Gospodo poslanici, najpre sam htela da završim priču u vezi sa "Magnohromom" iz Kraljeva  koju sam danas započela sa gospodinom Đelićem.
U međuvremenu sam dobila faksom jedan dopis od predsednika opštine da danas na sednici nisu mogli da donesu rešenja, nego su uputili neke zahteve Ministarstvu rada i socijalne politike, Savetu za smanjenje siromaštva.
Znači, oni su danas na sastanku, održanom u Opštini Kraljevo dana 14. decembra, kojem su prisustvovali predsednik opštine, zamenik predsednika, zamenik predsednika Skupštine opštine Kraljevo, predstavnici svih odborničkih grupa i predstavnici sva tri sindikata "Magnohroma". Na zahtev sindikata, po razmatranju situacije, zauzet je stav da se zahteva od Agencije za privatizaciju da preduzme sve zakonom predviđene mere i intenzivira sve aktivnosti za ispunjenje obaveza po ugovoru o kupovini društvenog kapitala "Magnohroma".
Da ne dužim, gospodin Đelić je preuzeo danas obavezu, rekao je da će rešiti ovaj problem, ali oni su se na kraju jednostavno obratili Ministarstvu rada i socijalne politike, Savetu za smanjenje siromaštva. Lično smatram da je ovaj način obraćanja i ova adresa na koju su se obratili, stvarno greh i sramota za Srbiju i ovu vladu, da se ljudi koji su radili ovoliko godina u "Magnohromu", koji su sagradili ovaj "Magnohrom", kojih ima 2.205 zaposlenih u istom tom preduzeću, na kraju pored tog svog kapitala moraju da se obrate Ministarstvu rada, socijalne politike i Savetu za smanjenje siromaštva.
Gospodo iz vladajuće koalicije, molim vas da ovo najozbiljnije shvatite. Vređa me i kao čoveka i kao poslanika koji dolazi iz ovog grada, i ima moralnu obavezu, to što ste dozvolili da se ovi ljudi spuste na ovaj nivo i na ovaj način da mole sopstvenu državu za nešto što im prirodno pripada. Znači, vi ste dužni ovo da rešite.
Oni kažu ovako: "Tražimo solidarnu pomoć izraženu kroz jednokratnu novčanu donaciju". To je strašno. To je ispod svakog nivoa. U stvari, ovo je vaša politika vlasti za svih osam godina, da ste naučili ljude da traže svaki put nešto malo, odnosno vi im svaki put, iz godine u godinu, dajete ponešto malo i onda sada, kada su u pitanju izbori...
Imala sam prilike na terenu, kao predstavnik SRS, da me pitaju: a šta nudite? Meni je ispod časti da kažem: znate, nudim 50 kilograma brašna, doneću vam 200 grama kafe, kocku šećera, ili tako nešto, kao što vi to radite.
Nemojte to da radite. Nemojte potcenjivati ovaj naš narod. Verujte mi, jer jednoga dana nećete imati narod. Vas to ne interesuje, jer mislite da ćete vi vladati ne znam koliko, pa šta vas posle toga i zanima.
Još nešto da vam kažem, što je vrlo bitno. Pored toga, kažu: "Iznađite zakonsku mogućnost za obezbeđenje zdravstvene zaštite za sve zaposlene u Magnohromu". Od 1.1.2008. godine njima ističe zdravstvena zaštita, ljudi ne mogu da se leče.
''Mi ionako ne možemo da se lečimo u zdravstvenom centru Studenica...­­'', imam i to pismo, o tome ću pričati kada bude došlo na red. Imate volontere lekare, ljude koji su završili šest godina medicine. Direktor bolnice ga primi na tri meseca i posle toga ga otpusti. Šta, ljudi, mi radimo sa ovom našom inteligencijom, sa ovom našom omladinom? Ne znam šta da vam kažem kada vama naučni radnici štrajkuju. Pa, to nigde nema na svetu.
Smatram da ćete ovo najozbiljnije da shvatite. Znači, 2.205 zaposlenih ljudi, puta četiri, dakle 10.000 ljudi u Kraljevu je gladno.
Lično smatram da su ova dva zahteva, koja su na neki način minimalna, ispod svakog nivoa i apelujem na ljude da se uopšte ne spuštaju na ovaj nivo, jer njima pripada mnogo više, tražim naknadu štete za ove ljude, tražim povraćaj u pređašnje stanje, da im se vrati imovina, gospodin koji je posekao visoke peći da ih napravi i tražim izgubljenu dobit za ovo vreme. Gospodo iz Agencije i gospodo iz Vlade, izvolite, odreagujte i odradite ovaj posao. To je što se tiče ovoga i to sam morala da kažem.
Još nešto što je vezano za Kraljevo. Uvek se lepo informišemo preko medija, da li je to televizija, da li su to neke novine, pa kažu ovde: "Đelić kontroliše sredstva iz razvojnih fondova Evropske unije", pa da ne bih sve čitala, kaže ovako: "Srbija je od 2000. godine uspela da iskoristi 93% evropske pomoći od ukupno 1,4 milijarde evra". Znači, mi smo iskoristili 93%. Gde su te pare?
Slušajte šta dalje ovde kaže: Vrednost tog fonda je milijardu evra koje će Srbija moći da iskoristi u naredne četiri godine za društveni i ekonomski razvoj, a članovi komisije su: ministar finansija Mirko Cvetković, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, direktor Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji Tanja Miščević, ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, ministar trgovine i usluga Predrag Bubalo, Milan Marković i Dragan Đilas.
Pa onda kaže ovako: "Đelić je naveo da će ta sredstva trošiti u oblastima gde su najpotrebnija..." i tako redom.
I sad ja njega pitam, a njega ovde nema.
(Božidar Đelić, sa mesta: Evo, stigao sam.)
Odlično, stigli ste baš na vreme. Nadam se da će kolege da vam prenesu ovo što sam rekla vezano za "Magnohrom". Znači, ovde postoji i dopis šta su oni danas uradili.
Hoću da vas pitam, što je najvažnije za grad Kraljevo, s obzirom da imamo toliko izbeglica, da imamo takav jedan socijalni udar, kompletan socijalni udar koji se, normalno, reflektuje i na zdravstvo, i na školstvo, i na moral, na kraju krajeva, na sve što je vezano za jedan ljudski život.... dobro, readmisija nije vaše, ali vas molim, nemojte slati ljude iz belog sveta više po Kraljevu, osim proporcionalno.
