To je novi član 102a. U postupku po žalbi sudije, javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje postupak po ustavnoj žalbi. To je malo izvučeno, da se na neki način precizira, zato što podhitno treba da se reši status onih što primaju platu a ništa ne rade. Oni već dve godine tako lepo primaju platu a ništa ne rade.
Sada se postavlja pitanje – ko obezbeđuje sredstva? Zašto se njima obezbeđuju sredstva? Kako neko može da zarađuje platu a da ništa ne radi? Gde to ima? Znam da je to u Narodnoj skupštini – ne moraš da dolaziš u Skupštinu, imaš platu. Mi što radimo, kada ćete nama onih 10% kao sudijama Ustavnog suda, gospođo Čomić? Je li vam smešno? Mi izginusmo ovde, a oni broje pare tamo. Vidite i sami šta rade. Vama je to smešno, ali to je tako. Znači, ljudi primaju platu a ne rade dve godine.
Zašto primaju platu a ne rade dve godine? Kako je to moguće? Primaju istu platu kao sudije Prvog osnovnog suda koji izgiboše od posla, zatrpani su predmetima, kako reče Petar Jojić – milion predmeta i milion podnesaka itd. Kako je to moguće, objasnite mi molim vas? Ko obezbeđuje pare? Odakle mu pare? Ako se obezbeđuje iz budžeta, koja je prihodna strana budžeta za te pare? Da to možda nije zaduženje? Ili je od PDV-a? Od čega je? Kako to obezbeđujete pare? Na osnovu kog pravnog akta njima isplaćujete?
Ako je to tako, oni su praktično postali tehnološki višak. Sudija tehnološki višak. Je li tako? Zbog transformacije suda. Šta da radimo sa zaposlenima u privredi koji su postali tehnološki višak? Ko njima treba da isplaćuje platu, naknadu? Kako kada prestane radni odnos zato što je tehnološki višak, pa se iskoristi onaj socijalni program itd, pa ode na Biro za zapošljavanje, pa tamo ima neku naknadu u zavisnosti od godina radnog staža, šest meseci, devet meseci, nije ni bitno? Kako ovi mogu da dobijaju punu platu, a ništa ne rade? Još se oni hvale.
Imam svakog meseca moje druženje sa pravnicima iz Niša, ima nas 10 generacija, i uvek se na kraju druženja napravi onaj čaršav, pa se potpišemo ko gde radi, telefoni za komunikaciju. Jedan moj kolega uvek mi već dve godine piše – sedim kući, primam platu. Pitam ga – aman, čoveče, šta ti to znači? Kaže – nisam prošao reizbor. Pa, kako ti je? Kaže – super, brate, znaš kako, plata dolazi, ja ne idem na posao. Eto, gospođo Čomić.
Sada kada smo rekli da će ovo da bude po principima ustavne žalbe, onda će to efikasno da se reši. Verovatno ste zaboravili da neće možda i ta rešenja da se ne objavljuju, da se odlaže objavljivanje. I to će objavljivanje da se odloži, da javnost ne vidi ko se sve vratio na posao. Au, obrali smo bostan onda.

Evo kako glasi član 40. – postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona. To retko kad ima prilike da se čuje, obično se okončava po onom zakonu koji je bio na snazi kad je pokrenut postupak.
Znači, vi se gnušate propisa o postupku od pre 15 dana. Kako to, pre 15 dana pokrenut postupak, a vi sad kažete – nije dobar redosled odredbi o postupku, primenjivaće se posle stupanja na snagu ovog zakona ovaj zakon? Nema logike. Ovo ne zalazi u pitanje retroaktivnosti, ali ovo zalazi u problem načela legaliteta. Izvinite, molim vas. U datim okolnostima, po datim uslovima, vi propisujete. Drugo nešto ovo nije zakon kod koga bi mogla da se primeni povoljnija kazna, jer nema kazne. Ali, žargonski sve može da se strpa u zakon.
Šta imamo u drugom stavu? Zahtevi za naknadu štete podneti komisiji iz člana 90. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu do dana stupanja na snagu ovog zakona rešiće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Opa, sad pa obrnuto. Naknada štete po ustavnim žalbama, pojedinačni akti itd. itd. Država treba da plati štetu, utvrdio Ustavni sud, a izvršenje ide preko komisije ministarstva.
Za one okončane predmete, gde je to bilo na stolu komisije, nastaviće se po odredbama zakona od pre 15 dana. Vidite, malopre, za one koji su postupci u toku, ne važi ono pre 15 dana, nego sledećih 15. dana. Znate, tu ste nešto pobrkali. Tu ste potpuno pobrkali nešto. Nešto muvate, nešto krijete. Neka muvačina tu postoji i to teška. Videćemo. Mislim da ta muvačina postoji zbog ovog odlaganja objavljivanja odluke Ustavnog suda. Hoćete nešto za šest meseci da preskočite, da premostite. Svašta je tu moguće.
Recimo, proverio bih zakonitost i ustavnost ove varijante kako Ministarstvo poljoprivrede angažuje ove agronome, 1.800 stručnjaka što obilaze po kućama i selima itd. Svi po 30.000 dinara nose staračkim domaćinstvima, pripremajući se za sledeće izbore. Polako ljudi, vodite računa šta radite. Bodrum dva, ne može da se desi.
Vidite, iz samog čitanja ovog teksta, prvog i drugog stava, vidite da nešto ovde nije u redu. Mi smo tražili da se to briše. Naravno, to naše što mi predlažemo, ne odgovora. Veliko obrazloženje zašto to ne odgovara, međutim slaba vajda. Ako se ne ljutite, gospođo Čomić, pošto pretpostavljam da imam još malo vremena.
Imamo sada i situaciju, kaže – danom stupanja na snagu ovog zakona, prestaju da važe odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, u delu koji se odnosi na način utvrđivanja plata predsednika i sudija Ustavnog suda. Što niste ubacili i državnih službenika i nameštenika u Ustavnom sudu? Pa, i njima ste dali izuzetan značaj u onim odredbama. Ne, na njih neće da se odnosi. E, neće boga mi da se odnosi ni na sudije. I kod njih će da se primenjuje opšti zakon o platama. Kako to vi mislite sada? Njih da izvučete kao specijalnu kategoriju.
Kako vi mislite da može Narodna skupština da vam dozvoli da urušite pravni sistem? Slažem se da nije dobar. Šta je onaj Balinovac napravio sa onim Zakonom o državnim službenicima i platama? Onaj zakon su konkretno radili, kada su u pitanju plate, Balinovac i Mlađa. So i biber. Možete da zamislite kako je to loše. Pa smo dobili nameštenike, tako je bilo. I Zakon o državnim službenicima radio nam je Balinovac. Nismo mogli da ga smirimo da to ne valja. Sada trpimo svi posledice zbog toga.
Ne kritikujem samo vas, nemojte da me pogrešno shvatite. Imam retrospektivu, pamtim, ja sam zlopamtilo veliko. Pamtim sva zla koja su urađena ovom narodu. Sad se vrtimo u krug. Sad možemo i da se ujedamo. Ali, Balinovac zamutio i otišao. Gde je otišao? U Agenciju za kontrolu leta. Baš ga briga. Mlađa sad tabana po mesnim zajednicama i slika se kao pozadinac Ćirića.
Evo, vidite problem. I 2005. smo vam skretali pažnju da će biti problem, pa niste verovali. Eto, sad je ovo nerazrešiv problem. Toliko. Hvala vam.

