VESNA NIKOLIĆ-VUKAJLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 3. septembra 1962. godine u Aleksandrovcu. Živi u Kraljevu.

Po struci je diplomirani pravnik. Od 1999. godine je vlasnik privatne porodične firme ,,Bim promet”. Bila je i zamenik gradonačelnika Kraljeva. U Narodnoj skupštini Republike Srbije bila je poslanik u periodu od 2007. do 2008. godine. Predsednik je Opštinskog odbora Srpske radikalne stranke u Kraljevu.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Udata, majka troje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 49
  • 1
  • 41
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 19 dana i 23 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 29 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Važeći Zakon o radu je donesen na osnovu preporuke, odnosno predloga MMF i stranih investitora koji su, naravno, malo vodili računa o pravima radnika, a uglavnom su vodili računa o svojim interesima. Tako da smo danas posle pet godina primene ovog zakona u jednoj opštoj atmosferi u Srbiji, takvoj da cela Srbija, odnosno svi zaposleni, skoro, žele promenu ovog zakona.

Zašto se želi promena ovog zakona? Evo, navešću samo nekoliko članova ili tačaka na koje treba obratiti pažnju i zašto treba uraditi jednu ozbiljnu analizu efekata primene ovog zakona.

Jedan od razloga jeste zato što strani investitori uglavnom zapošljavaju ljude na određeno vreme, a u stvari to je, na kraju krajeva, postala i praksa i 90% radnika je danas zaposleno na određeno vreme, što nije dobro. To bi trebalo biti izuzetak.

Zatim, minimalna cena rada je propisana kao minimalna cena rada, međutim i to se zloupotrebljava, tako da ta minimalna cena rada bude u stvari stvarna zarada konstantno za sve vreme koje je radnik zaposlen.

Zatim, obračun zarade. U obračun zarade se više ne kalkuliše prethodni rad kod drugih poslodavaca, već isključivo kod tog novog poslodavca što odlično odgovara stranim investitorima. S obzirom da su naši ljudi radili po 20 godina, ostajali bez posla, sada kada dođe strani investitor i on ih zaposli, onih 20 godina ne ulaze u njegovu cenu rada.

Zatim, kad se radi isplaćivanje otpremnine, takođe se zloupotrebljava, jer se isto tako za isplaćivanje otpremnine računa samo radni staž kod poslednjeg poslodavca.

Zatim, imamo široka ovlašćenja poslodavca u smislu zloupotrebe, tako da kada je u pitanju otpuštanje radnika, poslodavac može da to uradi kad god on hoće, na način na koji on hoće, zato što mu toliko zakon dozvoljava da može da se poigrava sa radnicima, a radnik kada dolazi na posao svakog jutra ne zna da li će ostati da radi sutra ili neće ostati da radi. Zato je potrebno da se uradi jedna ozbiljna analiza efekata primene ovog zakona i onda će se utvrditi da ovim zakonom nije pospešeno zapošljavanje zato što strani investitor kada dođe tačno zna i koliko mu je radnih mesta, koliko je subvencija dobio, na koje vreme on dolazi, itd.

Zatim, pod dva, crno tržište i siva ekonomija ovim zakonom apsolutno nisu sprečeni ni u jednom segmentu, ni u jednom procentu, tako da je ostala velika mogućnost zloupotrebe postojećeg zakona. Smatramo da ovaj zakon treba hitno da se stavi u proceduru i da se izvrše izmene i dopuna ovog zakona.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.04.2019.

Hvala.

Pitanje za Aleksandra Vučića. Postavljam pitanje - da li je pre obećanja da će država investirati 8,5 miliona evra za proširenje aerodromske piste na Aerodromu Lađevci, kod Kraljeva, imao punu informaciju od predsednika Vlade, Ane Brnabić, i ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Zorane Mihajlović?

Ko god da je dao podatke Vučiću, podaci su apsolutno netačni, jer njegovo obećanje je nepotreban trošak u budžetu Republike Srbije.

