Ja vrlo lepo stojim sa živcima, da znate.
Molim vas, ponavljam, kako je kada formirana koja većina onda su dolazile do izražaja sposobnosti, umna rešenja i mi smo dobili ovakve omnibus zakone u kojima sve i svašta se nalazi, propisuju se neka pravila, umesto da se to reši sistemskim propisom, kao što je Zakon o budžetskom sistemu. I tamo postoje neka pravila.
Ako je javni dug veći od 45%, onda vanredno stanje se upisuje, vanredni programi. Molim vas, i princip može da se troši koliko se ima. Prvo obavezuje Vladu da obezbedi što više, a ovde ne. Ovde nam pričaju neke bajke, a na kraju vidimo loše. Zato smo i podneli amandman da izađe to na čistac.

Samo da vam skrenem pažnju. Zar je moguće da u Zakonu o budžetu za 2017. godinu treba da stoji odredba u kojoj Vlada Republike Srbije kaže glasno, jasno – ne verujemo našima u lokalnoj samoupravi? Evo ovako kaže – izuzeto od stava 3. ovog člana, ukoliko jedinica lokalne samouprave ne obezbedi u budžetu i ne prenese sredstva osnovnim i srednjim školama za finansiranje rashoda u skladu sa zakonom, itd, itd.
Kako je moguće u jednom pravnom sistemu da ove stvari se regulišu Zakonom o budžetu, a da nije regulisano odgovarajućim pravnim propisima, pre svega o obrazovanju, o finansiranju lokalne samouprave, o nadležnostima lokalne samouprave, itd? Molim vas, šta sve stavljate u zakon? Samo što ne stavite još i ugalj, doduše, i renoviranje vece-a, itd.
Ne ide, ljudi, ovo u Zakon o budžetu. Pogledajte Zakon o budžetskom sistemu. Tačno je propisano šta sve mora da sadrži Zakon o budžetu. Opšti deo, posebni deo, račun finansiranja. Zašto dograđujete ove stvari? Zašto to ne rešite sistemski? Hoćete li svake godine ovo da rešavate? Prozvali ste onog čoveka da je imao 16 javnih preduzeća. Koliko ima Kovačica javnih preduzeća? Ne znate. Deset. A jedan Vršac? Ima samo jedno javno komunalno preduzeće i fantastično radi. Što ne uzmete taj primer, pa tako proširite na sve lokalne samouprave, osim na gradove? Nećete vi sistemski da rešavate. Vi biste to ako može ovako u magli, gužvi.

Članom 16. predloga zakona je na neki način, dobili smo poruku da posebni, pojedinačni kolektivni ugovori u delu koji se odnosi na isplate božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa neće da se primenjuje.
Eto, onda se postavlja pitanje, a zašto su sindikat i poslodavac pregovarali i napravili kolektivni ugovor kada je to ugovor između dve ugovorne strane, kada se pojavi neko i kaže – puj pike ne važi to što ste potpisali. A ovamo imamo sijaset propisa u skladu sa evropskim standardima o kolektivnom pregovaranju, dogovaranju, pa mirnom rešavanju sporova itd. Evo ga primer, neko se setio i kaže – zabranjeno, nema više, ne važe više posebni kolektivni ugovori u ovom delu kad su u pitanju direktni i indirektni korisnici sredstava, javnih sredstava. Zašto? Rekla je Vlada Republike Srbije i izglasala većina. Ovde se uopšte ne postavlja pitanje da li je to moguće, jer je u ovoj zgradi moguće sve ukoliko se 26 ručica do lakata podigne prilikom glasanja. Kako vi sad kažete, ovo je besmisleno što smo mi tražili?