Gospođo Čomić, smogao sam snage da se javim, da prokomentarišem i obrazložim ovaj amandman. Moram na početku da vam priznam da ovo jeste moj amandman, potpisao sam ga ali Buha ga je napisao, da znate. Znači, tekst je Buhin.
Hteo sam nešto da pričam o ovoj dijalektici između cena na malo, potrošačkih cena, bruto zarade u privredi Republike Srbije …
Gospođo Čomić, nije valjda da odlazite? Baš sam hteo da hvalim EU, mada me je gospođa Kolundžija za srce ujela, evo krvarim.
Gospođo Nado, Ružica Đinđić snima svako vaše izlaganje ovde. Nešto vam ove nedelje ne ide. Juče ste dešifrovali ono Zoran Đinđić, a sada ste napali Vladu Vojislava Koštunice koja je dala vilu Ružici Đinđić, ali to je već unutar stranačka stvar, neko će da kleči na kukuruzu, ne znam ko, nego da se vratim sada na moj amandman.
O čemu se radi? Nema ni ministra. Gde su ovi ministri iz G17 plus? Nije valjda da u toku radnog vremena broje pare? Mora ovde da dođe i da čuje kritiku. Ovo zaista nema smisla.
Poštovani građani Republike Srbije, pošto je ostalo da budemo sa vama u koaliciji, pošto od ovih drugih nema ništa, da objasnimo šta se dešava. Vidite, ovo je zakon i ovde postoji izjava o usaglašenosti sa propisima EU i svuda piše - nema, nije usklađeno, ne postoji propis za usklađivanje.
Izvinite, molim vas, kako je ovaj predlog zakona mogao da dođe na dnevni red? Zar je moguće da ovim zakonom kažete – šta nas briga File, šta nas briga Angela Merkel, šta nas briga za njihove standarde, mi imamo naše standarde? Molim vas, dobićete packu od ovih iz Brisela. Oni sada oko sredine januara, čim prođu ovi njihovi praznici, do 6. januara, opet će da kažu – k nozi, dođite u Brisel i dobićete kritiku zbog ovoga.
Kako je moguće da maltretirate narodne poslanike sa jednim predlogom zakona koji nema veze sa propisima EU?
Da vas podsetim, vi ste još u fazonu EU nema alternativu. To je prvi krug pa nedostatak, gospodine Novakoviću.
Postoji neka dijalektika koja se sprovodi ovih nekoliko godina, pa ono što zaista predstavlja reper za izračunavanje inflacije, cena na malo, rast zarada i neka kombinacija između njih, zamenili ste potrošačkim cenama, ali ste pobrkali pondere. U ovoj metodologiji smanjen je broj pondera za one robe i one usluge koje su pod kontrolom države – struja, lekovi, grejanje itd. Onda se pravi jedna virtuelna slika o niskoj stopi inflacije.
Sa gledišta otkupa stanova to odgovara, gospodine Novakoviću, svim ljudima koji otkupljuju stan na rate. Znači, to odgovara ljudima, da budemo na čisto. Nema tu nekih velikih problema, međutim, problematično je vaše obrazloženje što ne prihvatate ove amandmane. Zašto? Vidite, kao osnov za ovu promenu vi ste našli izmenu Zakona o klasifikaciji delatnosti. Pa, gde nađoste u tom zakonu potrebu da se menja statistika? Nije, hteli ste vašu statistiku da usaglasite sa statistikom koja se vodi u EU kako bi mogla da se upoređuje.
Pogledajte koji je drugi propust. Drugi propust je što ste izvršili odnosno predlažete izmenu da se neto zarada u privredi Republike Srbije, a to je zarada bez poreza i doprinosa u privredi Republike Srbije, gospodine Novakoviću. Šta je to privreda Republike Srbije? Od kada je Boris Tadić postao predsednik Republike na bazi onog lažnog obećanja da će da zaposli 250.000 novih ljudi, gospodine Novakoviću, ova naša statistika usaglašena sa evropskim standardima je rekla da je 500.000 radnih mesta uništeno, 500.000 mogućnosti da se neko zaposli. Znači, ako uzmete da u celoj Srbiji postoji jedan pravilnik o sistematizaciji radnih mesta sa dva miliona sistematizovanih radnih mesta, 500.000 radnih mesta više ne postoji, gospođo Kolundžija, 500.000 perspektiva, gospođo Kolundžija, 500.000 mogućnosti …
I ti mi, Nado, pobeže. Šta sada da radim sam ucveljen?
Šta da radim, Novakoviću? Šta je ostalo, gospodine Novakoviću, dalje od te privrede? Za 300.000 se povećao broj nezaposlenih. Taj podatak ne može da sakrije ni ovaj vaš Dejan Jovanović, gospodine Novakoviću, onaj iz Službe za zapošljavanje, mada on ako zakasnite jedan dan odmah vas skida sa evidencije. Povećalo se za 300.000 ljudi broj nezaposlenih, pa 200.000 ovih mladih koji su završili neke škole i onda se postavlja pitanje da li nam trebaju škole. Verovatno vama treba samo članska karta da završite posao, pa 22.000 visokoobrazovanih. To su oni koji su im roditelji rekli – idi, sine, završi fakultet, pa ćeš onda da imaš dobar posao, nećeš da se mučiš itd. Sada se oni muče na birou za zapošljavanje. Čitaju "lako do posla", "brzo do posla" itd, ali nema posla. Tadić bi sada zaposlio i pet miliona, ali ne može.
Gospodine Novakoviću, 158 magistara ne mogu da nađu posao, na birou su. Zamislite, imamo i tri doktora nauka, i oni ne mogu da nađu posao. To je zvanična statistika koju vodi G17 plus, ne URS, G17 plus, da se ne zaboravi, molim vas.
Zbog čega su tako crni rezultati? Poverovali Mlađanu Dinkiću u onih 1000 evra besplatnih akcija. Šta kaže Mlađa pre dva, tri meseca? Morao sam da vas slažem da bi Tadić bio izabran za predsednika.
Znači, ako računamo neto zaradu u privredi i ako imamo u vidu šta radi od naše privrede i koliko se tamo plate ne isplaćuju, verovatno imamo negativne stope. Gospodine Novakoviću, negativne stope. E sad, šta pametna vlast radi? Ona kaže – neto zarada u privredi Republike Srbije, nećemo taj kriterijum i taj pokazatelj, nego ćemo, čekajte, sad mi je potreban veliki napor, zarade bez poreza i doprinosa u Republici.
Gospodine Novakoviću, zarade bez poreza i doprinosa, to su neto zarade, ali se više tako ne zove statistički. Ali, ako se uzme u Republici, onda je tu i Bojan Krišto, to je i guverner Narodne banke sa šest, sedam hiljada evra mesečno, pa su tu državni službenici, a naročito ovi u Skupštini, koji imaju dva puta veću platu od sekretara, sećate se, imamo i tu kategoriju savetnika, pa su tu ovi što su išli na kurseve u inostranstvo, pa dobili navodno neke sertifikate, pa došli ovde kao ni krivi ni dužni, kao veliki stručnjaci, pa tu su i plate zaposlenih u bankama, pa tu dolaze i njihovi bonusi. Bogami, ovaj kriterijum je opasan.
Znači, neto zarada u privredi, koja bi bila u minusu kao pokazatelj, zamenjuje se sa pokazateljem zarada bez poreza i doprinosa u Republici celoj i sad tu kada garagani dođu, onda se tu javlja veliku plus, a to je minus za sve one koji otkupljuju stanove. Znači, kroz firmu usaglašavanja sa statistikom dešavaju se vrlo čudne stvari i to postaje poprilično opasno.
Sledeća stvar koja me je stvarno zaprepastila, gospodin Buha je napravio amandman da mi dobijemo vreme da ispričamo. Nije gospodin Buha toliko neuk, nego i mi moramo malo da se izborimo za vreme. Da nije ove sednice Narodne skupštine, ko bi znao za radikale. Svuda ste nas blokirali, ne možemo ni da mrdnemo. Tu su Tucko, Bucko, Šaper, Đilas, da vam ne pričam. Držite to sve pod kontrolom, pa čak kad i predstavljate…

Jeste. Referentna stopa koju je predložio gospodin Buha ne pripada ovom zakonu. To smo namerno uradili. Evo, priznajem vam zašto smo to uradili, da istrči zec iz šume.
Šta ste rekli? Referentna stopa NBS je važna za finansijske transakcije, a ovi indikatori koji se sada kroz izmene i dopune ovog zakona ugrađuju, oni su važni da bi se očuvala vrednost imovine. Ma, nije moguće. Znači, kada je u pitanju vrednost imovine, nepokretnosti itd, može i bez pravog pokazatelja, ali kada su u pitanju finansijska sredstva, kada su u pitanju brojevi na računima, tu dolaze druge stope. Više se ceni keš nego nekretnina, keš, kako volite da kažete.
Vidite kako vas majstorski izbacimo na brisani prostor i onda tu malo šamaramo da javnost vidi, da javnost bude upoznata kakve se sve prevare dešavaju, a sve zaobljeno pod plaštom zakona, evropski standardi, doduše, ovde se ne pozivate na evropske standarde. Ne znam kako je uopšte ovo moglo da uđe u proceduru? Kako je mogao da uđe zakon za koga predlagač kaže da nema veza sa EU? Vi preuzimate veliki rizik. Šta će da bude ako dođe Angela Merkel ponovo? To će sad šamari da pljušte.
Vi ste se hvalili u onoj evidenciji o napretku – 700 evropskih zakona imamo u Srbiji. Svi živimo po evropskim standardima. Kad se kaže, gospodine Novakoviću, odmah dobijate otkaz. Evropska unija, epohalno povećanje penzija od 1,2%, EU 500 hiljada familija ne može da plaća mesečne rate kredita. Zašto sada ne idete sa tim evropskim standardima? Baš vas briga, imate televiziju, na televiziji je sve lepo, zamrznuta slika. Jedva čekamo da odemo u EU, možemo da letujemo, fino, lepo, mazno, baš vas briga za KiM, šta to vas interesuje. Vama je bitno da se dovatite funkcije.
Vidite kako na običnim stvarima se potvrdi ona narodna izreka – nije pao sneg što mu je vreme, nego da mu se vide tragovi.
Gospodine Novakoviću, pošto vi niste dovoljno informisani, u EU prave dva izveštaja o napretku, jedan o napretku Kosova prema EU, a drugi o napretku Srbije. Ovo samo da vas podsetim, da se ne biste sekirali mnogo.

Tako je.

Vi to pretite, gospodine Novakoviću? Nemojte da pretite, ovo je Narodna skupština, ovde parlare, ovde se priča, ubeđujemo se, iznosi se argumentacija. Kakva je vaša argumentacija – poslednja opomena pred isključenje? To nije nikakva argumentacija, nego zakonom u topuzu. Nemojte tako. Pod stresom sam, ne mogu da radim. To je mobing.
Gospodine Novakoviću, da vam objasnim jednu stvar. Ovo ste trebali da povučete iz rasprave, ne vi, nego predlagač zakona. Zašto? Skrećete pažnju EU i iz mojih dobro obaveštenih izvora sam saznao da je 8. decembra Savet EU imao na dnevnom redu i Predlog zakona o izmenama Zakona o stanovanju, koji se planira u Republici Srbiji i da su vam Popaj i ona ekipa tamo rekli – nema u izjavi da je usaglašeno sa EU i mi 9. decembra Srbiji nećemo da damo status kandidata za početak eventualnih pregovora o eventualnom pridruživanju eventualno EU, ako postoji, 2389. godine.
To u prevodu znači – džaba ste krečili 11 godina. Sve ste pogrešno uradili. Sad vam se razorio sistem. Hajde što se vama razorio sistem, nego kad se razori sistem, samo sirotinja dva puta plaća. To je ta opasnost.
Gospodine Novakoviću, kada vas budu prozivali iz EU, ono – k nozi, dođite u Brisel, nemojte da mi se javljate. Ljut sam zato što ste mi pretili da ćete da me kaznite.

