Neću ja dugo, treba da jurite u EU pa da vas častim.
Gospodine Novakoviću, za ovaj deo naše današnje rasprave ja sam uzeo Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2010. godinu. Radi javnosti i ovih kolega koji to nisu poneli od kuće, a znam da su svi pročitali, kad bi se šalili, moram da vam skrenem pažnju da ovo što je gospođa Petrušić napisala ima ukupno 66 strana. Formalno-pravno, izveštaj mogu da budu samo ovi tekstovi koji se nalaze od 25. do 52. strane. Ovo drugo je trošenje papira i treba joj naknaditi štetu, jer je neopravdano izazvala trošak Narodne skupštine. Da krenemo redom.
Ne znam zašto bi u ovom izveštaju moralo da bude – pravni status, nadležnost, postupanje poverenika, saradnja, izveštavanje, ustanovljavanje, obezbeđivanje uslova za rad, stanje u ostvarivanju zaštite ravnopravnosti, dokumenti se ovde navode, itd? Ne znam zašto bi mogla da bude saradnja, međunarodna, pa sa državnim organima, pa sa medijima, pa medijska pokrivenost? Potpuno je nepotrebno i izlazi iz okvira izveštaja o tome šta je radio Poverenik za zaštitu ravnopravnosti tokom 2010. godine. To je prvo.
Jel me slušate vi, gospodine Novakoviću? Moram da vas upozorim da me slušate, da mi ne koknete opomenu i da kažete da sam izašao iz okvira teme. Zato vas molim da me saslušate.
Na 20. strani, vi koji ste zaboravili kući ovaj dokument, moram da vam kažem da se nalazi nešto što je potpuno neprihvatljivo. S kojim se pravom se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti poziva na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU? Kakve veze ima taj sporazum sa ravnopravnošću? Vidite, sad vas vraćam na septembar 2008. godine, kada smo bili protiv onog sporazuma. Vidite da ovaj sporazum u svim porama društva, u svim oblastima, i ravnopravnost, i ekonomija, i saradnja, itd, i ja ne znam sa kojim se pravom ona poziva na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2008, 2009. i 2010. godinu? Kako to može biti pravni osnov za izveštaj Poverenika? To je potpuno neobavezujući dokument. To je dokument Evropske komisije kojim nas pritiskaju, gledaju kako da nam otmu KiM, kako da razbiju Srbiju do Dorćola. Kako se Nevena poziva na ovo? Ja mislim da jedan od zaključaka treba da bude da ubuduće se ne mlati prazna slama na ovim dokumentima, jer ovo je papir koji košta.
Dalje, gospodine Novakoviću, mora da se skrene pažnja Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, citiram, strana 31, poziv na fus note: "Nama povlačenja, nema predaje, izveštaj o stanju ljudskih prava LGBT u Srbiji 2009. godine". Ko su ti? Kako oni mogu da budu kreatori mišljenja nadležnog državnog organa? Objasnite mi, molim vas. Neformalna grupa se skupi sa ulice i ona sad diktira mišljenje Mirku Cvetkoviću šta treba da bude njegov državni stav. Izvinite molim vas, to je potpuno neprihvatljivo. Ja bih joj koknuo opomenu zbog ovoga, samo da znate.
Strana 33, vi koji ste zaboravili, kad odete kući obavezno okrenite 33. stranu - izvor podataka, Ministarstvo spoljnih poslova SAD, Godišnji izveštaj o međunarodnim verskim slobodama 2010. godine. Kako može neko ministarstvo tamo, preko bare, da bolje zna šta se dešava u Srbiji nego mi? Nevena još prihvati njihov stav i taj njihov stav obavezuje nju da u svom izveštaju pametuje šta su oni radili. Ili ispitivanje "Stratedžik marketinga"?
Kakve veze ima ispitivanje "Stratedžik marketinga" sa onim što je radio Poverenik? Nije valjda Poverenik radio prema istraživanju. Prosto neverovatno. Ne znam kako je moglo da prođe ova naša radna tela? Gospodine Novakoviću, da vam kažem, mi u Odboru za finansije kada razmatramo te izveštaje nadležnih državnih organa, svi koji podnose nama izveštaje ne mogu da se pozovu na strani dokument ili šta je pisala novina "Kurir", "Politika", "Glas javnosti", "Alo" itd, to je neozbiljno.