Ja sam bio prijavljen i za 21, ali niste me videli.
Da pređemo na ovaj 22. Ne znam zašto bi propisi koji se bave računovodstvom bili prisutni u Zakonu o budžetu. Vi ste sad ovde propisali – ne iskazuje se amortizacija u 2017. godini. Kako ovaj član može da bude u ovom zakonu? Dilema. Kako uopšte može biti, recimo, član 21, koji govori o trgovini finansijskim derivatima – forvordi, fjučersi, opcije?
Znači, ovi članovi su potrebni da bi se dezavuisale odredbe brojnih drugih propisa. Eto, to je ta cela operacija. Zakon o budžetu za 2017. godinu biće mali Ustav i zato su oni ubacili sve i svašta u ovo, pa tako da može i otpis, burazerski. Imate javno preduzeće dužno milijardu i 600 miliona evra, kapital mu nije ni 800 miliona evra, teraj. Ući će to sve u priču o prodaji banaka. A vi ste kukali na Mlađana Dinkića i na one koji su ove stvari radili. Šta radite vi? Idete uporno Dinkićevim stopama. A ovih 15 sekundi požurite u Evropu.

Kada smo pokretali postupak pred Ustavnim sudom i tražili ocenu ustavnosti Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i prilično uspeli pred Ustavnim sudom da veliki broj odredbi tog zakona, da se i Ustavni sud izjasni da nisu u skladu sa Ustavom, pa praktično 2012. godine više i nisu deo tog zakona.
Mi smo imali u vidu da pored tzv. izvornih nadležnosti koje pripadaju AP Vojvodini u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Republika Srbija, republičkim nivo može i da poveri neke poslove iz svoje nadležnosti AP. Bili smo oprezni, a kada smo sada videli kako izgleda Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu i kada smo videli kako je napisan član 7. tog zakona i kada smo videli šta ste sve razvrstali pod odgovarajućim pozicijama, ekonomskim klasifikacijama u okviru 8. člana, onda smatramo da gora stvar od nepostojanja dobrog zakona je upravo ovaj član kojim praktično tumačite šta ste napisali u prethodnim članovima zakona.
I, ovaj član vam je potpuno nepotreban u ovakvom obliku da bude u predlogu zakona. Potpuno nepotreban, jer svi numerički brojevi već postoje i u članu 7. i u članu 8. pod odgovarajućim pozicijama. Slažem se, da je mutno, jer ste napravili zbrku šta su izvorne, a šta su prenete nadležnosti.

Pre nekoliko meseci, Ustavni sud Republike Srbije je utvrdio da su, čini mi se, dva člana, iz dva zakona koja se tiču sudija i sudova, nisu u skladu sa Ustavom i zakonom. Odnosno sa Ustavom. To se u suštini tiče mnogo manje značajnog pitanja, operativno vrlo značajnog za funkcionisanje pravosuđa, ali eto, Ustavni sud je odlučio.
Kada bi Ustavni sud pogledao ovaj član 29. ovog Predloga zakona, verovatno bi se izjasnio i rekao – zakonom o budžetu Republike Srbije, ne mogu da se rešavaju ove stvari koje se tiču organizacije i finansijskog, ako može se reći, finansijskog poslovanja Visokog saveta sudstva. Doduše, možda i ne bi to rekao s obzirom da će uskoro da se proberu nove sudije. Verovatno će da se ponovo izaberu one stare, koje su rekle da Briselski sporazum je politički pamflet, a ne pravni akt, jer ne proizvodi pravno dejstvo i nikoga ne obavezuje da se poštuje, tako da je to sve moguće.
Znači, u Omnibus zakonu imamo sve i svašta, pa posle ovoga, vama uopšte nisu potrebni ovi drugi propisi, jer od 9. do 40. člana se nalaze norme iz podzakonskih akata, norme iz nekih zakona, a i imaginacije na temu kako da izigramo neki zakon, a sve se pravda sa finansijskom stabilnošću i vrlo teškom situacijom u kojoj se Srbija nalazi.
Predlažem da usvojite ove naše amandmane i da svedete Zakon o budžetu RS, na ono što bi rekle komšije – proračun. Samo proračun. Više cifarski, nego tekstualni.

