Stvarno nekoliko članova ima koji, moram da kažem, od 1993. godine sam u ovoj zgradi, verovatno za ovih četiri godine dok nisam bio to se desilo, ali ja prvi put vidim da nešto što više ne pripada zakonu, već kad pogledate zakon to su one samostalne odredbe koje ne ulaze u tekst zakona, a to su obično prelazne i završen odredbe iz zakona o izmenama i dopunama određenog zakona, one su istorijske odredbe jer ih je vreme prevazišlo i svaka sledeća izmena o dopuna, ali da se one menjaju kao istorijske, koje su van zakona, ja vam kažem, to prvi put vidim. I kod ovog Zakona o akcizama vidim da se i ranije to dešavalo, a vidim i kod ovog Zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, da je zadnjih nekoliko tih izmena bilo i u delu onih samostalnih odredbi koje nemate čak ni u prečišćenom tekstu, pa i redakcijski prečišćenom tekstu, pa evo i „Službeni glasnik“ kad objavljuje i ovaj sajt Paragraf, on te odredbe baci van poslednje odredbe i kaže – samostalni koji više nisu ušli. To se ne menja, to je istorija jednog propisa. To je završeno vreme, nemate potrebe to da menjate.
U tom smislu, ja uopšte ne shvatam ove članove od 21. do 26. Šta želite na taj način da pokažete, to meni uopšte nije jasno. Oni ne postoje, pa ne postoje u tekstu zakona koji je na snazi. Zašto biste menjali nešto što je istorija ili nešto što je prošlost? Prošlost se ne menja. Prošlost ne može da se promeni.

Gospodine Milićeviću, dobro jutro, dobro nam došli. Jel ste poranili?
Ovaj zakon je donet 2005. godine i više puta je menjan, da ne pominjem koliko je puta menjan. Prosto je neverovatno da se sada otvara pitanje poslovne jedinice, stalna poslovna jedinica, stranac koji obavlja delatnost ovde i koji je obveznik plaćanja poreza na dodatu vrednost.
Prosto je neverovatno da se sada otvara pitanje poslovne jedinice, stalna poslovna jedinica, stranac koji obavlja delatnost ovde i koji je obveznik plaćanja poreza na dodatu vrednost. Zar je moguće da se tek u 2016. godini zaključilo da je ovo potrebno na ovakav način regulisati, imate sedam, osam članova gde nešto menjate, a to sve već postoji. Sve već postoji.
I samo da vam skrenem pažnju da u proceduri donošenja postoji i zakon Rasima LJajića o poslovnom sedištu nastanjivanju i uslugama, tako nešto, o uslugama. I tamo se kaže da je to krovni zakon, daju se neki uslovi, ali otprilike sistem je svaka firma iz Austrije i firma iz Srbije mi smo braća. Možemo mi tamo da radimo, možete vi da radite, možemo mi da radimo tamo ono što vi kažete, a vi ovde možete da radite šta god hoćete. Bukvalno rečeno. I meni uopšte nije jasno šta ste ovo hteli da postignete?
Naravno, kasnije ćemo mi da rasčegijamo neke odredbe, nikad vi ne grunete u prvoj odredbi sa nečim, to tamo zavlačite negde u sedmom, osmom članu. Ali, mi smo danas saznali jednu veliku stvar. Da se za neke robe akciza plaća na granici, a za neke da se i kasnije plaća akciza kako se povećava stepen obrade. A za te situacije kada se akciza samo plaća na granici, postoji PDV.

Pa kad smo kod ovog člana, ovde promovišete poreskog punomoćnika, ali samo da vam skrenem pažnju. Mi na dnevnom redu imamo i carinski zakonik, izmene i dopune. Tamo ubiste poreskog punomoćnika, tamo njega izbacujete iz zakona. Jel su pod jednim krovom pisani ovi predlozi zakona? Zar je moguće da istog dana u dva različita zakona u jednom definišete taj pojam, ubacujete ga, a on postoji odavno u Zakonu o PDV, a tamo ga brišete u Carinskom zakonu. Eto, vidite šta se radi. Sve što je brzo to je kuso. Ovde se ne vidi sistem, to je najveći problem.
I da završim onu malopre priču. Znači, propisi o akcizama poznaju mogućnost da se akciza plati samo na granici i da svi oni kasnije u prometu plaćaju samo PDV na ono što su ugradili u konačni proizvod. Nešto drugo je ovde u pitanju, nije ovde borba protiv bitke, nije ovde kako da oporezujete divku kao dodatak kafi. Nešto drugo se tu valja. Mnogo opasnije.
Samo da znate, u Srbiji je iskustvo kad se ovako nešto radi na ovaj način sa 126 glasova, a verujte mi imam iskustva, upozoravao sam i ranije i oko Zakona o uređenju sudova i da vam ne pričam šta sam sve upozoravao i desilo se baš onako kako sam upozoravao, zapamtite ovde će da rade pištolji. Vi ćete biti krivi kad prorade pištolji.

