Gospodine Novakoviću, na dnevnom redu je moj amandman, pa da vas upozorim zbog incidenta malopre gospođe Čomić. Govorim o amandmanu. Nadam se da nije teško da se to shvati.
Ako dozvolite, pošto na član 1. Predloga zakona o izmenama Zakona o akcizama postoji pet amandmana različitih poslaničkih grupa i političkih stranaka, nadam se da nećete naći za shodno da me prekidate ukoliko uporedim kvalitet mog amandmana, amandmana SRS, sa ostalim amandmanima. Ne bih hteo da se javljam kada dođu ti amandmani na dnevni red, da ljudi to ne bi pogrešno protumačili.
Međutim, na početku moram da konstatujem da su svi amandmani, naravno, odbijeni, što se tiče Vlade, to je jasno, to se podrazumeva i otprilike je isto obrazloženje, ne mogu da kažem da je identično. Kod mog amandmana su se nešto raspisali, a za ove druge amandmane, verujte, stereotipni odgovor – odbija se zbog razloga navedenih u prethodnom mišljenju povodom prethodnog amandmana.
Iznosi se nešto što nije istina. Prihvatanjem ovih amandmana, bilo kog od ovih amandmana, moram da kažem da su ova četiri potpuno identična, dolazi do pada prihoda od akciza od derivata nafte u republičkom budžetu. Moram da vam kažem da to uopšte nije tačno. Evo zbog čega. Mojim amandmanom nisam dirao u onaj deo koji se tiče kvalitetnih derivata, uopšte nisam to dirao. Prihvatio samo logiku koja je bila prisutna decembra meseca prošle godine. Decembra prošle godine benzin je podeljen na dve kategorije, dizel je podeljen na dve kategorije u zavisnosti od kvaliteta.
Vi ste ovom izmenom poništili sve ono što je u decembru bila tačka jedinstva ove koalicione Vlade i ove koalicione vlasti, koja kaže da se u osnovi tog programa, pored onih parola, da ne pričam itd, nalazi socijalna pravda. Kakve veze ima socijalna pravda ukoliko se za D2 nekvalitetnu naftu akciza digne na nivo kao za dizel-gorivo, EVRO dizel? Gde je tu socijalna pravda? Objasnite mi. Kakva je to industrijska, tehnološka, ekonomska pravda? Znate šta je to, otprilike? Otprilike vi vodite politiku – hoćeš da biraš fiću, hoćeš da biraš mercedesa, ista cena. Kada je to bilo da su ''fića'' i ''mercedes'' ista cena?
(Narodni poslanik Srđan Milivojević, sa mesta: Nov ''fića'' i polovan ''mercedes''.)
Zamolio bih Borisa Tadića da uđe u ćošak i da bude miran. Budi miran, Borise, da ne dobiješ!
Kako mogu ''fića'' i ''mercedes'' da budu isti? Vi nas ubeđujete da mogu da budu isti. Ne mogu, gospodine Ugljanin! Kada bi bilo isto, vi se ne biste vozili, pretpostavljam, u ''audiju'', nego u ''jugiću'', ali nećete u ''juga'' da uđete za živu glavu. Daleko, ako idete ''jugom'' treba sedam sati da putujete do Novog Pazara. Ovako, verovatno za 4,5 sata.
Samo pravim poređenje, a valjda je onaj ko vozi auto koji koristi ovaj naš ''bezolovni benzin 95 oktana'' prinuđen da vozi i da koristi to gorivo. Znate li kako se danas na benzinskim pumpama toči gorivo? Najveći broj građana dođe i kaže – daj mi za 1.000 dinara, pa računa biće nešto, pa sledeći put: 'ajde za još 1.500 i po pravilu ona žuta za rezervu neprekidno sija. Nemojte da se čudite! Gospodin Stevanović vam je rekao koja su prosečna primanja – 30 hiljada. Kad mu se navali struja, kad mu se navale komunalije, kad mu se navale ove druge stvari, vozi na rezervi.
Nemojte da vam bude reper ovi što teraju ove džipove. Nemojte njih, molim vas, oni nisu reper za normalan svet.