Vlada kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što predloženom odredbom Vlada reguliše da ukoliko dođe do smanjenja prihoda po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje upravni odbori mogu svojim odlukama da prilagode rashode tako smanjenom obliku prihoda osim za rashode za socijalno osiguranje i na taj način obezbeđuju redovne isplate određenih prava iz socijalnog osiguranja.
Pa, valjda u svim našim propisima koji regulišu obavezno osiguranje postoje odredbe koje definišu i situaciju kada se pojavi manjak prihoda. Postoji nešto što je i zakonska odredba na bazi jedne ustavne norme gde je država garant svim organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Pa, u Zakonu o budžetu ste definisali i te transferne do određenog iznosa. Pa, ste sigurno u okviru i rezerve biti u mogućnosti da eventualno i ta sredstva koristite. Pa, u krajnjem slučaju ako je hitno i eventualno da se dođe do nekog iz zaduživanja na tu temu. Ali, ne, ovde je poruka sledeća. Nisu važni drugi zakoni, važan je Zakon o budžetskom sistemu. Sve što radimo, radićemo na osnovu tog zakona.
Naravno nama sledi sledeći period a to je intenzivnog donošenja prevedenih hrvatskih zakona koji treba da dokažu da smo na dobrom putu ka EU. To je ta brzina. Ništa se nije promenilo. Ko ima 126 može da ugradi šta god hoće u bilo koji propis, a što bi rekao prethodnik Đorđa Milićevića, Radovan Božović, kada imam 70 glasova i zemlju ću da proglasim…

Mi smo podneli amandman zato što smatramo da je potpuno nepotrebna intervencija na ovom članu, a to je 27j. Zato što sve ovo što je dograđeno, na neki način već postoji. Ali, obično to tako ide kad se uzmu loši prevodi nekih stranih dokumenata.
Međutim, pošto se radi o prioritetima javnih investicija, mislim za sledećih šest meseci Vlada može da napravi nešto što bi bilo istorijski epohalno, bez para napravila bi ogroman rezultat. Evo, šta vam predlažem.
Pošto Narodni muzej ima velikih problema, Narodni muzej preselite u zgradu, ovu zgradu Savezne Skupštine i da ona ima dva naslova. Privremeni narodni muzej i trajni muzej propalih država Jugoslavije. Ovde je propala Kraljevina Jugoslavija, baš u ovoj zgradi. Pa, je SFRJ, propala. Pa, je SRJ, propala. Pa, je Srbija i Crna Gora, propala. I, samo zbog toga što je Tadiću u onoj staroj zgradi mnogo blizu bila govornica do poslanika, samo dva metra, on je prebacio ovde. Ako se mi tamo budemo vratili, evo, Narodnom muzeju, ne treba rekonstrukcija. Tamo se bolje radi. Tamo se donose srećniji zakoni. Tamo nijedna država nije propala. Zato vam ne treba ni srednjeročni plan prioriteta. To možete odmah da uradite, na opšte narodno zadovoljstvo. Godine 2000. tamo je bilo 80 zaposlenih radnika koji su opsluživali Narodnu skupštinu. Svaki narodni poslanik je imao svoju kancelariju, svoju stolicu, a vidite ovde ne možemo ni da se povatamo po ovim hodnicima. Koliko sada imate, jedno 600 zaposlenih? To sve košta.

Da, to je intervencija na član 31. Evo, ja moram da stvarno kažem, ja ne dozvoljavam da Vlada napada Vladu. Vi, u ovom sazivu napadate prethodni saziv Vlade. Vi smatrate da ništa ne valja u onom zakonu koji je donela prethodna Vlada. I, vi sad menjate, čak i šta treba da sadrži, recimo, budžetski kalendar, šta treba da sadrži budžet. Pa, to je sve kod nas bilo idealno, od 2009. godine. Ovaj zakon je donet 2009. godine i deset puta je menjan, ovo mu je 11 put kako ga menjamo. Molim vas, a nama sve gore i gore posle tih vaših izmena.
Šta se ovde predlaže, da se do 15. marta, znači, svaki korisnik sredstava dostavi i godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu. To se u originalu kaže učinkovitost, ali pošto vi idete ka Evropi, ja bih vam preporučio da stavite jedan drugi termin ovde, to je izveštaj o proaktivnoj ishodnosti programa. To bi bilo mnogo bolje, to bi razumeli ovi u Seličevici znate kako fino.
Korisnik javnih sredstava sam piše izveštaj o sebi i o svom mišljenju kako je on u prethodnoj godini bio uspešan. Molim vas, gde to još ima? Gde to još ima? Šta želite više da komplikujete sa ovim propisima? Siđite malo u jedinice lokalne samouprave, otiđite u Rakovicu, pa da vidim da li ćete da razumete završni račun i budžet koji oni tamo napišu. Pa, to niko živi ne može da shvati. Oni ga pišu nogama, a ne rukama.

