Ja zbog toga da se blago protresete zbog 68 minuta antievropske diskusije, gospođo Đukić-Dejanović.
Gospodine Petroviću, danas smo saznali dve stvari. Prvo, u ovom predlogu zakona niste ni u jednom članu naveli stiropor. Pošto se ovaj zakon ne odnosi na stiropor, videli ste, "Bela lađa" je otišla u reprizu.
Druga stvar, gospodine Petroviću, naučili smo, potvrdili ste narodnu izreku – rani kuče da te ujede. Što, bre, napraviste ovu stranku? Da li vidite kakva je to stranka? Vi ste njih napravili.
Sada da krenemo malo na ovaj zakon.

I vi znate, gospođo Đukić-Dejanović. Bili ste potpredsednik SPS Slobodanu Miloševiću, sećate se valjda. Valjda se ponosite sa tim.

Teško onome kome je zakon u topuzu. Nemojte sa pretnjama odmah. To je mobing, kada pretite. Radim ovde po evropskim propisima, nemojte tako.
Gospodine Petroviću, ovaj predlog zakona je u stvari sanaderizacija. Vi znate šta je sanaderizacija. Neko se hvalio da želi da bude srpski Sanader i Sanader završio u zatvoru, tako da će i srpski Sanader da završi u zatvoru. Što bi rekle moje Nišlije – izem ti zakon kad nema kaznene odredbe. Kakav je to zakon kad nema kazne? Članova 31, nema ni jedne kaznene odredbe. Pa, molim vas, Evropska unija nas je do 1990. godine, kad je bila evropska ekonomska zajednica učila - nemojte vi u zakon da stavljate sve kako treba da se radi, nego ono što je samo zabranjeno. Po toj logici zakon treba da bude prepun kaznenih odredbi. Ovaj zakon nema nijednu. Ali, ovaj zakon ima nekoliko opasnih stvari. Na te opasne stvari ću se pri kraju da se vratim.
Sad želim na početku da kažem gde realno postoji problem. Realno postoji problem u tome, kako mi možemo da definišemo šta je to tržišno? Po ovom zakonu i po prilično nekim standardima koji važe, sve je tržište. Ne postoji više privreda, sve je tržište. Sve što je ponuda i potražnja podleže, vodi se kao tržište, pa u okviru tog tržišta dolaze i kvalitet lekova, kvalitet boje za kosu, čarape, televizori i stiropor. Vidite, sve to dolazi.
Realno postoji problem ukoliko više njih, koji su zaduženi za tehničke aspekte, treba da vrše kontrolu na tržištu. Kako oni međusobno da komuniciraju? Po prirodi stvari svaki inspektorat ima onu devizu - svaka vaška obaška.
Niko ne da svoj deo nadležnosti. Kakva je koordinacija? Bože me sačuvaj. I zbog toga, čini mi se da je član 6, vi navodite u stvari devet institucija, devet državnih organa i pod brojem 10 stavljate preširoko nešto, gde mogu da budu i agencije i sve i svašta.
I sad svako treba, svako može da kontroliše. Odmah da vam kažem da ste u ovom članu 6. pobrkali malo kad ste nabrajali ove nadležnosti i oblasti, naročito kod poljoprivrede i kod sanitarne. Makar da ste prepisali iz zakona pa bi bilo jasnije, oko sudova ovih ovde, ne samo pod pritiskom, nego i ovih drugih. Ali, dobro, nije poenta ovog zakona to.
Dalje, gospodine Petroviću, ovu definiciju proizvođača u smislu ovog zakona da izbacite - proizvođač jeste svako fizičko ili pravno lice koje izrađuje proizvod ili za koga se proizvod projektuje ili izrađuje, odnosno trguje tim proizvodima pod svojim imenom i žigom. Ovo: "trguje pod svojim imenom i žigom" to obavezno da izbacite. Zašto? Vi danas u ovim velikim trgovinskim lancima imate te trgovce deklarisane kao proizvođače, a on ima samo pakericu. Zapamtite.
Pre desetak godina imali ste u Ivanjici proizvođača televizora, Sekulića, sećate se, "Best". On ništa nije imao za proizvodnju. Nije on proizvodio katodnu cev, nije okvir itd, nego čovek stavio u registraciji da je proizvođač. Takav vam je "Komtrejd". Koji čip on pravi? Sastavlja. Da bi neko bio proizvođač, on mora da se kvalifikuje sa minimalno tehničkim uslovima koje ispunjava za tu vrstu proizvodnje, a ne sad – ja imam pare, pa naručim kod vas koji imate te mašine, vi radite, a ide pod mojim imenom. To da se izbaci iz ovih propisa. Nije to samo u ovom propisu, u mnogim propisima. To mora da se izbaci, a ne prevara. To je prevara.
Znate li koliko imate firmi danas registrovanih,imaju skladište, mobilni telefon, faks, internet, tašnu, ne onu Dačićevu, nego manju, kravatu i mogućnost da se pojavi na javnom tenderu i da dobije kao proizvođač, a on ništa ne proizvodi, roba mu dolazi iz Poljske, iz EU? To ne sprečava ovaj zakon. To je po meni takođe veliki nedostatak.
Drugo, ovde ste neke stvari napisali. Pa, vi preterujete sa EU. Vi čak njih i omalovažavate, što mi je drago, da vam kažem iskreno, oko harmonizacije, oko tih standarda, itd. To je bilo ono – moj, moj, pa evropski. Preterivanje.
Vrhunac svega toga je član 30. Mislim da je Stevanović nešto pričao o tome. Ovo kad se pročita u Srbiji, kaže – odredba člana tog i tog do tog i tog primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije EU. Što ljude maltretirate? Terate ljude da se smeju, kad nije vreme za smejanje. Decembra 9. biće pitanje i doći će odgovor da li treba da se stavi paraf na status kandidata za početak eventualnih pregovora o eventualnom približavanju eventualno EU 2389. godine. Ovaj zakon trebalo bi, po najboljim računicama, 2389. godine da stupi na snagu, i to u drugoj polovini.
Što donosite taj zakon ovde, stavljate na dnevni red? Imamo preča posla. Srećom, niste ga stavili po hitnom postupku. Imate problem nešto sa kalendarom. Znam da imate problem sa crvenim slovima, ali sa kalendarom imate očigledno veliki problem.
Dalje, malopre vam gospodin Stevanović reče kako to stoji sa organizovanim kriminalom u EU u Briselskoj administraciji. Ovde je misija EU najveća po broju zaposlenih. Vidite, malo, malo Dežer kao kolektivni faktor. I on će biti na dnevnom redu u Evropskom parlamentu.
Kao što ste vi zaključili da treba da imate kontrolisani deo opozicije, koji je za EU, pa onda kada pravi probleme, vi računate – EU, pozovite, a oni kažu – k nozi, dođi. Tako i oni u EU rezonuju. I oni kažu – svi morate da budete proevropski. Sada imate sve proevropske stranke.
Obrazloženje je 74 strane, samo izjave o usklađenosti propisa sa propisima EU, 74 strane, toliko, prebrojao sam sve. Znate li šta kažu Francuzi, Portugalci i ovi drugi? Ove vaše direktive, uredbe, standardi, što donosi EU? Portugalci kažu – mi iskoristimo dva do tri posto što odgovara, ono što nam ne odgovara ne uzimamo u ruke. Zašto vi uzimate 120%? Samo se u Srbiji 120% primenjuje ono što je navodno standard. Ugrađuje se u naše propise. Svi su svesni da to ne može da se primeni kod nas. Ne daj Bože da se primeni kod nas. Ali, ne, 74 strane. S obzirom na ovo kada zakon treba da stupi na snagu, da vam iskreno kažem, kaznio bih vas i naterao bih vas da platite naknadu štete za ovaj papir, jer od ovog nema ništa. Ovo je samo šteta za papir i što je daktilografkinja kucala ovo. Tu bi morali da platite neku kaznu. Zašto trošimo papir na ovako besmislene stvari, nešto što će da počne da se primenjuju 2389. godine?
Ko će od nas da bude živ? Poenta je da li možemo da preživimo u ovom realnom vremenu, a ne u zamrznutoj slici.
Dalje, pričate o nekom međusobnom obaveštavanju. Gospodine Petroviću, vi ste i u ovom zakonu stavili – teritorija Republike Srbije. I Srbiju tretirate kao jedinstvenu, je li tako? Jeste. Tako kaže Boris Tadić. Postoje crvene linije ispod kojih se ne ide. Kosovo i Metohija su AP u Republici Srbiji, kao što je AP Vojvodina u Srbiji, kao što je opština Novi Pazar na teritoriji Republike Srbije. Ovde se priča o organima koji primenjuju propise na celoj teritoriji Republike Srbije. Molim vas, na celoj teritoriji Republike Srbije.
Imate maksimalnu podršku SRS, samo kažite kako ćete ovo da sprovedete na celoj teritoriji Republike Srbije? Pazite. Ali, gospodine Petroviću, da li vidite ove 74 strane? Ovo važi i kod onih 22 u EU koji kažu – Srbija je bez KiM.
Da li znate gospodine Petroviću, da u izveštajima o napretku ide posebno izveštaj za Srbiju, posebno za Kosovo? Gospodine Petroviću, oni vam ne veruju ovo što ste napisali ovde. To su vaši partneri, politički partneri itd. Oni ne veruju, gospodine Petroviću, što ste napisali ovde. Kad kažem, gospodine Petroviću, ne mislim na vas, mislim na Vladu Republike Srbije, mislim na DOS kao integralni deo, pošto je DOS integralni. Znači, tu se demonstrira veliki koalicioni kapacitet. Svako od vas može sa svakim od vas.
Malopre ste iskreno rekli kod Letonije, Litvanije. Ne znam, možda sam pobrkao. To je vaš cilj - po svaku cenu da se dođe do EU kako bi se koristili fondovi, pa tako i EU kaže – 60 milijardi je istrošila na vama, ali "kam gi te pare", što bi rekle moje Nišlije? Za Božu se zna. Došao sa dve kese, pa sad milioni i milioni, a šta da radimo sa ovim drugim ljudima? Njima gore.