Pa vidite, kada smo pravili amandmane na ovaj predlog zakona bili smo prosto u dilemi čemu da damo primat, da li da damo primat onim ljudima koji na gradilištima treba da ostvare neku platu, neku zaradu ili da damo primat borbi protiv organizovanog kriminala?
Evo sada nekako sve smo bliži ovom drugom stavu da smo morali drugačije amandman da podnesemo, amandman gde se briše ovo, jer očigledno Vlada kao predlagač dala je primat organizovanom kriminalu, a ne platama zaposlenih u građevinskoj industriji koji rade na ovim gradilištima.
Ovo što je gospodin Marić pričao o građevinskoj industriji, lepim očekivanjima, potrebama željama, šta treba da se radi, itd, jednostavno pada u vodu, jer gospodin Dulić verovatno negde broji u nekom kafiću pare, njega baš briga za ovaj predlog zakona.
Da krenemo redom. Ovo je klasičan primer državnog monopola, kako je ovaj monopol nastao. Pa ako neki tamo privatnik može da gradi, sruši kuću, napravi zgradu, podeli stanove, predsednik opštine dobije četiri, pet stanova, itd, pa mora i Dulić negde da se čovek ugradi na demokratski način. Ovo je treća mafijaško-koaliciona demokratska Vlada, to vam je jasno. Vrlo prosto. Tako da ova priča o svetskoj ekonomskoj krizi, pa ona je dugoročno trpno stanje kada su demokrate na vlasti. Vidite šta ste uspeli. Vi ste od Srbije napravilu "crnu travu". Napravili ste pečat na kome piše "crna trava" i izlupali ga po karti Srbije, tako da je "crna trava" i Beograd i Niš, i Kragujevac, i Novi Sad. Sve je "crna trava". Statistički "crna trava", to je nama Evropa uvalila ovde tu vrstu zamrznute slike.
Gospodine Novakoviću, sinoć sam bio u Boru, imao sam neki državni posao, razgovarao sam sa građanima, pa pripremam neku pobunu, pa računam da utiče na njih. Zamislite šta radi onaj vaš kadar tamo iz G17 plus? Isto ima veze sa građevinarstvom, sa ovim zakonom.
Šest kružnih tokova je napravljeno, po šest miliona dinara. Šest spomenika na svakom kružnom toku. Ko zna koliko to košta miliona. Zamislite šta je on patentirao? Fontanu koja radi.
(Predsedavajući: Ali gospodine Krasiću, nema veze sa amandmanom. Znači izvođenje građevinskih radova nema veze sa amandmanom. Ako ste pažljivo slušali vašeg kolegu Marića, mogli ste svašta da naučite, jer tako se diskutuje u odnosu na tačku dnevnog reda i temu, pa vam ja vraćam na temu i nemojte dozvoliti da se ovo ponovi, molim vas.)
Gospodine Novakoviću, vi ste glasali za zakon po kome je njegovo carstvo poslanik – odbornik slobodan. Zašto bih ja morao da se složim sa Marićem? Marić je dao primat svojim amandmanom na socijalni aspekt radnika koji rade na građevini, a ja mojom diskusijom dajem primat borbi protiv organizovanog kriminala. Samo vam dajem jedan primer.
(Predsedavajući: Ali nema veze sa amandmanom. Znam šta vi govorite i zašto govorite, ali nema veze sa amandmanom.)
Da se produži do 2013. godine, da kradu do 2013. godine? Protiv sam toga da oni kradu legalno do 2013. godine. Da li ste me razumeli?
(Predsedavajući: Vi ste protiv amandmana, ako sam vas dobro razumeo.)
Dobićete vi na kraju moj stav. Sada iznosim argumentaciju, hoću da vas ubedim. Mi organizovanom kriminalu moramo da zadamo smrtonosni udarac. Slažete se? Leglo kriminala je u Vladi. I tu se slažete? Ne slažete se. Znači, ima neko ko nije. Vidite, građevinska mafija se podelila, ima privatni deo, ima državni deo. Ovaj državni deo građevinske mafije, samo vam dajem jedan primer – zamislite šta je blistavi um smislio u Boru. Skoro je otvorio fontanu, pa ona treba da radi i zimi, ali pošto voda mrzne, on je umesto vode stavio antifriz. Prave i hipodrom, gospodine Novakoviću. Svašta ima tamo, zoološki vrt, sve ima. Kako vidim, glavni sistem nabavke jeste: ne idem u samouslugu nego do prvog kontejnera. Koji je to život? O čemu vi pričate?
Mi da omogućimo Duliću da do 2013. godine radi ovo što radi? Da li ste čuli gospodina Marića, gospodina Avramovića, on zna, živi tu blizu, gleda tu "Monteru" kako menja nazive. To je ona firma što nije znala da postavi tramvajske pruge, pa se sada tramvaji sudaraju u krivini, po evropskim standardima.
O čemu mi pričamo? Imamo ozbiljan pristup da se pomogne građevinskoj industriji, ali kako da očekujemo od Dulića da pomogne građevinskoj industriji, gospodine Novakoviću? O čemu pričamo? Moja diskusija jeste povodom amandmana, da se spreči organizovani kriminal. Leglo organizovanog kriminala se nalazi u mafijaško-demokratskoj koaliciji, i to u vidu treće takve vlade. Ona treba da dokusura Srbiju sada. Ima i SNS…
(Predsedavajući: Veoma rado ću, posle petog bezuspešnog upozorenja, da primenim Poslovnik zato što ne govorite o temi dnevnog reda, ne govorite o amandmanu, makar bili protiv. To je vaše pravo.)
Protiv sam da do 2013. godine kradu. Hoću da zaustavim krađu, a vi meni opomenu.
(Predsedavajući: Sve ostalo što govorite ne primenjeno je i ovom domu. Stojim vam na raspolaganju, što bi rekla moja tolerantna koleginica gospođa Čomić, a ja sam manje tolerantan. Ovo već prevazilazi i moje granice strpljenja i ovo je stvarno zadnji put. Molim vas da govorite o amandmanu, bilo za, bilo protiv. Hvala.)
Meni je izuzetno krivo što niste pročitali ovu knjigu "Politička fukara". Tu se nalaze mnogi argumenti koje sam iskoristio u diskusiji o građevinskoj mafiji. Znate kako je novac lepljivo sredstvo, ono je jače nego lepak. Tako se prave koalicije: ko da više, kao ispod Plavog mosta, imaš 25 evra – može.
Ovde Vlada stoji na čelu kriminala gospodine Novakoviću. Ovo je zakon koji daje Vladi Republike Srbije da vedri i oblači, pod plaštom spašavanja građevinske industrije. Šta rade? Daju da neki ljudi ne dođu da brane zakon, nego odu preko puta u kafić da broje pare. Hvala, gospodine Novakoviću, što mi niste dali opomenu.

Na početku, da li hoćete prvo da hvalim ili prvo da kritikujem?

