javili u zadnjih nekoliko dana otkako je raskinut ovaj ugovor za Global stilom, tražili su zdravstvenu zaštitu jer ljudi ne znaju šta ih čeka.
Imaju vrlo teška zdravstvena stanja, vezano za operacije, vezano za svakodnevne potrebe i na ovaj način sada apelujem, insistiram i tražim, da ne bi došlo do jedne socijalne katastrofe, ljudi se odbijaju u zdravstvenim ustanovama, ne mogu da se leče, a sada postavljam jedno pitanje, i tražim, i molim da se svaki poslanik stavi u situaciju da u zadnjih godinu dana nije primio platu, da više nema ekonomskih sredstava za život, a da mora da se leči, neće da ga prime, jer nema zdravstvenu knjižicu. Objasnite mi šta će da radi čovek sa decom, šta će da radi porodica, kako će da se leči i do čega će to da dođe.
Morate da shvatite da postoje druge situacije koje će da se rode uz celu priču.
Znači, pravimo jedan haos u gradu i to je pitanje koje hitno, odmah mora da se reši.
Urgentno morate da rešite pitanje ovih ljudi, čak sada, pre Nove godine, šta ćete da radite sa zdravstvenom zaštitom ovih ljudi. Radi se o 10.000 stanovnika građana Kraljeva.
Apelujem i insistiram i tražim u ime svih njih da hitno rešite problem zdravstvene zaštite ovih ljudi i jednokratne pomoći vezano za predstojeće praznike i sam njihov život. Hvala.

Pred nama je zakon o jednom drugom delu privatizacije. Znači, privatizacija je u velikoj meri urađena, po pitanju bitnih stvari, a ostala su javna preduzeća. Sada je red da se i ona privatizuju.
Želela sam da kažem da se po pitanju privatizacije javnih preduzeća SRS apsolutno slaže, jer je bolje privatizovati javna preduzeća nego da idu u postupak likvidacije. Znači, 31.12. je neki okvir koji mora da se ispoštuje.
Međutim, gospodine Đeliću, privatizacija koja je do sada obavljena bila je apsolutno štetna za čitav srpski narod i za sve građane Srbije. Do sada ste imali pogrešnu privatizaciju i sada ste se, mislim, malo kasno setili da pokušate nešto da popravite. Zašto upravo sada, na ovaj način, popravljate ovu privatizaciju koju ste u velikoj meri već odradili u Republici Srbiji? Zašto?
Smatram, što u stvari jeste, da je razlog da se sada ponovo pokupe neki politički poeni, sa nekom eventualnom obećanom naknadom od nekih 1000 evra koji će da se dobiju, a neće moći da se koriste pre 2010. godine. Šta sve može za te dve godine da se dogodi na tržištu akcija i uopšte na našem srpskom tržištu koje je jadno, bedno, tranziciono i krajnje neizvesno? Šta 2010. godine od tih akcija, koje ćete sada da izdelite, od 1000 evra mogu da očekuju naši građani? Koja je to sigurnost koju vi dajete građanima da će 1000 evra, koje ćete dati sada, isto vredeti 2010. godine?
Kada budete odgovorili narodu da će to biti isti ekvivalent vrednosti sada i tada, onda možemo razgovarati da je to u redu i SRS apsolutno jeste za to da građani Republike Srbije imaju koristi od te privatizacije, od te koja tek sada dolazi, ali samo pod uslovom da ta sredstva, ponavljam, 1000 evra sada, budu 1000 evra i tada kada se budu mogla realizovati. To je jedna stvar.
Druga stvar je način na koji ćete sprovesti ovu privatizaciju. Ono u čemu se mi ne slažemo, to je u nekom delu načina na koji vi to želite da sprovedete. Po tom pitanju smo mi i podneli određene amandmane, molila bih da posebno obratite pažnju na njih jer suštinski poboljšavaju ovaj vaš zakon.