Gospodine Milićeviću, pre sedam sati sam vas pitao koliko ima još do kraja rasprave u pojedinostima, pošto imamo 15 zakona. Vi ste mi obećali da ćete vrlo brzo da kažete, onda je došao predsednik Narodne skupštine, ona to nije čula i nije htela da kaže.
Ja vas podsećam da smo i prošle nedelje imali sednicu Narodne skupštine na kojoj je bilo dva puta manje zakona u objedinjenoj raspravi i u raspravi u pojedinostima i onda su se dva sata čitali podnosioci amandmana koji nisu mogli da dođu na red, jer je isteklo ukupno 10 časova. Da li ta odredba koja je primenjena prošli put važi danas ili ne važi?
Ako ne važi, kažite da teramo do devet ujutru. Ako važi, kažite nam još koliko minuta nam je ostalo, jer evo 12 časova radimo, bez prekida.
Što se tiče amandmana gospodine Milićeviću, sada, ako pročitate član 12. kako glasi i pročitate ovaj član 4. kojim se kompletno član 12. menja, teško da možete da nađete neku principijelnu razliku u tim tekstovima. Ima neke sitne razlike da se odredi mesto. Što bi bilo važno mesto kada je Poreska uprava jedinstvena za celu teritoriju Republike Srbije? Zašto bi to toliko bilo važno? Potpuno nepotrebno. I do sada ste primenjivali član 12. i niste imali nekih većih problema u tome. Svi su bili obveznici plaćanja PDV pod onim uslovima ako su ispunjeni oni uslovi, sasvim je svejedno koje je mesto, on je obveznik pa je obveznik.
Nego se sad ide na neko filozofiranje da bismo dokazali EU kako mi znamo to po briselskim metodama da ga iskomplikujemo da nikome živom ne bude jasno.

Ovo je nešto što je bilo problem još i 2005. godine kada se donosio zakon, a Mlađan Dinkić se zainatio i nije hteo da prihvati. I evo, nije konkretno ovo, ali princip je isti - prenos prava raspolaganja na električnoj energiji, prirodnom gasu i energiji.
Kada smo pričali za neke slične takve stvari koje su bile predmet PDV-a, onda nam je rečeno to mora tako, to je po evropskim standardima. Sada opet dolaze, malo promenjeni, ali opet je tu Nedimović, pošto je i on bio tada kada je bio sa Koštunicom i sa Dinkićem, sada se ova rečenica menja i kaže – očitavanje, odnosno na drugi način utvrđivanje stanja u skladu sa zakonom električne energije, prirodnog gasa i energije. Sada više nije prenos, sada struja nije roba, pa svojina, sada ovo ispada kao usluga. Pa jeste, ali nismo mogli da ubedimo ni Dinkića, a teško da možemo da ubedimo i vas.
Ovde postoji jedna potreba - na vlasti sam, dovoljno je samo da kažem EU, nije bitno šta pričam. Tako je bilo kod Dinkića, a evo tako je i kod njegovog duhovnog oca, zvanog Dušana Vujovića, pošto je on napravio Dinkića. On mu je čak doneo gitaru iz Amerike, sećate se? Tako je Dinkić počeo da svira. Dušan Vujović je fantastičan džez gitarista, da znate. Ne znate vi to? Au, pa s kim ja imam posla?

Pa, ovaj član reguliše da obveznik ili obveznica nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke proizvodnje i uvoza putničkih automobila, motorcikala, e sada ide evropsko razmišljanje, oni kažu da postoji motorcikl sa bočnim sedištem, trocikl, četvorocikl. A ja mislim da je sve to motorcikl. Ali, eto vi ste našli razlog da ovo dogradite. Međutim, opet moram da se pozovem na Zoranu Mihajlović i na Poverenika za ravnopravnost polova. Morali ste ove muške da prevedete u ženske izraze i da kažete da se to podrazumeva. Prošli put, htedosmo da izginemo ovde kod Zorane, kaže, to je standard, to mora, bez toga ne može da se ide do Brisela, a vi to sada ignorišete.
Samo jedna lepa sugestija, u članu 23. kada ste dograđivali ovo ogrevno drvo, vi ste rekli, uključujući i drvene brikete i pelet. Ali u tom članu nigde nemate reč uključujući kada su u pitanju druge robe. A što se tiče ogrevnog drveta, za koje kažete da se plaća PDV deset posto, ako izuzmete nekoliko skladišta u Beogradu, ovo drugo niko živi vam nije platio PDV. Seče ko gde stigne. Prodaje ko gde stigne. Odeš, naručiš, hoćeš cepano, na 20 santimetara. Ma, drmajte vi glavom, prođite ibarskom magistralom, pa pitajte pošto košta dužni metar drveta. Pa, pitajte čovek da li je obračunao PDV. Znate, kada ćete da ga uhvatite. Pa, nikada. Što pišete ove stvari ovako koje nemaju veze.