Kad se kaže EU, odmah gubitak radnog mesta, je li tako? Kad se kaže EU penzija 1,2% može da se podigne i ništa više. Vi lepo kažete, to vam je cilj, da zgrabite, ali nema vajde za, građane gospodine Petroviću. Ima vajde za neke, evo ih. Niste bili juče. Evo ko ima vajdu - Tadić, Toma, Koštunica, Velja, Vuk, Čeda, Čanak, Sulja, Rasim, Mlađa, Krkobabić, Dačić. Dvanaest. Časovnik. Svakome sam dao po jednu žutu zvezdicu. Vama će da bude dobro. EU je sasvim svejedno ko će od ovih 12 da bude u Vladi, a ko će da bude u opoziciji.
Vidite kako je neko dobro shvatio dobrosusedske odnose, gospodine Petroviću, nego što ste vi. Vas napada Milo Đukanović da mu se mešate u unutrašnje stvari, da vi branite Srpsku zajednicu, kako on to kaže. Je li tako? Pa vam prozivaju onog Đorđevića, onog savetnika. Vidite kako on pegla to. Vidite kako on to pegla, duvanski dim je čudo. Čudo. Vidite, "Sanaderizacija". Može kod Jaše, može Zukorlića. Gde god vi ne možete, on može. Duva vam u vrat, da vi pre njega završite prljav posao.
Nadam se da niko u Srbiji neće da završi taj prljav posao koji se od Srbije traži. Traži se potpisnik u Srbiji. Ima mnogo kandidata za potpise. Vidite i sami. I to je tržište. Po tržišnim principima ste napravili stranku neprijatelja Srbije. Vidite i sami. Svuda mogu. Ako mogu i Rusi da daju stiropor, Konuzin će da progovori na mitingu. Stiropor je čudo, kada se čovek navuče na stiropor. Šta je razlika između vas? Tadić leti avionom, a ovaj leti na stiroporu. Nema druge razlike.
Da li vam je sad jasno, da nema nikakve razlike između Vuka Draškovića kao vašeg koalicionog partnera. To nije nikakva razlika. Kakva je to razlika? Politika je ista – EU nema alternativu. Vidite, izađite iz te mantre, od toga nema ništa.
Ovaj zakon, gospodine Petroviću, neće da reši realne probleme koji postoje i oduvek su postojali. Da ne shvatite lično da postoji sada od kada ste vi ministar, ne, taj problem postoji 50 godina, ko je za šta nadležan, kako među sobom komuniciraju itd, pa je bilo različitih mišljenja. Čak je bilo mišljenje da se napravi ministarstvo za inspekcijske poslove. Čak je bilo i takvih mišljenja. Bilo je i velikih problema oko tih usaglašavanja sa nekim standardima.
Postoje neki standardi koji kod nas ne mogu da se usaglase. Ne možemo da ih prihvatimo. Mi sa tim kapacitetom kao država, treba da nađemo efikasni sistem. Nije toliko ni bitno kako će da se zove, ali kada se prihvata ovo iz EU, onda se preslikava njihova organizacija, njihov način razmišljanja, njihova komunikacija između nadležnih organa, njihova ovlašćenja od tih nadležnih organa. Ali, njima je lako, oni su bogati i oni to mogu da plaćaju, mogu oni to da imaju razuđeno. Znate, sa tri strane kontrola itd.
Mi nismo u toj poziciji, ni politički, ni ekonomski. Ta vrsta preslikavanja se kod nas pojavljuje kao direktna šteta. Danas imate situaciju da su državni službenici zaštićeni, što bi rekli Italijani "sinjore", a šta je sa realnim sektorom, kako se to priča, šta je sa privredom, šta je sa vašom poljoprivredom, gospodine Petroviću? Kada biste vi u poljoprivredi po domaćinstvu uložili 10.000 evra, kao što je Mlađa odneo u industriju, znate li koja bi korist bila od poljoprivrede? Ako ne direktna ekonomska, makar oni što žive na selu bi mogli da žive. To je velika korist, posle ovakve demografske slike i demografskih kretanja. To je.
Znam da ste prinuđeni i da morate bezuslovno da slušate EU, ali gospodine Petroviću, prenesite vašima, snosite i priličnu odgovornost zbog toga. Da vam budem iskren prilikom objašnjavanja, na sledećim izborima neće da se priča o Svetom Savi, Titu, Draži itd, pričaće se o surovoj stvarnosti i biće trenutak kada polaže račun onaj ko je na vlasti. Tako da, ova priča što napadate Slavicu Đukić Dejanović, što je bila potpredsednik Slobodanu Miloševiću i ovo što malo, malo napadate Ivicu Dačića, nemojte, to vam ne ide, kvarite koaliciju. Koalicija je čudo.
Videli ste kakvi su socijalisti. Oni su krvavi borci za socijalnu pravdu. Među njima se ističe najviše gospodin Bajatović. Mesečno prima 1,1 milion dinara i bori se za socijalnu pravdu, da sva usta budu puna da niko ne bude gladan.
(Predsedavajuća: Molim vas, o temi dnevnog reda.)
Molim? I gas je na tržištu, gospođo Čomić.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ne bih vas podsetila da ste odlutali od teme dnevnog reda, da se to nije dogodilo. Ako želite dokaz, mogu da vam citiram koliko dugo i o čemu ste govorili bez ikakve veze sa temom dnevnog reda. Dakle, član Poslovnika koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda.)
Gospođo Čomić, imam neka preča posla i moram da idem. Hvala vam što mi niste izrekli opomenu.

Gospodine Ljajiću, niste od poslanika Srpske radikalne stranke čuli neko protivljenje, vi ste čuli samo kritiku i neke predloge. Ova dva datuma niko od poslanika Srpske radikalne stranke nije osporavao da su značajni. Tako da to malo ispravimo na početku, da nekom greškom zaključi da su radikali protiv svega. Odmah da raspravimo. To je prva stvar.
Druga stvar, gospodine Ljajiću, hvala vam dokazali ste dva puta ono na šta ja stalno ovde dobijam opomene – DOS ne zna da gleda u kalendar. Pa da. Vi ste podneli 20. oktobra Predlog zakona, a u samom tekstu se kaže – neradni dan 21. oktobar. Nije mogao za 15 minuta da se usvoji zakon. Doduše, promakao vam je i ovaj drugi termin 11. novembar, ali dobro.
Međutim, sada treba da uvedemo praznik demokratije. Vi ste svesni da je to besmislica, hitan postupak. Ali, većina je prihvatila hitan postupak. Znate, mora da se poštuje odluka većine. Znači, većina ne zna da gleda u kalendar.
Idemo dalje. Znate i sami, gospodine Ljajiću, kada odete na sajt UN i pogledate praznike, plavim slovima se plavi. Nešto su praznici, a nešto su datumi obeležavanja. Pa imamo – Dan planete, pa dan ovaj, pa dan onaj itd. Mnogo više nego crvenih slova u pravoslavnom kalendaru. Slažete se? Ako pogledate EU, pa vidite njihov redosled datuma za obeležavanje. Sad, da li je praznik ili nije praznik, takođe ćete videti crvena slova.
Gospodine Ljajiću, DOS i proevropske stranke, ovi, nemaju odgovor na jedno pitanje. Što 11 godina niste proglasili za praznik dan kada je završen Prvi svetski rat? Vidite kako su oni u EU rekli – Dan primirja, ne kapitulacije. Zbog te kapitulacije i nezadovoljstva se desio Drugi svetski rat. Je li tako, gospodine Ljajiću, pošto ste imali peticu iz istorije? Za razliku od Čikiriza, napravi čovek grešku i kaže – deveti maj 1945. godine, ujedinila se Evropa, a ona se podelila zbog hladnog rata, ali šta vredi, on je iz SPO, oni su sada u frakcijama.
Vidite, 9. maj Dan pobede, slavi se svuda u Evropi i na neki način se obeležava. Srbija se ne poziva na centralne proslave. Obeležava se i 11. novembar, obično u Parizu ispred Doma ratnih vojnih invalida itd. Godinama nešto ne pozivaju Srbiju. Nama su važna ta dva datuma, jer je srpski narod i Srbija bila pobednik. Bila je na strani saveznika. Pravilno se opredelila, je li tako, gospodine Ljajiću? Mnogo smo se pravilno opredelili. Međutim, oni nas ne pozivaju. Ode Mesić na proslavu, pa dobije orden. Srbija ne može da bude prisutna.
Šta se to promenilo? Promenili se ti saveznici, gospodine Ljajiću. Sada ti saveznici ili njihova elita koja predstavlja te države, radi ovo. Njima EU i NATO nema alternativu – 12 zvezdica, 12 sati, je li tako? Na broju 12 je Tadić, na broju šest je Čanak. Vi ste, gospodine Ljajiću na osmici.
Znate, u Holivudu postoje one zvezde. Svaki umetnik dobija svoju zvezdu na pločniku. Kod radikala je svako dobio žutu zvezdu EU. To su 12 dilbera koji zastupaju EU ovde, a baš ih briga za Srbiju. Zumbul Nikolić je broj jedan, a broj 11 je Dačić. Ovde vidim da čačka zube. To su proevropejci. Ovo je proevropska ideja.
Da li ste čuli malopre, gospodine Ljajiću, kako se nova demokratska vlast nije setila, da na neki način obeleži datum stradanja Srba u Drugom svetskom ratu? Sada ste našli 21. oktobar. Jeste simboličan datum. Međutim, da li on može da pokrije Jasenovac? Znate, otvara se pitanje.
Samo da vam objasnim jednu stvar, pošto verovatno niste čitali taj deo istorije. Posle 31. avgusta 1941. godine je krenula odmazda – jedan na sto, jedan ranjen 50, pa je Mačva očišćena i stradalo je na hiljade ljudi. Imamo i Kragujevac, pa imamo 2700 sa imenima i prezimenima u Kraljevu i da ne ređam dalje. Znate, u tom smislu je bila ova naša intervencija, a ne da dovodimo u pitanje taj datum.