Moram otvoreno da vam kažem, prošle godine, u decembru mesecu, gospodin Kasalović je dao dobar amandman. Izvršio je podelu naftnih derivata prema kvalitetu, uvažio je interes Vlade Republike Srbije da treba da se povećaju prihodi po osnovu akciza, zašto, zato što je carinska politika potonula, ona ne postoji. Konstantno se za tri godine smanjuju prihodi po osnovu carine, a da bi se to nadomestilo moraju da se povećaju prihodi iz nečega što je moguće, a to je akciza, jer tu već ne zavisimo od inostranstva, I, onda, diži te akcize, diži, pa smo sada došli u situaciju – voziš ''mercedes'', voziš ''fiću'' i potpuno ti je isto. Pa to nije moguće.
Verovatno još dve godine mi bismo morali u članu 9. gde se izlaže akcizna politika povodom derivata nafte da imamo šest tačaka, svaka tačka odgovara nekom kvalitetu derivata nafte. Moramo da imamo, ne možemo drugačije.
Mogao bih sada da ubeđujem ljude koji prate ovaj prenos i da im kažem da je možda matematički i bolje da kupuju ova kvalitetna goriva jer se čuva motor, neznatno je niža potrošnja i pređeni kilometar je veći nego sa domaćim gorivom, ali ne mogu da ubeđujem neke u to kada ljudi kažu – džabe ti mene ubeđuješ, ali nemam pare, moram da kupujem ono što je jeftinije.
Za ovaj naš amandman moram da kažem da smo morali da nađemo neki reper. Znate, mi radikali ne patimo od toga da se svima sviđamo, jer to je nemoguće, ali ako bilansi kažu da od 30 do 50 % ukupne potrošnje predstavljaju domaća goriva niskog kvaliteta ili, zaboravite ono "domaća goriva", zapamtite termin ''goriva niskog kvaliteta'', koja nisu EVRO kvaliteta, onda moramo da damo neku vrstu zaštite toj populaciji. Izmerili smo način na koji može da se pruži ta zaštita, da se to sve vrati što se tiče niskokvalitetnih goriva na zatečeni nivo decembar 2010. godine. Za kvalitetne derivate, a oni dolaze iz inostranstva, znate i sami, mi nismo hteli da intervenišemo amandmanom na ono što je usvojeno decembra 2010. godine.
Moramo da vam objasnimo još neke stvari, kada se pogleda struktura cene derivata nafte od 1. januara naovamo stvarno može da se konstatuje jedna stvar, da gro prihoda u toj ceni predstavlja ono što uzima država i u tom smislu mi nismo specifični. Slično je i u drugim državama, menja se samo ta proporcija kako se ta struktura deli. Mi čak ni na to nismo hteli da utičemo. Zašto? Zato što postoji član 17. i svojevrsna indeksacija i gde postoji mogućnost da Vlada svojim podzakonskim aktom interveniše u slučaju promene cene sirove nafte, a samim tim i proizvođačke cene derivata nafte, a da se na neki način ne ugrozi akcizna politika sa gledišta primanja i prihoda budžeta.
Međutim, kada pročitamo ovo obrazloženje dolazimo do zaključka da je važniji Zakon o budžetu nego Zakon o akcizama. Tu je potpuno promenjena logika. Po definiciji, svi propisi iz fiskalne oblasti jesu stabilni propisi, a numerički iskaz njihove primene nalazi se u budžetu na prihodnoj strani, pa ukoliko se očekuje da treba da se povećaju prihodi po tom osnovu onda se u toku jedne godine menja taj propis, a stupa na snagu tek sledeće godine. Kod nas je obrnuto, prvo se donese Zakon o budžetu, a onda su svi fiskalni zakoni prateći propisi Zakona o budžetu. Pa, ne moguće je. Zašto? Pa, svako onaj ko učestvuje u privrednom životu on svoje poslovanje formuliše, definiše na bazi propisa koji predstavljaju opterećenje okruženja i on tu mora da ima neku sigurnost i neku stabilnost da bi planirao, a vi sada praktično terate privredne subjekte da gledaju u Zakon o budžetu, a u Zakonu o budžetu neće ništa da vide, samo će da vide koliko ih košta država.