Dobro, već nekoliko amandmana postoji gde se širi jedna tema. Moram da vam skrenem pažnju. Porez na dodatu vrednost je nešto ne ljudsko. To je jedan sistem koji nema humanosti. To mora da se zna, jer se oporezuje potrošnja. Porez na dodatu vrednost se ne plaća za vazduh i za pojedine lokacije gde se šetate. Industrijski proizvodi, poljoprivredno prehrambeni proizvodi, sve je u sistemu PDV-a.
Mislim da je dobro rešenje što u ovim izmenama ostaju i dalje neke povlastice, mogućnost povraćaja, što je netipično za sistem PDV-a. To mora da se kaže. Ako se ovo prelazno stanje završava tako da se vraćamo na klasičan sistem PDV-a, onda mora da se nađe neka alternativa, da li u toj socijalnoj politici ili, najispravnije, društvena briga o deci, gde se nadomeštava ovaj trošak i daje mnogo više, mnogo više.
Mislim da u tom smislu treba da se krećemo, kada pričamo o PDV-u. Porez na dodatu vrednost je nehumani sistem. Svi su u lancu potrošnje poreski obveznici. I tačka. Postoje dve te stope. Tačka. Ponavljam, možeš slobodno da dišem vazduh i da ne plaćaš PDV i nekim livadama da se šetaš koje nisu obuhvaćene. Drugo je sve obuhvaćeno sistemom PDV-a. Na sve se plaća PDV. Dobro je što ne narušavate neki sistem gde ste dali pravo na povraćaj…

Pa da, ovo je član koji kaže da zakon stupa na snagu 1. januara 2017. godine. S obzirom na sve ove amandmane koje smo podneli na prethodne članove, ovo je potpuno logično. Zašto? Zato što smatramo da nije bilo razloga za promenu ovog zakona, a pogotovo ne na ovakav način kako ste vi predložili.
Samo da vam skrenem pažnju na jedan detalj. Vi očigledno radite ovo sve po nalogu iz EU, jer tamo se otvaraju neka poglavlja, pa vas upozoravaju prema tim poglavljima šta treba to da se radi. Onda vi nekritički idete u te promene, a ovde kada naiđe neka ozbiljna argumentacija zašto se nešto radi ili ne treba da se radi, imamo otprilike taj odgovor - direktiva EU, proces integracije i nešto što liči na to.
Ja moram samo da vam skrenem pažnju, vi ste u obrazloženju ovog Predloga zakona napisali jednu rečenicu gde postoji, kažete, opasnost od dvostrukog oporezivanja. Opasnost dvostrukog oporezivanje ili izbegavanje dvostrukog oporezivanja postoji samo kad je u pitanju porez na dobit pravnog lica i eventualno kod poreza na imovinu. Kod PDV-a ne postoji ta kategorija. Znači, taj termin ne postoji. Jer, ako bi se desilo da je za jednu istu uslugu na dva mesta plaćen PDV, onda postoji povraćaj na domicijalnoj teritoriji. Ali, vi ste iskoristili i to floskulu, računajući da ljudi ne znaju o čemu se radi, da progurate ovo …

Ovaj uvodni član je vrlo važan, jer pokazuje arhitekturu zašto se ovo menja. Ovo se opet menja zbog nečega, a ja moram da vam skrenem pažnju i kad su se donosili ovi propisi ja sam tada upozoravao predlagača zakona u to vreme kakvi će problemi biti ako se prave dupli poreski organi i koje sve posledice mogu da budu. I tad me nisu slušali, a znam da me i danas vi ne slušate, ali da vam samo skrenem pažnju, vama iz Ministarstva koji ipak nešto i znate. Ova kategorija koju vi koristite u zakonu, a to je izvorni javni prihod jedinice lokalne samouprave, taj termin ne postoji. Zašto ne postoji? Zato što vi ne znate da postoji Zakon o finansiranju lokalne samouprave. On kaže ovako – izvorni prihod.
Zapamtite, ovo sve što radite je u suprotnosti sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Izvorni prihod je nešto što pripada jedinici lokalne samouprave. Ona je slobodna i da odredi, slobodna je i da naplati. Ne može da bude drugostepeni organ neka komisija pri Ministarstvu finansija. Ulazite u ono što je lokalna samouprava i što je zagarantovano. To sam ja pričao i onom Dinkiću, nije shvatao, nije želeo da čuje. Ovom promenom, gde drugostepeni postupak iz područnih jedinica vraćate navodno u Ministarstvo finansija, napravićete još veću štetu.