Ovakvim pisanjem nama Poverenik priznaje da on nema svoje mišljenje, nego mora da citira nekog drugog. U politici su najgori oni ljudi koji u svakoj trećoj rečenici citiraju tuđa mišljenja, da li je u pitanju Bodler, Dostojevski, Ajnštajn itd. Zašto imamo na državnim funkcijama ljude koji nemaju svoja mišljenja, koji se hvale da po mišljenje idu tako što čitaju novine? To je katastrofa.
Na početku sam ovo planirao da pričam, ali vidim da nećete da se javljate, pošto želite da idete na letovanje što pre, pa rekoh da vam zagorčam letovanje sa jednom ozbiljnom kritikom. Kako ovo može, ili da je razrešimo ili da ovaj zakon stavimo van snage? Nemamo nikakve koristi od ovog zakona.
Sada da vam pročitam ono što bi moglo da bude materija izveštaja o radu. Kaže ovako, 3.2. – opis stanja u ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti, diskriminacija po osnovu pola. Neću da čitam ovo što je napisano, jer mnoge stvari su pogrešne. Ne postoji bolji primer za diskriminaciju po osnovu pola, a to je zapošljavanje. Hajde preduzetnici, mali privrednici, ali državni organi, državna javna preduzeća, komunalna javna preduzeća od lokalnog značaja, gde se javljaju partijski direktori, ne treba da vas ubeđujem, valjda se to podrazumeva. Ako žensko dete treba da se zaposli, mora na neki način da da garanciju da neće da bude trudno nekoliko sledećih godina.
Kod nas u zemlji se ide iz minus beskonačno u plus beskonačno. Tu mi je Mile Jelić, pa mi je napravio neku asocijaciju. Dok smo Mile Jelić i ja bili studenti bila je atrakcija u Mašinskoj industriji Niš, 40 žena su primili da rade na kranu, nijedna nije radila na kranu, naravno, bile žene direktora itd. Sada se otišlo u drugu krajnost, mora da se na neki način garantuje da neće da zatrudni ili da neće da sklopi brak ili neće da odsustvuje s pola, jer ovaj ima potrebu da izrabljuje na radnom mestu. Gde je naša Nevena da juri po firmama, da to sprečava? Nema je. Ona čita izveštaje Ministarstva spoljnih poslova, a to je sada gospođa Hilari Klinton. Šta ima da pročita šta je napisala Hilari Klinton? Šta Hilari Klinton može lepo da napiše o Srbiji? Ili čita ove izveštaje, kako se zovu, ne znam, ovi što su preponosni. Šta oni mogu da napišu? Preponosni mogu samo da napišu što pate što nisu u normalnim odnosima, bračnim i komunikativnim itd. Naravno da njima sve smeta i njima će uvek sve da smeta.
Idemo dalje. Ovde nema ni pomena, jednostavno, da se napiše jedan teorijski rad, da se pokrije 39,3 miliona dinara, doduše, potrošili su samo 19,1. Makar su pošteni pa su prikazali da nisu hteli sve pare da potroše, jer nisu mogli da opravdaju. Diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti. Kako je ovo ovde napisano, neću da vam pričam, ali ako ovaj naš poverenik za zaštitu ravnopravnosti deluje na teritoriji Republike Srbije, onda ne postoji lokacija sa većim stepenom diskriminacije nego što je KiM. Šta je ona uradila da se ta diskriminacija tamo prekine? Nije ona morala da ide kod Bogdanovića, ovog Tačijevog ministra za KiM. Ona je morala da razgovara sa UN, jer UN su guverneri. Da li je ostvarila kontakt? Nije. Zašto? Ne sme, ne interesuje je.
Među nama rečeno, gospodine Novakoviću, stvarno se osećam diskriminisanim po tom osnovu ovde u Beogradu. Gde god se okrenete latinica, strani nazivi, strani programi. Koju god televiziju okrenete – bekstejdž, stajling, in, aut, sve nešto bez veze. Evo, i gospodin Šabić i ja se osećamo kao nacionalna manjina u centru Beograda, sve stranci oko nas. Uništava se tradicionalno nešto za šta smo školovani i vi i ja. Moramo na neki način da intervenišemo.