Treća stvar je što ste sve stavili u isti koš i u isti red. Znači, i vi imate prava na 1000 evra, je l' tako? Znači, ljudi iz Vlade imaju prava na 1000 evra, bivši ministri, sadašnji ministri i svi oni koji su se lepo ovajdili o dosadašnju privatizaciju. Ponovo ćete stati u isti red, jednako sa ljudima koji se sada pribiraju da li će sutra imati za hleb 20, 30, 50 dinara, da li će poskupeti, itd. Znači, vi stavljate u isti red i vas i nekoga ko nema posao i nekoga ko je ostao bez posla i nekoga ko je socijalni slučaj, nekoga ko nema čime da se leči. Znači, apsolutno ste stavili sve u isti red da biste bili jednaki za sve.
Malopre ste rekli da je u jednom delu ovaj vaš zakon socijalni zakon i zbog toga ste jednaki za sve. Da li je tako? Međutim, ono što sam malopre primetila isto tako, dok ste govorili o tom zakonu, s ponosom ste rekli, da biste potkrepili taj socijalni element tog zakona, da ova imovina nije imovina nijedne političke stranke, nego je tekovina svih radnika koji su radili, ulagali i gradili ta preduzeća.
Pitam vas, ako vi sada mislite da je to tako, i to jeste ispravan stav, šta ste uradili do sada sa ovolikim preduzećima koje ste privatizovali na vrlo nepošten način. Da je nepošten, pročitaću nekoliko pisama da vidite kako se to u praksi reflektovalo i kako se ta vaša privatizacija u praksi stvarno odvijala. A ova vaša Agencija za privatizaciju, kojoj sada dajete neka veća ovlašćenja, i do sada je imala izvesna ovlašćenja, i do sada je mogla da manipuliše sa ovom vrstom privatizacije i to je vrlo vešto koristila.
Ono što želim da vam kažem je sledeće. Gospodine ministre, ovo će vam biti i poslaničko pitanje pa vas zato molim da ga pribeležite. Radi se o privatizaciji "Magnohroma". "Global stil" je kupac, a "Magnohrom" iz Kraljeva je predmet ovog ugovora.
Ovako kažu radnici: Odmah posle objavljivanja obaveštenja Agencije – ovo je jedno od pisama i molim vas da saslušate i da preduzmete određene mere da se ovim ljudima pomogne, ako je ikako moguće i ako već nije kasno – od 22.10.2007, menadžment se u ime vlasnika obratio radnicima – ljudi su se, znači, obraćali Agenciji za privatizaciju, jednom je dolazila, nakon toga se menadžment obratio radnicima – i zatražio da radnici započnu proizvodnju kako bi od te proizvodnje navodno isplaćivao lične dohotke po četvrtinu. Menadžmentu smo lično pismeno odgovorili da nije problem da počnemo da radimo, već je problem šta i kako da radimo kada nemamo elementarne uslove za rad, nemamo struju, nemamo vodu, nemamo gas.
To je vaša privatizacija, gospodine Đeliću, privatizacija "Magnohroma" u Kraljevu. Ljudi su ostali bez struje, bez vode, bez gasa, bez osnovnih uslova da proizvodnja uopšte radi.
Kada bacanje prašine u oči radnicima i javnosti na ovaj način nije uspelo, usledili su novi trikovi da, navodno nekim kreditnim aranžmanima, znači, ponovo im obećava kupac da nekim novim aranžmanima, koji samo što nisu stigli u "Magnohrom", pa se licitiralo od sedam i po miliona evra, pa šest miliona, da bi na kraju obećali dva i po miliona evra, a epilog je da do dana današnjeg nije stigao ni jedan jedini evro, ali je zato predstavnik vlasnika zvanično zatražio novo produženje roka.
Vi dajete ovim ljudima koji kupuju ova preduzeća beskrajno velika prava. Uopšte ne poštujete prava građana, ne poštujete prava radnika, niti su ovi radnici imali uvid u taj ugovor koji je potpisan, nego je to neko potpisao u njihovo ime i čak ne znaju koji im je socijalni program.
Dalje kaže – uz to nije dostavio mišljenje revizora, ni sada, a ni prošli put, što je Agencija konstatovala, ali je ipak produžila, dala mu je rok od mesec dana za koje vreme se položaj radnika još više pogoršao, jer su dugovanja za lični dohodak osam meseci, tako da su dugovanja u javnim preduzećima od strane radnika ogromna.