Gospodine predsedavajući, ja bih vam skrenuo pažnju na obrazloženje strana broj 5. kaže se ovako – članom 216. Zakona o opštem upravnom postupku, „Službeni list SRJ“, broj 33/97 i 31/01, i „Službenik glasnik Republike Srbije“, broj 30/10 zatvorena zagrada, izričito je propisano da se za rešavanje u drugom stepenu ne može utvrđivati nadležnost u okviru organa koji je u upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu.
Znači, propis koji je poslednji put promenjen 2010. godine vas obavezuje da u 2016. godini, a u 2016. godini je novi Zakon o opštem upravnom postupku koji uopšte ne tretira ovo pitanje, čak ne daje ni definiciju šta je drugostepeni upravni organ.
No, vidite na šta ste se vi pozvali, bukvalno rečeno na propis koji ne postoji više, koji se ne primenjuje. Niste izvršili promenu kad se taj propis primenjivao i kad je bio na snazi. Zato ja kažem da neki nikada neće da shvate ovu operaciju, apsolutno nikada.
Eto, to je vama osnov za ovo igranje u 4,15 ujutru.
Sada, da dođemo do ovog člana 29. U stavu 9. vi izražavate strah od krađe identiteta kod APR, privremeno oduzet PIB, pa vraćen PIB. Čekajte, zar je moguće da ta manipulacija sa PIB-om do sad nije bila uopšte predmet regulisanja? Dovoljno je. Sve sam vam rekao.

Gospodine predsedavajući, pohvaliću, recimo, ovaj član. Zašto? Zato što je ovo prvi put od 2002. godine da mi imamo ovu formulaciju. Do sada se to nikada nije dešavalo u poreskom sistemu Srbije. sad se prvi put dešva, zahvaljujući Dušanu Vujoviću i mi u član 87a prvi put u istoriji Srbije, od Svetog Save, dobijamo sledeći stav – rešenje poreske uprave o uspostavljanju privremene mere iz stava 2. ovog člana istovremeno se dostavlja poreskom obvezniku i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, čime postaje izvršno. Evo, prvi put je Srbija saznala da je privremena mera izvršna. To je epohalno.
Sledeći stav, takođe, zahvaljujući Dušanu Vujoviću – organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu dostavlja se i izvršno rešenje poreske uprave o prinudnoj naplati poreza i sporednih poreskih davanja iz novčanih sredstava poreskog obveznika.
Da ovo sada nije ugrađeno, nikada u Srbiji ne bi moglo sa računa da se skinu pare i da se naplati porez. Eto, ja se prosto kajem što smo mi podneli ovaj amandman. Neću da ga povučem. Neka ostane za istoriju zabeleženo da je Dušan Vujović napravio nešto epohalno. Prvi put smo mi saznali kako se vrši ova prinudna naplata poreza, preko kojih organa i na osnovu čega.
Kada sretnete Vujovića, ako nije podneo još ostavku, kažite mu da to neposredno odlučivanje poreskog organa ne postoji kao termin, niti u Zakonu o opštem upravnom postupku, niti u onim specifičnostima koje su specifične za poreski postupak.

Eto, da nije ove promene ovog zakona, niko u Srbiji ne bi znao da od dana popisa nepokretnosti poreskom obvezniku nije dozvoljeno da raspolaže predmetom prinudne naplate. Ne bi se znalo još da ta zabrana se upisuje u propisani registar nepokretnosti.
Znači, sve ovo do sada što su radili, a radili su ovo, je bilo nezakonito. To kaže predlagač ovog zakona, jer očigledno ovo što se sad ugrađuje to nije postojalo u postojećem zakonu. Tako da možete da tražite i odgovarajuća vanredna pravna sredstva u postupcima koja su do dana stupanja na snagu ovih izmena i dopuna ovog zakona urađene, jer je ovo priznanje da je do sada to sve nezakonito rađeno.
Samo još jedna stvar. Predmet prinudne naplate može da bude predmet zaloge, ali ne može da bude hipoteka, jer hipoteka se uspostavlja samo na nepokretnostima. Hipoteka se uspostavlja samo dobrovoljno, a ne nasilno niti poreskom nekom prisilom.
Očigledno, ja ne verujem da su ove privredne komore iz inostranstva tražile da se ovoliko masakrira naš poreski zakon. Mislim da su njihove inicijative iskorišćene i zloupotrebljene da se nešto drugo završi, da se po svaku cenu obezbedi efikasna naplata poreza.