Prosto sam iznenađen da niste pokazali neku proevropsku i pro-NATO inicijativu da još neke vrlo značajne datume stavite makar na obeležavanje, ako se barem ne praznuje. Pa recimo, datum formiranja "Otpora". To je vrlo važan datum. Vidite da su oni postali sada planetarna sila. Sada drmaju svugde gde treba da se menjaju režimi. Onda, gospodine Ljajiću, datum kada je demokratija u najboljem svetlu eksplodirala. To je dan kada je onaj poslanik glasao iz Bodruma. Sećate se? I to je vrlo važan datum. Demokratija podrazumeva - možeš da budeš u Turskoj na letovanju, ali si po ovoj kartici prisutan u sali. Je li tako, gospođo?
Dalje, ste mogli da odredite i datum evropske bezbednosti u saobraćaju nad tramvajskim prugama. Kada Đilas rekonstruiše tramvajske pruge, onda krivine ne smeju da se obilaze jer se sudare. I taj datum treba da se obeleži.
Čudi me da niste odredili 9. decembar kao budući datum. Gospodine Ljajiću, budite malo vidoviti. Što se tiče potpisa, imate sigurno 12 potpisa. Evo ih. Svi ovi dilberi koji su za EU. Njima odgovara i za njih EU nema alternativu – i Vuk Drašković, i Čedomir Jovanović, i Čanak, i Suljo, i vi, i Dinkić, evo ga, duva u neku frulu, Krkobabić se muči da nešto čuje. Svi su tu.
Znači, mogli ste da kukuriknete unapred da 9. decembar je dan "D", kako ste ga najavili. Inače, da vas obavestim šta će biti dan "D", taj deveti, tu se otvara pitanje da ili ne, povodom čega? Paraf na status kandidata za početak pregovora o eventualnom pridruživanju u EU tamo do 2389. godine. Da znate, tog istoga dana ide i drugi izveštaj o napretku Kosova kao nezavisne države. Mogli ste 9. decembar, ratosiljali ste se od svega, dokazali ste gazdama u Evropi, to su oni što kažu – k nozi, znate kad se pozove u Brisel, šta je dogovoreno? K nozi, aport, jeste sproveli agendu? Niste. Nazad. Devetog pada kamen sa srca, a ratosiljate se KiM. To je vrlo značajan datum. To su neke inovacije.
Mogli ste, gospodine Ljajiću, pošto je sada sve kod nas, mogli ste i ovu Paradu gordosti da ubacite u državni praznik i onda Dačić nema da razmišlja kakve su bezbednosne pretpostavke, da li će biti više ovih koji slave i što se vole, pošto je to praznik ljubavi, ili ovih koji protestuju. U to vreme možete preventivno da pohapsite sve sveštenike. Zašto? Ono što oni pričaju to je njihova teološka zabluda. Dve hiljade godina oni imaju teološku zabludu. Vi ste ih oslobodili crnih misli, da robuju kanonima. Mogli ste dan Parada gordosti, "Prajd", kako se to kaže i onda nema, državni prazni, pendrek radi po zakonu. Mogli se i Svetog Trifuna, dan zaljubljenih, to danas ljudi obožavaju, preko Interneta, Fejsbuka itd, to je in. Mogli ste da odredite dan privatizacije u Republici Srbiji. Ne mora da se praznuje, može da se obeležava. To je prva privatizacija i odmah prva asocijacija – gubitak radnog mesta. Mogli ste da odredite i praznik uspešno izgubljenih 500.000 radnih mesta.
Gospodine Ljajiću, vi ste za rad i socijalnu politiku, mada nastupate kao opozicija, ali samo da vas obavestim vi ste na vlasti već osam godina, vi ste najdirektnije odgovorni za gubitak radnih mesta. Šta da vam radim, takva vam je formacija. Vi morate od radnog mesta da napravite svetinju, od rada da napravite svetinju. Gospodine Ljajiću, neki slave 1. i 2. maj kao praznik rada, a neke druge države imaju praznik slobode rada i to je prva nedelja u septembru i oktobru. Znači, oslobode se ideoloških predrasuda, ali to vas ne interesuje. Interesuje vas ovo – nema alternativu, EU.
Znači, dan privatizacije. Od 5. oktobra ste rekli – privatizacija je lek za sve naše probleme. Kada se zna, rešeno je. Predlažem i dan besplatnih akcija sa zlatnom kolajnom na kojoj bi bio Mlađan Dinkić, visi odlikovanje, Mlađa se smeška ili još bolje imate ovaj poster – Mlađa, Đilas i Mišković, pa sad Vučić neka vodi računa što je njegovog Miškovića stavio tamo. Možete i to, i to je jaka asocijacija i to treba da se obeleži za vjek i vjekova, da ljudi ne bi pogrešili.
Dalje, dan privatnih banaka. Postoji nedelja štednje. Ne to. Dan banaka. Da vam ne pričam, 500.000 porodica ne mogu mesečno da plaćaju dospele obaveze koje dospevaju za mesec dana. Za 500.000 familija, to je 1,5 miliona stanovnika, to je vrlo značajan datum. U doba praznovanja tog datuma, da im se za taj dan ne računa kamata, pa je veća vajda, korist ogromna.
Dan prodaje "Maksija", dan da se obeleži. Zašto? Jer je tada Srbija dobila mućak od poreza. Otišao porez na Kipar, a to je moglo da reši neke naše probleme. Uostalom, taj datum bi podsećao Ivicu Dačića kad ide na neke prijeme, pa kad sretne Miškovića, ne da se ljubi sa njim, pa da kamere to prikazuju, nego da kaže – kada ćeš da platiš čoveče? Koliko si dužan poreza, doprinosa, PDV, itd? To su važne stvari. To što osam dana nećemo da radimo praznujući, slaveći, to je posebna priča. Jedno je obeležavanje, drugo je slavlje uz nerad, kao što je praznik rada. U vreme praznika rada ne radi se, stradaju jagnjad i prasad po Košutnjaku i svi zadovoljni i sindikati zadovoljni.
Šta ste mogli još? Zašto niste 24. mart – dan zločinačkog NATO bombardovanja srpskog naroda? To bi vam svi u Srbiji potpisali. Mi sad, gospodine Ljajiću, skupljamo neku peticiju protiv EU i dobro nam ide posao, EU, NATO pakt, nema principijelne razlike, i jedni i drugi otimaju KiM, i jedni i drugi ubijaju ljude, Srbe. Znate, gospodine Ljajiću, pre 12, 13 dana, ovaj čovek što je stradao u Brđanima, Mojsić, on je 1002. Srbin na KiM od kada su došle UN koji je ubijen, a ni jedan predmet nije rešen. Znači, odstrel može. Ako se kokaju Srbi, sve je po evropskim standardima. Bonstil. Može u Uroševcu zato što je potpuno čisto, nema ni jednog Srbina. Tamo gde imaju dva Srbina u nekom mestu, u nekoj enklavi, Amerikanci ne ulaze, nije im bezbedna sredina. Može Srbin da otvori kiselu vodu, pa će da eksplodira i onda haos nastupa u SAD. Ali gde nema ni jednog Srbina, tu može i baza, tu mogu investicije, tu može sve.
Znači, NATO zlikovačko bombardovanje može da se obeleži, ne da se slavi. Znam da ima nekih od vas koji bi slavili. Ne, to je datum koji se obeležava. Zašto? Događaj. Koji događaj? Bez bilo kakve odluke Saveta bezbednosti zverski je napadnut Srpski narod. Molim vas, nemojte da slušate šta je rekao Džemi Šej povodom tog datuma. Džemi Šej, možda se sećate njega, bio je portparol NATO pakta, desna ruka i leva potkolenica Havijera Solane. On je rekao – NATO vojnici, samo vi spokojno bombardujte, i onako će sve to Srbi vrlo brzo da zaborave. Pošto je tako rekao, da ćemo brzo da zaboravimo, da vratimo, da uspostavimo 24. mart dan kada su zlikovci bombardovali narod.
Usput da vas podsetim, imaju 62 razloga zbog kojih su nas bombardovali. Prva je bila humanitarna katastrofa, pa 25. da skinemo diktatora. Šta mislite na kog diktatora misle? U koaliciji ste sa njima, jeste potpisali nacionalno pomirenje? Poslednji razlog koji je naveo Havijer Solana pre nego što je otišao u penziju – da vas nateramo da prihvatite evropske standarde. Znači, nas su ubijali da bi prihvatili evropske standarde. Bože, da su ubacili DOS da bude na vlasti, evo ih evropski standardi, svi žive po evropskim standardima, mi živimo po evropskim standardima.
Niste zaboravili onaj predlog za Dan zaljubljenih? Tu će da skoči popularnost vama iz DOS-a. Nemate pojma, neslućene granice, ima da vam skoči popularnost.
Smatram da treba da razmislimo da li je dobar ovaj predlog 11. novembar, gospodine Ljajiću. Da li je to dobar datum? Zašto bi mi slavili primirje?
Oni virtuelno prave primirje zbog Nemaca i Francuza i imaju neku svoju internu potrebu. Usput, gospodine Ljajiću, pošto ste imali peticu iz istorije, Papa 12 je napravio evropsku ekonomsku zajednicu, njegova je to ideja, da bi se smanjio revanšizam Francuza prema Nemcima, pa su onda našli ugalj, čelik itd, pa je to otišlo sada na ovo.
Još jedna stvar, gospodine Ljajiću, pošto ste imali peticu iz istorije, kažite ovim neznalicama. Šta da im kažete? U EU postoji statistika za 27, postoji posebna statistika za EU 10 - Litvanije, Letonija, Poljska, Češka, Mađarska itd. Postoji i SEE, jugoistočna Evropa - šest. Ko je u grupi od šest ravnopravnih? BJRM, Makedonija, Albanija, Crna Gora, BiH, Republika Srbija i Kosovo. Šest ravnopravnih ta vaša EU gleda. Vidite, gospodine Ljajiću.
