Gospodine Šoškiću, ova mala spravica je USB, tu se nalaze dokazi o „Energoprojektu“; vi ste tamo bili član nadzornog odbora, verovatno vam je poznato, to sve imate. Evo, ja zovem već dva dana Miljka Radisavljevića da uzme ovo, ima tu materijala i za ovu današnju temu, ali o tom potom.
Da krenemo redom. S velikim zadovoljstvom već dva dana slušamo vrlo kvalitetne rasprave u Narodnoj skupštini. Prvo smo imali jedno priznanje gospođe Čomić juče, to sam pohvalio. Danas smo imali priznanje gospodina Velimira Ilića. Ranije je to bilo priznanje da je iz Mađarske u postavi donosio pare, devize, priprema 5. oktobra; sad smo imali vrlo lepo priznanje što se tiče Kipra i kiparskih para itd., mada sam samo ja tužen za klevetu zbog toga, ali dobro, nije to sad bitno.
Kada svi oni koji su nekada bili na vlasti od 5. oktobra do danas priznaju šta su radili ili kritikuju postojeću vlast ja moram da im dam podršku. Gospodine Miljko Radisavljeviću, pitate se i vi, postoji krivična prijava advokata Đorđevića na nekoliko hiljada stranica o kiparskim parama, ali o tom potom. Idemo redom.
Godine 2001. hitno su likvidirane naše banke. Krenulo se sa kreditima, sećate se onoga – imetak za početak, kredit za letovanje, kredit za stan, kredit za školovanje, kredit za novi auto, sve lepo, fino. Malo su bile čudne te kamatne stope, ali onda britka sablja DOS-a izađe na televiziju pa kaže – ljudi, šta se bunite, to je cena kapitala; molim vas, zna se koliko vredi kapital, da se ne bi izgubilo na vrednosti morate da platite kamatnu stopu. Tako je krenulo dranje. Mi smo upozoravali, kritikovali, a vi ste se smeškali.
Danas imamo podatak, gospodine Šoškiću, 500.000 porodica u Republici Srbiji je prezaduženo. Ne znam strukturu, verovatno ima tu i nekih porodica gde nijedan član ne radi; možda neko dete radi preko neke omladinske zadruge. Takvih ima, gospodine Šoškiću, 100.000 u Srbiji, rade u privatnim preduzećima, rade i u državnim, rade i u državnoj upravi, javnim preduzećima. Prime ga preko omladinske zadruge, pa na određeno vreme, pa preko noći postane na neodređeno vreme ako se uklapa u žućkastu boju, ona je dominantna, pošto „hepatitis D“ vlada u Srbiji. Znači, 500.000 porodica je u vrlo teškoj situaciji. To je 328.000 kredita nekih građana. Ali, da vam ne čitam, vi to dobro znate.
E, sada, građani Srbije duguju po osnovu zaduživanja za stambene kredite 286.000.000.000 dinara; po osnovu zaduživanja za te gotovinske 130.000.000.000 dinara. Četrdeset devet milijardi dinara danas građani ne mogu da plate bankama, a dvesta milijardi dinara danas ne može da plati privreda. To je 21% od ukupnog zaduženja naše privrede prema bankama. Ovo što se tiče stanovništva je 8,8%.
Sada jedno lepo pitanje za ljude iz Narodne banke: ako čovek otplati kredit, ko može da natera banku da vrati menicu građanima? Da li je moguće da to do sada nije bilo pokriveno propisima kod nas? Zar je moguće da se kod nas ne primenjuje Zakon o obligacionim odnosima? Zakon o obligacionim odnosima ima nekoliko glava koje regulišu bankarske kredite i bankarske ugovore. Nema nikakve specifičnosti, ali mi imamo situaciju da u ovoj Srbiji, gde se beleže negativni statistički podaci po svim kriterijumima, imamo jednu oblast koja cveta, to je bankarstvo.
Znači, prošle godine ostvaren je profit u bankarstvu od 25.400.000.000 dinara. To je 254.000.000 evra, profit. Onda dolazimo u situaciju da vrlo precizno možemo da kažemo kako se ponašaju banke u Srbiji. Vrlo jednostavno, vlasnici kapitala u bankama, ko su da su, kažu: ja ove godine treba da ostvarim dobit toliko; da bih ostvario dobit toliko, imaću troškove koji će da iznose ovoliko. Imam para koje mogu da plasiram toliko, moram da formiram kamatnu stopu od – svetski rekord.
