Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vesna Nikolić-Vukajlović

Govori

Zahvaljujem.

Pored ovih dobrih rešenja predviđenih ovom izmenom i dopunom ovog Krivičnog zakona, gde se u najvećoj meri štite deca i ovi monstruozni zločini koji su se dešavali poslednjih godina kod nas i koji su baš nekako prešli skoro u svakodnevno, žao mi je samo, meni lično kao roditelju, što se ne može primeniti retroaktivno.

Međutim, pored ovih rešenja, jedno od najvažnijih nacionalnih pitanja, jedan najvažniji nacionalni zadatak ovog parlamenta jeste sprečavanje širenja laži da se u Srebrenici desio genocid.

S obzirom da svakodnevno u medijima na političkoj sceni postoje ljudi koji su najverovatnije plaćeni, jer ni jedan zdrav razum ne može protiv svoje zemlje, protiv svog naroda govoriti na način na koji oni to govore, a to podrazumeva da smo mi genocidan, da smo mi zločinački narod, znači, ne može biti drugi motiv osim novca, znači da su to plaćeni ljudi.

Mi smatramo da u članu 114, posle tačke 11) gde su navedena sva krivična dela od 1-11, treba dodati tačku 12) gde će se jasno dodati i krivično delo da će ko javno kaže da se u Srebrenici desio genocid biti najstrožije kažnjen.

Ono što je vrlo važno jeste da mi treba da putujemo, naša deca treba da putuju, Srbija treba da se razvija, mi jesmo i treba da budemo jedno demokratsko, moderno društvo i ne bi valjalo, znači, džaba nam svaki novi zakon, džaba nam sve što budemo doneli u ovoj Skupštini, neka je to i najbolje, ako na pasošu našem, gde god krenemo, nevidljivo piše - zločin. A na svakom od nas i na svakom našem pasošu će pisati da smo zločinci.

Prema tome, ono što treba da uradi ovaj srpski parlament jeste da uvede ovo krivično delo i da ga najstrožije kazni. Hvala.
Važeći Zakon o radu je donesen na osnovu preporuke, odnosno predloga MMF i stranih investitora koji su, naravno, malo vodili računa o pravima radnika, a uglavnom su vodili računa o svojim interesima. Tako da smo danas posle pet godina primene ovog zakona u jednoj opštoj atmosferi u Srbiji, takvoj da cela Srbija, odnosno svi zaposleni, skoro, žele promenu ovog zakona.

Zašto se želi promena ovog zakona? Evo, navešću samo nekoliko članova ili tačaka na koje treba obratiti pažnju i zašto treba uraditi jednu ozbiljnu analizu efekata primene ovog zakona.

Jedan od razloga jeste zato što strani investitori uglavnom zapošljavaju ljude na određeno vreme, a u stvari to je, na kraju krajeva, postala i praksa i 90% radnika je danas zaposleno na određeno vreme, što nije dobro. To bi trebalo biti izuzetak.

Zatim, minimalna cena rada je propisana kao minimalna cena rada, međutim i to se zloupotrebljava, tako da ta minimalna cena rada bude u stvari stvarna zarada konstantno za sve vreme koje je radnik zaposlen.

Zatim, obračun zarade. U obračun zarade se više ne kalkuliše prethodni rad kod drugih poslodavaca, već isključivo kod tog novog poslodavca što odlično odgovara stranim investitorima. S obzirom da su naši ljudi radili po 20 godina, ostajali bez posla, sada kada dođe strani investitor i on ih zaposli, onih 20 godina ne ulaze u njegovu cenu rada.

Zatim, kad se radi isplaćivanje otpremnine, takođe se zloupotrebljava, jer se isto tako za isplaćivanje otpremnine računa samo radni staž kod poslednjeg poslodavca.

Zatim, imamo široka ovlašćenja poslodavca u smislu zloupotrebe, tako da kada je u pitanju otpuštanje radnika, poslodavac može da to uradi kad god on hoće, na način na koji on hoće, zato što mu toliko zakon dozvoljava da može da se poigrava sa radnicima, a radnik kada dolazi na posao svakog jutra ne zna da li će ostati da radi sutra ili neće ostati da radi. Zato je potrebno da se uradi jedna ozbiljna analiza efekata primene ovog zakona i onda će se utvrditi da ovim zakonom nije pospešeno zapošljavanje zato što strani investitor kada dođe tačno zna i koliko mu je radnih mesta, koliko je subvencija dobio, na koje vreme on dolazi, itd.