Znači, 9. decembar, dan kada se dobija para na status kandidata za početak priprema za pregovore o eventualnom pridruživanju u eventualno EU 2389. godine. To je epohalni datum. To je epohalni datum. Oko tog datuma ste se skupili vas dvanaestorica. Vi zastupate to. Baš vas briga za ove praznike koje ste naveli ovde, nego da popunite malo vremena, da ubacite 11. novembar, navodno primirja u Evropi posle Prvog svetskog rata. Da malo zamažete De Žeru oči, kako je u agendi još nešto ispunjeno, pričamo još o nečemu, a nećemo da pričamo o vitalnom pitanju KiM. Već, spusti se lopta, čeka se 9. decembar. Doduše, neki od vas jedva čekaju da 9. decembra dobijemo odluku da je EU pukla, da ne postoji. Međutim, ne može to da se desi, još je rano.
Šta će biti, o tome se ne razmišlja. Bitno je da se stiska. Bitno je da ste Srbima isključili struju na severu. Gospodine Ljajiću, ne vi, nego elektroprivreda. Dva sata imaju, a četiri sata nemaju. Zašto? Vodite računa, ne smete da dovodite u pitanje lik i delo Borka i Borisa Tadića. Ako meni ne verujete, evo, odite vi malo do barikada. Ja sam juče bio i slušao šta mi ljudi pričaju. Plaše se da ćete da ih izbacite sa biračkog spiska. Zašto? Kaže – ne možete glas da osvojite tamo posle ovog svega, a njima je sve jasno. Hvala Bogu, postoji jedinstvo, pa su živi.
Znači, postoji puno tih ideja šta bi mogao da bude praznik, ali preko nomenklature praznika očitava se sistem vrednosti u jednom društvu. Mi smo za taj tradicionalni sistem vrednosti koji ne trpi ideološke poglede, promene. Vi ste promenili zakon o izboru narodnih poslanika. Teoretski je potpuno moguće da posle sedećih izbora 126 poslanika interesno pripada da li Miškoviću, da li Šariću, da li Kariću, da li Beku, nije bitno. Ovde se donose pronormalni zakoni, po kojima se rehabilituje neko, vraća mu se imovina i dobićete državne praznike – kad se Miškoviću rodio sin, državni praznik kad je Beko prvi put zalepio akciznu markicu na viski i cigarete kad ih je švercovao ili možete ovog zumbula kad je zabo prvu šljivu u Bajčetini, pošto je on tata EU. To vi nikada ne biste rekli, gospodine Ljajiću. Kada su ga pitali da bira između EU i Kosova, on je rekao - to je kao da me pitate za dva deteta. Iz toga izvlačim zaključak da je on tata EU, samo ne znam ko je mama. Njemu EU dođe dete. Šta kaže on da se razlikuje od vas? On bi brže odveo Srbiju u propast od vas.
Gospodine Ljajiću, za vas nagradno pitanje – u čemu je razlika između Čede i Tome? Da li ima neke razlike? U čemu je razlika između Vuka i Tome? Nema nikakve razlike. Ovo što se mackaju sa ovim plakatima, pustite, to svi zmaju. Gospodine Ljajiću, ovi vaši vas ne slušaju, izlepili su auto-put, sve vaše slike stavili preko slike Vojislava Šešelja. Razumem vas, vi ste radili za Haški tribunal i morate da se dokažete, to vama i priliči. Doduše, Bramerc kada dođe, on ipak voli da uhvati za nogu ovog Vukčevića, vas nešto izbegava, brzo završava sastanke. Neko je to zalepio, a ja znam da vi niste za to i nemate potrebe da se pravdate. Nego, postavljam pitanje ko je to ukrao vaše plakate pa lepi preko Šešelja? To je ona ista grupa koja cepa plakate. Sada možete da zamislite koji je mentalni sklop onoga koji cepa plakate sa likom Vojislava Šešelja ili baca nešto na bilbord.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, da se svi malo bacimo do dnevnog reda, plakati su baš jako udaljeni od praznika.)
Gospođo Čomić, plakati nisu daleko od Predloga zakona o praznicima. Mogu da inoviram ovde, da dajem gospodinu Rasimu Ljajiću različite predloge šta bi mogao da konkuriše eventualno u budućoj izmeni da bude dan za obeležavanje.
(Predsedavajuća: Četiri minuta govorite samo o tome ko koga prelepljuje, to nije tema.)
Nije četiri, nego dva, ali nema veze. Dobro, gospođo Čomić, vi ćete mene da shvatite, SRS vodi dve političke akcije, jedna je – hoćemo Šešelja, a druga je – nećemo u EU. Rasime, nadam se da ćeš da potpišeš i jednu peticiju i drugu peticiju.
(Predsedavajuća: Te dve akcije trebate da dovedete u vezu sa temom Predloga zakona. Legitimne akcije, ali obavezno je da govorimo o temi dnevnog reda.)
Nema problema, gospođo Čomić, nemojte da se ljutite, i vama ću da ponudim da potpišete.
(Predsedavajuća: Ne ljutim se, ali ima problema zato što nećete da poštujete odredbe Poslovnika Narodne skupštine, tako da vas molim da vaše političke akcije dovedete u vezu sa temom dnevnog reda i nećemo imati problem.)
Danas je svečani dan, završeno sa inkubatorima, nemate potrebe da nas kažnjavate. Sve smo to rešili, platili smo inkubatore i uživajte.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, počeću da kažnjavam ako vi insistirate da kršite odredbe Poslovnika Narodne skupštine.)
Dobro. Osam dana da se u Srbiji ne radi, sa gledišta ekonomije može da se kaže da je to mnogo dana. Međutim, te ekonomiste moram da ispravim. I kada se ne radi, radi se, rade kafane, troši se gorivo, radi saobraćaj, radi muzika, radi plavi most. Znate, ti ekonomski kriterijumi za osam neradnih dana po osnovu praznovanja otpadaju. To vam je jasno, gospodine Ljajiću, to nije neki problem.
Šta je sada drugo važno? Vi uopšte niste hteli kao predlagači da razmišljate da promenite neke datume i neke praznike koji se već nalaze u tekstu zakona. Tu ste pokazali da ova vlada ima tu ideološku odrednicu kada su u pitanju praznici. Mi smo našim amandmanima upravo hteli nešto drugo da uradimo, da izbacimo bilo kakvu ideološku odrednicu da ostane kod praznika i kod dana obeležavanja, pošto su i to praznici, ono što je opšte prihvaćeno za sve. Tu nas niste razumeli. Verovatno imate prilike dok razmatrate amandmane da shvatite koja je svrha svih ovih naših amandmana i koliko su oni u interesu svih građana.
Rekli ste da ste dobili jednu inicijativu, mnogo je bilo potpisa itd. Da li to znači da možete da date ideju svakome da donese inicijativu sa pet, šest ili sedam puta većim brojem potpisa? Budite oprezni. Drugo nešto, gospodine Ljajiću, malopre ste čuli od ovih ljudi iz SRS, koji se malo razumeju u istoriju, o 4. julu 1941. godine i na Dedinju šta se desilo. I sada se neke stvari dešavaju na Dedinju. Da li ste videli? Kaže – Dedinje na prvom mestu. Onda ima – Senjak na prvom mestu. To Mlađa vodi akciju. Onda – Pinosava na prvom mestu, Resnik na prvom mestu. Ima u Leskovcu i Donje Brijanje itd. Nije to problem, ali je sve na prvom mestu, Kosanica, Kosančić itd. Ima različitih naziva, ali je sve na prvom mestu. Da li ste razumeli, gospodine Ljajiću. Budite oprezni, kada se nešto tako potencira na prvom mestu, to ispada kao ovo vaše – EU nema alternativu.
Ako vi zastupate stav da EU nema alternativu, moram da vas pohvalim. Vi ste mogli da nam uvalite sve praznike Evropske unije, a da zaboravimo našu istoriju, jer naše istorije se svi odriču. Pa, na Sretenje, gospodine Ljajiću, jedino vi kao državni funkcioner smete da idete tamo da porazgovarate sa ljudima u onoj jaruzi. Predsednik Vlade ne sme da se pojavi u Aranđelovcu..

Hvala, gospođo Čomić. Uvek se pridržavam Poslovnika, pošto je to Biblija u ovoj zgradi.
Držaću se 9. maja, gospođo Čomić. Rasim će da me podrži, pošto je imao peticu iz istorije. Odavno su saveznici znali da će Hitler da padne i muku su mučili šta da urade sa Nemačkom. Postojale su dve ideje. Jedna ideja je bila američka i Čerčilova – da se teritorija velike Nemačke rasparča na što više malih država i da se nikada Nemci na ujedine, jer su onda remetilački faktor u Evropi.
Doduše, Staljin je imao drugu ideju, on je rekao da se onaj Pruski deo pripoji njemu, da jedno 100.000 nosilaca nacizma, ne fašizma, potamani i rešiće se stvar. Nisu se dogovorili i onda je bilo – ko pre stigne do Berlina. Opkolili su Berlin, podelili ga u zone, posle su Rusi i Nemci napravili zid, itd. Posle 9. maja krenuo je hladni rat, pa su Amerikanci i Englezi sačuvali ustaše, pacovski kanali, pa se krala dokumentacija itd.
Deveti maj, kao Dan ujedinjene Evrope, je fikcija. Nemam ništa protiv što neko ima zamrznutu sliku, pa mu je lepo, evropski mu je lepo, ali ipak treba, gospodine Rasime, malo istorija da se nauči, da se zna, jer politika bez istorije, to vam je isto kao kafa bez kajmaka.

Samo da nastavim tamo gde je Stevanović stao. Zaista uopšte nije jasno zašto ste ova dva člana menjali, član 6. i tretman najpovlašćenije nacije i član 7. nacionalni tretman. Vidim po ovom obrazloženju da se pozivate na neke definicije koje primenjuje STO. Međutim, ovako kako ste  napisali ispada da je prevod tog teksta sa engleskog jezika na srpski radio neko ko ili ne zna engleski ili je na početku onog kursa za početnike, da može da se sporazume na ulici kada ide turistički ili eventualno na aerodromu, jer ovo ovako kako je napisano zaista ništa ne znači.
Sada malo da vam to pojednostavim. Što se tiče člana 7, gde se govori o nacionalnom tretmanu, oni ima za cilj samo da statusno učini jednakim i ravnopravnim robe i usluge koje se pružaju na našem tržištu. Znači, radi se o statusnoj odredbi, o statusnom izjednačavanju. To znači da je nemoguće da se kod nas jabuka klasifikuje jednim brojem, a ona iz inostranstva nekim drugim brojem. I vrlo prosto i jednostavno, nije teško da se shvati. Ovde, kako ste ovo nakaradno preveli, moguća su različita tumačenja.