Nevena je bila mnogo dobar student na mom fakultetu, ali je pokvarili ovi vodinelići, da znate. Kako je sa njima počela da se druži sve je otišlo u aut. Nemojte da se sekirate, to joj i u lice kažem, tako da nema nikakvih problema.
Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, meni to nije jasno, to moram da vam kažem. Ne znam odakle gospodin Novaković zna kakva je seksualna orijentacija bilo kog poslanika. To nema u rubrici za poslanike. Da li je tako, gospodine Novakoviću? Još nas niko ne tera da pričamo o seksualnoj orijentaciji.
Međutim, ovde ima velikih zloupotreba, jedno puritansko, tradicionalno, klasično društvo, a to važi za srpsko društvo, koje se odlikuje po tome što mi našu decu volimo i kada imaju 35 godina, pa im ne činimo baš mnogo dobro, ali volimo našu decu, našu porodicu. Ono se razbija sa ovakvim temama, pisanjima itd. Tu ću da stanem, samo ću da kažem da sam protiv bilo kakvog nasilja. Ne treba nikakvo nasilje u Srbiji da postoji. Međutim, treba da se nađe mera. Ne sme da se baš nešto toliko potencira što ne zaslužuje toliku pažnju. Ali, oni su vrlo aktivni i oni često menjaju partnere itd, tako da ima tu razloga zašto su toliko aktivni. Ali, ne znam zašto se toliko blagonaklono, prosto se ljudi plaše kada se oni pojave. Nemate potrebe da se plašite. Treba samo istina da se kaže i rešen je problem.
Diskriminacija na osnovu invaliditeta, moram da vam kažem da je to najopasniji vid diskriminacije, jer mi više gotovo da nemamo propisa kao što smo nekada imali, pa se znalo – onaj ko je slabovid, telefonska centrala, obezbeđeno mesto. Nažalost, materijalne mogućnosti su toliko slabe da ova grupa jeste ugrožena i njihova ugroženost ne zavisi od aktivnosti države. Koliko god država shodno svojim materijalnim mogućnostima da interveniše, to je u suštini nedovoljno. To jeste problem, ali mislim da to ne bi čak trebalo da bude nadležnost ovog.
Verska diskriminacija. Moram da vam skrenem pažnju da verska, ako mogu da upotrebim reč orijentacija, je individualna stvar svakog pojedinca. Ovde se kod verske diskriminacije mnogo više udara na sveštenstvo i tradicionalne crkve i verske zajednice, pa čak u onom delu gde religioznu dogmu promovišu, a to je obaveza sveštenika. Tu imamo paradoksalnu situaciju. Postoji nešto što je verska dogma, nešto što je osnova za propovedanje. Ovde se kod nas javlja civilno društvo koje kritikuje dogmu. To je to što sam na početku rekao da se izlazi izvan okvira.
To otprilike ovako znači: sveštenik može da pročita neko jevanđelje ili da pročita nešto što piše u Starom zavetu, Novom zavetu i onda izađe grupa slobodoumnih građanskih inicijativa i oni kažu – ma, to je govor mržnje. Onda dohvate ovi B92, kad to napumpaju ispade da vladika ne zna kanonska pravila, ne zna liturgiju, ne zna ništa. To je ta tanana granica koju, jednostavno, civilno društvo nameće. Verovatno to polazi od neke protestantske vizije života – koliko sam bogat u ovom životu, toliko ću biti bogat i u onom drugom životu, moj položaj danas kao živog omogućava mi da znam kako će biti u onom zagrobnom životu, uzmi sve što ti život pruža, važno je da sutra budem u boljoj poziciji nego danas, grabi, otimaj. To je jedna škola individualizma koja nikad ne može da se zaledi u Srbiji.
Kada krene pelcovanje te ideologije u Srbiji, nastane sušenje. To vam je otprilike kada bananu hoćete da nakalemite na Hrast, pa neće biti ni banana ni Hrast nego ima da se osuši. Što pre to budete shvatili vi promoteri ove vrste pogleda na život to će biti lakše i vama i svima u Srbiji.
"I diskriminacija po drugim osnovima". Po drugim osnovima može da bude diskriminacija u svakom obliku. Leglo diskriminacije je Narodna skupština.