Sad ovo dobro slušajte i probajte da imate malo saosećanja, odnosno malo emocionalne inteligencije koja je više nego potrebna danas našim političarima, a nisam videla ni kod jednog od vas da ima malo milosti. Ne znam da li možete da ostanete imuni na ovako nešto, kad vam ovako nešto piše. Kaže ovako – deca nam napuštaju studije zbog teške situacije svojih roditelja.
Jesu li vaša deca napustila studije? Nemojte me pogrešno razumeti, ali uvek morate polaziti od sebe ako hoćete da vodite državu. Jeste to teško i zato je to težak momenat, da se vodi država u ovom momentu. Zašto se, ljudi, prihvatate ovako teškog posla ako za to nemate energije i snage?
Slušajte dalje – hronični bolesnici nemaju lekova za redovnu terapiju, nepovezan radni staž 34 meseca, zdravstvene knjižice nisu urađene po novim propisima pa zaposleni od 1. januara mogu, ako se zakon dosledno poštuje, da izgube zdravstvenu zaštitu.
Ko će da leči te ljude? Znate li da su ti ljudi svakog dana na ulici, da rade razno-razne poslove, znate li da su ispod svakog socijalnog nivoa? A kad padne čovek ispod socijalnog nivoa, on je ispod moralnog nivoa. Znate li šta radite ovoj zemlji sa ovom vašom privatizacijom?
Kaže – zbog svega toga u petak, 30.11.2007. godine, Agenciji je prilično oštro rečeno da je situacija u "Magnohromu" više nego opasna i da preti da eskalira u negativnom smeru koji niko ne može da kontroliše. Izrečena je sumnja u nepristrasnost institucija, pa i Agencije. Najavljene su i krivične prijave protiv svih za koje se smatra da su odgovorni i da su svojim činjenjem i nečinjenjem doveli do ovog stanja u kojem se "Magnohrom" danas nalazi.
Pošto vlasnik ni po jednoj tački nije iskoristio vreme od 30 dana da bilo šta uradi, ni po pitanju pokretanja proizvodnje, niti u delu koji se odnosi na socijalni program radnika, ličnih dohodaka i slično, od Agencije se zatražilo bezuslovno raskidanje ugovora, jer se bojimo da sutra ne bude kasno.
Izveštaj Agencije očekujemo u toku sledeće nedelje. Iskreno, ne očekujemo ništa povoljno jer je očigledno da neko iz političke elite pomaže vlasniku da se ovako lagodno ponaša, ne plašeći se za svaki iskorak iz kupoprodajnog ugovora i zakona ove zemlje.
Vidite šta se u međuvremenu dogodilo. Dolazila je neka revizorska ekipa, dolazili su revizori, međutim, mišljenje revizora nije poslato Agenciji za privatizaciju, SUP je imao posla oko toga, pa vas molim da to zapišete kao poslaničko pitanje i da pogledate dokle je to stiglo, da li imaju pravilne informacije i kada će stvarno da dođe do tog raskida ugovora. Ali nemojte da se posle raskida ugovora dogodi da radnici izgube i ono što su imali do sada i što su mogli da imaju.
Želim da kažem je da je gospodin iz "Global stila" posekao sve visoke peći i prodao, a ostao je dužan državi, nama, doprinose, samodoprinose, penzijsko i invalidsko osiguranje. Molim vas da vidite šta ćete s tim čovekom da radite. Radnici iz "Magnohroma" imaju neki svoj biznis plan koji bi hteli da naprave da bi sačuvali imovinu "Magnohroma" na relaciji koja je makar danas. I da vidite da li može ko je naneo štetu da vrati sav taj iznos i da se ta državna imovina vrati radnicima jer mislim da ti radnici ipak znaju da rade.
Još jedno pismo sam dobila iz Aleksandrovca župskog, a radi se o privatizaciji ugostiteljskog preduzeća "Koznik" u Aleksandrovcu. Molim vas da i to zapišete kao poslaničko pitanje i da vidite šta će s tim radnicima biti jer su u veoma teškoj socijalnoj krizi i situaciji, i ne samo radnici, nego i njihove porodice, a te porodice imaju svoju mladost i svoju perspektivu i iz tog razloga vas molim da pomognete koliko možete. Hvala.