 Ako hoćete prvo da vas kritikujem, onda moram da skrenem pažnju da ste vi krivi što Srbija 9. decembra nije dobila status kandidata za početak razgovora o pridruživanju itd.
Pogledajte obrazloženje strane 23. – odredbe propisa EU, sadržina odredbe, odredbe propisa, sadržina odredbe, pa onda usklađenost odredaba, pa razlozi itd. Vi ovo ništa niste uskladili sa EU. Ovde pod v) sve piše "neusklađeno", "neusklađeno". Niste uskladili predmet zakona, registracija osnivačkih akata i statuta - neusklađeno, vreme trajanja društva – neusklađeno, izmene osnivačkih akata – neusklađeno, zastupnici – neusklađeno, nadzorni odbor – neusklađeno, finansijski izveštaj – neusklađeno, promena sedišta – neusklađeno. Ništa niste usaglašavali sa EU. Onda ko iz vedra neba Angela Merkel ko Vila Ravijojla kaže – nema ništa. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Ćiriću, vi ste mlad čovek, perspektivan, ovaj osnovni zakon je donet 2004. godine. Tada ste bili vi u Vladi, DSS, Velja. Tada sam vas kritikovao i SRS zbog celog konteksta agencija, nećemo to sada da ponavljamo, jer ste uporno bili protiv SRS pa smo došli na sto i nešto agencija. Sada imamo agenciju za levo, za desno, za gore, za dole, za sve imamo agencije. Smešno vam je? Znate, samo to mnogo košta. Košta to poreske obveznike, a ako ne plate odmah vi se zadužite, pa opet njih košta.
Pričate o poverenim državnim poslovima. Moram da vas podsetim samo na jednu stvar, nije baš praksa ovakva, da se prave agencije za privredne registre, u nekim zemljama kada su u pitanju privredni registri, to i dalje rade sudovi i to dve vodeće države EU, dva stuba. Ne daju to agencijama, ali da se radi o autentično državnim poslovima, to je nesporno.
Gospodine Ćiriću, ovde ste napisali 15 registara koji se vode u ovoj agenciji i moram da vam kažem sada, morali ste da promenite malo i naziv zakona. To ne bi bio više Zakon o Agenciji za privredne registre, to bi sada mogla da bude Agencija za registre, jer je mnogo šire. Šta imate? Imate privredne subjekte, finansijski lizing, to je ovo što su stradali građani, javna glasila, udruženja, strana udruženja, komore, turizam, stečajne mase, zadužbine, fondacije, udruženja. Pošto se radi o poverenim poslovima, onda se postavlja pitanje - da li postoji još neka institucija ili državni organ koji vodi neki registar? Ima, svako ministarstvo ima neki registar i svi oni na bazi odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku izdaju uverenja o podacima koji se nalaze u evidencijama, koje u skladu sa zakonom vodi neki državni organ. Da li je tako? Tako je.
E sada, ako ste hteli da objedinite ovo sve, da sasečete sve ove propise iz perioda Slobodana Miloševića, to je to gospođo Đukić-Dejanović, oni će da otklone sve tragove perioda Slobodana Miloševića, onda me buni jedna stvar - zašto niste otvorili registar hartija od vrednosti, da bude kod vaše agencije? Zašto ste tamo ostavili onoj gospođi, ona je mnogo skupa za državu? Ovi u Agenciji za privredne registre to bi očas uradili. Ne bi to toliko bilo skupo. Ne treba sada da pravimo nauku od kompjutera, od informatičkog sistema, pa Agencija verovatno ima dobar sistem, radi, šljaka, što bi rekli ovi kompjuteraši.
Međutim, gospodine Ćiriću, moram da vas upozorim. Vi ste morali da ukorite gospođu Đukić-Dejanović, vi ste morali da otvorite i 17 registar u ovoj agenciji. To je registar ukradenih mandata. Zašto se smejete? Ovo vrlo ozbiljno kažem. Da li ste vi pogledali sajt Narodne skupštine? Ukradeni mandati Srpskoj radikalnoj stranci, a ti ljudi koji su ukrali mandate vode se i dalje da su članovi Srpske radikalne stranke. To je samo zbog neusklađene evidencije. Nemojte baš da se mnogo hvalite sa vašom evidencijom. Vidite, napravili ste Orvelovu mašinu, ali promiče vam ponešto. Znači, registar ukradenih mandata.
Dalje, morali ste da otvorite registar, opet vam smešno, zaduženosti po glavi stanovnika prema bankama u Evropskoj uniji. Na bazi tog registra bi ste videli da je svaki građanin dužan 3.000 evra i gospođa Đukić-Dejanović je dužna, i gospođa Čomić je dužna, i gospodin Novaković je dužan. Nemam ništa protiv što su oni dužni, odmah da vam kažem, ali ja ne želim da budem dužan. Meni Evropska unija nije dala pare, ja nisam tražio od njih para nikakvih. Neko nas je zadužio, gospodine Ćiriću, verovatno vi njega poznajete. Sada tabana po mesnim zajednicama, kaže - Dedinje mu je na prvom mestu, Crna Trava mu je na prvom mestu, Pinosava na prvom mestu, svuda je njemu na prvom mestu. Krije ko zmija noge, da ga niko ne shvati kao G17 plus.
Kada se sve ovo pogleda, gospodine Ćiriću, ima mesta za inovacije. Možete da smestite sve registre i sve evidencije kod te agencije i to bi onda imalo nekog opravdanja, da budemo iskreni. Međutim, nešto se tu poprilično prezubilo u ovim registrima. Napravljena je jedna epohalna prednost. Dođete na internet, pa ono "apr", pa se otvori, pa možete da vršite pretragu, pa ste ubacili one simbole da se neko dešifruje, da ne upadne neki haker itd.
Međutim, skromno mi nešto ono što izlazi odande. Mnogo mi skromni podaci izlaze iz onoga. Odem onda na ulicu, pa se raspitam, pa ponesem onu vašu dokumentaciju što sam kopirao iz vašeg registra, pa dođem na jednu lokaciju, pa pitam – po ovome ovde ispade da se tu nalazi taj i taj, da je firma ta i ta. Kažu – ko ti je to rekao, taj te laže. Ne može da me laže Agencija za privredne registre. Ona ima bolje podatke nego BIA. Kaže – nema veze to. Kaže – jel vidiš ti ovaj objekat, ovu firmu, može u registru da piše šta god hoće, znamo mi ko je vlasnik, znamo ko donosi posao, pa da li je u pitanju "Interkop", da li je u pitanju "Džip komerc", da li je u pitanju "BM", Bambi Miljković. Sve mi to znamo. Čekajte, a ovo što piše u registru? Kaže – vežite mački o rep.
Nešto vam nije u redu sa kompjuterom. Znači, sve je na prvi pogled gladac, a iznutra jadac. Zašto? Zato što gospodin Ćirić ima da seče vene što Srbija ne ide ka EU. Jedanaest godina se juri bezglavo prema EU i sve se prihvata iz EU. U jednom trenutku se stane, izvrši se orijentacija u vremenu i prostoru i vidimo, gospodine Ćiriću, Crna Trava svuda oko nas. Svako mesto - Crna Trava.
Pošto ste vi, gospodine Ćiriću, veliki borac za istinu, pravdu i ekonomski prosperitet Republike Srbije, preporučujem vam da pokrenete krivične postupke protiv svih koji su ikada radili u Agenciji za privatizaciju, počev od Vladimira Čupića. Znate ko je taj, prvi direktor Agencije. Možete i onog drugog. Znate li ko je bio drugi? Mirko Cvetković. Nećete ništa da pogrešite.
Zar vam ne deluje malo čudno da je Fabrika guma "Trajal" skuplja od "Sartida", sudeći po memorandumu? Tako ispada prema novinskim vestima. Trinaest miliona evra, a tamo je bilo 23 miliona dolara.
Ako vam nešto nije jasno oko "Sartida", uhapsite Labusa. Gospodine Ćiriću, malo sam se potrudio da na Internetu objavim jedan mali film o G17 plus, kako su ih Amerikanci napravili, ono NED, ona špijunska organizacija koju je osnovao Ronald Regan. I ko je bio prvi protagonista G17 plus? Onaj Vukotić, pa onda redom. Vrlo poučan primer, 23 minuta traje film. Sve vam je jasno, nadam se da je još jasnije publici, ali pogledajte i vi taj film, biće vam poučno.
Što se ovog registra ukradenih mandata tiče, otvorite ga. Odmah da vam dam predlog ko može da bude registrator, gospođa Slavica Đukić-Dejanović. Ona je ostala zabeležena u istoriji demokratije i parlamentarizma kao žena koja je predsedavala kada je napravila jednu stranku koja nije ni učestvovala na izborima. Ona je to s ponosom uradila, pošto je to bio uslov za put u EU. Eto, mašala, živeli, veselo, sve je u redu, samo se proširila Crna Trava na 192 mesta.

Mislim da je bilo bolje da je prihvaćen ovaj amandman zato što gospodin Munjić na precizan način definiše zabeležbu. Zabeležba jeste upis, međutim, verovano imamo pogrešan naziv Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Malo je neprecizno. To bi trebalo da bude – zakon o postupku upisa u privredne registre, pa nezavisno od toga kod kog organa. Ne može naziv organa da bude u nazivu zakona koji reguliše postupak upisa.
Pogrešili ste sa ovom definicijom pojma "registracija" i sa definicijom pojma "zabeležbe" u članu 2. tačka 3. koja se odnosi na registraciju i tačka 13. koja se odnosi na zabaležbu.
To je sve upis, upis nekog podatka čije evidentiranje je zakonom propisano i nema tu neke velike komplikacije.
Verovatno se sećate, nekada davno, pre 2004. godine, nadležni organ za evidentiranje i upis privrednih subjekata, u to vreme preduzeća, bio je privredni sud i postojao je poseban zakon o upisu. U osnovi tog zakona postupak je bio regulisan na načelima vanparničnog postupka pretežno, a sada, kada je zapljusnula demokratija i došla Evropa, ti poslovi su postali upravna stvar i ovo je sada upravna stvar i zato vi u nekoliko članova kažete da će se na sve one stvari koje nisu regulisane ovim zakonom shodno primenjivati Zakon o opštem upravnom postupku.
Znači, vi ste preselili jednu oblast, znači nešto što je bio vanparnični postupak preselili ste ga u upravnu stvar i preselili u materiju upravnog prava i ako je to tako onda morate da znate da zabeležba u suštini znači jedan upis gde se nešto evidentira što je značajno za pravni promet, a to što se evidentira može da bude neka činjenica, neki podatak, neki dokument, ali nešto što je uslovnog karaktera.
Znači, postoji uslov u pogledu događaja ili postoji uslov u pogledu nekog roka i nekog vremena. Međutim, u ovom prepisivanju propisa iz EU izgubili su se osnovni principi koji postoje u Republici Srbiji odavno i zato prosto ne mogu da shvatim da ste zadržali koncept da zabeležba, naravno ona jeste upis, na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti, to je u redu, ako registrator dođe do saznanja o činjenicama i dokumentima. Šta znači saznanje? Fama? Pa, ne možete na bazi fame. Registrator je došao do saznanja i smatra da to što je čuo treba da dobije karakter zabeležbe. Ne, zato vas je gospodin Munjić ispravio.
Znači, do relevantnih činjenica i dokumenata i onda u nastavku može ovo – koji su od značaja za pravni promet. Znači, on vam je poboljšao tekst. Ako bi ostao ovakav tekst onda bi bukvalno rečeno moglo ono što je malopre rekao Marić, na bazi jednog telefonskog razgovora registrator je došao do saznanja, hajde sada da upišemo zabeležbu. Nemoguće.
Moram da kažem i nešto pohvalno. Dobro je što u onu agenciju ne dozvoljavate lični kontakt sa službenicima, već preko šaltera, mora da se najavi. Verovatno se svi razgovori snimaju i treba da se snimaju svi razgovor. Pobogu, ovo je Srbija, znate i sami. Ta komunikacija, bez obzira na ove naše kritike, ipak vidite i sami da mi naše kritike usmeravamo na ono što treba se kritikuje, ne kritikujemo baš sve.
Ako ste u mogućnosti, pozovite gospodina Ćirića da prihvati ovaj amandman. Ovaj amandman samo pomaže da se jasno utvrdi šta može biti predmet zabeležbe.
Znači, potrebne su relevantne činjenice i dokumentacija a ne telefonsko saznanje - javio mi golub pismonoša, pa na bazi toga što mi je javio golub pismonoša, došao sam do saznanja o činjenicama i o nekim dokumentima. Ovde se čak i ne traži dokument, nego saznanje za neki dokument. Čuo sam da postoji neki dokument, gde je? Đekna, ko zna gde je.
Izvinite, molim vas, zabeležba u vašim evidencijama i u vašim registrima može poprilično da utiče na pravni promet kada je u pitanju taj privredni subjekt, sada pričamo o privrednom subjektu, jer neko će da dođe do interneta, ukuca APR, vidi neku zabeležbu tamo, zabeležba kao rezultat saznanja –j avio mi neko.