Gospodine Novakoviću, da vam to stručno objasnim. Podnesem amandman i onda me u hodniku svi sačekate i kažete – super ti je amandman. Kad dođe vreme za glasanje, svi glasate protiv amandmana. Mene diskriminišete po političkoj osnovi. Ne, ne, po političkoj osnovi vi mene diskriminišete.
Po političkoj osnovi diskriminacije ste imali i krađu mandata i promenu Zakona o izboru narodnih poslanika i novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti itd, itd. Zašto? Zato što smo mi jedini borci protiv ovog samoubilačkog puta ka Evropskoj uniji i NATO paktu.
Doći će na dnevni red i neke druge teme, zato se samo poslanicima Srpske radikalne stranke navodno predlaže oduzimanje mandata. Doduše, to je napredak, ranije je to bilo helikopterom, pa Desimir Tošić, pa Žarko Jokanović, pa tako dalje. Helikopter dođe pa se napravi, navodno, većina u Administrativnom odboru, da se skine mandat Vojislavu Šešelju koji je u Gnjilanu, jer prvi sudija nije hteo da ga osudi, a onda kad mu se skine mandat, onda promenjeni sudija, onda će tri meseca zatvora da dobije.
Ovde se pokazuje ta vrsta diskriminacije. Kada konstruktivno pričam o nekom predlogu zakona, vi mene prekidate, pa mi koknete jednu opomenu, pa drugu opomenu. Zašto? Zato što niste navikli na milozvučne tonove mog izlaganja, a neki se plaše da njegovo veličanstvo, predsednik Republike, ne bude nervozan, jer obaveštavam javnost o tome šta se dešava.
Ta vrsta diskriminacije i svojevrsnog nasilja u Skupštini daje za pravo i ulici i školi i kafiću i fudbalskom stadionu da je došlo do promene pojma tolerancije i demokratije.
Samo da vas podsetim, vas demokrate, nekada davno, kada je Dragoljub Mićunović pravio DS, onda je rečeno - demokratija je mogućnost da se čuje i neka druga alternativa, pa je onda i demokratija i pravo manjine, pa je onda bila demokratija poštovanje forme. Pa, videli ste, do pre nekoliko meseci, sad smo dobili novi oblik, novu definiciju demokratije - demokratija je ono što odluči većina. Znači, nije bitan Ustav, nije bitan zakon, nije bitna elementarna logika, nije bitno mentalno zdravlje, bitno je šta kaže većina, tako će da bude.
Znači, leglo diskriminacije je nažalost ova prelepa sala, koju ste zapalili 5. oktobra 2000. godine, pa je reonovirana itd. Ne postoji bolji primer te vrste diskriminacije.
Naravno, postoji u ovoj našoj zemlji i diskriminacija po osnovu socijalnog stanja. O tome nećete da pričate. To se dešava od obdaništa do radnog odnosa, pa omladina čiji su roditelji na položaju, ili ne mora da su na položaju nego su dobro stojeći, biraju društvo. Ne može njihovo društvo da bude dete iz prigradskog naselja, čiji roditelji ne radi.
Zatim imamo diskriminaciju u školi ko gde sedi. Sa ponosom ističem, kada sam bio u osnovnoj školi da je pored mene sedeo drug Ćalamande koji je uspeo i nikakve diskriminacije nije bilo, a danas imate situaciju da neka deca neće da upišu školu, poput onog priloga u Leskovcu zato što ste promovisali novi sistem vrednosti. Taj sistem vrednosti se zasniva na principu i lep si i pametan si koliko imaš para u džepu. Ukoliko nemaš para u džepu, ružan si, bre, po definiciji, nisi pametan po definiciji, nisi obrazovan, nisi poželjan za društvo.
To je sistem vrednosti koji ste ugradili za ovih 11 godina i sada očekujete da će Nevena vas da kastrira? Pa, neće. Ne bi ona bila ni postavljena da nije bilo vas. Zašto je izmišljen ovaj zakon? Tresla se gora, rodio se miš. Formalno smo sve ispunili, kako vi to kažete, prema EU, a suštinski blokiraj ovamo, onamo.