Hoću i da upozorim Vladu da se piše peticija u Kraljevu gde se neće primiti ljudi ukoliko nisu proporcionalno podeljeni po celoj Srbiji, uzimajući u obzir i onaj talas izbeglica koji smo mi već primili, a to je negde blizu 30.000 stanovnika. To je jedna stvar.
Druga stvar, s obzirom da ste vi ti koji kontrolišete sredstva za razvoj iz fondova Evropske unije, pa kaže da ćete vi gledati gde ćete ih potrošiti, koje su oblasti najpotrebnije, pitam vas: da li ste ikada stavili u red prioriteta vodovod u Kraljevu? Da li znate, juče sam to pominjala, da reka Ibar ide sa Kosova?
Slušala sam dobro i pažljivo šta radi Vlada Srbije, vezano za akcione planove koje sprema u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnog Kosova. Da li ste spremili akcioni plan? Juče sam pitala i danas pitam Vladu. Molim da mi odgovorite. Znači, da li ste spremili akcioni plan po pitanju vodovoda, odnosno pijaće vode u Kraljevu? Imamo zastarele bunare koji se redovno izlivaju preko noći, zagade se i to su velike infekcije. Kada bude na redu set zakona o zdravstvu, pričaću vam koliko imamo malignih oboljenja i koliko imamo bolesti u Kraljevu.
Molim vas, Đeliću, stavite u red prioriteta vodovod. Znači, vodu pijemo sa Ibra, Ibar dolazi sa Kosova, ionako je pun fenola, ionako je stalno zagađen, a ionako dovoljno vode nema. To su dva veoma bitna problema.
Treći problem, piše se peticija, vodite računa o readmisiji i o ljudima koje ćete poslati u Kraljevo iz belog sveta. Kao srpski radikali nismo protiv toga, primićemo sve, ali molim vas, sve jednako.
Da pređem na ovu tačku dnevnog reda, to je ovaj set budžetskih zakona. Znači, imamo tu četiri sistemska zakona: zakon o budžetskom sistemu, zakon na dobit preduzeća, kapitalna dobit i dohodak građana.
U principu, ovi zakoni nemaju ne znam kakvo dejstvo. Smatram da zakon koji ne može da se primeni u normalnom životu, u običnom životu, i od kog građani nemaju neke koristi, a nisam videla nikoga iz Vlade da je ovde izašao i rekao, govorim o ministrima koji su dolazili da sve to lepo i fino obrazlažu, nisam čula ni od jednog da se zalagao i da je rekao: slušajte, ljudi, ovo je za običnog građanina to, to, to i to; ljudi, imate od ovoga zakona to, to i to. Nema ništa, ljudi, vi samo pričate velike priče i imate strašno lepe reči, makroekonomsko restrukturiranje i tako to.
Verujte mi da od 2000. godine, ne želim lično da govorim, ali vaše reči: tranzicija, edukacija i transparentno, nemojte molim vas više da upotrebljavate, ništa nam nisu značile do sada.
Još jedna stvar, govorim sada o zakonu o budžetskom sistemu, malopre, kada je ministar Cvetković obrazlagao zakon o budžetskom sistemu, između ostalog, bile su dve bitne stvari koje sam zapisala – rekao je da je 2002. godine donet i da je revolucionarno dostignuće. Pazite, zakon o budžetskom sistemu je revolucionarno dostignuće, što je stvarno simptomatično i treba se zapitati. Kaže - koji treba da omogući transparentnost. Sada pitam: gde je ta transparentnost? Gde je vama uopšte završni račun?
(Mirko Cvetković, sa mesta: U toku je, doći će u Skupštinu.)
U toku je, je l', doći će u Skupštinu? Ne znam, nisam čula da imate ijedan završni račun posle 2000. godine.
(Mirko Cvetković, sa mesta: Svi su tu.)
Biće, svi su tu, tamo negde kod vas u fioci. Nikakav problem. Nemojte pričati ljudima da ste doneli zakon o budžetskom sistemu, da je revolucionaran i transparentan kad, znači, nije ni jedno ni drugo.
Još nešto, ono što sam mogla da primetim – šta se krije u suštini ovog zakona?­ U stvari, krije se mogućnost da se budžet projektuje, odnosno donosi za tri godine, a to se u stvari radi, ne znam da li ste vi, gospodine ministre, svesni toga ili vam je to Vlada nametnula ili tamo to još kreira neko veoma bistar, gde zamišlja sledeću stvar.
Pošto ste vi počeli da radite reformu državne uprave i pošto ne smete da nastavite da je radite jer ćete onda otpustiti mnogo radnika, onda žurite, plašite se kako ćete s tim – i šta ste onda uradili? Onda ste, da vam u međuvremenu ne padne vlada, da ne dođe do privremenog finansiranja, a da možete da funkcionišete kao Vlada, onda ste napravili da to može da bude neki budžet na tri godine. Kako možete da pravite budžet na tri godine kad niste u stanju, kao Vlada, da ga napravite za godinu dana?
Juče sam vam rekla, punite od fiskalne politike, normalno je da se puni – ali od koje fiskalne politike? – koja vam je sasvim pogrešna, uzimate od naroda i od privatizacije. Za dve godine nemate vi još šta da prodajete. Sada ćete da prodate, do kraja iduće godine, i to je kraj. Kako pričate o nekom budžetu još za dve godine nakon toga? Taj budžet ne može da postoji.
U redu bi bilo da vi imate razvojni budžet. Rekli ste – mora da bude za tri godine jer ne možemo kratiti cifre na godinu dana. Jer, zaboga, imate neke velike projekte.
Zašto da ne skratite cifru na godinu dana? Napravite dok ste vi u vlasti, ali to ne znači da vi morate da budete još tri godine na vlasti da biste realizovali to što je u budžetu.
Kome vi to pričate? Nemojte to da pričate. Nismo mi ni mali, ni neozbiljni, niti smo došli neobrazovani ovde. Vrlo dobro znamo šta radimo i vrlo dobro znamo da procenimo šta vi radite.
Molim vas, nemojte više lagati ovaj narod. Naročito nemojte stavljati u neku zabludu ceo srpski narod i nas srpske radikale. Vidite da vas neko vrlo lepo čita, da vas neko vrlo lepo prati, da neko vrlo dobro zna šta vi radite, ali malopre sam apelovala – imajte malo emocionalne inteligencije. Znači – sviraj, sviraj, pa za pojas zadeni. Smatram da je vaša svirka prošla. Je l' tako, Đeliću?