Pa, naravno, sve ono što se grbo rodi, vreme ga ne ispravi.
Znači, glavna stvar zbog koje se vrše ove izmene jeste zakon koji nije u primeni. To je član 216. Zakona o opštem upravnom postupku koji ne važi 2016. godine, gde je rečeno da rešavanje u drugom stepenu ne može utvrđivati nadležnost u okviru organa koji je upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu, a novi zakon o opštem upravnom postupku ovo ne propisuje, već pitanje nadležnosti organa, prvostepenog, drugostepenog, zakon o opštem upravnom postupku ostavlja materijalno-pravnim propisima, a kada je u pitanju ova oblast, ne treba da se menja, kada je u pitanju poreska uprava, nadležnost, jer ne postoji ta obaveza.
Pošto ovo radite u sledećih nekoliko članova, samo da vam skrenem pažnju, morali ste paralelno sa ovim zakonom da nam ponudite i predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, jer ste vi na ovaj način neosnovano ušli u nadležnost Ministarstva finansija, koja je propisano Zakonom o ministarstvima.
Vi ovlašćenje za ovo nemate u Zakonu o ministarstvima u onom članu koji propisuje nadležnosti Ministarstva finansija. Vi u tom članu imate tri stava - prvi stav Ministarstva finansija, drugi stav Poreska uprava i treći stav Carinska uprava. Vi ovu grešku koju radite ovde preslikavate i na carinski zakon.
Samo da vas podsetim, a prošlo vreme.

To je član koji kaže da 1. jula 2017. godine prestaje nadležnost Poreske uprave u pogledu ovlašćenja za rešavanje u drugostepenom poreskom postupku. To se ne odnosi samo na poreske prihode republike, nego se odnosi i na izvorne prihode jedinica lokalne samouprave, gde je drugostepeni postupak bio takođe kod poreske uprave. To sada sve prelazi u ministarstvo.
Drugi stav kaže da ministarstvo preuzima zaposlene u Poreskoj upravi angažovane na ovom drugostepenom postupku. Treći stav kaže da predmeti ukoliko ne budu okončani, drugostepeni predmeti do 30. juna 2017. godine prelaze na rešavanje u ministarstvo, odnosno u komisiju koja treba da radi.
Ja vidim u tom prelasku veliki problem, ali hvala Bogu, mi imamo i Zakon o upravnim sporovima koji takođe omogućava da se sve ovo preispita na jednom drugom mestu, pa možda da se i nešto promeni.
Kad je u pitanju prihod jedinica lokalne samouprave, gde one imaju samostalnost sada vam skrećem pažnju da to nije u skladu sa standardima lokalne samouprave, a podsećam vam da se Srbija potpisnik te povelje i da ćete imati velikih problema, ne samo u ovom vašem samoubilačkom procesu prema EU, nego i generalno.
Imaćete problema i kod Saveta Evrope, a imaćete problema i na drugim lokacijama.

Evo, došli smo i do ovog jedanaestog zakona. Samo da vam skrenem pažnju da je to zakon kojim se uređuje način i dinamika izmirivanja obaveza Republike Srbije. Uopšte ne znamo zašto postoji obaveza Republike Srbije. Onda u nastavku kažete da postoji nešto što ne može da se prebije između akcionara. Sada sa jedne strane imamo akcionara na Petrohemiju, 54,89% vlasnik Republika Srbija i ima 9 miliona 665.000 akcija. Drugi akcionar Fond za razvoj 13,63%, 2 miliona i 400.000 akcija. Treći akcionar 13,38% „Srbijagas“, 2 miliona 355.000 akcija. Sledeći akcionar NIS 12,72%, 2 miliona i 240.000 akcija, „Elektro Vojvodina“ 4,87%, 857.000 akcija, grad Pančevo sa 0,51% 89.000 akcija. Znači, imamo te akcionare koji duguju akcionarima NIS, a tu je 56,15% „Gasprom njeft“, 29,88% Republika Srbija, 13,97% manjinski akcionari. Sada nas neko ubeđuje da Republika sa javnim sredstvima treba da reši privatne probleme akcionara. Isteklo mi je vreme.