Gospodin Šabić zna za vas, pa se nije povinovao tome što vi hoćete, nego na momente demonstrira veće poštovanje prema svojoj profesiji i svojoj časti nego što ste mogli da očekujete. Zato vam smeta.
Stepen informisanosti i stavovi građana – ne znam zašto bi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti o tome uopšte razmišljao. Računam da je on okrutni državni službenik koji ima zakon, Ustav i propise i sprovodi ih. Šta će njemu ti sporedni uticaji?
Sada idemo na ove kompjuterske pogače. Podnosioci pritužbi, došli smo do ukupnog broja od 124. Sada oni prave tu neku statistiku šta su radili itd, po osnovu državljanstvu malo, etnička ili nacionalna pripadnost, tu je nešto ispod 20, seksualna orijentacija – 32. Gospode Bože, najvažnije pitanje diskriminacije u Srbiji je seksualna orijentacija, tako ispada ovde. Druga na toj listi se nalazi druga lična svojstva. Znači, da li ima veliki ili mali nos.
Dalje, oblast društvenih odnosa na koje se pritužbe odnose, pa kaže – radni odnosi skoro 45, drugo, javan sfera, govor mržnje.
Gospodine Novakoviću, zamolio bih vas da poslanicima i novinarima koji izveštavaju iz Narodne skupštine zakažete jedan sastanak. Krstite ga javno slušanje. Nadam se da će gospodin Dejan Mirović da prihvati to. Evo, Dejan Mirović, a moram i ja da se uključim, održaćemo vam predavanje o govoru mržnje. Krenućemo od 1949. godine, pa Nirber, pa Savet Evrope 1993. godine, pa sve moguće presude Evropskog suda za ljudska prava, da vam održimo predavanje, da znate šta znače te dve reči "govor mržnje", da li one postoje ili ne postoje.
Ovde kod nas, ne sviđa mi se kako me je Nikola Novaković pogledao i za to mogu da kažem da je konkludentna radnja govora mržnje. Kod nas je govor mržnje istina. Znači, gospodin Novaković kaže – gospodine Krasiću, imate bradu, to je govor mržnje. Imam bradu, mrzi me da se brijem.
Znate, kod nas sve može da bude govor mržnje, ne sviđa se itd. Da li se sećate 2006. godine kada ste me napadali zbog one Ivane Dulić-Marković. Već 2007. godine G 17 plus je izbacio iz stranke, a ona je prva koja je uvezla genetski modifikovanu soju i dozvolila da uđe genetski modifikovana soja. U ovoj sali 2000. i 2001. godine je vođena borba. Ne, tada ste rekli, genetski modifikovano, ako je dobro u Americi, još bolje ima da bude u Srbiji, da bi ste prošle godine palili po selu Ratkovu sve parcele gde se nalaze tragovi genetski modifikovane soje.
Niste vi meni kriterijum kada se smejete, ljutite ili kada glasate, zato što znam vašu definiciju demokratije, gospodine Novakoviću. Vi, većina.
Gde može većina uvek da bude u pravu? Ne može. Sada će većina da kaže da je najlepši Nenad Čanak. Nije najlepši. Aleksandra Jerkov je mnogo lepša od Nenada Čanka. Tu ćemo svi da se složimo. Ali, većina može da proglasi i Nešu, ni krivog ni dužnog, da je lepotan. Znate? Od njega je lepši, recimo, Aleksandar Šapić. Lep je kod devojčica.
Idemo dalje. Kaže – protiv koga su pritužbe podnete. Novakoviću, zapamtite ovo, zvanična crkva na prvom mestu. Znači, Nevena se borila protiv crkava. Zašto bre, ljudi moji? Zašto? Dok je bila student, naš Milan Petrović je držao predavanja iz crkvenog prava, ona bi verovatno drugačije gledala na to. Je li tako Mile? Jeste.
Zar je moguće da su crkve najveći krivci i da ona proizvodi najveću diskriminaciju? Zar je moguće, ljudi moji? Crkva je najpopularnija u našoj zemlji. Je li tako? I svi državni službenici i funkcioneri žele da se slikaju sa patrijarhom. Čak i ovaj nesretni JKV – "Aca gica". Neću da vam pričam šta je napravio, koji incident na Gazimestanu. To je onaj što nije znao da su Čačani, nego je rekao Čečeni, znate. Jeste, tako je – dragi moji Čečeni. Hteli su da umu od muke Čačani. Da ne kažem šta je rekao bezobrazno za svoju ženu na Gazimestanu.