Zatim, pod dva, crno tržište i siva ekonomija ovim zakonom apsolutno nisu sprečeni ni u jednom segmentu, ni u jednom procentu, tako da je ostala velika mogućnost zloupotrebe postojećeg zakona. Smatramo da ovaj zakon treba hitno da se stavi u proceduru i da se izvrše izmene i dopuna ovog zakona.
Hvala.

Pitanje za Aleksandra Vučića. Postavljam pitanje - da li je pre obećanja da će država investirati 8,5 miliona evra za proširenje aerodromske piste na Aerodromu Lađevci, kod Kraljeva, imao punu informaciju od predsednika Vlade, Ane Brnabić, i ministra građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture Zorane Mihajlović?

Ko god da je dao podatke Vučiću, podaci su apsolutno netačni, jer njegovo obećanje je nepotreban trošak u budžetu Republike Srbije.

Aerodrom Lađevci pušten je u saobraćaj, kao civilni još 5. oktobra 2011. godine. U saobraćaj su ga svečano pustili Boris Tadić i Dragan Šutanovac. Ni tada, ni sada taj aerodrom nema ekonomskog opravdanja i taj tzv. tercijalni vazdušni saobraćaj isplativ je samo u bogatim zemljama sa bruto nacionalnim dohotkom od 18 hiljada dolara po stanovniku, a Srbija je naravno daleko od toga. Uostalom, Aerodrom u Nišu je najbolji pokazatelj da Vlada u okviru, u sferi vazdušnog saobraćaja vodi pogrešnu i veoma lošu politiku.

Aleksandar Vučić je dobio od saradnika i naravno izneo još jedan netačan podatak, a to je da će uložiti tih 8,5 miliona evra upravo u proširenje piste, zato što na Lađevce ne mogu da sleću avioni marke „Boing“. Međutim, i to je apsolutno netačno, jer tehničke mogućnosti za korišćenje piste na ovom aerodromu postoje i za avione marke „Boing“. Pista na Lađevcima je već dugačka 2.200 metara, a široka je 30 metara. Znači, dovoljno je da „Boing“ može da se okrene na pisti, a prema zvaničnom prospektu „Boinga“ dovoljna je širina piste od 19,81 metar. Očigledno je, dakle, da je pista Aerodroma Lađevci znatno šira od neophodne širine za sletanje aviona marke „Boing“. Osim toga, duž cele piste na Lađevcima postoji široka staza od 60 metara i avioni bi mogli da koriste i tu stazu i da se na kraju te staze okrenu.

U Evropi postoji više takvih aerodroma za frekventnim saobraćajem, kakav je na Aerodromu Lađevci i takav, u stvari, nikada u Lađevcima neće ni biti. To su na primer aerodromi u Santoriniju, na Skijatosu, na Zakintosu itd. To su manji i uži aerodromi od ovog za koji kažu da treba još 8,5 miliona evra.

Znači, obećanja Aleksandra Vučića da će država uložiti 8,5 miliona evra za proširenje piste na Aerodromu Lađevci je štetno, a takva investicija je neodgovarajuća i nepotrebna.

Za Kraljevo bi pametnije bilo da se tih 8,5 miliona evra uloži u poljoprivredu u koju decenijama niko nije ulagao i ne zna da uopšte Kraljevo može da bude veoma dobar poljoprivredni potencijal.

Zato pitamo Vučića – ko je dao ove netačne podatke, ko mu je dao i da li će taj ko mu je dao ove netačne podatke sa kojima je on izašao u javnost, da li će biti odgovoran i da li će snositi posledice?
Zakon koji je na dnevnom redu je dosta glomazan i dosta spor, hoću neprecizan u mnogim članovima. Malo ste vremena posvetili i malo ste se uneli u proveru kvaliteta stručnog rada, i malo ste govorili o nadzoru nad sprovođenjem ovog zakona. Tako da mi znajući kakva je situacija na terenu i zdravstvu znamo da red i odgovornost u zdravstvu, da je to na vrlo niskom nivou.