Gospodine Novakoviću, vi pošaljete nekoga da ode do Agencije za privredne registre i da podnese prijavu i on se vrati, vi mu kažete – jesi podneo prijavu? On kaže – jesam. Pa gde ti je dokaz da si podneo? Kaže – ništa mi nisu dali. Kako ti ništa nisu dali? Kažu postoji član 12. stav 1. – potvrda o primljenoj prijavi izdaje se na zahtev podnosioca prijave prilikom neposrednog podnošenja prijave agenciji, neposredno, lično. Znači, ako tražiš, možeš da dobiješ potvrdu, ako ne tražiš, nećeš dobiti potvrdu. Ali, ako je kurir zaboravio da potraži, znači nema potvrde.
Onda vi kao direktor, gospodine Novakoviću, ne znate da li ste ispunili zakonsku obavezu, da li ste na vreme podneli prijavu, da li je konkretna prijava. Sada ovi vaši genijalci iz G 17 plus, Ćirić i kompanija kažu – ne valja ovaj amandman SRS.
Oni se pozivaju na stav 4. člana 12. Predloga zakona i kažu – uvek ćemo da damo potvrdu ali, po logici stvari, treba da postoji neki interes. Zamislite, oni sumnjaju u interes čoveka koji je doneo prijavu i neposredno predao na šalteru, da li on ima neki interes.
Zašto mi insistiramo na ovoj potvrdi o prijemu prijave? Zato što u stavu 3. vrlo lepo ste propisali šta sve treba da sadrži ta potvrda. Jer, kada se čovek obrati opštini preko pisarnice sa nekim zahtevom i da neku dokumentaciju, znate i sami, onaj ljuljne štambilj, konstatuje vreme, datum, broj priloga i vi imate da ste to predali. Ovde je ipak malo ozbiljnije, radi se o maloj debljoj dokumentaciji. Kada se neposredno podnosi prijava sa dokumentacijom, treba da se dobije potvrda, jer potvrda je dokaz da je urađena jedna od radnji u upravnom postupku. Koja je to radnja? Ovo je prva, inicijalna radnja, dokaz da je podneta prijava.
Otkad je zavladala EU u Srbiji, hvala bogu pa je sad izgubila i sada je Srbija pobedila u Srbiji. Gospodine Ćiriću, dešavaju se i te stvari. EU nije baš svemoguća, vidite i sami, do 15. januara teraće nekako, od 15. januara izgleda da će svašta da se dešava, biće neka velika igranka tamo kod vaših prijatelja u Briselu. Pomognite tim ljudima da izvučete te ljude iz krize. Vi ste eksperti. Kako ste nas lepo sredili za ovih 11 godina? Sve "crna trava", odite malo pa napravite to i u Briselu. Proširite se malo. Nemojte samo ovde. Kako se ono kaže – promešaj malo.
Znači, nećete potvrdu da date čoveku, terate ga da mora da kupi kompjuter, da se priključi na internet, da bi elektronskom poštom komunicirao sa vama. Zašto to radite? Koliko je to teško da se na jednom papiru konstatuje šta je sve subjekat registracije podneo? Da li je važno da postoji ta potvrda u pisanom obliku koja je podneta? Važno je. Znate zbog čega? Zato što lokal može da bude u pripremi. Lokal u pripremi a neko dođe da ga kontroliše. Ako ima potvrdu da je podneo prijavu da se upiše u Agenciju za privredne registre, onda taj inspekcijski organ drugačije gleda. Ovako ne. Imamo moćne kompjutere, nećemo da radimo sa papirima, nećemo da damo čoveku, osim ako on insistira, itd, itd. A znate i sami da su ovi vaši biznismeni pola nepismeni, oni do pre tri godine nisu znali ni opštu uplatnicu da popune. To su ti vaši. Do pre pet godina nije kuče moglo da ih ujede a sada voze džipove. Sada imaju pare, svi ih vole, oni su uspešni, mnogo su lepi jer imaju mnogo para, mogu da kupuju lekove. Gospodine Ćiriću, oni koji nemaju pare mogu da koriste čajeve ali da vode računa koju travku stavljaju u čaj, jer nisu sve travke lekovite.
Vi ste naterali ljude da se snalaze na raznorazne načine. Pošto je ova agencija toliko uspešna, šta ih košta da otkucaju jedan papir, potvrdu čoveku da se opravda kod direktora firme da je stvarno predao prijavu sa dokumentacijom, tim pre što ovde ima baš ozbiljne dokumentacije. To nije običan zahtev koji se podnosi opštinskoj upravi.
Pošto niste bili malo pre, ja bih vam preporučio da usvojite amandman Mirka Munjića. On popravlja tekst člana 8. o zabeležbi, a ne bi bilo loše da prihvatite i ovaj moj amandman, mada znam da se vi mnogo gadite kada nešto dolazi sa moje strane.

Gospodine Ćiriću, da ste malo slušali, razumeli bi. To nije tako teško, samo malo treba da se mućne glavom. Što se tiče tog kompjutera i interneta, vodite računa da vas ne udari struja kada ste na internetu.
Gospodine Ćiriću, mi amandmanom predlažemo da obaveza bude Agencije za privredne registre da kada dođe i neposredno se preda dokumentacija koja treba da se registruje kod te agencije, Agencija izda potvrdu o prijemu. Znači, nije poenta da li neko hoće ili neće, gospodine Ćiriću. Ja znam da vi preferirate taj sistem – može, ne može, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš, kao ono Džej ispred autobuske stanice, one tri kuglice. Ne. Država kada nešto radi, kada postupa državni organ, ovo je amandman kojim mi propisujemo obavezu državnom organu da izda potvrdu i da to ne zavisi od kurira, da li on hoće da traži ili neće da traži.
Vi to šilibajzerski – može ovako, može onako. Napravili ste veliku uštedu što može preko interneta. Ko vam kaže da ne treba preko interneta? Ko vam brani da radite preko interneta? Samo budite oprezni da vas ne kokne struja, napravićete trošak državi. Ipak ste vi neki državni funkcioner.
Poenta amandmana jeste da Agencija ima obavezu da izda potvrdu o prijemu prijave, a ne ono što ste vi napisali – dođe čovek, pa ako hoće, oni će da mu daju, a ako ne kaže, puj pike ne važi. Može da prati preko kompjutera. A zašto da prati preko kompjutera? On je došao do državnog organa, pojavio se na šalteru, predao je prijavu sa dokumentacijom i traži potvrdu o prijemu. Znači, tražio ili ne tražio, organ mora da mu dostavi potvrdu. To je naš amandman, gospodine Ćiriću. Jel vam sad jasno?
Ovo je mnogo jednostavnije nego privatizacija. Ja znam da se vi lepo snalazite u privatizacijama, imate performans svakog dana ovde, šest komada, šest grupa demonstrira i štrajkuje ispred vašeg ministarstva. Znate zbog čega? Zato što je u Srbiji naknadno proradila pamet. Kada ste vi izvršili prvu privatizaciju u Srbiji i kada je došao prvi otkaz, da se celo mesto diglo na noge nikada se ne bi desio drugi otkaz. Nego – nije mene pogodilo, pogodilo ovoga. Posle 10 godina vlasti proevropskih stranaka, svi su sada pogođeni. To je vaš doprinos, gospodine Ćiriću. Ako tražite, dobićete, ako ne tražite – nećemo da vam damo. Ne. Mi amandmanom tražimo da se uspostavi obaveza državnom organu jer potvrda o prijemu prijave je dokaz da je počeo upravni postupak, postupak registracije koji se zasniva na načelima upravnog postupka.
Manite te mangupske štosove. Znam da ste vi medijski osposobljeni da okrenete ono što čovek kaže. Vama čovek kaže - dobar dan, a vi kažete - laku noć. Manite te štosove. Te štosove možete na drugom mestu, ne možete kod radikala. Znate, mi sve to u preskliping. Imamo i za vas. Samo čekamo da dođemo na vlast, pa birajte, Zabela, KP Dom. Prazan prostor postoji.

Iskustvo podrazumeva da čovek mora da vodi računa o nečemu što se dešavalo u prošlosti i odavno je postojala izreka, deci se savetuje – da ne lažu, jer ko laže taj i krade. Ko krade ide u zatvor. Ko ide u zatvor ima buve i ne treba da se družite sa tim ljudima.

Za početak mala šala, ali velika zbilja i velika istina. Znači, prema predlagaču sudi se i šta je hteo da predloži i šta je u stvari predložio. Onda dolazite do zaključka da predlagač u stvari ne zna šta je Ustavni sud. Šta je to što se izvlači kao termin ustavno sudstvo? Ustavni sud nije sud, nije sud opšte nadležnosti i ne potpada pod pravosuđe i oni koji vrše funkciju sudije Ustavnog suda nemaju sudijsku funkciju. Zato nema stalnosti već Ustav je propisao koliko traje njihov mandat, to je specifična vrsta kontrole ustavnosti i zakonitosti opštih akata. To je polazna definicija Ustavnog suda, a sve ono što se kasnije dodaje kao nadležnost, pa eventualno ima veze sa pojedinačnim aktima je izuzetak i zato moram restriktivno da se tumače.