(Božidar Đelić, sa mesta: Nije.)
Nije? Dobro. Ali, da više ne bih oduzimala vreme vama, lično smatram, još nešto da vam kažem, taj budžet od tri godine ne morate vi da realizujete, realizovaće ga SRS. Napravite vi domaćinske uslove, kao domaćin kuće, napravite takve uslove da svaka vaša cifra ima svoj smisao, pa možete onda i da ostanete na vlasti i da idete sa vlasti. Ali, nijedna vaša cifra nema smisao. Ona je samo deklarativnog tipa i karaktera.
Ovo što ste vi napravili ovako izgleda – Srbija ne može da funkcioniše ukoliko mi nismo na vlasti. Znači, bavite se jednom socijalnom manipulacijom ljudi i onda opet stavljate ljude u strah – ako mi ne budemo još dve godine vladali, ovo što smo započeli ne može da se završi. Znači da vi nedomaćinski vladate. To znači da, kada umre domaćin kuće, on za sobom nosi sve, njegova deca ne mogu da nastave da žive. Je l' tako, Đeliću? Mogu da nastave da žive! Srbija može da živi bez vas, i treba da živi bez vas, i ona će od 21. da živi bez vas. Hvala.

Kolege poslanici, prvo moram da iznesem jedno svoje lično mišljenje i ubeđenje i jedno razočarenje što, kada se radi o ovako ozbiljnom zakonu, o izglasavanju budžeta Republike Srbije, ovoliko malo ljudi učestvuje u raspravi u načelu i ovoliko malo ljudi iz vladajuće koalicije istinski misli na stvarni standard našeg naroda i na ono što je napisano kako će se potrošiti sva ova sredstva koja su kupljena godinu dana.
Ono što sam želela da kažem, usred ove najozbiljnije rasprave, juče na tajnom sastanku predsednik Skupštine raspisuje izbore. To je više nego poražavajuće za narod, a ono što sam u međuvremenu čula u hodniku, to je da je svojoj koleginici iz DS rekao - moraš da sediš u prvoj klupi i da klimaš glavom, jer neko mora da ostane u sali i da klima glavom. Poštovani građani, to što su oni ostali u sali u prvoj klupi i da klimaju glavom nama apsolutno ništa ne znači, naročito ne SRS i naročito ne građanima Srbije.
Još nešto što sam primetila juče, a to je da poslanik iz DS, koji se jako obradovao raspisivanju izbora, konkretno se radi o Srđanu Milivojeviću, došao je i onda je pružio ruku prvo gospodinu ministru i onda redom od poslanika do poslanika, od klupe do klupe čestitao predizbornu kampanju. U tome mu se pridružio i narodni poslanik Jovan Nešović, poslanik G17 plus iz Kraljeva.
Oni su se juče obradovali, ne znam čemu, smatram da je suviše rano i smatram da će biti vremena kada će stvarno da se razočaraju i to vrlo brzo. Smatram da raspisivanje izbora ima velike veze sa budžetom i ovo što sada govorim nije samo politički govor, nego ću kasnije objasniti da ima velike veze sa dnevni redom. Ono za šta su se obradovala ova dva čoveka juče i za šta su se obradovale ove dve stranke je upravo zato što smatraju da njihova politika i njihovi izborni rezultati imaju veliko uporište u ovom političkom projektu koji je sve samo ne ekonomski dokumenat, odnosno ne ekonomski projekat.
Evo kako su ove dve stranke instalirane u ovom budžetu i kako ću objasniti reči gospodina Cvetkovića, ministra finansija, kada kaže da njegov budžet, odnosno budžet vladajuće koalicije, odnosno Ministarstva finansija nije izborni. Jeste izborni i to ću vam objasniti. Ovo ne mogu da nazovem knjigom, smatram da je ovo skup samo nekih statističkih podataka, gospodine ministre.
Vi ste prekjuče, kada ste davali neki svoj ekspoze vezano za budžet, imali veliku muku da pročitate, vaše čitanje je otprilike trajalo jedan sat i vi ste se preznojili dok ste ovo pročitali, ne ovo nego određene segmente. Zamislite kako se preznojio jedan običan građanin Srbije, kako su se preznojili svi građani Srbije dok su došli do ove cifre koju ste ovde nazvali budžetom Republike Srbije.
Ovaj budžet Republike Srbije nije vaša zarada. Ovaj budžet Republike Srbije, kao što znate, ispravite me ako grešim, u 93% prihoda jeste prihod iz poreza građana. Građani Republike Srbije, sa kojima se poistovećuje SRS, nisu očekivali da vaša ekspertska Vlada i vi kao eksperti nećete ispuniti ono što ste obećali narodu 2000. godine i tako izveli prevrat, jer ste obećali narodu bolji život.
Tada su još postojale naše fabrike, gospodine ministre i gospodo iz vladajuće koalicije. Tada je Srbija još imala kapitala, ali fabrike nisu radile. Vi ste iskoristili srednju klasu, srednji sloj našeg naroda, kojeg sada više nema, pomoću njega ste izveli prevrat 5. oktobra, jer ste tada obećali, u stvari doslovce ste ovako govorili, ne konkretno vi nego ljudi iz DS, konkretno, neću govoriti sada ko, jer tog čoveka više nema, da nas na granici čekaju ogromna sredstva koja će podići "Zastavu" u Kragujevcu, koja će podići Fabriku vagona u Kraljevu, koja će podići "Magnohrom" u Kraljevu, koja će otvoriti sve zatvorene firme i koja će ponovo da vrate reku ljudi koji su ostali bez posla u svoje fabrike.
Vi ste pomoću te političke i socijalne manipulacije uradili ono što ste uradili 5. oktobra 2000. godine. Inače, da je narod znao šta ga čeka i da će tranzicija trajati osam godina i da još uvek nije izvesno kada će da se završi, znate kada biste izveli 5. oktobar i kada bi došlo do promena do kojih je došlo. Vi ste u stvari tada prevarili narod.
To nije demagoška priča niti politička SRS. To je jedna istinita priča, to su činjenice iz života. Skoro sam došla u redove poslanika i nosim najsvežije utiske iz naroda, potičem iz srednje klase i odlično znam šta boli ovaj narod.
Ono što sam htela da vam kažem zašto je vaš budžet predizborni. Zato što ste u budžetu instalirali dva čoveka koje niste mogli da izbegnete, jedan se zove Mlađan Dinkić, a drugi se zove Dragan Đilas. Taj prvi koji se zove Mlađan Dinkić ima nadležnosti nad regionalnim razvojem, nad turizmom, nad skijalištima, nad privatnim preduzetništvom, nad privatizacijom i svim onim što je vitalno i što je od izuzetnog značaja za opstanak ovog društva.