Znate, ovo je mnogo šira tema od teme koju bi neko mogao da shvati – što bi bilo 49 kada može da bude 44, što bi bilo 37 kada bi moglo da bude 35, što bi bilo 35 kada bi moglo da bude 30, što bi bilo 17,95 kada može da bude 15. Ovde brojke mogu da prevare ako neko posveti pažnju samo ovim iznosima. Ovde je problem mnogo značajniji.
Gospodine Ugljanin, na uvozne derivate, i dizel i benzin iz uvoza, svako ko se bavi tim poslom poprilično zarađuje, od 15 do 17 dinara po litru. Mi to nismo dirali našim amandmanom, zato što svi koji se bave prometom derivata nafte na teritoriji Republike Srbije, bez obzira koliko je na benzinskoj pumpi itd, svi uvoze te derivate jer se ovde kod nas ne proizvode, neko iz Austrije, neko iz Rumunije, neko iz Bugarske, kako se ko snalazi. Pa, čak i ovi stranci koji drže pumpe kod nas kada kupuju domaće derivate, niskokvalitetne derivate, oni jesu donekle nezadovoljni strukturom maloprodajne cene tih derivata sa gledišta rabata i onoga što ostaje kao njihov prihod, ali oni su duboko nezadovoljni činjenicom da većina građana traži upravo te niskokvalitetne derivate, jer on može da odvoji u toku meseca, sa prosečnim primanjem od 30.000, četiri-pet hiljada za gorivo.
Siguran sam, gospodine Ugljanin, da vam je poznato, znate da u mnogim selima više ne postoji autobuski prevoz. Nema interes da vozi privatnik kome je opština poverila vršenje te javne delatnosti, pa su nekada imali dva polaska dnevno, pa su sveli na jedan, pa je onda bilo dva puta u toku nedelje, pa je to svedeno na jedanput nedeljno, pa sada nema. Radi se o prostranstvima koja su poprilično pusta. Tako je i na Pešterskoj visoravni, da se ne lažemo. To što je na Pešterskoj visoravni to vam je tamo i u Timočkoj Krajini, tako je i u Prokuplju i na drugim mestima. Doduše, i u Banatu ima takvih nekih mesta, ali da ne licitiramo oko toga. Možda sam i pogrešio neko mesto, nećete da mi zamerite, ali je to činjenica.
Sada u tim mestima imate mali broj ljudi koji žive. Zašto žive? Zato što nemaju gde da odu. Svi koji su imali gde da odu već su otišli. I, onda neko iz Prokuplja treba da sedne u taj auto koji troši niskokvalitetno gorivo, da ode da vidi roditelje tamo i da obradi nešto malo te imovine, a nema alternativu. Njegova jedina alternativa, ako mogu tako da kažem, mada jedina, jer alternativa ne ide jedna s drugim, jeste da natoči za nekih 1.000 ili 1.500 dinara niskokvalitetno gorivo, a ako kola nekako upale – upale, ode da pogleda svoje roditelje, da nešto malo obradi te imovine, da bi obezbedio neku zimnicu.
Ovo vam pričam zbog one regionalizacije. Sada, kada se završi taj koncept regionalizacije, onda će mnogo da ostane – nula puta nula, daće nula. Znate i sami, pa će da procveta taj kraj kao sa onim akcijama od hiljadu evra, pa prođoše nekoliko godina, kaže – braćo, lagao sam, morao sam da lažem, da bi Tadić pobedio. Da vas ne podsećam na druge prevare koje se dešavaju u politici. Ali, kapacitet i prostor za tu vrstu manipulacija je na izdisaju. Nema više toga. Apsolutno više nema toga. Sada ljudi preispituju, tumače, pokušavaju da se orijentišu i to najbolje rade kada ćute. Nema, danas ćute svi, ne možete reč da im uzmete iz usta. Ćuti, broji do deset, više od deset puta dnevno, da ne bi jednostavno eksplodirao, a neko svakom merom uništava volju.