Meni je drago da ste vi napokon mene shvatili. Ja sam vas pohvalio što vi nemate poverenje u lokalnu vlast. Ja vas hvalim. Kada biste vi znali šta se tamo sve dešava, još više bi bili sedi, verujte mi. Ja ne verujem ni Državnoj revizorskoj instituciji, ja ne verujem ni Fiskalnom savetu, ali nemojte da se vi opterećujete sa mojim mišljenjem o njima.
Pazite, ja vam samo skrećem pažnju, ako vi očekujete da će jedna lokalna samouprava sama da napiše svoj izveštaj o sebi šta je radila, to, izvinite na izrazu, može o rep da ide. Meni je drago što ste vi prihvatili da postoji veliki problem nenamenskog trošenja sredstava u lokalnoj samoupravi. Meni je dobro što ste to digli na državni nivo, nije to sad samo partijski nivo, partijski problem. Ja znam da to jeste partijski problem.
Vidite, ovi vas optužuju za zapošljavanje. Ja vas ne optužujem, ja vas podstičem. Što više zaposlite vaših, što više opteretite finansije, to ćete pre da propadnete. Zašto? Pa, nema kapaciteta da se isplate. Onda će vaši da grabe, vama oči da vade. Ja to hoću da postignem. Ja hoću što pre da dođem mirnim putem do velike promene. Ja hoću da vas posvađam, da oči povadite. Sada kažem – vi u lokalu, Ministarstvo finansija ništa vama ne veruje, oni misle da ste vi kriminalci, da vi kradete. Ja vas tu podržavam, gospodine Vujoviću. Ja sam majstor za borbu protiv NATO pakta.

To je promena jednog člana koji se odnosi na prinudnu naplatu. Sada ja vama postavljam pitanje – zašto ovaj član malo ne modeliramo i kažemo da se primenjuje na građane Republike Srbije? Znači, kada bi ovaj član primenili na fizička lica, građane Republike Srbije, znate kada bi poverioci naplatili potraživanje? Na sveti nikad.
Sad vi meni kažite – zašto je država zaštićena u odnosu, država kao dužnik, država kao neko ko treba da ispuni neku svoju obavezu, na fizička lica? To je jedan razlog.
Drugi razlog, čuo sam da otvarate duple račune kod korisnika javnih sredstava. Otvarate račune gde će da se sklanjaju sredstva za redovni rad, nešto ovako da se ostavi za prinudnu naplatu, jer dolaze na naplatu neke stvari, što iz Strazbura, što sa nekih drugih strana itd, itd.
Treća, najvažnija, primedba – zašto ste sredstva EU stavili u istu ravan sa sredstvima za plate zaposlenih kod korisnika javnih sredstava? Zašto? Evropska unija nam otima Kosovo i Metohiju. Evropska unija im je dala telefonski broj – 383. Zašto ih onda štitite? Biće nekog vremena nekada da pričamo. Ja bih sve resetovao ova njihova potraživanja prema nama. Resetovao bih, resetovao bih, jer bankarski multiplikator pravi čudo, pravi tzv. numerički žiralni novac koji ne postoji. Ako saberete šta se sve u svetu duguje…