E sad, uopšte mi nije jasno zato ste ovo menjali, kada znate da imamo situaciju da država Republika Srbija, sa ograničenim kapacitetima vrši vlast na teritoriji KiM? Kakav tretman ima roba koja dolazi sa KiM? Prosto, stičem utisak da ovih nekoliko zakona koje menjate, menjate samo zbog toga što očekujete da će nešto da se desi, neka otprilike realna politika, realno stanje na koje vi ne možete da utičete. Kada ove stranke koje su za Evropu pričaju o realnom stanju, onda to mene asocira na onu priču – znate, oni su patološke ubice, a mi moramo da budemo dobri sa njima, jer ako nismo dobri, ima da nas ubiju. Pa, patološki ubica je serijski ubica. Da li će da vas ubije, ne zavisi da li ste u dobrim ili lošim odnosima, ali vaš je problem što ste izabrali te za partnere.
Sad, , zbog ove dve definicije, otvaraju se brojna pitanja. Ovde se otvara pitanje Prelaznog trgovinskog sporazuma. Samo da vas podsetim da katastrofalnu odluku koju ste doneli septembra meseca 2008. godine, a sećate se, Zumbul je zbog onog amandmana otišao, prihvatili ste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i gospođo Čomić, svake godine gubimo 300 miliona evra po osnovu carina, to kaže ministar finansija. To što vi kažete ne, vi ste zaduženi za epp, a ministar finansija je zadužen da skuplja pare. Kada ministar finansija kaže da 300 miliona evra gubimo svake godine zato što ne naplaćujemo carinu, onda više verujem ministru finansija, koji se bavi matematikom, nego vama, kada se vi bavite epp. Vi ste uvek rekli ne, kada mi nešto kažemo. Ne je bilo i za Vrhovni sud Kosova, pa evo Vlada ne može da se sastavi da napravi deklaraciju. Pa je bilo ne za plate u javnom sektoru, pa gledajte, sve novine, o javnim preduzećima, kolike su plate.
Svrha propisa o spoljno-trgovinskom poslovanju, između ostalog, pored uređenja normalnog prometa roba i usluga sa inostranstvom, kako uvoz, tako i izvoz, odredbe ovog zakona imaju za cilj i da zaštite naše privredno područje. Vrlo prosto i jednostavno.
Vi krenete sa parolama, pa kada se pojave stranci sa damping cenama, onda menjamo Zakon o javnim nabavkama, pa kažemo – blagu prednost imaju domaći proizvođači. Onda kada vidimo ko su domaći proizvođači, to su domaći uvoznici. Ni oni ne proizvode, nego oni uvoze iz Poljske.
Vi nas zamajavate sa definicijama u ovom dugotrajnom trpnom procesu pridruživanja EU, vi koji ste glasali iz Bodruma. To je vrhunac demokratije, Bodrumci, doduše, tada je Otpor bio protiv DS, kritikovao ih, ali to nije nikakva smetnja da se utopite, da se utalite.
Eto šta radite. Menjate prividno definicije, unosite neke komplikacije, a gde je naša proizvodnja? Da li o tome razmišljate? Dajete blagu prednost domaćim proizvođačima a mi proizvođača nemamo. Nekada davno da bi neko imao status proizvođača on je morao da dokaže minimalno tehničke uslove za proizvodnju, pa da ima postrojenje, sve ono što je neophodno za proizvodnju.
Danas upiše kod Agencije za privredne registre šifru, donese sklopove iz inostranstva, ovde sastavi, u vrednosti robe 60% su navodno usluge šrafcigera i dobije tretman domaćeg proizvoda. Tako ste nakaradno primenjivali i sporazum sa Rusima, pa su napravili posebno carinsko odeljenje za kontrolu robe koja dolazi iz Srbije, po Sporazumu o slobodnoj trgovini. Zašto? Zato što su pod uverenjem srpskog porekla dolazile robe iz inostranstva.
Vi mislite da možete nekoga u svetu da varate, kao što varate birače u Srbiji. Jedna je dimenzija birači u Srbiji, a druga je dimenzija posao.
Nepotrebno menjate ove definicije. Mi smo pokušali nešto da ispravimo, ali kada to dođe pred giljotinu od 126, sami znate kako to prolazi.
Međutim, moram da vam odam jednu tajnu. Menjali, ne menjali, od ovoga nema ništa. prihvatili amandman, povukli ovaj predlog zakona, apsolutno ništa neće da se desi. Zašto? Zato što znate kako se kod nas zakoni primenjuju, a ovde pravite neke startne pozicije za neka nova rešenja u pogledu KiM.
Nema ministra da nam objasni kakav tretman ima roba koja dolazi sa KiM, sa gledišta Zakona o spoljno-trgovinskom poslovanju. Znam da ćete na televiziji da kukuričete, da pričate – sve je to rešeno, nema problema. Da li znate da danas imate dva režima nezavisno? Imate jedan režim koji odgovara spoljno-trgovinskom poslovanju na Merdaru i kod Bujanovca, a na Jarinju i na Brnjaku nemate nikakav režim. I vi se borite za Kosovo u sastavu Srbije. O čemu pričate? Mislite da to ljudi ne znaju. I ovaj zakon vam je priprema, i ovaj zakon je neki uslov, a na Vladi ne možete da se dogovorite oko teksta deklaracije. Ne možete u tekstu deklaracije da ponovite ni ustavne odredbe. Svesni ste da ste za sva vremena žigosani zbog ove petokolonaške politike.

Gospođo Čomić, slično što je Stevanović pokazao, dešava se sa robom sa KiM. Tamo piše država porekla – Kosovo. Ne smejete se? Tresete glavom ponovo.
Rekao sam vam, 1981. godine je krenulo na KiM zbog tanjira pasulja u studentskom domu. Sada imaju deklaraciju Kosovo. Ovi vaši iz Novog Sada već najavljuju - zemlja porekla Vojvodina.
Gospođo Đukić-Dejanović obratite pažnju na član 19. ovog zakona. Ne Predloga zakona, nego osnovnog teksta. On ima čak i naslov – Uslovi za uvođenje kvantitativnog ograničenja. Kvantitativno ograničenje uvoza može da se uvede radi zaštite od prekomernog uvoza, u skladu sa članom 34. ovog zakona.
Objasniću ovo malo dalje. Termin prekomerni uvoz, ništa ne znači. Apsolutno ništa ne znači.
Zašto se uvode kvantitativna ograničenja kada su u pitanju uvoz ili izvoz? Zato što se svaka normalna država rukovodi svojim bilansima, bilansima roba, bilansom potrošnje. Na prvo mesto stavlja svoju obavezu da mora da obezbedi bilanse svih roga i usluga. Ono što je višak, može da ide u izvoz. Tamo gde nismo u mogućnosti da svojoj državi, od svojih ruku i od svog rada napravimo proizvode i robe, odobrava se uvoz.
Vrlo prosto i vrlo jednostavno. Samo treba da se rukovodi bilansima i da se spreče mangupi u ministarstvima, spoljno-trgovinskim kućama, carini i kod proizvođača koji imaju monopol, kako ne bi izazivali nestašice ili na drugi način poremetili tržište, gde se u zavisnosti od tog poremećaja javlja potreba za uvozom ili izvozom.
Znači, zaštita platnog bilansa u skladu sa drugim članovima. Zaštita platnog bilansa se direktno odnosi na devizne rezerve i na devize u državi. To, manje ili više, može da bude prihvatljivo. Samo vam je prekomerni uvoz loš termin, pošto on ništa ne znači.
Dalje kažete – kvantitativno ograničenje izvoza može se uvesti privremeno, u cilju sprečavanja kritične nestašice osnovnih proizvoda, ili radi ublažavanja posledica takvih nestašica u Republici Srbiji. Kvantitativna ograničenja uvoza ili izvoza mogu da se uvedu u slučaju predviđenog u članu 11. ovog zakona radi primene norme ili propisa o klasifikaciji i rangiranju itd. Onda Vlada na predlog nadležnog ministarstva to uvodi.
Međutim, tvrdim da je prethodna formulacija bila mnogo bolja. U izvornom tekstu zakona je formulacija bila mnogo bolja i mnogo jasnija. Ovde ubacujete neke termine koji mogu da se tumače na više načina. Ja to znam, to je vaša potreba i to su neke druge stvari na koje mi još uvek ne možemo da utičemo.
Šta je najvažnije kod ovih ograničenja? Znači, bilans robe, bilans usluga, bilans potrošnje, to je dokument. Ko radi taj dokument kod vas u Vladi? Verovatno sada kada su se spojila Ministarstvo trgovine i poljoprivrede, nalazi se tu. Verovatno. Donekle se pita i energetika, donekle se pita ekonomija i ekonomski resori i ekonomska ministarstva.
Šta je karakteristično za proteklih 11 godina? Malo smo bili u situaciji da bilansi pokažu višak da možemo da izvozimo. Kada su se naši bilansi pokazivali pozitivnim i mogli smo da izvozimo, javljale su se afere. Sećate li se afere sa šećerom? Labus, Dinkić itd. Afera sa šećerom. Sećate li se afera sa izvozom poljoprivrednih prehrambenih proizvoda? Svojevrsna afera jeste i ovo što ste napravili sa ruskim partnerom. Navodno niste znali kako da se prska voće, pa je vraćeno. Niko neće da jede otrovnu robu.
Mislili ste da je neko prijatelj sa nama, pa da možemo da mu uvalimo sve i svašta. I oni imaju mikroskope i oni imaju laboratorije. Jedino vaši mikroskopi i laboratorije ne rade kada ulazi roba iz inostranstva. Zato što vam ne rade mikroskopi i laboratorije, zato se uvoz meso iz Argentine. Zato je ušla genetski modifikovana soja, i ko zna šta je sve ušlo.
Recimo, da je sada ovde ministar, bilo bi interesantno da ga pitamo, sa gledišta bilansa, da li je u bilansima uračunao proizvodnju i potrošnju na teritoriji KiM?