Iz tog razloga smo podneli amandman na član 75. predloga ovog zakona, gde se član 4 mora da promeni, tako da dom zdravlja, umesto da obezbedi sanitetski prevoz kao i prevoz pacijenata za dijalizu, samostalno ili preko druge zdravstvene ustanove u skladu sa Zakonom i planom mreže, dodajemo da dom zdravlja mora da obezbedi sanitetski prevoz, kao i prevoz pacijenata za dijalizu.

Zašto to govorimo? Zato što može da se desi, stalno se dešava u praksi da kažu – nemamo danas vozilo, imaćemo sutra ili nemamo uopšte, a da pacijent, ili njemu blizak srodnik koji ide sa njim nema kome da se obrati, nema kome da se požali i niko zato ne snosi odgovornost. To je najveći problem u zdravstvu danas kod nas jer niko ne snosi nikakvu odgovornost, jer nema reda, rada i odgovornosti i nema ko da odgovara za nešto što pacijent i što građani trpe.

Ono je još bitno, jeste da obratite pažnju kada ste rekli – nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Ja bih volela da vidim, ne samo za ovaj zakon, nego za mnoge zakone koje prepisujete formalno iz EU, da vidim kada ste uradili analizu efekata bilo kog zakona i kada ste našli da nešto nije u redu u sprovođenju tog zakona i kada ste to doneli u Skupštinu da se promeni? Nikada. Ovako kako jeste, to će tako i ostati. Vi ste formalno pravno napravili ono što od vas traži EU, prepisali ste to, a da li se to prima na našu realnost, u našim uslovima sa našim građanima, o tome ne vodite računa, te vas najlepše molim da ovaj član 75. samo dopunite rečju – mora, umesto da – treba. Hvala.
Ako u članu 264. piše da zdravstvene ustanove treba da usklade svoje opšte akte i organizaciju rada sa odredbama ovog zakona u roku od 12 meseci, onda bi logično bilo da član 265. isto tako poštuje taj rok i da je nepotrebno čekati dve godine za utvrđivanje potrebnog broja farmaceutskih inspektora za postupanje po ovom zakonu, iz jednog prosto formalnog i praktičnog razloga – ubrzati zapošljavanje mladih stručnjaka koji su na evidenciji za zapošljavanje, a uslova ima. Znači, ono što sam malopre rekla da je ovaj zakon dosta spor, znači dosta ste vremena ostavili za njegovo sprovođenje, ali nepotrebnog vremena, nauštrb građana i stručnjaka.

Ono što sam htela da pitam ministra jeste sledeće. Molim vas da se odgovori, ovo iskazivanje zahvalnosti od strane pacijenta određenom lekaru. To iskazivanje zahvalnosti ste predvideli u visini od jedne prosečne plate. Šta to znači, u kojim uslovima, da li ste deo odgovornosti za male plate, za niske zarade lekara preneli na pacijente? Ja vas molim da odgovorite. Možda ja negde grešim, ali molim vas da vi ovo odgovorite, jer javnost mora da zna o čemu se radi.
Strana 106, sukobi interesa, stavovi 5. i 6.
Strana 106, član 2, 3. i 4, pa je negde: „Izuzetno od stava 5. ovog člana, iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti, odnosno reklamnog materijala i uzoraka koje nije izraženo u novcu ili hartijama od vrednosti i čija pojedinačna vrednost ne prelazi 5%, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne mesečne plate, bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom u skladu sa zakonom“. Molim vas da to objasnite.
To je onaj problem što ja kažem i što mi iz Srpske radikalne stranke stalno govorimo, da vi samo prepisujete, da se dovoljno ne vodi računa o analizi zakona i da se dovoljno ne vodi računa o primenljivosti zakona u realnom životu.

Znači, moramo to mnogo praktičnije da privedemo nameni. Ovo i dalje ostaje sporno. Znači, ništa niste odgovorili, niste objasnili, meni nije kao diplomiranom pravniku jasno, a ja vas molim da to negde sagledate da li je ovo u redu ili nije, pa ćete javnosti da se obratite. Hvala.
Hvala.

U okviru sistema obaveznog osiguranja, vi ste ovaj član 11. proširi sa članom 16. i ovo je odlična stvar za naše građane. Nadam se da ćete to medijski dobro da ispromovišete, da ljudi shvate da oni koji do sada nisu imali pravo na zdravstveno osiguranje, da konačno imaju pravo na zdravstveno osiguranje, naročito kada se radi o omladini, deci do 18 godina i studentima do 26. godina. Zatim, lica starija od 65 godina života, zatim lica koja koriste razne socijalne pomoći itd. Znači, ovo je trebalo mnogo ranije da se uradi, ali dobro je i sada, nikada nije kasno.