Ono što radi sa njegovom minornom strankom, koja je jedva prošla cenzus, on vam je u stvari napravio Vladu. Kako vam je napravio, tako ste i pukli. Možda je malo grub izraz za mene, ali je pravi izraz za vas. Vaša vlada ne postoji.
Vi ste morali da raspišete izbore jer ste morali između dva zla da izaberete manje. Niste mogli više da trpite neizvesnost koju vam nudi određena politička situacija i morali ste da prekinete negde na nekom mestu. Kako i šta videćete kako, i videćete dokle ćete da stignete.
Uradili ste najgore, ne samo za narod, nego ste uradili najgore i za vašu stranku. Vrlo nelogičan potez po meni. Meni je žao, ali nije mi žao jer je upravo sada red na SRS i konačno je red da ovaj narod dobije jednu pravu vladu i jednog pravog predsednika, koji će istinski da misli na narod i koji će istinski da izvede ovaj narod iz ove tame, iz ovog tihog samoubistva u koje ste doveli.
Jedno je, rekla sam, Mlađan Dinkić. Dali ste mu sve moguće resore. Da li ste morali ili ste hteli, to vi najbolje znate, a najbolje narod oseća šta to znači. Drugo, ono što ste napravili, molim vas gospodine Cvetkoviću za pažnju, ono drugo što ste napravili, to je Nacionalni investicioni plan. Dali ste ogromna sredstva u ruke jednog čoveka koji se zove Dragan Đilas. Šta on radi sa tim sredstvima?
Evo šta radi. Po nekim zahtevima lokalnih samouprava, upravo to radi, sprema se za predsedničke i lokalne izbore, pa onda Mlađan Dinkić i Dragan Đilas rade zajedno. I onda će doći u Kraljevo, ta gospoda, otvoriće svoje kancelarije, kao što otvaraju. Nezavisno od naroda, mi ne znamo šta rade te kancelarije.
Jednostavno traže da se sav narod politizuje, hteo on to ili ne, traže od građana na silu da budu pripadnici njihovih stranaka da bi mogli da uzmu kredite, da bi mogli da uvedu struju, da bi mogli da naprave nešto puta i ne znam šta već sve obećavaju. To su sitna obećanja. Apelujem na naš narod da više na takva sitna obećanja ne pada. Takva sitna obećanja su od 2000. do 2008. godine dovela do propasti. Ljudi, mi umiremo polako, nemamo čime da se lečimo.
Rekla sam o Mlađanu Dinkiću, rekla sam o Draganu Đilasu, još nešto da vas pitam. Prošle godine, odnosno ove tekuće, ova ista gospoda su imala približno ista sredstva. Hajde da pitamo građane Kraljeva - šta su oni osetili kao boljitak, konkretno u Kraljevu, od ministra za regionalni razvoj, ravnomerni regionalni razvoj, koji je 1:15, što nije normalno ni u jednoj zemlji. Šta je uradio taj Nacionalni investicioni plan za Kraljevo?
Znate li da imamo vodu punu fenola koju pijemo? Znate li da Ibar kad izlije, bunari izliju? Znate li da taj Ibar ide sa Kosova? Znate da nas niko ne obaveštava šta će biti kad se Kosovo proglasi nezavisnim? Znate li da neko može da nas potruje preko noći? Znate li da niko nikada o tome mislio nije?
Znate li koliko izbeglica imamo u Kraljevu? Gde vam je stavka u budžetu za takve stvari?
Za rad i socijalnu politiku, Ljajić, koji kaže prekjuče na B92- jeste, vi ste u pravu, mi nismo moćni da radimo svoj posao, ne možemo da uhapsimo Mladića, mi to ne umemo, ne da nećemo, nego ne znamo.
Još nešto. Gde su vam stavke za ove promašene privatizacije? Šta ćete raditi sa ljudima iz Magnohroma? Ljudi iz Magnohroma su se obraćali svim državnim institucijama za koje su ljudi mislili da postoje, a državne institucije ne postoje. Ne mogu da objasnim ljudima da državne institucije ne postoje i ono što postoji nije u koordinaciji jedna sa drugom. Podelili ste tako ministarstva da pojma nemate šta koje ministarstvo radi.
Vi kao ministar finansija ne znate gde stoje državne rezerve. Kažete ne znam, pitaću. Vi kao ministar finansija ne znate da su pelene kod nas tri puta skuplje nego u Nemačkoj. Vi kao ministar finansija, verovatno nemate male bebe, možda imate unučiće, ali vi verovatno kupujete one džambo pelene od 50 komada. Neko kupuje po jednu ili dve, samo za noć. Preko dana pere, rizikuje da se dete prehladi.
Vi naši veliki eksperti, stručnjaci koji su 2000. godine došli na vlast da vrate privredu na svoje noge, našli ste da zarađujete na fiskalnoj politici. Našli ste da zarađujete na plenama za bebe. Kažete - ne možete da se odreknete tog vida dohotka u budžetu jer smatrate da mora negde neka opšta stopa da se poveća, ukoliko se odreknete pelena.
Šta vi to, ljudi, radite ? Zar ne znate drugačije da zaradite nego na bebama? Zar ne znate drugačije da zaradite nego da uzmete od majke koja ujutru ode u prodavnicu, nema drugu prodavnicu osim Maksi diskonta, Tempa i ostalih veleprodaja, maloprodaja.
Još nešto da kažem, nije kriv Mišković, nije kriv nijedan tajkun u ovoj zemlji, kriva je vlast, krivi ste vi gospodo. Mi smo od 2000. godine očekivali, svi građani Srbije, srednja klasa. Mislim da mnogo štošta imate da kažete posle ovoga, naročito na vašu ekspertsku vladu koja zarađuje na pelenama i na fiskalnoj politici.
Napunili ste budžet 93% od građana od fiskalne politike. Smatram da ovaj vaš budžet ne zaslužuje nikakvu pažnju. To što ste došli ovde i što klimate glavom u prvim redovima dva-tri dana ništa ne znači. Videćemo koliko ćete amandmana SRS da usvojite. Smatram da ćete usvojiti samo one formalne prirode, da se čuje da ste vi nešto usvojili, a možda i mi ne treba da pišemo više takve amandmane, gde vam je tačka, da vas gramatički ispravljamo, da vam dajemo tu mogućnost da javno kažete da i vi sarađujete.