Idemo dalje. Kaže – na drugom mestu su poslodavci. Verovatno. Na trećem mestu su državni organi. Gospodine Novakoviću, Nevena Petrović je zaključila da su državni organi na trećem mestu. To je 15 po ovoj skali, po učestalosti, naravno, u okviru ovih 120 i nešto koji dovode u pitanje ravnopravnost. To je opasno. To je već svetovna struktura. To je ona struktura koja mora da poštuje Ustav i zakon.
Sada ću vam dati nekoliko primera gde državni organi to besumučno rade. Kako se promeni lokalna vlast, tako se isteruju sa posla svi oni koji su pripadali, navodno, ili su članovi, navodno, neke stranke koja je prethodno bila na vlasti. Znate li vi to?
Sada ću vam dati jedan primer. Biće vam vrlo interesantan. Nadam se da Moma Marković neće da se naljuti, narodni poslanik. Moma Marković je bio direktor jednog javnog preduzeća u Zemunu. Došla je ova nova vlast 2000. godine. Šta će prvo da urade? Da proganjaju Momu Markovića. Kažu – zaposlio si toliko i toliko desetina ljudi. Prekršio si propise. Mora da odgovaraš. Preko vikenda su pozivali ljude koji su primljeni u radni odnos. Pretili su, saslušavali itd. "Kom si kom sa", šta se desilo? Pokrene se neki postupak protiv Momira Markovića. Otpustili su sve te ljude.
Za dva meseca, novi direktor iz DOS, primi 170 i nešto ljudi. Da li sam tačno rekao? I, gde je taj državni organ da pokrene postupak protiv tog novog direktora? Nema ih. Tako da ste se vi pre dva dana zaleteli malo, pojurili. Mislite – radikal, pa hajde da mu pričinimo štetu. Dva dana će biti u novina i biće nešto. Je li tako Nado? Kako je na Adi Ciganliji? Da li je dobro?
Znači, izvire neravnopravnost i izvire diskriminacija. Svojevrsni oblik diskriminacije jeste ovo jeftino postavljanje direktora javnih komunalnih preduzeća. To se u startu zna – koliko procenata pripada ovoj stranci, onoj stranci, onoj stranci, onoj stranci. Nema veze, možda taj čovek ni ne zna da postoje voda i kanalizacija, stavimo ga za direktora javnog komunalnog preduzeća vodovod i kanalizacija. Onda se čudimo što su negativni finansijski i ekonomski rezultati poslovanja itd.
U tom delu, poverenik nije prstom mrdnuo. Nije prstom mrdnuo, mislim na zaštitu ravnopravnosti, ne na vas, gospodine Šabiću. Zahvaljujući vama i vašem odnosu prema ovom zakonu, dobijamo podatke kako posluju ta preduzeća.
Idemo dalje. Vidite li kako je smešan ovaj izveštaj, kada nema šta da se napiše. Kaže – distribucija pritužbi po regionima. Ljudi moji, grad Beograd i okolina – 30 i nešto na ovoj skali. Nepoznato je 20 i nešto. Zamislite, KiM dva i po. Sada, kada bi se pročitalo ovo što je napisala ovde gospođa Petrušić, ispade da na KiM cvetaju ljudska prava. Poštuju se ljudska prava. Jadni Srbi ne mogu da se vrate svojim kućama. Po ovom izveštaju, poštuju se ljudska prava.
Idemo dalje i da vidimo još malo smešnih situacija. Tu nije citirala podatke Narodne skupštine, Ministarstva za KiM, MUP i nekih drugih državnih organa. Ne, nije to htela da citira. Ali, Hilari Klinton je napisala, Evropska komisija je napisala izveštaj o napretku. To mora da bude glavna fus nota ovog izveštaja. Kaže – u inostranstvu imamo malo. Pa onda – centralna Srbija, to je otprilike 17, to je Kragujevac. Sada ide i neka statistika.