Aerodrom Lađevci pušten je u saobraćaj, kao civilni još 5. oktobra 2011. godine. U saobraćaj su ga svečano pustili Boris Tadić i Dragan Šutanovac. Ni tada, ni sada taj aerodrom nema ekonomskog opravdanja i taj tzv. tercijalni vazdušni saobraćaj isplativ je samo u bogatim zemljama sa bruto nacionalnim dohotkom od 18 hiljada dolara po stanovniku, a Srbija je naravno daleko od toga. Uostalom, Aerodrom u Nišu je najbolji pokazatelj da Vlada u okviru, u sferi vazdušnog saobraćaja vodi pogrešnu i veoma lošu politiku.

Aleksandar Vučić je dobio od saradnika i naravno izneo još jedan netačan podatak, a to je da će uložiti tih 8,5 miliona evra upravo u proširenje piste, zato što na Lađevce ne mogu da sleću avioni marke „Boing“. Međutim, i to je apsolutno netačno, jer tehničke mogućnosti za korišćenje piste na ovom aerodromu postoje i za avione marke „Boing“. Pista na Lađevcima je već dugačka 2.200 metara, a široka je 30 metara. Znači, dovoljno je da „Boing“ može da se okrene na pisti, a prema zvaničnom prospektu „Boinga“ dovoljna je širina piste od 19,81 metar. Očigledno je, dakle, da je pista Aerodroma Lađevci znatno šira od neophodne širine za sletanje aviona marke „Boing“. Osim toga, duž cele piste na Lađevcima postoji široka staza od 60 metara i avioni bi mogli da koriste i tu stazu i da se na kraju te staze okrenu.

U Evropi postoji više takvih aerodroma za frekventnim saobraćajem, kakav je na Aerodromu Lađevci i takav, u stvari, nikada u Lađevcima neće ni biti. To su na primer aerodromi u Santoriniju, na Skijatosu, na Zakintosu itd. To su manji i uži aerodromi od ovog za koji kažu da treba još 8,5 miliona evra.

Znači, obećanja Aleksandra Vučića da će država uložiti 8,5 miliona evra za proširenje piste na Aerodromu Lađevci je štetno, a takva investicija je neodgovarajuća i nepotrebna.

Za Kraljevo bi pametnije bilo da se tih 8,5 miliona evra uloži u poljoprivredu u koju decenijama niko nije ulagao i ne zna da uopšte Kraljevo može da bude veoma dobar poljoprivredni potencijal.

Zato pitamo Vučića – ko je dao ove netačne podatke, ko mu je dao i da li će taj ko mu je dao ove netačne podatke sa kojima je on izašao u javnost, da li će biti odgovoran i da li će snositi posledice?

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.04.2019.

Zakon koji je na dnevnom redu je dosta glomazan i dosta spor, hoću neprecizan u mnogim članovima. Malo ste vremena posvetili i malo ste se uneli u proveru kvaliteta stručnog rada, i malo ste govorili o nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona. Tako da mi znajući kakva je situacija na terenu i zdravstvu znamo da red i odgovornost u zdravstvu, da je to na vrlo niskom nivou.

Iz tog razloga smo podneli amandman na član 75. predloga ovog zakona, gde se član 4 mora da promeni, tako da dom zdravlja, umesto da obezbedi sanitetski prevoz kao i prevoz pacijenata za dijalizu, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa Zakonom i planom mreže, dodajemo da dom zdravlja mora da obezbedi sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata za dijalizu.

Zašto to govorimo? Zato što može da se desi, stalno se dešava u praksi da kažu – nemamo danas vozilo, imaćemo sutra ili nemamo uopšte, a da pacijent, ili njemu blizak srodnik koji ide sa njim nema kome da se obrati, nema kome da se požali i niko zato ne snosi odgovornost. To je najveći problem u zdravstvu danas kod nas jer niko ne snosi nikakvu odgovornost, jer nema reda, rada i odgovornosti i nema ko da odgovara za nešto što pacijent i što građani trpe.