Jako mi je žao što imam malo vremena za sve ovo, ali ono što mogu da kažem, da ono sinoć, ko je gledao, a gledalo je više od pola Srbije, da gospodin ekspert za masovne komunikacije, gospodin Oberšal, sinoć je svedočio u korist SRS, odnosno u korist srpskog naroda.
Mogu da mu se zahvalim u ime srpskog naroda, kako nas je lepo branio svojim neznanjem i kako je dozvolio da naš najveći srpski patriota – najveći srpski junak, jedan od najvećih, možda i najveći, istorija će pokazati – pokaže svo znanje, svo umeće, svu inteligenciju i sav svoj moral koji čovek nosi, jer on kaže - imam samo zvezdano nebo iznad mene i lični moral u sebi, samo me to obavezuje i ništa više.
Ljudi, SRS će ovog puta sigurno pobediti i povesti ovaj narod na pravi put. Hvala vam.

Kolege poslanici, radi javnosti, u okviru ovog Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije imali smo tri zakona vezana za Ministarstvo unutrašnjih poslova. U okviru Predloga zakona o putnim ispravama, u ime SRS, podnosim amandman koji se odnosi na član 57. U cilju izmene roka početka primene ovog zakona, smatramo da ako zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" nema opravdanog razloga da se sa njegovom primenom počne tek po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.
Srpska radikalna stranka smatra da su za početak primene ovog zakona dovoljna tri meseca, jer kroz ovaj rok od šest meseci daje se do znanja javnosti da ovaj zakon uopšte nije toliko bitan, što i mi tvrdimo, ali zato zauzima mesto u skupštinskoj proceduri i u našoj raspravi, a mogli smo za ovo vreme razgovarati o prečim stvarima, o kojima ovde stvarno treba govoriti.
Verovatno bi ministar unutrašnjih poslova ovog momenta rekao da je u pitanju procedura i vreme za koje oni ne mogu da sprovedu ovaj zakon nego im treba bar šest meseci.
Ali pitam se, kao predstavnik SRS, da li to može biti razlog ako se radi baš o Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje samo po sebi treba da predstavlja odgovornost ili ekspeditivnost. Ono što je najvažnije za građane Srbije, molim vas, morate se složiti sa mnom da Ministarstvo unutrašnjih poslova pre svega treba da pruža sigurnost građanima. Ovoga puta mi nemamo sigurnost u našoj zemlji u kojoj živimo. To je najbitnija stvar. Sada sve ovo gubi malo na značaju time što sam ministar nije prisutan, tako da će se ova diskusija po ovom pitanju nastaviti.
Iz navedenih razloga SRS smatra da nema smisla odbiti ovaj amandman, jer bi onda Ministarstvo unutrašnjih poslova izgubilo u očima građana kada su u pitanju ekspeditivnost, brzina, odgovornost i sve ono što karakteriše jedno takvo ministarstvo u koje mi kao građani moramo imati poverenja.
Da skratim celu priču, samo da pitam parlament i predstavnike vladajuće koalicije. Prvo moramo da budemo svesni da živimo u neustavnoj državi, a samim tim pravno neuređenoj, a kada je pravno neuređena i neustavna onda je i nesigurna za sve građane koji u njoj žive. Moramo se složiti po tom pitanju da je to tako. Zašto se onda po hitnom postupku usvajaju zakonu, ne radi se samo o ovom zakonu, a onda se njihova primena odlaže za šest meseci? To je jedno pitanje.
Šta znače već usvojeni zakoni ako nema mogućnosti provere njihove ustavnosti? Zašto parlament nije poštovao odredbe Ustavnog zakona i najpre formirao Ustavni sud? Iz svega sledi logično pitanje čemu onda služi Ustav kao najviši pravni akt jedne države, uz konstataciju da se pozivate (odnosi se na vladajuću koaliciju) na Ustav onda kada je to vama u interesu.
Još nešto za javnost, trebalo bi da se zaključi iz izjave ministra unutrašnjih poslova, on je morao da nam odgovori ko je, u stvari, legalista, da li vladajuća koalicija, da li SRS kao opozicija?

Dobar dan, gospodine ministre, čast mi je da vas vidim u ovoj skupštini i volim što vas ovako gledam u oči.
Želim da vam postavim nekoliko pitanja. Kako ste vi uspeli na tako brz način, doduše nije brz način, od 2000. godine, da upropastite čitavu privredu Srbije, a sada konkretno govorim o Kraljevu?
Znači, vi ste uspeli da upropastite sve veleprodaje koje su radile u Kraljevu, a bilo ih je pet-šest. Iz ličnog iskustva vam govorim, jer sam ja jedan od vlasnika takve veleprodaje. Samim tim, upropastili ste sve samostalne trgovinske radnje koje su izdržavale najmanje po 4-5 članova, od toga školovale decu i na neki način su se ljudi izdržavali od toga.
(Predsedavajući: Gospođo Vukajlović, molim vas da kažete koji član Poslovnika.)
Član 226, pitam čoveka kako je sve to uspeo da odradi. Još jedno pitanje, ja vas molim.
Znači, svi smo morali da zatvorimo, a zatvorili smo iz razloga što je neki gospodin Drašković počeo da kupuje "Svislajon", pa "Takovo", i tako redom, misleći da je to naš čovek koji će i dalje ulagati u našu privredu i u našu zemlju, a onda su mu malo bile sve te fabrike, pa je počeo da kupuje i sve velikoprodaje prehrambene robe.
Kupio je "Visol", "Nanu", "Impeks" iz Niša se još nešto bori, "JU komerc" se još nešto bori, zahvaljujući nekoj stranačkoj pripadnosti pretpostavljam, a svi oni koji nisu imali veze sa nekom stranačkom pripadnošću bili su osuđeni na propast.
Sada je Kraljevo jedna pustoš kada je u pitanju trgovina prehrambenom robom; možemo kupovati samo u objektima gospodina Miškovića, koji je sad više ne znam čega sve vlasnik, da li "Merkatora", da li "Pekabete", da li "Delte", da li banke.
Još nešto, prošle godine sam išla da kupim tele u Livađu, pazite, Livađa je selo iza Brzeća, da kupim zdravu hranu za moju decu, i možete misliti, i on je tamo došao i tamo otkupljuje, znači ima dane kad otkupljuje isključivo žensku telad jer je ona nešto jeftinija nego muška. Sve se to plasira preko njegovih proizvoda.