Ali, kada se ta lekcija predavala na fakultetu, sekretarica ministarstva zvana Homen je zujao po američkim ambasadama da uzme pare da bi rušio režim Slobodana Miloševića, Ivice Dačića i Mire Marković. Tako smo došli u ovu situaciju da imamo pravi dokaz za apsolutno neznanje. Tako da Ustavni sud ako ne daj Bože bude usvojen ovaj predlog zakona imaće i veliko i malo veće. Tako da neko smatra da je Ustavni sud Apelacioni sud, Viši sud ili ne znam šta drugo.

Ovo je elementarno neznanje. Nikada u našoj praksi Ustavni sud nije radio u delovima već u punom sastavu. Šta su našli kao pokriće za to? Čitali nešto o Evropskom sudu za ljudska prava, ali Evropski sud za ljudska prava nije u rangu sa Ustavnim sudom, to je četvrti stub gde se građani pojedinačno javljaju zbog povređenih ljudskih prava. Ali, šta to vredi. Skoro je bila ta Kopaonička škola prirodnog prava i u jednom od radova uvodno izlaganje dala dr. Bosa Nenadić, napisala lepo žena šta je Ustavni sud, ali šta vredi sekretarica Ministarstva pravde nije čitala taj rad.

Ne znam kako će sudije Ustavnog suda da prihvate ove izmene i dopune ovog zakona? Ili će da prihvate zbog onog dela izmena i dopuna koje se tiču statusa, penzijskog osnova za sudije, plate, itd. Zašto se to menja? Moraju da se plate. Zašto moraju da se plate? Da bi uradili prljav posao. Kako se radi prljav posao u Ustavnom sudu? Evo, nekoliko primera.

Mogu da koristim kao primer prvu mafijaško-koalicionu Vladu, drugu mafijaško-koalicionu Vladu i treću mafijaško-koalicionu Vladu Demokratske stranke. Ta prva vlada je 2001. godine donela neke uredbe o prometu derivata nafte. Pokrenut je postupak pred Ustavnim sudom i zamislite čudo tek pre mesec dana došlo je rešenje ili zaključak Ustavnog suda da je bespredmetno raspravljati, s obzirom da su u međuvremenu doneti zakoni, pa su te uredbe stavljene van snage.

Znači, deset godina su čekali da se faktički i pravno desi neko stanje i da taj predlog za ocenu zakonitosti tih uredbi ne uzmu u ruke. Neverovatna stvar. Ne znam sa kojim vi pravom onda kritikujete neki osnovni sud ili onog sudiju što je 41 godinu državo predmet u fioci.

Evo, to imate u Ustavnom sudu i da se zapamti ko su te sudije Ustavnog suda, ti zumbuli. Ima ih prof. dr - Olivera Vučić, Marija Draškić, Goran P. Ilić, Agneš Kartagodri, Dragan M. Stojanović. Onda imamo samo ove sa dr - dr Bosa Nenadić, pa imamo sa mr - Tomislav B. Stojković, pa imate, zamislite i Bratislava Đokića, Sabahudina Tahirovića, Predraga Ćetkovića, Milana Markovića, Milan Stanić, Vesna Ilić-Prevelić i, naravno predsednik u ovom trenutku dr Dragiša B. Slijepčević. Kad pročitate biografije da se uvatite za glavu i da kažete – zar je moguće da ti ljudi mogu da sede u Ustavnom sudu?

Znate, iz tri dela se bira taj Ustavni sud, jedan deo ste vi izabrali, vi, većina ste ovde izabrali.

Šta je karakteristika tog Ustavnog suda? Da ne znaju da čitaju Ustav. Sećate se da su pre nekoliko meseci, možda i malo više, oni navodno tumačili Zakon o lokalnim izborima i doneli onu čuvenu odluku na osnovu koje svaki mafijaš može da obezbedi većinu u opštinskoj skupštini, doduše može u Narodnoj skupštini. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije za njih ne postoji. Oni to ne čitaju, nego razvaljuju tamo po obrazloženju te svoje odluke, svojevrsnu dijalektiku imperativnog mandata, blanko ostavke itd. Nešto su ispričali budi Bog s nama, niko to nije ni pitao, a čak ta odredba Ustava Republike Srbije nije ni citirana bukvalno rečeno.

Vidite, u svom neznanju, da vas obradujem, demokrate, pošto sam ja vaš stečajni upravnik, to znate gospođo Čomić, imam zvanično ovlašćenje predato u Narodnoj skupštini da sam stečajni upravnik DS i vidite da mi posao dobro ide, e, da vas sada obavestim 2001. godine je bio donet Zakon o ekstra profitu. Bio je pokrenut postupak pred Ustavnim sudom pa je za nekoliko odredaba rečeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, za nekoliko je odloženo odlučivanje i, zamislite, genijalni Ustavni sud je pre mesec dana definitivno zatvorio taj predmet. Šta je utvrdio? Da će taj zakon da se primenjuje i u budućnosti. Fantastična odluka. U neznanju su odlučili da ćemo sada morati da preispitamo da li su one kese Božidara Đelića bile prazne, pa ćemo morati po osnovu ekstra profita i da zakačimo šećerka, Miškovića, Beka, sve moguće tajkune jer je Ustavni sud u neznanju na tacnu stavio SRS sve ove koji su 11 godina ekonomski uništavali Republiku Srbiju. Da li vidite šta znači neznanje?

Znate, u Narodnoj skupštini važi izreka – eh da sam Momo Čolaković. Postoji jedna pesma "Da sam Zdravko Čolić", ali verovatno bi svi hteli da budu sudija Ustavnog suda. Zašto? Posle ovih izmena i dopuna biće zaštićeni kao međedi. Imaće potpuno drugačiji način odlaska u penziju, potpunu drugačiji način utvrđivanja penzijskog osnova. Jednostavno, režim štiti stubove koji čuvaju treću mafijašku koalicionu Vladu DS.

Sada treba da imamo ozbiljnu diskusiju o nekim rešenjima. Kako ozbiljna diskusija? Da li vi vidite da će javnost da se uskrati u radu Ustavnog suda? U ovoj silnoj preformulaciji javnosti rada izgubi se javnost rada. Sada će javnost da zavisi od Interneta, pa onda mogu da isključe javnost, pa videćete uvid u sudske spise. Ne može uvid u sudske spise kada su u pitanju žalbe sudija. Doduše, dato je kao mogućnost. Vidite kako se to sve lepo završava, lepo radi. To je to – transparentno, to je demokratski, po evropskim standardima. Zašto? Da bi se ostvario neki interes, a mi moramo da vodimo računa o svemu tome.

Mi smo podneli dosta amandmana, pa ćemo konkretno da ispričamo povodom tih amandmana kada dođe red za tu diskusiju i konkretno koji član. Ali, možete li da zamislite odredbu koja će da glasi: Ustavni sud će da odbaci postupak kojim se inicira ili pokreće postupak pred istražnim sudom kada utvrdi da je podnesak očigledno neosnovan?

Znači, dr Dragiša B. Slijepčević ili dr Bosa Nenadić uzme inicijativu ili predlog pa stavi ovako u ruku pa kaže – koliko ima, 200 grama, to je očigledno neosnovano, čekaj da vidim ovaj drugi, aha 300 grama, to je očigledno osnovano, možemo dalje da radimo.

Na osnovu čega će neko da utvrdi da li je očigledno neosnovano kada neosnovanost podrazumeva ulazak u meritor? Kako? Sledeći biser, zbog ovog će verovatno Ratko Marković skakati od sreće kada bude čuo, kaže: ako utvrdi da se podneskom zloupotrebljava pravo. Zamislite, Bosa Nenadić stavi podnesak u ruku i kaže – ovim postupkom se zloupotrebljava pravo. Koje pravo? Koje pravo se zloupotrebljava? Kako je ona postala kantar? Ko je nju baždario? Gde joj je sertifikat? Za običan kantar na pijaci morate da imate pečat da je baždareno. Da li imaju pečate ovi vaši zumbuli, ovih 15 komada ovde?

Ljudi moji, sećate se izborne kampanje 2007. godine. Boris Tadić optuži Dragana Todorovića da je izvršio zloupotrebu, promenio je ugovor o licenci u ime Vlade za Bogoljubom Karićem nešto slično. Tuži Dragan Todorović Borisa Tadića i Boris Tadić se ne pojavljuje na sudu. Nenad Konstantinović neće da mu skine imunitet. Da li znate koje napisao ugovor? Ne Dragan Todorović, nego Vesna Ilić-Prelić, sudija Ustavnog suda. Kada ćemo Bokija da vidimo na sudu, da se utvrdi da je klevetao? Ne, imunitet. Da li vidite šta znači imunitet? Vidite kada se pobrkaju lončići kako to može da bude opasno, ali to vas ne brine pošto ste vi lepo završili transformaciju našeg pravosuđa i znate i sami, zašta god se god uhvati Snežana Malović i Boško Ristić tu trava ne niče više.

Sve što ste uradili za proteklih četiri godine u oblasti pravosuđa je katastrofalno loše. Pitanje je da li ove posledice mogu da se na neki način saniraju.

Zašto? Dobili ste zadatak iz Brisela da uništite sve to i to ste uništili. Hvalili ste da ni izbor sudija nije mogao bez BIA. BIA je dala biografiju, BIA je dala pratnju šta je ko radio u svojoj sudijskoj karijeri. Takvi su zumbuli izabrani. Sada imamo situaciju, imamo novu profesiju – sedim kući, primam platu. Da li znate ko je to? Ne izabrane sudije. Ne smete da im uskratite platu. Zašto? Imaju jako udruženje Društvo sudija. Obaveštavaju svetsku javnost na vas. Ovi za zapada malo vas pritiskaju ali suštinski trljaju ruke. Zašto? Kada ne funkcioniše državni organ u državi Srbiji to je interes zapada. Zapad trlja ruke, dobro, rastura se državna struktura Republike Srbije i tu je vaša kohabitacija, malo glumite vlast, malo glumite opoziciju. Čuli ste malopre, hvale vas ljudi za epohalne promene.