Kaže onda – upozorenja i saopštenja. 28. jula 2010. godine, povodom sukoba u selu Jabuka. Da li ona zna šta je napisala u svom saopštenju? Koliko ćete da se iznenadite, ako čujete da je sudska presuda potpuno drugačija od saopštenja koju je dao poverenik.
Idemo dalje. 12. septembra 2010. godine, povodom predstojeće parade ponosa, znači, ona je preventivno delovala. Međutim, dok je bila parada ponosa, ženio se onaj vaš ambasador u Americi, onaj Petrović. Tamo su mu bili i Dačić i Tadić, tresli se jadnici kad su dobili izveštaj da je izbila frka, oni su počeli da trljaju ruke i kažu – super, još jedan plus ka EU.
Ljudi, sve se zna, kako vas nije sramota? Kaže – 15. septembra 2010. godine, upozorenje i poziv poslodavcima da ispune obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Dobro. Decembar 2010. godine – upozorenje javnosti na tipičnu i čestu diskriminaciju žena u medijima. Dobro, to sada neću da komentarišem, možda se to zasniva i na estetici, ali ono što se dešava sa pisanim medijima, kako se predstavljaju žene i naše kćerke, to moram da vam stavim do znanja je za zgražavanje. Pogotovo, kada se na naslovnim stranama nekih novina pojavljuju naslovi koji opisuju garderobu i drugi neki veš.
Da li ona može da utiče na glavne i odgovorne urednike? Može. Kada vidite Nevenu, kažite da sam joj preporučio, pošto sam ja njen drugar i prijatelj, neka pozove na sastanak Đilasa, Tucka, Krstića i Šapera, a može i Željka Mitrovića i neka ih oštro upozori na vizuelni i estetski izgled njihovih emisija i medija. Ali, oni drže sve u medijima. Sve u medijima oni drže.
Znate, danas možete da tražite neku reklamu. Televizija neće da vam da reklamu, nego će da kaže – javite se kod tog i tog od ove četvorke i oni će da vam obezbede mnogo jeftinije nego što bismo mi. Mi nemamo prostor, jer su oni otkupili sekunde, prostore itd.
To je jedan konstruktivan predlog. Njih četvoricu stavite u jednu prostoriju. Ako vam treba pomoć, pozovite mene. Imam iskustva, pošto sam dugo živeo u KPD Niš, 27 godina i znam kako sa kakvom kategorijom ljudi treba da se radi, kako se sa njima razgovara i završimo problem. Više nema problema, znate? Biće lepe naslovne strane, i špice za emisije. U lepom svetlu ima da se prikazuje cela Srbija bez obzira na osobine i karakteristike.
Naravno, 9. decembar 2010. godine, međunarodni dan ljudskih prava, gospođa Nevena nas je lepo podsetila, obavestila kako je to lepo – lepo, lepše, beše ona deviza JUL-a. Levo, lepo lepše itd.
Vidite iz ovoga, da u stvari ovaj organ nama nije potreban – poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Sve su ovo nadležnosti zaštitnika građana. Sve. I on se bori za ljudska prava, i on se bori protiv diskriminacije.
Vidite 124 predmeta, možete vi ovog poverenika da zatrpate sa dokumentacijom. Moram samo da vam skrenem pažnju da veliki broj ljudi koji su stvarno diskriminisani i ne obraćaju se nadležnim organima zato što nemaju poverenja da nadležni organi njihove probleme mogu da reše. Nije dovoljno da se priča o zaštiti ljudskih prava i o zabrani diskriminacije samo preko ovih izveštaja, već je potrebno napraviti klimu, napraviti atmosferu u društvu gde će ljudi međusobno da se poštuju i da znaju koje su to vrednosti koje promoviše ovo društvo. Danas, prosečan građanin Republike Srbije ne zna koje su to vrednosti koje su opšte prihvaćene. On ne zna kako da se odnosi prema pozivu državnog organa. Kad ga državni organ pozove da ispuni neku svoju obavezu on ne zna ukoliko ispuni obavezu na poziv državnog organa da li je dobro učinio je ili je loše učinio. Svi oni koji su na poziv države odazvali da brane ovu državu, vi ste ih omalovažili. Od 5. oktobra do danas. Gospodine Novakoviću, nadam se sam završio. Hvala.