Ono je još bitno, jeste da obratite pažnju kada ste rekli – nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Ja bih volela da vidim, ne samo za ovaj zakon, nego za mnoge zakone koje prepisujete formalno iz EU, da vidim kada ste uradili analizu efekata bilo kog zakona i kada ste našli da nešto nije u redu u sprovođenju tog zakona i kada ste to doneli u Skupštinu da se promeni? Nikada. Ovako kako jeste, to će tako i ostati. Vi ste formalno pravno napravili ono što od vas traži EU, prepisali ste to, a da li se to prima na našu realnost, u našim uslovima sa našim građanima, o tome ne vodite računa, te vas najlepše molim da ovaj član 75. samo dopunite rečju – mora, umesto da – treba. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.04.2019.

Hvala.

Pitanje za Aleksandra Vučića. Postavljam pitanje - da li je pre obećanja da će država investirati 8,5 miliona evra za proširenje aerodromske piste na Aerodromu Lađevci, kod Kraljeva, imao punu informaciju od predsednika Vlade, Ane Brnabić, i ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Zorane Mihajlović?

Ko god da je dao podatke Vučiću, podaci su apsolutno netačni, jer njegovo obećanje je nepotreban trošak u budžetu Republike Srbije.

Aerodrom Lađevci pušten je u saobraćaj, kao civilni još 5. oktobra 2011. godine. U saobraćaj su ga svečano pustili Boris Tadić i Dragan Šutanovac. Ni tada, ni sada taj aerodrom nema ekonomskog opravdanja i taj tzv. tercijalni vazdušni saobraćaj isplativ je samo u bogatim zemljama sa bruto nacionalnim dohotkom od 18 hiljada dolara po stanovniku, a Srbija je naravno daleko od toga. Uostalom, Aerodrom u Nišu je najbolji pokazatelj da Vlada u okviru, u sferi vazdušnog saobraćaja vodi pogrešnu i veoma lošu politiku.

Aleksandar Vučić je dobio od saradnika i naravno izneo još jedan netačan podatak, a to je da će uložiti tih 8,5 miliona evra upravo u proširenje piste, zato što na Lađevce ne mogu da sleću avioni marke „Boing“. Međutim, i to je apsolutno netačno, jer tehničke mogućnosti za korišćenje piste na ovom aerodromu postoje i za avione marke „Boing“. Pista na Lađevcima je već dugačka 2.200 metara, a široka je 30 metara. Znači, dovoljno je da „Boing“ može da se okrene na pisti, a prema zvaničnom prospektu „Boinga“ dovoljna je širina piste od 19,81 metar. Očigledno je, dakle, da je pista Aerodroma Lađevci znatno šira od neophodne širine za sletanje aviona marke „Boing“. Osim toga, duž cele piste na Lađevcima postoji široka staza od 60 metara i avioni bi mogli da koriste i tu stazu i da se na kraju te staze okrenu.

U Evropi postoji više takvih aerodroma za frekventnim saobraćajem, kakav je na Aerodromu Lađevci i takav, u stvari, nikada u Lađevcima neće ni biti. To su na primer aerodromi u Santoriniju, na Skijatosu, na Zakintosu itd. To su manji i uži aerodromi od ovog za koji kažu da treba još 8,5 miliona evra.

Znači, obećanja Aleksandra Vučića da će država uložiti 8,5 miliona evra za proširenje piste na Aerodromu Lađevci je štetno, a takva investicija je neodgovarajuća i nepotrebna.

Za Kraljevo bi pametnije bilo da se tih 8,5 miliona evra uloži u poljoprivredu u koju decenijama niko nije ulagao i ne zna da uopšte Kraljevo može da bude veoma dobar poljoprivredni potencijal.

Zato pitamo Vučića – ko je dao ove netačne podatke, ko mu je dao i da li će taj ko mu je dao ove netačne podatke sa kojima je on izašao u javnost, da li će biti odgovoran i da li će snositi posledice?

Imovinska karta

(Kraljevo, 03.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Skupština grada Kraljeva (Odbornik) Opština Mesečno 22000.00 RSD 16.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:34