Vi se sada hvalite da ste otvaranjem tih marketa uposlili mnogo naših građana. Uposlili ste 50, a 5.000 ljudi ste ostavili bez hleba.
Zašto ste to uradili, ja vas pitam, i da li vi stvarno možete tako da razmišljate i toliko da mrzite ovaj srpski narod? Prosto odgovorite da li vi to svesno ili nesvesno radite i da li je moja koleginica Jorgovanka Tabaković u pravu kada vas pita da li vi to morate tako da radite? Izađite ovde, pa recite da li morate da radite, vidite koliko smo nezadovoljni.
Molim vas, dajte neki odgovor na sve to, a imam još pitanja za vas, jer smatram da ovo pitanje ne može da se završi danas, nego mora trajati mnogo više. Hvala.

Poštovani poslanici, ministar je izašao i ja sam sad izgubila malo inspiracije, ali za javnost vredi izaći i reći.
Kada je Vlada Republike Srbije tako poštena, htela da pitam, zašto nas onda, nadovezujući se na izlaganje poslanika Vjerice Radete, maltretira nekim dnevnim redom koji glasi ovako: tačka 1. Potpisivanje potvrđivanja Sporazuma; tačka 2. Potvrđivanje EU: tačka 3. Potvrđivanje Sporazuma o zajmu; tačka 4. Potvrđivanje Konvencije; tačka 5. Potvrđivanje Protokola?
Šta je sve ovo, kako se ovo zove? Ovo su samo neka potvrđivanja, a mi nemamo pojma šta je ovo.
Međutim, mi imamo pojma, kao srpski radikali, mi ovo odlično znamo da protumačimo i iza svega ovoga što se za sada čini da je formalnost, u stvari, kriju se suštinske neke stvari, koje vi želite da proturite ovde građanima Srbije i da nametnete zakone po kojima ćemo mi sutra da igramo, odnosno da živimo.
Htela sam da pitam nešto ministra finansija, pošto je u njegovom budžetu uporište svih ovih sporazuma, konvencija i protokola, međutim on sada nije tu.
Ono što je važno, osnova svake kampanje je bila borba protiv korupcije.
Znači, vi ste imali borbu protiv korupcije kao jedan od prioritetnih zadataka u kampanji, u stvari, radili ste kampanju kao što su je radili i srpski radikali.
Međutim, ovde se sada podmeće jedno bitno pitanje.
Gospodinu Duvnjaku nije data mogućnost da obrazloži, odnosno da iznese podatke o kakvom se čoveku radi kada je u pitanju direktor Uprave carine, jer nimalo nije naivno ko je direktor Uprave carine i ko je predložio direktora Uprave carine.
Znači, nije svejedno u čijim će rukama biti ovaj protokol koji mi danas, odnosno sutra, kada će već da bude na usvajanju, usvajamo. Nije svejedno u čijim će rukama biti ovaj zakon.
Napraviću jednu paralelu, nešto može biti i pozitivno i negativno iskorišćeno, pa i zakon, zavisno od toga u čijim se rukama nalazi i ko ga sprovodi.
Dinamika, znači, može biti pozitivna, ukoliko se radi o nekom kamenolomu, a može biti i negativna, ukoliko se radi u razornoj situaciji, kada su u pitanju neke stvari koje nisu dobre za ljude.
Isto tako je vrlo bitno da javnosti i građanima Srbije kažemo ko je predložio, ko je čovek koji je predložio direktora Carine i kakav je njegov CV, kako kaže gospodin ministar, kao i kakav je čovek koji je predložen za direktora Uprave carina i zašto baš on.
Znači, ništa nije naivno i tražim da se građanima Srbije objasni i podrobno odgovori na ovo pitanje i na pravi način.
Hvala vam.

Poštovani ministre, samo jedno pitanje, imam inspiraciju za vas, htela sam da vas pitam da li vas je sramota ovakve diskusije? Da li se stidite ovako stručnih ljudi, koji su vam na ovakav, stručan način objasnili gde ste vi do sada pogrešili, vi i vaša vlada?
Vi ste ministar pravde, a ništa od onog što se do sada radilo u ovoj Narodnoj skupštini nije po Ustavu i po Ustavnom zakonu. Vas krivim ne ja, nego narod. To je jedno.
Drugo, zašto pred ovaj parlament, na ovako sraman način, stavljate jednu ovakvu odluku, koju mi treba da potvrdimo?
Ja se stidim, kao srpski radikal, jer će to biti upamćeno u istoriji i kazaće nam narod sutra, jer neko je gledao ovako, a neko onako, neko će manje razumeti, neko više – pa, i vi srpski radikali ste učestvovali u jednoj takvoj nezakonitoj akciji. Mi u tome nećemo učestvovati, ali moramo javno da kažemo da ovo nije u redu.
Treće, znate li vi da vodite ovu državu ili ne znate? Vi ste hteli da crknete one večeri ili da napravite Vladu. Mi smo vam dozvolili i vi ste napravili Vladu.
Vi ovo ne znate da radite. Vaš kolega, ministar Šutanovac, izgorelo je pola Srbije, hiljade hektara šume gori, a on ne zna o čemu se radi.
Moram da kažem - "selo gori, a baba se češlja". Ne znate vi ovo da vodite. Hvala.

Dame i gospodo poštovani poslanici i građani Srbije, ovo što se sada dešava u parlamentu očigledno je odraz naše političke situacije i opšte scene u Srbiji. Najmanje nam je važno šta će biti sa budžetom i najmanje nam je važno šta će biti sa ovim narodom.
Ono što sam htela da kažem Demokratskoj stranci i gospodinu Srđanu Milivojeviću, to je – rođena sam u Aleksandrovcu, živim u Kraljevu i predsednik sam OO SRS u Kraljevu. Gospodine Milivojeviću, ako sam dobro upamtila vaše srpsko ime, imate srpsko ime, ali treba i srpski da se ponašate, žalosno je što se ne ponašate na srpski način, onako kako jedna srpska majka to voli i želi da čuje.