Što se tiče otpisa dugova, vrlo je lako ovo što su poslanici SRS govorili, za raniji period, pošto sada ovim novim propisima nema obavezu onaj ko nema poljoprivredno gazdinstvo, može da se leči, znači šta uraditi sa nagomilanim obavezama, odnosno kamata u sistemu pravnom, odnosno u sistemu gde ste kao država predvideli izvršitelje. Znači, vrlo je opasno da se drže ovoliko dugovi, a da se ti dugovi ne reše na vrlo brz način, a moguće je rešiti jer su naši poslanici to malopre rekli.

Međutim, sve vreme govorimo o ovom obaveznom zdravstvenom osiguranju, ali postoji sada jedno logično pitanje, a vi ste tu da nam odgovorite. Kada ste govorili o razlozima za donošenje ovog zakona, rekli ste da je to potreba da se smanji javna potrošnja i da se troškovi zdravstvenog osiguranja usklade sa realnim mogućnostima budžeta.

Ovo malo podseća na način obračuna penzija. Znači, koliko bude para, toliko ćemo moći da se lečimo. Da li je to tačno, sada ćete nam odgovoriti. To podseća da će biti, vi ste napravili veliki obuhvat, veći i to je za svaku pohvalu, ali se bojimo da će obim zdravstvenog osiguranja biti manji u smislu, ako je neko redovno davanje krvi na analizu za krvnu sliku, bojimo se da će to biti samo crvena, bela krvna zrnca, sedimentacija, holesteroj i dalje ništa. Ali, šta ćemo sa hormonima, šta ćemo sa drugim skupim analizama i do koje mere će biti to o državnom trošku, a kada to prelazi na ovo dobrovoljno, dodatno zdravstveno osiguranje?

Jer, ovde imamo i dobrovoljno dodatno zdravstveno osiguranje, to nije obaveza, to je znači mogućnost i zavisi od slobodne volje, ali ne zavisi samo od slobodne volje, zavisi od materijalnih mogućnosti onoga ko želi dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Zato se bojimo da će stepen zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite biti niži, s obzirom da vi donosite ova akta koja će ovaj zakon da sprovedu i da realizuju, pa bi bilo dobro da na malo pojasnite kuda to ide.
Dali smo predlog da se važeći Zakon o radu izmeni, odnosno dopuni i možda stavi van snage ovakav kakav jeste u ovom kontekstu. On nije dao željene rezultate i zato je nužno izvršiti detaljnu analizu efekata primene ovog zakona.

Osnovni razlog zbog čega treba izvršiti detaljnu analizu ovog zakona jeste u stvari zloupotreba ovog zakona i to u ova dva osnovna instituta, a to je institut – rad na određeno vreme i institut – određivanje minimalne cene rada.

Rad na određeno vreme bi trebalo biti izuzetak i minimalna cena rada bi trebala biti izuzetak. Međutim, s obzirom da se kod nas dešava nešto sasvim drugo u praksi i da se minimalna cena rada uzima kao važeća cena, te stranom poslodavcu ne pada na pamet da treba povećati cenu rada, isto tako rad na određeno vreme se uzima kao pravilo, a ne kao izuzetak, tako da mi u ovom trenutku imamo preko 90% zaposlenih na određeno vreme i preko 90% ljudi koji primaju minimalnu cenu rada.

Ovaj zakon je tesno povezan i sa Zakonom o stranim ulaganjima, gde se strancima dozvoljava da mogu najveći deo profita lagano da iznesu iz naše zemlje, bez plaćenih bilo kakvih poreza na zarade, a isto tako je zloupotreba od strane stranih poslodavaca, a na štetu naše države i ta što se sva sredstva za proizvodnju uvoze bez carina i bez bilo kakvih primanja vezano za našu državu.

Tako da, u svako slučaju, Vlada bi trebalo da ovaj zakon detaljno analizira i da što je moguće u većoj meri smanji njegovu zloupotrebu. Hvala.
Sa važećim zakonom o radu, trenutno, poslodavci su nagrađeni, a radnici su drastično uskraćeni. I smatramo da je došlo vreme da se izvrši jedna detaljna analiza efekata primene ovog zakona.