Šta vredi, to vas ne interesuje. Vas to uopšte ne interesuje. Vama se približavaju izbori. Vi sada da promenite kosu, cipelice, malo da platite reklame, da se slikate malo sa strancima kako ste proevropski. Ali, Evropa puče. Vidite i sami.
Kako mi ozbiljno da pričamo i sa kime mi ozbiljno da pričamo u ovoj Skupštini? Potegli mi ovde bilanse roba u tonu, u kilogram, da otvorimo raspravu, a neće niko da priča. Zato ćete sada da napravite svoje programe.
Mi svakog dana demonstriramo program SRS u ovoj skupštini i nema sagovornika. Onda se narod čudi šta nam se dešava. Kada mogu ovi iz Bodruma da glasaju, da budu vlast, onda vam je jasno kakva je država.

Gospođo Đukić-Dejanović, mi obično dobijamo od Vlade izveštaj sa mišljenjima o amandmana. Kada nam dođe ovde neki ministar, pa kad kaže - ja sam tako pristupačan za saradnju, ja ću vama da usvojim amandman, onda ubuduće to shvatite sa rezervnom, jer amandmane samo prihvata Vlada, a ne ministri. To je prva stvar.
Sad, vi iz G17 plus, kada ćete onih 1.000 evra da date? Don Ćiriću, i vaš partner don Makijoni, kad ćete onih 1.000 evra građanima Srbije da date? Šta je sad? Ne znate. Pa, kako ne znate, jel Mlađa reko da je lagao da bi Tadić izabran bio za predsednika? Kada ćete da skinete ono crnilo sa onog ugovora sa Fijatom?
Sad možda pričate tu, lepa očekivanja, pa svi imaju lepa očekivanja. Ako se takmičimo u lepim očekivanjima, za dve klase ima da vas pobedim. To vam u startu pričam. Ali, manite se toga, vi iz G17 plus, vi ste već pročitani.
Sada, pošto ste veliki eksperti, molim vas, evo, gospođo Kolundžija, pogledajte mišljenje Vlade, pod rednim brojem 6. do rednog broja 17. i 18, na 10 mesta piše isto obrazloženje - amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 6. Tolika ekspertska znanja, tolike škole, fakultete, sertifikate, 16 stranih jezika, samo što još, ne znam šta da kažem, i obrazloženje povodom amandmana, Vladino mišljenje je - zbog razloga pod rednim brojem 6.
Kako vas nije sramota da prema Narodnoj skupštini? Posvetite malo više pažnje. E, sad, zašto ovaj moj amandman niste usvojili meni, uopšte nije jasno. To je član 3. Pogledajte, hteo sam samo malo da vam skrenem pažnju da se popravite. Nisam hteo da diram ceo član, a ceo član, ko će da ga razume, ne znam. Kaže - ovaj zakon se ne primenjuje na javno-privatno partnerstva, a Zakon je o javno-privatnim partnerstvima, sa ili bez elemenata koncesije, ako bi uspostavljanje javno-privatnog partnerstva zahtevalo stavljanje na uvid informacija, čije bi otkrivanje ugrozilo vrednost Republike Srbije. Dva, tri, korektno slažem se sa ova tri razloga, ali zar vam nije bilo bolje da krenete rečenicu ili prva rečenica da bude - u smislu ovog zakona javno-privatnim partnerstvom se ne smatra, pa, jedan, dva, tri i prihvatite ovo što vam je Srpska radikalna stranka podnela pod brojem četiri?
Šta smo mi tražili pod četiri? Predmet tog partnerstva bila je eksploatacija prirodnog bogatstava, odnosno dobra u opštoj upotrebi, kojim se ugrožava životna sredina ili bi moglo izazvati druge štetne posledice po zdravlje ljudi. I šta je loše u amandmanu? Da li može neko da kaže - šta je loše u amandmanu? Štitite telekomunikacije, da nisu za javno-privatno partnerstvo, mi štitimo prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa, za koja smatramo da nisu za javno-privatno partnerstvo, pogotovo ukoliko postoji velika sumnja da može da se ugrozi životna sredina.
Zašto niste usvojili amandman? Šta smo mi amandmanom upropastili od onoga što ste vi predložili? Nema. Šta je odgovor Vlade? Evo, ekspert, onaj što šapuće o ovome. Kaže - amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 6. a to je amandman Milorada Vuke, a onda kod Dragana Stevanovića, na njegov amandman isto zbog Buha, kod Krasića isto zbog Buhe, Jeremića zbog Buhe, Dejana Mirovića zbog Buhe, pa verovatno Vjerice i tvoj, pa čak i Arsena Đurića, amandman zbog Buhe, ni Škrbićev ne može zbog Buhinog amandmana. Što ste trošili ovaj papir? Pa, tolika ekspertska znanja.
Hoću da vas izvezem u Evropsku komisiju, da i njih sredite kao nas što ste sredili. Kamen neće ostati od Brisela kada se Ćiriću vi i vaša ekipa pomamite tamo. To nema šanse da ostane.
Kada dođe don Mlađa, don Boris, don Makijone, nema ništa da bude. Cela Srbija čeka da vas izveze. Uostalom, vi imate seritifikate. Mlađa je bio najbolji ministar finansija. Doduše, krenuo je od Narodne banke. Sada se nešto muva po mesnim zajednicama. Vidim sledeće nedelje krećete po ulicama i po stanovima. Nešto vam pukla ta politika. Nešto vam ljudi ne veruju.
Sad, ovo javno-privatno partnerstvo, mnogo ste daleko, gospodine Ćiriću, u obrazlaganju toga otišli. Gde nađoste da javno-privatno partnerstvo može biti investicija izgradnja osnovne škole? Na osnovu kog propisa ste došli do te ideje, kada je izgradnja tih objekata u isključivoj nadležnosti države i lokalne samouprave?
Sada mi kažite – koji bi bio interes privatnog partnera da učestvuje u izgradnji osnovne škole koja je neprofitabilna institucija? Zašto bi on ušao u partnerski odnos, ugovorni i institucionalni i koje bi on to interese zadovoljio, ekonomske, finansijske, i neke druge? Možda bi pokazao društvenu odgovornost, društvenu solidarnost, kao što je "BK" imao svoj fond, pa i Mišković ima svoj fond. Ali, koliko para, toliko muzike. Kod njega je banka ovolika. On kada vam da banku, hiljadarku morate da mu vratite. Zato ima i zato oni duguju pet milijardi evra državi, po osnovu poreza, doprinosa.
Kada vidite koliko nam duguju ovi tajkuni, nama nijedan zakon nije potreban, nama ni Fijat nije bio potreban. Umesto don Makijonija, mogao je don Miškovići. Šta fali? Batočina je tu vrlo blizu Kragujevca. Može malo da pokaže društvenu odgovornost. Mogao je da pokaže. Beko, Beko je nekada imao iskustva tamo, on je ono "Koral in". To je njegovo bilo, u njegovo vreme. Imali ste eksperte i em eksperti i em pare, em znaju da izvoze.
Koliko rekoste ono da će da se napravi vozila? Ako sam razumeo, 200 hiljada, tako rekoste? Preporučio bih vam da noge izvadite iz lavora.

Ovo poslednje što ste rekli uopšte nije razlog za odbijanje, nego razlog za prihvatanje.
Drugo, gospodine Ćiriću, odakle vama ideja da se meni sviđao "Koral in" i da sam pričao afirmativno o tome? Nisam pričao o Miškoviću i o Beku kao ljudima koji uhvate čekić i čukaju po limu pa prave kola. Pričao sam i o Makijoniju kao čoveku koji ima para, pa sam pričao i o ovoj dvojici koji imaju para. Ovo nije bilo teško da se shvati što sam vam rekao, nego vam je izgleda neko rekao da treba malo da se mangupirate pred ove izbore, da malo ako možete izokrenete medijski da nešto može. Kad će onih hiljadu evra? Pet miliona ljudi čekalo onih hiljadu evra. Neki ljudi ušli u obaveze. Neko se pozajmio, neko je uzeo kredit u očekivanju onih hiljadu evra besplatnih akcija. I onda Mlađa ladno kaže – ljudi, lagao sam da bi moj Tadić bio izabran u drugom krugu. Sada s pravom kažem – šta sad ovo pričate?
Možete za dva meseca da kažete - morao sam, gospodine Krasiću, u Skupštini onako da grickam nokte i da iznosim ove podatke, jer je bio neki viši interes. Koji viši interes? Ne znamo. Možemo da pretpostavljamo. Odakle vam ideja da sam ja hvalio"Koral in"? Ali, da vam kažem iskreno, uopšte mi nije jasno šta je sa onim starim mašinama? Da li ste ono prodali u gvožđe ili ga negde ostavili sa strane? Ako ste ostavili sa strane, dajte ovi automehaničari i ovi mladi inženjeri samo da redizajniraju i da srede pitanje prve ugradnje, pa to će biti pet puta bolji auto nego ovaj što ga "Fijat" pravi tamo. Pet puta ima da bude bolji auto. U to budite sigurni. Naši mladi inženjeri uzimaju kao dizajneri nagrade u svetu. Samo da se reši pitanje prve ugradnje, pa to danas standardizovano. Znate i sami, amortizeri se pale na dva mesta, lamele na dva mesta, elektronika "Boš" itd. itd.
Pravite neku nauku od automobila. Smeju vam se oni ljudi po Kragujevcu. Organizovali ste testiranje, pa ste otpustili ljude, odnosno nisu prošli test ljudi koji su maltene napravili Zastavu. A ko su prošli? Vaši eksperti.
Nemojte da zaboravite, 2001. godine neki su bežali iz fabričkog kruga Zastave - i Đelić, i Pitić, i Vlahović. Trojica. Vodite računa, mnogo se reklamirate oko "Fijata". Kragujevčani znaju da budu nezgodni. Da ne ripate i vi preko ograde tamo negde. Može svašta da vam se desi. Vodite računa.