Ili, biser, kaže – ako je podnesak anoniman, pa svaki anoniman podnesak koji se uputi Ustavnom sudu može da se tumači kao neka svojevrstna inicijativa da sudije Ustavnog suda kažu – došla je neka fama, pa na bazi toga da procenimo da li možemo da donesemo rešenje o pokretanju postupka, pošto imaju pravo i sami da pokrenu postupak. Ne, anonimno, odbačeno, a šta ako je anonimnu predstavku napisao neki sudija Ustavnog suda, šta ako je napisao neki profesor sa Pravnog fakulteta, šta ako je napisao neki državni sekretar iz ministarstva, šta ako je napisao neki poslanik?

Vas to ne interesuje. Vi želite da pokažete efikasnost. Evo, na jednom primeru sam vam rekao efikasnost. Nekoliko uredbi, čije je pitanje ustavnosti i zakonitosti, a više zakonitosti, otvoreno 2001. godine, nisu hteli da uzmu u ruke, već 2011. u julu mesecu šalju odgovarajući akt, da li rešenje da li zaključak, kako je iluzorno voditi postupak, jer su u međuvremenu promenjeni zakoni i te uredbe više nisu na snazi i treba svi da budemo zadovoljni. A šta se desilo sa prvom, drugom i trećom mafijaškom koalicionom vladom Demokratske stranke, e to danas građani osećaju. To građani danas osećaju.

Pričamo o Ustavnom sudu koji ne zna da postoji član 102. u Ustavu Republike Srbije. Molim vas, o čemu mi to pričamo? Ima tu još nekoliko vrlo interesantnih odredbi, slažem se da ste negde vršili pravno-tehničke promene koje su stvarno bile neophodne, ali i kod tih odredbi pravili ste katastrofalne greške i sada, da malo potkrepim ovo u vezi penzije. Kaže – penzijski osnov za obračun visine starosne penzije sudije Ustavnog suda čini mesečni iznos plate bez poreza i doprinosa koji sudiji pripada za puno radno vreme u mesecu u kojem mu prestaje dužnost. Fantastično. Znači, Bosa je zaštićena.

Prava je čast otići u penziju iz Ustavnog suda. Znate, pa imate koeficijent, čini mi se 12 itd. pa je kod njih vrlo specifično za državne službenike u odnosu na državne službenike u drugim ministarstvima. Ne znam u čemu se ogleda ta specifičnost. Stvarno ne znam u čemu se ogleda. To su isti ti stručni i kancelarijski poslovi. Verovatno i kod nameštenika postoji razlika pošto ste namestili te ljude. Pa onda imamo situaciju da, nema veze što su ispunjeni uslovi za starosnu penziju, oni mogu da odluče da nastave i dalje da obavljaju funkciju sudije Ustavnog suda. Znate, verovatno je Bosa Nenadić sa tri stana već završila posao odavno. Završila je posao žena. Neka ide slobodno u penziju, neka šeta kučence po parkovima. Nemojte toliko da se uzdate u nju, nije valjda da je ona perjanica. Ona je bila perjanica još od Mikulića. Odmorite malo ženu, ne može ona da rilja toliko za vas. Ona jeste dušom i telom prodemokrata, ali oslobodite je malo.

Imate vi na ovom spisku poprilično takvih. Evo, i ovaj Bratislav Đokić, ma koliko ga vi tretirate da je DSS, vi ste ga izabrali, on je morao da padne pod uticaj, da vam ne pričam dalje o ovim drugim ljudima. Naravno, tu ima i potpuno osrednjih ljudi koji čak i nemaju biografiju pravnika, ali većina je to uradila ova, ako ne ta većina, onda na bazi Rasima Sulje, pređe se preko puta i Boki to završi. Tako je došao ovaj Sabahudin, čini mi se. Pa su se i u Novom Pazaru ljudi hvatali za glavu – aman, gde njemu dadoste da bude sudija Ustavnog suda? Čini mi se da tako beše tokom one rasprave. Samo ne znam ko ga je postavio. Muljate stalno, ko će da vas uhvati u tome. Moram ponovo da vidim "Pres kliping". Jutros nisam gledao "Pres kliping". Ali, dovoljno je dok pamtim.

Pošto ste prepuni evropskih standarda, vodite računa kada menjate ove propise, skrenuo bih vam pažnju na jedan predmet - Guja protiv Moldavije,nije crni Gruja nego Guja. To je prezime jednog čoveka, državnog službenika, koji je odao neke podatke dok je radio na poslu, pa su ga proganjali i Guja dobio Moldaviju pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Podsetio bih vas na predmet - Kompas protiv Portugala. Takođe vas savetujem da pogledate zbog onih odredbi o javnosti rada Ustavnog suda i zbog onih odredbi o uvidu u sudske spise. Ali, šta to vas interesuje. Brisel vam nije dao zadatak to da uradite. Brisel kada radi, to moram da vam objasnim, kaže – dođite, k nozi. Morate to da uradite, morate to da uradite, ali nije u skladu sa Ustavom. Ma šta nas briga Ustav Republike Srbije, morate to da uradite. I onda se savije rep, dođe se ovde u Beograd, krenu mediji, evropsko, dušu dalo, zlatno itd. itd. itd. Izvrše se odgovarajuće promene i to ne funkcioniše nikako i kada počne da funkcioniše ispada kontradiktorno. Ispada smešno, Nušić što bi imao materijala…

Pa nije valjda da sam istrošio?  Ko bi rekao, samo što sam počeo.

Kasnije ću o ovoj knjizi, gospodine Novakoviću, sada neću.

Izvinite molim vas, koliko još imamo vremena, ovog antievropskog?

(Predsedavajući: Samo da izračunam.)

Po mojoj proceni 19 minuta ali dobro, vi imate ovaj evropski sat, možda je tu malo drugačije.

Šta sada da radim? Gospođa Malović nije tu, a nadam se da je sekretarica iz Ministarstva pravde, izvesni Homen da je obavesti o tome.

Da razrešimo neke dileme.

(Predsedavajući: U pravu ste bili, 19 minuta i 30 sekundi.)

To je ono što vam kažem, 80% glasova vam uzima SRS na sledećim izborima, napravite taj priključak što pre. Uvek sam u pravu. Ne tražim da mi vi to kažete, to znam.

Da vam sada objasnim kako je nastala ustavna žalba kod nas. Kada je donet Zakon o Ustavnom sudu SRJ, ubačena je ustavna žalba i dati su uslovi pod kojima neko pravno lice koje se bavi zaštitom ljudskih prava može da traži zaštitu od Ustavnog suda ako je došlo do povrede Ustavom zajemčenih prava i sloboda građana. To je bilo dosta restriktivno. Prvi dobar primer korišćenja ustavne žalbe bilo je ono kada ste isterali DSS 50 i nešto njih, pa su se onda oni vratili na bazi one odluke po ustavnoj žalbi.

Kada se radilo na novom Ustavu Republike Srbije, onda je stvorena jedna ideja da treba ugraditi ustavnu žalbu kao način obraćanja i kao izuzetak da se o pojedinačnom pravnom aktu kojim se krše ljudska prava i slobode građanina raspravlja pred Ustavnim sudom. To jeste malo pravno gledano nategnuto, ali taj stav je zavladao. Zbog čega? Da se spreči veliki broj predstavki koje su najavljene da će ići prema Strazburu. Zašto? Zato što je SRJ, odnosno Državna zajednica i Crna Gora i Srbija decembra 1993. postala član Saveta Evrope i od tog trenutka građani Republike Srbije su dobili pravo da se kao pojedinci obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava i to je taj četvrti stub evropskog pravosuđa.

Ali, Ustavni sud ne pripada pravosuđu. Glavna i jedina i isključiva nadležnost jeste ocena ustavnosti i zakonitosti. Ustavni sud postoji i zbog Narodne skupštine, da prilikom promene saziva u novom sazivu neka grupa ne tumači na drugi način ono što je napisano u Ustavu. Onda, nadalje, da se spreče organi izvršne vlasti da svojim opštim aktima unakaze ustavnu normu ili zakon itd.

Ako smo to razrešili, onda je jasno. Ustavni sud nema pandam u Evropskom sudu za ljudska prava. Evropski sud za ljudska prava je sud, četvrti stub, gde se građani pojedinci obraćaju predstavkama. Vrlo prosto da se shvati. Način odlučivanja u Ustavnom sudu definisan je Ustavom Republike Srbije i nema potrebe da se odredbe Ustava Republike Srbije prepisuju u tekst Zakona o Ustavnom sudu, jer samim prepisivanjem devalvira se ustavna norma. To se uči u školama, ali se čitaju knjige, gospodine Novakoviću, kad se uči, a ne bleji se po internetu, niti se čitaju neke strategije.

Da je kojim slučajem 2006. godine bilo poznato kako će da se unakazi naše pravosuđe, onda niko ne bi ustavnu žalbu stavljao Ustavnom sudu, nego bi ona dobila neki svoj drugi oblik, zahtev ili predlog i verovatno bi bio nadležan Vrhovni kasacioni sud, da bi se dokazala da Srbija garantuje delotvorno pravna sredstva pre nego što bi to išlo na Strazbur. Ali, otom-potom.