Cilj donošenja ovog zakona je u stvari bio privlačenje stranih investitora, gde se ponudila i nudi i dalje jeftina i kvalifikovana radna snaga. Međutim, realizacija ovog zakona u praksi nije dala željene rezultate.

Najmanje postoje dva razloga zašto bi trebalo ovaj zakon staviti van snage. Jedan i prvi i osnovni razlog je taj što sva prava radnika koja su ranije postojala pre 2014. godine su drastično smanjena, a bila bi i ukinuta da su se pitali oni koji su to donosili, a nisu mogli, naravno, iz drugih razloga, zbog Ustava i drugih zakona koji to nisu dozvoljavali.

Zatim, iznuđeni otkaz, odredba iznuđenog otkaza je potpuno ukinuta, tako da ako zaposleni da otkaz zbog pritiska poslodavca, nezakonitih uslova rada i poslodavac neće snositi nikakvu odgovornost, a samim tim, ovim zakonom je i radni spor potpuno izgubio smisao.

Drugi razlog zašto treba ukinuti i ovaj zakon, odnosno doneti drugi je zato što u ovom zakonu postoji široka mogućnost zloupotrebe, što se u praksi uveliko već i koristi. Osnovna dva instituta koja se uopšte ne primenjuju onako kako treba u ovom zakonu su minimalna zarada i rad na određeno vreme. Tako da je rad na određeno vreme postao pravilo, a rad na neodređeno vreme je postao izuzetak. Minimalna cena rada je postala pravilo, tako da strani investitori se ne kreću ni malo iznad

3/2BD/IR

minimalne cene rada, a ukupno po broju zaposlenih 90% radnika je na određeno vreme, umesto da je obrnut slučaj, da su radnici zaposleni na neodređeno vreme. Samim tim se stvara jedno veliko socijalno nezadovoljstvo, unosi se među radnicima i stanovništvom veliki strah i veliko trpljenje.

Sa ovim zakonom se može analizirati i Zakon o zloupotrebi Zakona o ulaganjima, gde se stranim investitorima na vrlo lak način dala mogućnost da može da se najveći deo profita lako iznese iz zemlje, isto tako, može se uvoziti oprema za proizvodnju bez carine. Samim tim država ovim zakonom i kada gledamo i Zakon o ulaganjima i Zakon o radu, koji imaju velike veze i koji su međusobno uslovljeni, država i građani Srbije mnogo gube. Hvala.
Hvala.

Lično smatram, a u ime svih srpskih radikala, da prenesem ovde gospodi u Narodnoj skupštini, da kažem da pojedinci pre nego što izgovore ime Vojislav Šešelj treba da se duboko poklone. Toliko za sada.

Dalje, što se tiče fiskalne kontrole i što se tiče budžeta za 2019. godinu očekivali smo, gospodine ministre, Siniša Mali, da ćete vi uvesti nova fiskalna pravila koja će tačno odrediti proceduru kontrole i kažnjavanja političara ukoliko dođe do neodgovornog vođenja javnih finansija. Vi to niste uradili, tako da ste sada kako ste projektovali budžet za 2019. godinu jasno opredelili sredstva, tako da najveći deo javnih sredstava nije namenjen opštoj populaciji, nego različitim interesnim grupacijama koje mogu samo dovesti do vašeg političkog jačanja. To nije dobro niti za sada, niti za budućnost naše zemlje, niti za demokratiju, niti za princip na kojem treba da gradimo buduće društvo.

Još nešto da vam kažem, ako je tačno, a znamo svi da ste oporezovali u ovoj Srbiji sve moguće i nemoguće što se tiče imovine i bilo čega što se tiče naših građana, i sada vaš budžet pune svi građani, a vi ste našli za shodno da kupujete gondolu u Beogradu iz budžeta Republike Srbije, i da tu gondolu kupuje i onaj iz Brusa, i onaj iz Kruševca, i onaj iz istočne i zapadne Srbije itd, a da pritom nema od čega da plati račune, a da je morao da plati porez jer ste mu na silu uzeli i izveli iz štale zadnju kravu. To nije u redu i o tome niste vodili računa.