Što se tiče vaših mišića i snajpera, rekli ste da mi imamo mišiće i snajpere. Vi se grdno varate. Nemamo. Ovde u parlamentu, kada je u pitanju SRS, ima dosta žena, visokoobrazovanih žena, majki i domaćica u pravom smislu, sa punim špajzom zimnice već sada u junu mesecu. Prema tome, nama je poslednje da upotrebljavamo mišiće i snajpere, u pravom smislu reči u kojem ste vi mislili na mišiće i snajpere. Međutim, vaši mišići i vaši snajperi su mnogo ubojitiji nego oni pravi. Molim vas, ako želite da upotrebite mišiće i snajpere, upotrebite to jednom i poravnajte nas... Molim vas, Milivojeviću, vama se obraćam kao čovek iz naroda. Nisam profesionalni političar, ja sam čovek iz naroda.
Zato vam sada kažem, znači, ti vaši mišići i ti vaši snajperi su jako ubitačni. Ti vaši snajperi ubijaju dušu, ubiše našu budućnost i ti vaši snajperi ubiše našu decu, a ne zovu se snajperi, što je najcrnje. Narod ne zna da su to snajperi, narod misli da je to nešto drugo, da je to demokratija. Nije.
Drago mi je što ćemo imati prilike da sa ove govornice, pre nego što se donese neki restriktivni poslovnik, pokažemo srpskom narodu koji su to vaši argumenti i mišići i koji su to vaši snajperi, jer vrlo maliciozno upotrebljavate, vrlo perfidno sprovodite vašu politiku. Vi nigde niste dobili, vi ste se samo sabrali, vi, gospodo iz demokratskog bloka, vi ste se sabrali pa ste dobili većinu, a niste dobili većinu, i tu je velika razlika.
Što se tiče grada Kraljeva, odnosno opštine Kraljevo i opštinskog odbora SRS, mogu da poručim Novoj Srbiji – bili ste do sada na vlasti i više nikada, samo možete do narednih lokalnih izbora, ne znam gde se nalazite, gotovo da vas nema. Ali, šta je uradio vaš ministar – doveo je celu Vladu u opštinu Kraljevo, možete misliti, da bi birao predsednika opštine, a za predsednika opštine izvukao je anonimnog čoveka koji je po struci anesteziolog. Mi smo svi pod anestezijom, kada su u pitanju Kraljevčani. Stvarno nemamo pojma, a on je anesteziju upotrebio, čini mi se da je ušpricao u mozak narodu.
Međutim, o čemu se dalje radi?
(Predsedavajući: Nažalost, gospođo Nikolić, moram da kažem i vama da je vreme.)
Drago mi je, ali samo da kažem da je vreme ove Nove Srbije u Kraljevu prošlo, završili ste i sa mostom i sa investicijama koje ste imali iz Fonda kapitalnih investicija, a radilo se sve iz budžeta opštine Kraljevo i još niste dali budžet opštine Kraljevo i još niste smeli da kažete gde ste šta potrošili. Znači, to će vam trajati do narednih lokalnih izbora, kada će Srpska radikalna stranka biti prva u Kraljevu.

Radi se o amandmanu na član 35, u smislu brisanja člana 114ž, o kome su malopre govorile moje kolege Krasić i Jerković. Pre nego što krenem na obrazloženje ovog amandmana, a nema svrhu obrazlagati, videli smo da su svi amandmani unapred odbijeni, reći ću sledeće.
Malo mi je čudno što je budžet ovako perfektno odrađen za ovako kratko vreme. Jeste ovde priča o budžetu, i o setu finansijskih zakona takođe, je li? Pošta imam malo vremena da mogu da se osvrnem malo i na budžet, jer ima neke veze, htela bih da pitam, čisto radi informacije, radi građana Srbije, i da kažem neki svoj stav pre nego što pođem u analizu ovog člana 114ž na koji se odnosi ovaj amandman.
Znate kako, meni se čini da je ovaj budžet više jedan politički projekat, nego što je to neko ekonomsko, kako bih rekla, domaćinsko raspoređivanje novca koji su skupili građani Srbije za godinu dana. Prema tome, ne mogu da shvatim, malopre sam upravo postavila to pitanje, kako neko zna, tako je perfektno napravio ovaj budžet, da ama baš nijedan amandman nije mogao da prođe?
Da li je cilj i svrha sedenja gospodina Cvetkovića, ministra, ovde, za sve ovo vreme, da se nešto pomogne, da se nešto doradi, da se nešto bolje uobliči, da se čuje glas naroda preko nas narodnih poslanika ili je samo da se otpoštuje forma? Znači, on treba da dođe, da sedne, mi nešto treba da pričamo i onda je dosadna Srpska radikalna stranka, dajte da to što pre završimo i kažu – je l' gotovo, kad, u šest, u sedam itd.
Mogu da vam kažem, a ne želim direktno da se obratim gospodinu Cvetkoviću, želim da se obratim gospodi koja je pravila ovaj budžet, da ovaj budžet nema nikakvu strategiju u smislu razvoja naše zemlje i u smislu nečega što će značiti našem narodu. Ja bih molila makar da promenite taj ironičan izraz lica, gospodine Cvetkoviću. Nisam htela direktno da vam se obratim, ali bi trebalo malo da pogledate u oči nekoga.
Mislim da je to vaša obaveza u odnosu na narodnog poslanika, da li se ja zvala Vesna ili Đurđa, sasvim je svejedno. Molila bih vas ipak da malo obratite pažnju na nekoga ko vam o nečemu govori, jer sve vreme dok su vam govorili poslanici SRS o amandmanima vi ste imali neko svoje obrazloženje koje glasi, znate kako; kada je bio u pitanju amandman na PDV, kad je u pitanju dečja garderoba itd, vi ste dali neke tri vaše opcije zbog čega to ne može da se uključi, zbog čega jednostavno taj amandman ne može da se prihvati. Vi ga prihvatate na jedan način kao inicijativu, kako to rekoste, a ne prihvatate ga u smislu amandmana. Pa šta to sada znači - priča za malu decu. No, nećemo o tome da dužimo.
Suština je sledeća: znači, vi ste napravili budžet kako to vama odgovara, tako da je to više politički projekat, napravili ste Nacionalni investicioni plan koji će uvek da bude rezerva za vaše buduće kampanje i za vaš budući rad. Napravili ste 22 ministarstva, gde svaki ministar ima svoj određeni kapital kojim će on da raspolaže i polako da spušta na lokalnu samoupravu, kako bi mogao da osvaja vlast i na lokalu. Upravo to ste uradili.
Što se tiče građana i što se tiče razvoja samog srpskog tržišta, za to baš ništa niste uradili. Jedino, kako ja shvatam i kako mogu da razumem šta je u stvari suština - čišćenje srpskog tržišta od srpskih proizvoda u smislu dovođenja, baš tako, u smislu dovođenja nekih koji treba da dođu na ovo srpsko tržište, i u smislu proizvođača i u smislu srpskih proizvoda. Tako sada mi u ovim velikim trgovačkim lancima, znate, imamo vrlo malo naših, srpskih proizvoda.