Evo, vidite, decembra meseca promenili ste zakon o akcizama. Nijednu ružnu reč nismo rekli povodom te promene, a nije nam se sviđalo zato što ste podigli iznos. Ali videli smo da ste napravili razliku u pogledu kvaliteta. I, onda su krenuli lobisti. Odmah. Sada se stvarno postavlja pitanje – šta se to desilo sa ljudima koji su decembra prošle godine jednoglasno podržali amandman Zorana Kasalovića? I, tada je javnost poprilično negodovala zbog povećanja akciza koje su neminovno dovele do povećanja maloprodajnih cena derivata nafte.
Još se to nije sleglo, odmah je krenula priča uvozno-domaće gorivo, pa neki sporazumi, pa neka komisija, pa nešto. U načelnoj raspravi sam vam ispričao da to što postoji u našem zakonu o akcizama, posle ovih izmena iz 2010. godine, jeste redovna pojava u Austriji, Belgiji, Luksemburgu, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Švedskoj. Dakle, sličnu podelu i sličnu vrstu akcizne politike, u zavisnosti od kvaliteta derivata nafte, imaju i oni. I, oni pravdaju, čak, kod onih njihovih, 'ajde da kažem, izuzetno kvalitetnih goriva, pa, vrše neko razgraničenje i kažu – ova goriva idu za osnovnu proizvodnju, ovo ide za poljoprivrednu proizvodnju, to treba da se smanji, jer te vrste proizvodnje treba da stvore novu vrednost.
Ne stvara novu vrednost samo trgovina. Šta bi trgovina radila da nema proizvodnje? Ne stvara novu vrednost banka – kamatama. One zelenaše! One daju neku imaginarnu vrednost novcu, po sistemu što ćemo da verujemo da to, baš, toliko vredi. A, nema nove robe, nema nove proizvodnje.
A, ovde ste udarili, praktično, na 30 do 50% građana Republike Srbije i njima ste rekli – ma, možeš ti da voziš "Fiću", ali treba da se osećaš kao da si u "Mercedesu", znate? Znamo mi da je niskog kvaliteta to gorivo što se kod nas proizvodi, ali plaćaćeš po evropskim standardima akcizu. Ovde je Evropa ušla pre potpisa, vidite i sami. Pre nego što ste vi počeli da se zaklinjete u EU, evropski standardi ovde vladaju.
Kada je to urađeno, smišljeno? Krajem decembra, kada je ukinut i poslednji, nazovimonopol u naftnoj industriji. Svako sada može da uvozi. Do 31. decembra 2010. godine bila je ona uredba koja je na deset godina ograničavala, pokušavala da se osposobi NIS, da se zadrži neki monopol. Nama je potreban monopol, to treba otvoreno da kažemo. Samo, monopol treba da se kontroliše, a ne da se uništava.
Šta će biti sa Republikom Srbijom ukoliko se svi uvoznici derivata nafte povuku sa ovog tržišta? Nama ostaje NIS. Da l' nam je sasvim svejedno da li će on biti sposoban, razoren, uništen, nesposoban ili jednostavno ne može da se snađe u datoj situaciji, a 49% vlasništva NIS-a imate vi, gospodine Ugljanin, kao predstavnik vlasti.
Mene interesuje, da li Vlada održava kontakte sa članovima Upravnog odbora NIS-a koji su tamo ispred Vlade Republike Srbije? Da li održavaju neke kontakte? Da li razgovaraju nešto?
Zašto se vi niste ponašali na ovaj način kao što radite sa NIS-om, recimo, sa "Ju-es stilom" i sa nekim drugim investitorima koji su ušli kod nas? Ne, drugi zadatak ove vaše intervencije jeste da se tradicionalnim prijateljima Srbije jasno stavi do znanja da ovoj vlasti nije drago prijateljstvo sa tim državama, jer ih uvek dezavuišemo – i pred Generalnom skupštinom, i pred Savetom bezbednosti i na drugim pitanjima. Prvo tražimo od njih da zastupaju naše interese. Nekako, ljudi, prihvate i kažu – dobro, zastupaćemo na svim mestima te vaše interese. Kada dođe određeni trenutak, onda proradi SMS poruka i sve se tumba za 180 stepeni, i oni ispadaju smešni.