Prekinuli ste me, a ja sam u kontinuitetu mogao da nastavim.
Ovim članom na koji ja podnosim amandman vi tražite od građana da potkazuju zloupotrebe u korišćenju sredstava EU, ali ne da bi se kaznio onaj ko vrši zloupotrebe, nego da Vlada Republike Srbije bude tužibaba prema EU. Znači, ovo je obrnuti proces. Nekada je bio proces – dragi penzioneri, vrlo rado bi mi vama podigli penziju, ali ne smemo od EU, od MMF-a, a sada je situacija druga – znate, mi se zalažemo za EU, ali imamo problema, te pare kradu u koaliciji ovi iz Brisela i ovi iz lokalne samouprave i onda vi potkazujete njih, a sve pod firmom budžetske kontrole, trošenja sredstava, da to bude lepo, čisto.
Nama se 35% svih sredstava koja dođu iz Brisela izgube u konsalting uslugama, naplati – znate, imam teču u Briselu, on će da vam pomogne, pogotovo će biti oko ekologije, da znate. Tu što će da bude drpanja para, videćete. Zato se svi u Vladi grabe da budu u evropskim integracijama, da im prst bude malo pored onog kajmaka tamo i oči povadiše. Jadni Ružić nije mogao da sastavi ni šest meseci da bude ministar, odmah ga ove ženturače promeniše. Eto, to je tako, tako funkcioniše. Znam da vi ovo nećete da prihvatite, ali meni je bitno da javnost prihvati.

Od kada je donet Zakon o budžetskom sistemu tekuća budžetska rezerva je određena do 2,5% od ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Bilo je sigurno problema, ali je to bilo prihvaćeno kao standard koji mora da se poštuje, i to je funkcionisalo. Prosto sam zaprepašćen, posle ovako uspešne 2016. godine, da vi ovo sa 2,5% dižete na 4%. Zašto to radim? I onako imate tako lepe aproprijacije ekonomske klasifikacije, toliko maglovite sa iznosima, imate taj budžetski kontni plan koji vam omogućava sad ga vidiš sad ga ne vidiš. Sve možete da radite, ne znam odakle vam potreba da jedan tvrdi standard 2,5% podižete na 4%. Da li je moguće da postoji tolika potreba za nezajažljivošću da se popunjavaju, navodno, neke rupe, pošto je to tekuća rezerva, a istovremeno imate i mogućnost kratkoročnog zaduživanja radi očuvanja likvidnosti, za popunjavanje budžeta, neravnomerni priliv sredstava, a hvalite se kako je dobar priliv sredstava. Nikad bolja naplata.
Prosto, ako se uzme šta su razlozi za ovo, ti razlozi ne postoje. Razumeo bih ovo da je problem veliki sa budžetskim sistemom. Međutim, vi se hvalite kako sve dobro ide. Nemate potrebe da dižete procenat tekuće budžetske rezerve, nemate potrebe. Ako ovo uradite ovako, onda vi nama sužavate mogućnosti da vas kontrolišemo. Pored toga što ste nam suzili jer ne donosite završne račune.

Razmišljam da li da pohvalim odmah ili u replici, pa rekoh hajde odmah.
Važno je da nije promenjeno u ovom članu. I dalje je ostala obaveza da 15. jula Vlada dostavi Narodnoj skupštini Predlog zakona o završnog računu budžeta. Samo da konstatujem da 15. jula nije dostavljen završni račun, Predlog zakona o završnom računa budžeta za 2015. godinu. Očekujem da će 15. jula 2017. godine da bude dostavljen za 2016. godinu.
Da vas pohvalim, vi ste promenili odredbu da 1. novembar Vlada dostavi Narodnoj skupštini ono što treba da dostavi, ali ove godine niste dostavili. Eto.
Što se tiče onih proaktivnih ishodnosti, znam da to traže ovi iz Brisela, ovi što daju pare, što preko budžeta to treba da ide da se nešto prati, pa da se prave papiri kako su svi nešto radili. To ja vrlo dobro znam. Ja njih znam od 2004. godine, ali nemojte to džabe da ubacujete u ovaj zakon.
Kada ovako nešto ubacite odmah se pojačaju apetiti u lokalu, odmah kažu – evo ga još jedan ventil, ovde ćemo da se ugradimo. Delujete podsticajno za njih jer ovo tretiraju kao normativni okvir za politički uticaj i kamgi pare. Sveto Trojstvo. Izbegnite to, a sve to dolazi posle na naplatu građanima Republike Srbije. Zato smo podneli ovaj amandman.

Jel ovo na član 21. prethodnog zakona ili na ovaj poslednji?