Pošto ste sve ovo izbrkali, moram da vam skrenem pažnju, vi ste oktrojisali javnost rada ustavnog suda. Vi ste navodno u članu 3. stav 2. preformulisali, ali ste samo iskomplikovali stvari još više. Ostavili ste i stav 3. da stoji. On je nepotpun. Zašto? Nas nešto obavezuje. Nas obavezuju pre svega potrebe da se poštuju ljudska prava građana Republike Srbije, državljana Republike Srbije. Ako je to naša obaveza, onda kada je u pitanju javnost, moramo da shvatimo da su moguća formalna ograničenja da se propišu zakonom, ali ta ograničenja moraju da budu nužna u demokratskom društvu. Sad, da li je ovo demokratsko društvo, to je drugo pitanje. Verovatno je demokratsko zato što je Demokratska stranka na vlasti. Kada je Demokratska stranka na vlasti onda je sve to demokratsko i "sablja" je demokratska i glasanje iz Bodruma je demokratsko i besplatne akcije, to je sve demokratsko.

Dalje, isključi se javnost u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta, gospođo Malović. Zašto ste ispustili teritorijalni integritet kao standard? Onda, javna bezbednost, radi sprečavanje nereda i kriminala, gospođo Malović, onda zaštite zdravlja i morala, zaštite ugleda i prava drugih, radi sprečavanja otkrivanja informacija koje su dobijene u poverenju, gospođo Malović i radi održavanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Očuvanje autoriteta i održavanje nepristrasnosti sudstva kod nas ne postoji. Zašto? Imamo Homena. On vam kaže ko će da bude uhapšen, kad će da mu krene postupak, koliko će da bude osuđen i gde će da bude na izdržavanju kazne zatvora.

Ne možete da gonite nekog novinara, Milovana Brkića ili nekoga zbog natpisa, kada čovek sledi obrazac otporaša, Homena. Znate da je Otporu sada zabranjeno da se muva po Rusiji. Rekao Putin – ako vidim jednog otporaša, odmah, neću više nikad da vas pustim na slobodu. Vodite računa, ovi vaši otporaši iz ministarstva da ne nastradaju, onda nećete imati sa kim da radite, nema ko da vam suflira.

Kao što vidite, znači, gospođo Malović, nužno u tim standardima znači da postoji hitna društvena potreba. Koja je hitna društvena potreba za isključivanje javnosti u radu Ustavnog suda? Da javnost ne sazna. Šta javnost da ne sazna? Ne znam, neki vas saslušavaju sa diktafonom, uzmu diktafon, dođu kod vas u kancelariju, predstave se da su generalni sekretar predsednika republike, sve snime, odu do prvog ćoška, učlane se u neku stanku i onda sve javnost sluša. To je demokratski standard, to je svojstveno demokratskom društvu u kome je moguće da Neda Arnerić glasa iz Bodruma.

Da li je poništena ta odluka, a svi znamo da je nezakonita, da je postupak donošenja izbora Kori Udovički bio suprotan Poslovniku? Ne, odsedela Kori Udovički svoj mandat, sve je u redu, puj pike ne važi. Da li je tako, gospodine Novakoviću? Pa, G17 plus je prikazivao snimke. Kako? Vi se odričete toga da ste prikazivali snimke. Sećate se vaše Ksenije i Siniše, sećate se DSS koji je prikazivao? Sećate li se Otpora koji je napadao zbog toga? Šta kažu? Samo vas posmatramo. Kažu – nismo mi palili Skupštinu da bi vi glasali iz Bodruma. Doduše, sada se uvalili kod vas, pa vas kontrolišu.

Dalje, gospođo Malović, sva ograničenja moraju da budu i srazmerna, moraju da budu kao izuzetak, srazmerna, da se ne ometa ostvarivanje neke slobode ili nekog prava. Gde je taj standard kod vas zastupljen? Mislite da je taj standard zastupljen u liku i delu nekog sudije Ustavnog suda? Hajde molim vas, nemojte da se smejemo.

Sada gospođa Bosa Nenadić treba da ide u penziju i ona će da gura pun mandat. I druge sudije Ustavnog suda imaju da guraju pun mandat. Ukoliko fali neki sudija, onda će da podele pare, namenjene tom sudiji koji nije izabran. Zašto? Pa, molim vas, tržište ekonomije vlada u Srbiji. Ponuda i potražnja. Ponuda i potražnja - ako imaju pare sudije Ustavnog suda, one su nepristrasne, kako reče gospođa Kolundžija. Zato trebaju da imaju mnogo velike plate.

Što im niste odredili plate kao guverneru? Mogli ste da im odredite plate, recimo, kao krvavom borcu za socijalnu pravdu zvanom Dušan Bajatović – milion i 350 hiljada svakog meseca prima i puna mu usta kako se bori protiv siromaštva, da svi budu siti i niko ne bude gladan. Doduše, i Tadić se bori protiv siromaštva, pa je od Narodne kancelarije napravio narodnu kuhinju. To je svojstveno demokratskom društvu, hepatitis D, najgori oblik žutice, kada DS vlada.

Gospođo Malović, razmišljam se da podnesem krivičnu prijavu protiv Vlade Republike Srbije i svih onih koji pristaju na ovaj zakon. Znate li zbog čega? Kako je moguće da Ustavni sud uđe u meritorno raspravljanje pojedinačnog spora? Kako to Ustavni sud može da dosudi naknadu štete? Koji je to blistavi um? Da li on rešava spor imovinski? Ne. Vi ste napisali – može da se dosudi i naknada štete.

Pazite, posle ovoga, nama Ustavni sud ne treba. Pobrkali ste lončiće, pobrkali ste godine fakulteta, pobrkali ste kalendare. Sve moguće ste pobrkali. Kako je to moguće? Ustavni sud i kada preko ustavne žalbe vrši ocenu da li je pojedinačnim pravnim aktom došlo do kršenja ljudske slobode ili nekog prava, on ne ulazi u sporni odnos, već samo daje ocenu ustavnosti i zakonitosti. Ali ne, vi hoćete da preko kolena pretrupite i šta da radite? Da legalizujete to što godinama neizabrane sudije primaju platu, a ne idu na posao, da biste tvrdoglavo očuvali teritorijalnu organizaciju koju ste sproveli i mnoga mesta izgubila sudnicu, mesto gde čovek može da ode, da traži, da se obrati. Ne, vi uporno čuvate tu vašu strategiju za koju su vam Amerikanci dali pare. Kada oni daju pare da se to nešto napravi, to mora da se napravi prema njihovoj meri, a ne prema meri građana Republike Srbije. Takav nam je i ovaj tripartitno trijumvirački oblik Ustavnog suda.

Sada se postavlja pitanje - ko ceni odluke Ustavnog suda? Samo vlast. Samo Homen i Snežana Malović. Ko još? Niko živi ne ceni te odluke. Zašto? Kompromitovano. Šta je svrha ovih izmena i dopuna? Da se nagrade prvoborci DS. Šta iz svih ovih odredbi proizilazi? Mora da se poštuje plava uniforma, plavo-crne toge. Vi ste od Ustavnog suda napravili Haški tribunal, samo im fale još i perike. Samo da stave još ona kokošija gnezda na glavu i da oponašaju idejnog tvorca reforme srpskog pravosuđa. Iza onih toga se kriju standardi. Izlaze iz rukava zakoni. Sve je to besprekorno, to ne sme niko da sumnja. To što oni ne čitaju Ustav, to njih baš briga. To što idu po svoje mišljenje kod Mikija Rakića, i to baš briga.

Znači, lepo treba da se glumi. Srbija ima nadležni državni organ. Da li građani Republike Srbije imaju elementarne koristi od ovakvog Ustavnog suda? Građani su na referendumu doneli Ustav Republike Srbije, pa bez obzira šta neko pričao o Ustavu, sigurno ima elemenata za kritikovanje, ali preambula nije mogla lepša da se napiše. Preambula da je KiM u sastavu Republike Srbije, molim vas, sve menjajte, ali to ne smete da promenite nikako.

Znam da vama smeta KiM kao AP unutar Republike Srbije. Znam da vam smeta i Rezolucija 1244. Sada lupate glavom po kancelarijama o zid, što to nije završeno 1999. godine, nego sada mi moramo da prljamo ruke. Moraćete. Hvala bogu, ništa ne zavisi od vas. Svakim danom će sve više da zavisi od građana Republike Srbije. Znate? Sve će od njih da zavisi vrlo brzo.

Pošto ide ova sledeća tačka dnevnog reda, imam neka državna posla, pa ću biti odsutan. Na dan izbora, zapamtite, svi građani imaju da kontrolišu glasanje, zato što znaju da se priprema velika izborna krađa. Ogromna. Svi oni koji su glasali, uveče u osam sati dolaze na biračko mesto. Neće neko za hiljadu dinara da proda Srbiju. Zapamtite to više. Dogorelo.

Znači, gospođo Malović, preporučio bih vam da ovo povučete sa dnevnog reda. Ovo nikako ne može da se opravda. Koje će štetne posledice da budu ukoliko ovakav predlog zakona projuri kroz glasanje, možete samo da pretpostavite. Drugi deo, koji je još možda i važniji, budite jači za lično iskustvo. Vi ste mnogo neuspešni. Sve što ste uradili, to je neuspešno. Potpisali ste rešenje da se isporuče Karadžić i Mladić. Zapamtite, ostali ste u istoriji zabeleženi kao žena koja je potpisala rešenje da se isporuče Karadžić i Mladić Haškom tribunalu, a ceo svet zna da je Haški tribunal antisrpska giljotina.

Hvala, gospodine Novakoviću. Ovih nekoliko sekundi požurite u EU, molim vas, zatvoriće uskoro vrata, a i ne morate da se vraćate, tamo vam je bolje.