Između ostalog, oni se meni žale – pa, mi nemamo sa kime da razgovaramo u Srbiji! Pa, nemaju sa kime da razgovaraju u Srbiji?! Svi iz inostranstvu žele da razgovaraju sa nekim u Srbiji ko je na vlasti, ko je reprezent države Republike Srbije i zastupnik interesa građana Republike Srbije. Nažalost, u našoj vladi se nalaze ljubitelji Brisela. Na momente stičem utisak da je to skup, poprilično, mazohista koji uživaju u tome što ih EU muči, davi. Međutim, to ne pogađa njih lično, to pogađa sve.
Danas kada nema sankcija, kada nema blokadi, kada nema bombardovanja, kada nema svih onih zverskih nasrtaja na, zašto ne reći ne samo u Srbiji, nego, na ovaj deo Balkana. Danas, kada su neuporedivo uslovi okruženja, 'ajde da kažem, ne mogu reći bolji, ne mogu reći ni prihvatljiviji, nego drugačiji, mi neprekidno beležio negativne rezultate. Na akciznoj politici se vidi da se u stvari ne vide ljudi. Prema tome, ne vidi se čovek, ne vidi se njegova potreba, ne vidi se socijalna pravda prema tom čoveku. Vidi se jedan poslušnički odnos prema Briselu i prema očekivanoj posledici da će doći neki potpis.
Pa, nije vama toliko bitan ni taj potpis, nego pretpristupni fondovi. Neki jesu, neki nisu, neki glume da jesu, ali svi žele da budu proevropski kako bi učestvovali u raspodeli tog kolača. To više ne može da prođe. To više ne može da prođe! Ježi se 80% građana Republike Srbije kada čuje reči EU i NATO-pakt.
Meni je izuzetno drago što je SRS uspela da godinama očuva svoju ideologiju i bude jedina politička stranka koja nema potrebe da menja svoju ideologiju. Je, sve što smo rekli o ovoj neizvesnosti i o ovoj avanturi, nažalost, desilo se i pokazalo se da smo sve tačno mogli da ocenimo, da procenimo i na vreme da upozorimo. Na vreme da upozorimo! Zapamtite, em državu da zadužujete, em zadužujete po osnovu navodno nekih investicija, em državu zadužujete zbog premošćavanja rupa u budžetu i tog takozvanog deficitarnog finansiranja. Sada smo došli na preko 22 milijarde evra duga. Možete vi statistički da pričate šta god hoćete, koliko je to od bruto društvenog proizvoda. Biće vam lakše da to sagledate, pošto se statistika u međuvremenu promenila, pa se više ne ide sa rastom cena na malo, nego sa indeksom potrošačkih cena, a u metodologiji ste izbacili sve one cene koje su u nadležnosti države, koje država reguliše.
Ali, zapamtite, i ova akcizna politika nanosi veliku štetu svima u Republici Srbiji, kako privredi, tako i građanima. Meni je drago što možemo i povodom ove tačke dnevnog reda da pokažemo koliko smo uporni u sprovođenju naše ideologije, pa, i posle ovoliko časova provedenih u ovoj sali, nastavljamo i dalje da izlažemo našu ideologiju, da obrazlažemo naše amandmane, da obaveštavamo naše građane, naravno one koji žele da čuju, da ih upozoravamo šta može da se desi. Da ne bi neko pogrešno shvatio bili ste interesantni i aktivni samo kada je bila u pitanju prva tačka dnevnog reda.
Jednostavno, vi ste ovaj ritam nametnuli, mi smo taj ritam prihvatili i, gospodine Ugljanin, samo da vas obavestim o još jednoj stvari. Sto hiljada građana Republike Srbije, mahom mladih ljudi, od 18 do 35 godina, preko različitih studentsko-omladinskih i drugih zadruga je u kvaziradnom odnosu i plaćeni su nekoliko puta manje za isti posao koji rade sa ljudima koji su u nekom radnom odnosu na neodređeno vreme. A isplata je ista, i po osnovu njihovog rada, s tim što tu razliku koja se uskraćuje toj omladini dele organizatori omladinskih zadruga i predstavnici nekih preduzeća koji koriste omladince. I to je vrsta zlostavljanja, mučenja, diskriminacije, da ne upotrebim onu reč zbog koje gospođa Čomić na trenutak ne može ni da se kontroliše. Hvala što ste imali strpljenja da me slušate. (Aplauz)