Meni je drago što se vi mnogo hvalite. Što god se vi više hvalite, ja dobijam jaču argumentaciju. Meni nije stalo da ovo ne uspe, samo da se razumemo, ali vodite računa šta obećavate. Vodite računa šta pričate. U krajnjem, obelite onaj ugovor, da vidimo šta stoji tamo. Vi ste transparentni.
Gospodine Ćiriću, kad sretnete Mlađu Dinkića, iza vas, dok vi otvarate. Pitajte ga gde su one pare sa Kipra? One pare sa Kipra, pitajte ga gde su? Pitajte gde su pare sa Kipra, a ne don Makioni itd, don Điđi, itd. Nemojte to, prošla je ta euforija u Srbiji. Više na lizing varijante, više na lepa obećanja, više na te vaše preporuke Evropske komisije, na to više niko ne obraća pažnju u Srbiji. Šta više, sve što budete više pričali, to nam pravite veću reklamu za nas iz SRS. Samo nastavite.

Ono od ovlašćenog predstavnika?
(Predsedavajuća: Iskoristili ste svo vreme koje vam je bilo na raspolaganju.)
Onda ću kratko. Naravno, gospodin Ćirić se potrudio da da mogućnost za odgovor. Uzeli ste loš primer, uzeli ste izgradnju hidrocentrale, pa ste rekli – rokovi su duži za tu investiciju, pa ste na kraju završili – kada prođe 50 godina onda ćemo ponovo tendere. To nema logike jedno sa drugim, ali nema veze.
Međutim, da vam samo skrenem pažnju, zašto je bolje da ovi rokovi budu kraći? Evo, zato što niste obratili pažnju na amandman koji je podnela SRS, odnosno narodni poslanik Vladan Jeremić, kojim je hteo malo da precizira ovo što ste naveli u članu 7. stav 1, a tiče se definicije javno privatnog partnerstva. On je predložio da to počinje ovako – javno privatno partnerstvo u smislu ovog zakona jeste dugoročna, gospodine Ćiriću, poslovna, ekonomska i finansijska saradnja, jer na taj način se uopšte definiše ko je interes privatnog partnera. Interes privatnog partnera, gospodine Ćiriću, jeste dobit. Interes tajkuna jeste da zaštite svoj kapital, da im ne propadne, da ulože u nekretnine u sigurne poslove. Interes tajkuna, koji guraju ovaj zakon, jeste da se ugnezde pored javnih preduzeća i da imaju svakodnevnu apanažu, vodovod, kanalizacija, struja, telefoni, putevi, ulice, čišćenje, iznošenje đubriva itd. Žele da uspostave novi monopol, a vi se pravdate kako država nema para za tako neke obimne investicije i onda pravite disperziju po sistemu regionalizacije, a to je EPP, G17 plus.
To je ta cela operacija. Ovaj zakon uopšte nije potreban. Imamo Zakon o javnim preduzećima i delatnostima od opšteg interesa koji dozvoljava mogućnost privatnog kapitala da se umeša u delatnosti od opšteg interesa i imamo Zakon o koncesijama. Ne, vi želite institucionalno da ojačate nastale tajkune, da obezbedite sigurne poslove, a sami ste na početku rekli da te usluge na kraju plaćaju građani i da danas te usluge ne mogu da se plaćaju po tržišnim kriterijumima i nikada se neće plaćati po tržišnim kriterijumima. Nigde na svetu se te usluge ne plaćaju po tržišnim kriterijumima, uvek lokalna samouprava ili država subvencioniše, u svim državama sveta.
Razlika donekle postoji, Kalifornija, postoji tamo u SAD, gde je individualizam do daske, gde su čitavi vodovodi i kanalizacija u privatnoj svojini, itd, itd, a vi želite nešto da ubacite. Kada se kaže 25 godina, kažete – niste obrazložili. Sa čime ste vi obrazloži u Predlogu zakona 50 godina? Procenom. Pa i mi smo dali procenu. Mi smo dali procenu za amandman da istrči, da vidimo šta se krije, šta se valja iza ovoga. Eto šta se valja.
Svaki privatnik, pravno lice, fizičko lice ili privatni kapital ukoliko želi da se meša sa državnim kapitalom u vršenju nekih poslova, računa na dobit. U početku možda ne, ali kako vreme prolazi, računa dobit i na ekstra zaradu. U nekim državama zapadne Evrope zarada od 3% je ogromna zarada. U Srbiji tajkuni neće da potpišu ako nema više od 25%. I vi, pošto predstavljate, vi G17 plus gura tu tajkunsku struju, sada iza velikih reči, te javno, te privatno partnerstvo, te koncesije, te konzorcijum, te ovo, te ono. Vi mislite sada u Srbiji se ne zna šta se krije iza ovoga. Pa, krije se isto ono što je bilo - 1.000 evra besplatne akcije. Isto.
Po ovom zakonu nijedna investicija neće da se obavi. Nijedan ugovor neće biti zaključen po ovom zakonu, pogotovo posle ove današnje rasprave, jer ovo u startu znači kriminal. Ako neko misli da tu vrstu kriminala može da legalizuje putem, navodno, zakona, grdno se vara, jer će i povodom ovog zakona za nekoliko meseci, zdravlja bože, da izađe informacija - morali smo tako da uradimo, jer to je bilo na onom spisku za Evropsku uniju. Znamo da ne valja, ali smo ga stavili na spisak ili kako neko reče - tamo neko je stavio na spisak, pa je neko iz Evropske komisije, ne kaže - mi sami odavde. Tako vam je prošao i onaj Zakon o restituciji, o javnoj svojini i ono što u startu znamo da ne valja. Za ovo se u startu zna da ne valja ništa. Ništa neće da se desi. Niti će zakon da se primeni, niti može dobro da se primeni, zato što postoji sukob dva velika interesa. Privatni kapital koji želi da zarađuje i da se oplođuje i državni kapital koji treba da izdrži sve udare ekonomske krize, kako bi se infrastruktura socijalne, komunalne i sve druge potrebe građana zadovoljavale na što jeftiniji način.
Sve naše lokalne samouprave subvencionišu, gotovo kompletnu komunalnu potrošnju subvencionišu. Imamo potpuno dva različita procesa, znači u uslovima subvencija komunalnih usluga prema građanima i prema komunalnim preduzećima sada izbacujemo mešanje sa privatnim kapitalom, koji je okrutan, koji želi zaradu. Nemamo mi ništa protiv privatnog kapitala, ali ovo je nemoguće posle kontrolisati. Zašto? Kada taj privatni kapital nadvlada, pa će onda taj privatnik da ima svoju lokalnu samoupravu, pa onda vi na izvolte promenite Zakon o izboru narodnih poslanika, pa Zakon o izboru odbornika, pa će svaki kriminalac moći da ima većinu u Narodnoj skupštini, ili u skupštini jedinice lokalne samouprave, a građani u očekivani da će da im svane, da će im biti bolje, moraće da plaćaju mnogo više.
Evo, prva oblast gde ste mogli ovo da primenite ovu ideju mešanja privatnog i državnog kapitala - kablovska televizija. Što tu niste to uradili? Ali ne, tu je bila jaka ekipa završila i sve kablovske televizije su privatne. Danas plaćaš za brojilo i plaćaš kablovsku. Ne ljutiš se što plaćaš kablovsku, a ljutiš se što plaćaš na brojilo. Vidite kako se to izokrene za čas, državni i privatni, vidite. To je ta podvala koja se nudi, naravno od koga bi nego od G17 plus.

Gospođo Čomić, samo da dopunim diskusiju povodom ovog amandmana. Sve je to patentirala DS sa ugovorom o zakupu u Krunskoj, tako da su svi posle "kopi-pejst", tako da ne budete neinformisani.

Pa, nije mi jasno zašto onda  niste našli jednog stručnjaka sa teritorije AP Kosovo i Metohija? Tim pre što se zaklinjete u crvene crte ili jednostavno opstruišete predsednika Tadića. On čovek izginu jadnik za Kosovo i Metohiju, a vi nećete da ubacite. I tamo ima stručnjaka, gospodine Ćiriću. Nisu stručnjaci samo u Beogradu i Novom Sadu, ima ih i tamo. Ako niste mogli tamo da ih nađete, što niste stavili predstavnik ministarstva za Kosovo i Metohiju? Zaboravili ste vi na Kosovo i Metohiju, vama su sada regioni važniji.

U skladu sa Poslovnikom postavićemo u ime SRS nekoliko pitanja, a odgovori su važni ne samo za rad narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, odgovori su važni kako za Srbe na teritoriji Kosova i Metohije, tako i za sve građane Republike Srbije. Naravno, tražimo da odgovor da pre svega Vlada Republike Srbije.
Na početku moram da vam skrenem pažnju da mesecima traje ta kriza na teritoriji KiM u ovom obliku, u tom brutalnom obliku i kao posledica svega što se dešava imamo ranjene Srbe, streljane Srbe, Srbe na barikadama i imamo situaciju da se Vlada Republike Srbije ponaša kao da se to dešava u dalekom, dalekom, inostranstvu.
Mi iz SRS pokušali smo preko Narodne skupštine, sa jednim našim predlogom deklaracije, da jednostavno izdejstvujemo politički stav. Politički stav u skladu sa Ustavom Republike Srbije koji bi obavezivao kako državne organe, tako i sve građane. Svakog dana kada je Narodna skupština u zasedanju mi počinjemo zasedanje sa pitanjem kad se planira ta sednica i stalno dobijamo neka uveravanja za nekoliko dana, za nekoliko dana. Međutim, nešto što se u kontinuitetu dešava na teritoriji KiM sa Srbima jeste da oni stradaju, da oni ginu, da oni nestaju, da im Vlada Republike Srbije nudi neke papire, zavrće im ruku, primorava ih na neke ustupke.
Istovremeno imamo, navodno, predstavnike Vlade Republike Srbije koji razgovaraju, pregovaraju sa predstavnicima lažne države Kosovo i stvara se velika konfuzija. U toj konfuziji opet stradaju Srbi. Sinoć su stradali. Profesionalci su pucali na njih, pripadnici Rosu koji se nalaze u tom naselju, a ovde rasprava. Neki bi da se odreknu KiM, a vlast kao na klackalici pa razmišlja da li će do 9. decembra da propadne EU ili ne. Ako ona propadne onda će da se sete Ustava Republike Srbije i da je KiM sastavni deo Republike Srbije, ako ne propadne EU onda se nude varijante – i EU i KiM, KiM u sastavu Srbije, Srbija pridružena u EU. Varijanta KiM u EU, Srbija u EU. Zalažemo se za zaštitu ljudskih i manjinskih prava Srba na teritoriji KiM i sve jedno do drugog gaženje Ustava Republike Srbije.