Bez jasne državne strategije vi ste stavili mogućnost da imate diskreciona prava da možete raspolagati sredstvima, a ne možete raspolagati ovako sredstima.
Za građane Srbije treba da, građani Srbije morali bi da znaju jednu činjenicu koja je vrlo bitna, a to je da u budžetu Republike Srbije uvek ima dovoljno novca za sve potrebe i za mnogo bolji standard, ali problem je u tome što strana prihoda i strana rashoda odrađena u ime Vlade Republike Srbije i donesena ovde u vidu budžeta kao zakona, nije urađena niti pravilno, niti pravično, niti profesionalno, a na kraju krajeva, nikako u cilju poboljšanja standarda građana.

Evo o čemu se radi. Strana prihoda je odrađena tako da sve što je moguće i nemoguće našli ste način da oporezujete kada je u pitanju domaćinstvo i kada je u pitanju pojedinac. Znači, fiskalna pravila ste odredili tačno, odredili ste tačno proceduru, utvrđivanje naplate poreza, kao i kontrolu naplate tih poreza.

Međutim, kada je u pitanju rashodna strana, strana trošenja, znači ne postoje jasna i ne postoje gotovo nikakva fiskalna pravila koja tačno određuju proceduru, a naročito ne kontrolu trošenja tih sredstava.

Nema kazni za političare, nema kazni za ministre. Napravili ste dobra jasla za svako ministarstvo za narednu godinu. Napravili ste odlične načine na koje ćete istakati, slavine gdećete tačno istakati novac građana koji ste na ovako, po striktnim procedurama, sakupili, a da pri tome nikada ne odgovarate za to i da pri tome nikada niste niti doneli završni račun ovde na usvajanje, niti ste bilo kome položili račune.

Morate položiti račune za trošenje ovakvog novca, novca građana Republike Srbije, koji pune ovakav budžet. Znači, morate doneti to u parlament. Morate doneti predlog završnog računa kako ste potrošili novac za prethodnu godinu. Vama to ni na pamet ne pada.

Vama na pamet nije palo ni to, gospodine ministre, koji stalno gledate negde sebi u bradu, ne znam zbog čega, valjda ste tu koleginicu videli, jer vam je valjda i državni sekretar, pa bi trebalo malo ipak da pokažete osnovno neko razumevanje za sve ovo što vam govore narodni poslanici SRS.

Nemojte misliti da vi nećete biti sledeća meta Vojislava Šešelja, kao što je sada Rasim LJajić, upravo zbog načina na koji radi i onako kako se ponaša kao ministar. Bićete sledeći, sigurni budite.
Hvala.

Ja lično smatram da u ovoj zemlji niko nije srećniji od ministara u Vladi Republike Srbije, a to se i po njima vidi, jer vrlo nonšalantno sede, prekrste nogu preko noge, ne slušaju šta im uopšte govore poslanici, prave se da ništa ne razumeju, da ništa ne čuju. Sve što su mogli da pokupe od naroda u vidu poreza oni su pokupili, svu vrstu poreza, svu moguću gde su čuli u svetu da postoji da nešto može da se oporezuje, oni su oporezovali, a sve ono ako treba oni da potroše i da vrate to građanima, kroz neki način javnih usluga itd, oni su to zaboravili i smatraju da nisu dužni.

Ja vas lepo pitam da li se vi osećati dužnima da građanima Srbije trebate da vratite ovaj budžet na isti takav način kako ste uzeli, milom ili silom? Znači, neko plaća porez što treba i što smatra kao obavezu, a onaj ko to nema od čega da plati, vi ste uveli izvršitelje i onda ste im uzeli na silu.

Sada, sav taj novac koji ste tako prikupili vi trošite kako vi hoćete i ja vas pitam kako vi to možete da radite, a da nikada niste ovde doneli makar predlog tog završnog računa za prethodnu godinu, a da tražite na ovako bezobrazan način da vam se izglasa Predlog budžeta za 2019. godinu.

Ja mislim da ste vi najsrećniji ljudi ne u ovoj državi nego na svetu. Ako je u pitanju biznis, neko mora da radi, da napravi novac da bi napravio biznis, da bi bio biznismen. Ako je u pitanju stručnjak, on mora da uči da bi bio stručnjak i da bi imao neku visoku platu, a vama niko ništa ne traži. Vama samo treba da ste vi ministri i imate sve što poželite na ovom svetu.
I, još nešto, vi ostanete večiti ministri. Kad vi, pored ovakvih… (Isključen mikrofon.)