Na primer, to što me je stvarno zabolelo, ulazim u "Merkator" i tamo čujem, sa zvučnika, šta li, kaže - kozji sir, slovenački brend. Zar mi nemamo koze? Zar mi nemamo koze, i gde da brste, i zar to ne možemo da napravimo? Pa gde je nama bilo koji brend? Šta ste vi uradili na pitanju razvoja Srbije, poljoprivrede? Šta ste uradili po pitanju zdravstva? Šta ste uradili po pitanju nataliteta? Gde vam je sve to u ovom budžetu? U ovom budžetu ništa od svega toga nema.
Znači, samo imate ono što je najvažnije, da ste se lepo rasporedili po ministarstvima i da ste napravili taj Nacionalni investicioni plan koji će vam služiti za dalju političku kampanju u smislu opstajanja na vlasti. To nije u redu.
Što se tiče ovog amandmana, znači radi se o poreskom postupku, u članu 114ž se kaže: "Poreska uprava se ne može obazirati na zastarelost ako se poreski dužnik nije na nju pozvao". Šta to podrazumeva? Znači svi, apsolutno svi građani moraju da napune vaš budžet, iako je zastareo rok za jedno takvo potraživanje od strane poreskih organa. Ako je nešto već zastarelo kao pravo, ono mora da bude zastarelo i kao obaveza.
Zašto neko pravo... Neko dođe na šalter i kaže – e gospođo, izvinite, vaš rok za takvu stvar je prošao. Šta ću ja da kažem? Izvinjavam se, moj propust itd. Zašto ste dozvolili poreskim organima da mogu da naprave takav propust, a građanin ne može da napravi takav propust? Zašto se to tako odnosi na prava, a na obaveze se ne odnosi? Na šta to liči? Znači, vi morate po svaku cenu da punite taj vaš budžet, a nikakva prava građaninu ne date iz toga.
Na kraju krajeva, šta sve građani Srbije imaju iz tog vašeg budžeta? Šta ste vi vratili građanima iz budžeta koji ste napravili? Građanima niste vratili ništa. Uradili ste samo jedan dobar politički projekat, ali ne znam dokle će vam to trajati. Hvala vam lepo. (Aplauz.)

Uvaženi poslanici, poštovani građani, meni je posebno drago što smo sada imali jedan ovako edukativni karakter izlaganja gospodina Miloša Aligrudića i stvarno nismo znali na šta imamo pravo, a na šta nemamo dok vi niste došli da nam kažete. Molim vas, nemojte da idete, još nešto, o karakteru DSS govori i to, ako ste vi smatrali da je ucena to što vam je narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta rekla da ako vreme ne produžite sa pet sati, ako ga ne duplirate, da ćete da radite ovako ili onako, to govori o karakteru vaše stranke i o karakteru vaše politike. To je jedna stvar, znači vrlo ružno.
Druga stvar, ono što sam ja želela vama da kažem kao narodni poslanik SRS je sledeće, valjda niste zamislili da možete za samo pet sati da potrošite novac za godinu dana, novac koji su građani Srbije odvojili i to iz najsiromašnijeg dela stanovništva. Molim vas, Aligrudiću, vama se obraćam, ja sam vas malopre lepo gledala i slušala. Dajte, što širite ruke, što ste pobegli tamo? Nemate razloga da bežite. Šta ste mislili, da će vam srpski radikali dozvoliti da potrošite ovoliki novac koji ste uzeli od najsiromašnijeg dela stanovništva za samo pet sati. Nećemo vam dozvoliti to ni za 55 sati. Da li vi to razumete? Nećete uopšte realizovati ovo. Hvala vam.

Pošto je gospodin Nešović iz Kraljeva, kao narodni poslanik ispred G17 plus, pomenuo narodnog poslanika SRS-a, a to sam ja, Vesna Nikolić-Vukajlović, koja dolazim sa područja opštine Kraljevo, samo da obavestim javnost i da Kraljevo to zna, da znate i vi, dragi narodni poslanici, da sve ovo što je rekao nije tačno.
Niko nijedan kredit nije mogao da dobije ukoliko nije bio pripadnik G17 plus ili, u ovom slučaju, pošto je kod nas vladajuća koalicija DSS-NS, njihov pripadnik.
Ovaj gospodin je bio na mestu menadžera opštine, pa ga je nešto predsednik opštine, nešto se nisu, valjda, našli, pa ga je sada neki drugi, iz Nove Srbije, zamenio, tako da se on pokazao nesposobnim i kao menadžer. Zašto su ga sada ovde doveli, nemam pojma. Vodite računa o njemu.
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što nisam imala odmah priliku nakon ovog ekspozea, ili kako se već zvao, gospodine Đeliću ili Vlahoviću, meni je svejedno kao građaninu, za mene je sve to isto.

Stvarno ne znam kako se zove čovek, da li ovaj čovek uopšte živi u zemlji Srbiji i da li se on uopšte obraća srpskom narodu i srpskom parlamentu. Da li vi uopšte znate šta ste uradili zemlji Srbiji za ovo vreme vaše vladavine od 2000. godine pa nadalje; da li znate šta ste uradili sa vašom privatizacijom i koliko je ljudi u Kraljevu i svim gradovima Srbije ostalo bez posla? Ponosite se time što časno plaćate porez, a odakle mi časno da platimo taj porez i na šta mi da platimo taj porez?

Član 226, imam pravo da pitam čoveka sve što me interesuje.

Gospodina Vlahovića.

Molim vas, gospodine Albijaniću, time što želite da me dekoncentrišete ne možete me dekoncentrisati. Ovog čoveka odavno već volim i želim da sretnem u ovoj skupštini... Da, vrlo ste mi simpatični, jer imate jako debeo obraz, ne znam stvarno od čega ste napravljeni kad možete da izađete pred javnost i ovako nešto građanima Srbije kažete u lice, i nama poslanicima. I još kažete kako vama to nije prvo radno mesto, da budete narodni poslanik. Za vašu informaciju, ni meni ovo nije prvo radno mesto, a ja ću vam dati celu moju poslaničku platu, koja je za vas verovatno dnevni džeparac, ako mi kažete kako vam se zove ova bajka koju ste ispričali srpskom narodu i građanima.