Šta vlast ima nameru da preduzme da Srbi više ne ginu? Vrlo konkretno, od kad su došle međunarodne misije juna, jula, avgusta 1999. godine, međunarodne misije su bile u funkcije šiptarskog separatizma i njihove terorističke organizacije i pripadnici tih jedinica iz tog perioda danas svedoče da im je zadatak bio da se proteraju Srbi. U prisustvu međunarodnih snaga Srbe ubijaju, ranjavaju, premlaćuju. Danas ista situacija. Međunarodne snage, kako god da ih zovete, rade za šiptarsku stranu. Šta će Vlada Republike Srbije konkretno da preduzme kako se ne bi dešavalo da svakog dana Srbi ginu i kad će napokon Vlada Republike Srbije da iznese svoj politički stav, jer tim ljudima je potrebna podrška? Dokle su oni jedinstveni oni će biti živi. Ova vlada napokon mora da se posveti svom Ustavu. U centar aktivnosti da stavi zaštitu svojih državljana. Ne sme više da se desi da niko strada, pogotovo niko od Srba, od strane terorista koji su samo presvukli neke uniforme u prisustvu međunarodnih snaga.

Gospodine Novakoviću, da sada malo to orijentišemo povodom ovog zakona. Zakon ima četiri člana. Srpska radikalna stranka  je podnela četiri amandmana. Svi amandmani se odnose da se briše.
Ovaj četvrti član odnos se na dan stupanja na snagu ovog zakona. Pravno-tehnički, korektno je napisan, osmog dana od dana objavljivanja, međutim, i ovaj amandman deli sudbinu prethodnih amandmana i zato se navodi "briše se".
Samo da se setimo na kom smo predlogu zakona – Predlog zakona o regulisanju odnosa između Republike Srbije i dužnika, korisnika javnih sredstava za preuzete obaveze po inostranim kreditima, odnosno zajmovima i ovo je treći zakon u nizu. Molim vas, prethodno su bila doneta dva zakona kojima su se regulisale te obaveze i ovo je treći gde treba da se očiste bilansi ovih javnih preduzeća, jer država je uvek garant za obaveze javnih preduzeća po osnovu zajmova, inostranih kredita, ali u ranijem sistemu uvek su bile neke banke posrednici između inostranstva i javnih preduzeća i sad se čiste tu bilansi - Železnica Srbija, putevi Srbije, Klinički centar Srbije, Radio Jugoslavija, Fond za razvoj Republike Srbije, malo je čudno ili Građevinski fakultet u Subotici. Pravno-tehnički korektno urađeno, ali otvoren je ambis sa pitanjima na koja ne postoje odgovori.
Pravim kontinuitet sa prethodna dva zakona i onda dolazim u jednu veliku dilemu. U tom sistemu otpisivanja obaveza i u tom sistemu preuzimanja svih obaveza da to bude na račun i na teret Republike Srbije, njenog budžeta. Mi dolazimo u situaciju da vi ovakvim Predlogom zakona nama šaljete poruku da mora da se podvuče linija i da se pitanje odgovornosti reši, kako pitanje odgovornosti onih koji su bili u ovim javnim preduzećima, tako i pitanje odgovornosti onih koji su bili u poslovnim bankama, a danas kompletno ta tema može da se reši jer je fokusirana na jednu tačku. Ta tačka se zove Agencija za osiguranje depozita. Tu postoje obaveze između banaka garanta i banaka koje su nastupale pred inostranstvom. U tom celom rasplitanju danas smo, zahvaljujući proevropskoj politici od 2000. godine do danas, došli u situaciju da imamo Poštansku štedionicu i Srpsku banku kao dve banke gde 96% akcija drži Republika Srbija. Komercijalna banka Beograd i Čačanska banka, gde država ima 42,5 odnosno 28%, ostatak je koprodukcija sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj. Imamo i Kredit banku, Agro banku, Privrednu banku Beograd i Jubmes banku, gde je Srbija vlasnik od 15 do 20%.
Znači, pitanje odgovornosti je sastavni deo ovog predlog zakona. Nije ovo tehnički propis kako da se čiste bilansi.
Gospodine Novakoviću, na zahtev poslanika DS, pošto stalno dobacuju da treba da pričam o KiM, samo da vam skrenem pažnju, pitanje KiM, od preambule do poslednjeg člana Ustava Republike Srbije, nije samo nacionalno, državno, političko, socijalno, nego i ekonomsko.
Može Boris Tadić da se odriče onoga što ima kao svoje, ali ono što je nacionalno bogatstvo i ekonomski potencijal Republike Srbije i građana Republike Srbije, a slučajno se prirodnim sklopom okolnosti nalazi na teritoriji KiM, ne može olako da se postupa. Možete da poklonite svoje zbog zamrznute slike, fatamorgane EU na dohvat ruke.
Zašto vam skrećem pažnju da ovaj zakon neminovno otvara i pitanje odgovornosti? Gospodine Novakoviću, sada ću nešto da pročitam, vama je to sigurno poznato. Nagradno pitanje – šta je zajedničko kod "Bačka" a.d. u restrukturiranju "Sivac", "Dolovo" a.d. Dolovo, "Vojvodina" a.d. Starčevo, "Mala Bosna" u restrukturiranju iz Male Bosne, "Agro Bačka" iz Sombora, "Seme Tamiš" iz Pančeva, "Jadran" Nova Gajdobra, "Sedmi juli" Sirig, "Mladi borac" Sonta, "Omoljica" iz Omoljice, "Bratstvo i Jedinstvo" Neuzin? Šta je drugo zajedničko? U svim ovih 11 a.d. predsednik i članovi Upravnog odbora su isti ljudi - Dragan Milivojčević, Vuk Delibašić, radnik Agencije za privatizaciju, Vladimir Bubanja, radnik Agencije za privatizaciju.
U svih 11, možda sam ja nešto pogrešio, gospodine Novakoviću, možda me je krivo informisao moj izvor iz Agencije za privatizaciju, proverite ovo. Kakve ovo veze ima sa ovim? E sad ću da vam objasnim. Pa slični eksperti su i ovo rasturili, slični eksperti. Da li su oni u sukobu interesa? Samo da vas podsetim. Jedanaest godina ste na vlasti, podsećam vas 5. oktobra je 6,5 milijardi maraka bilo na granici, samo se čekalo da se preliju preko granice.
Uvešćete red u javnim preduzećima. Železnica Srbije, kakav red? Šta je tamo u redu? Ljudi, zašta se vi uvatite, to se osuši. Juče sam vam objašnjavao, vi ste izmislili novi saobraćajni znak – zabranjeno mimoilaženje tramvaja u krivini jer mogu da se sudare. Kada je DS na vlasti samo se tada sudaraju tramvaji kada prolaze jedan pored drugog. Nije smešno, vi ste promovisali princip da može iz Turske, iz Bodruma da se glasa. Iz Bodruma ste glasali da bi izabrali guvernera 2003. godine. Vi ovde hoćete samo da završite posao, čistite bilanse. Kada se očiste bilansi ima da svane Železnici Srbije. Koliko znam, imate dva krivična postupka za Železnice Srbije. Koliko imate za puteve Srbije? Imate indeks, imate onu vodoinstalatersku aferu iz Kruševca. Niste rešili Gorana Kneževića vašeg. Nije više vaš, odrekli ste ga se? Kada je uzimao pare, bio je vaš. U trezoru su našle pare za koje kaže da su to pare DS za skrivene kampanje, isto kao HDZ, ali je problem samo u tužiocu. Sada je Zaogrka ovde, ne sme ona. Ne sme da se uradi. Potpuno je isti ambijent.

Gospodine Novakoviću, nije lepo i pristojno da vi mene prekidate, s obzirom da sam tri puta u mom govoru rekao da vi koji budete glasali za ovaj zakon neminovno prozivate Vladu da donese još jedan propis na osnovu koga treba da se otvori pitanje odgovornosti.
Odmah da vam kažem, ove obaveze su još pre 1980. godine, konkretno. Ali, morate da otvorite pitanje - gde su te banke kao garanti? Kakvo je to bankarsko poslovanje? Šta je sa imovinom banaka u stečaju? Šta je sa ostalom imovinom? Ko je napravio tuđe banke na imovini banaka u stečaju? Morate to pitanje da otvorite. Vi otvarate to pitanje. Ovim predlogom zakona vi otvarate to pitanje. Ukoliko ne otvorite ovo pitanje, onda ne treba niko da izmiruje obaveze po osnovu kredita i zajmovi prema inostranstvu, jer je tu Vlada Republike Srbije kao dobra nona za sve, ali ne ona da bude dobra nona, nećete to svojim parama Dulić, koji je pobegao, ili Đelić sa one njegove dve kese, nego svi poreski obveznici ima da saniraju.
Da znate, po osnovu ovakvih kreditnih aranžmana mnogo veće obavezu su po osnovu kamata, nego po osnovu glavnice. I da vam skrenem pažnju na ova jedanaestogodišnja zaduženja Republike Srbije, koja su dostigla sada 27 milijardi evra, šta sve treba da se rodi u ovoj zemlji da bi se ispunila ta obaveza, a vi - zamrznuta slika, lepo EU, e samo što nismo ušli. Ma nikad nećemo biti članovi EU. Nikad nećemo biti u NATO-paktu. Probudite se, istreznite se. Ta priča je propala.
Gospodine Novakoviću, sutra mislim da vam donesem tekst peticije, pošto SRS skuplja potpise građana koji su protiv ovog samoubilačkog puta ka EU i ja, Boga mi, računam na vas, da ćete vi da potpišete tu našu peticiju, da se priključite, jer 80% građana Republike Srbije potpisuje tu peticiju. Hvala vam.