I, kada prethodni guverner navodno kritikuje banke pa kaže – zlatni franak, budite oprezni kako se zadužujete, pa se prepodobio, a sad pobegao u neku banku, on u stvari šalje poruku – idite slobodno, zadužujte se, tu stoji Narodna banka koja sve to kontroliše.
Znači, jedino bankarski sektor u Srbiji cveta. Svi drugi sektori hramlju. Pa, kako je moguće da je neko došao do zaključka da se kod građana nalazi potencijal odakle mogu da se crpe sredstva i da se nosi u inostranstvo ili da se povećava kapital banaka ovde ili da rade ko zna šta hoće? Tako za nekoliko godina napraviste od „Banke Inteze“ veliko čudo. Pa kako to, sve gde je „Delta“, gde je Mišković – uspešno? Juče čusmo da Mišković duguje dvesta-trista miliona državi na ime poreza. Kako tada niste primenili neki zakon?
Lokalnu samoupravu ste zadužili kod tih istih banaka. Pa neko stavio prst na čelo, pa će sada da piše zakon kako da se vrati imovina lokalnim samoupravama. Kakve imamo u lokalnoj samoupravi, ima da prodaju i trgove, i spomenike i groblja, svašta ima da prodaju.
Sledimo evropski put. Onda se na televiziji pojavi devojčica, reklamira banku i kaže – je lʼ ti još nemaš stan? I to nije zloupotreba dece? Ne, nije. Čiko, da li ti imaš stan, što ne odeš u banku da se zadužiš i da se zakopaš odmah?
Ko nama postavlja guvernera i Narodnu banku? Pa, te strane banke. Postoji Bečki sporazum, pa šta se pita Narodna banka ovde? Ona je mogla da uvede red? Ona će ovim zakonom da uvede red?
Pa, pogledajte koje su „smeške“ napisali; ovo obavezno treba da se čuva, ovo će Martinović morati da promoviše kod svojih kolega tamo na fakultetu, kod profesora obligacionog prava a može i kod profesora upravnog prava. Znate šta ste izmislili? Izmislili ste novčane kazne, pa ste onda izmislili i kaznene odredbe. Koja je razlika? Zašto naplaćujete novčane kazne? A ovamo, kaznene odredbe – samo prekršaj, nema krivičnog dela. Sutra će biti javna rasprava o Zakonu o finansiranju političkih stranaka; ako neko prezubi sa uplatom ili knjiženjem jedne članarine, tri godine zatvora. Ovde nema krivičnog dela, postoje prekršaji, ali postoje i novčane kazne kada oni to naplaćuju.
Kod nas postoji jedan pogrešan koncept. Zašto bi nadzor nad osiguravajućim društvima za lizing, dobrovoljnim penzijskim fondovima bio u Narodnoj banci? Zašto to ne bi bilo u Ministarstvu finansija? Ne može. Zato što je projektovano da onaj ko kontroliše tokove novca bude van Vlade, van Skupštine, van pravosuđa, da vedri i oblači. Kako vedri i oblači? Pa, imali ste primer sa „Metals bankom“; uvedene privremene mere i posle toga Pajtić kupio banku.
E, sad, kažite mi, molim vas, koja je to razvojna banka koja ostvari profit od 130.000.000 dinara tokom poslovanja u prethodnoj godini? Pa, valjda se razvojna banka ne formira radi profita; ona treba da podnese teret nekih stvari koje se dešavaju na tržištu i da omogući selektivni razvoj nečega zbog čega ta banka postoji, da li je to poljoprivreda, da li je industrija, nije bitno. Ne, i oni se tržišno ponašaju. Znači, Šarićev kapital mora da se oplođuje ovde. Pa, da li je to Šarićev kapital onda? Da li ste možda izmislili tog Šarića? Kako to?
Idemo dalje. Ovde se kaže da je najveći problem kamata; kada bi se rešio problem kamate, sve drugo bi bilo normalno. Pa, ne može da bude normalno. Kako može da bude normalno? Ako dugujete porez, vama se naplaćuje kamatna stopa, veća nego što banke naplaćuju. A država duguje. Za mnoge investicije država duguje. Čak duguje i za ono što je dobila kao donaciju. Namenska donacija, recimo, pravosudna zgrada – toliko miliona da se sredi; potrošila mafija pare, ne da građevincima, 150 dobavljača pod blokadom, moraju da beže u inostranstvo da rade, ovde nemaju šanse.
Juče smo imali „pametan“ zakon koji će da kaže – mi hoćemo finansijski da vas restrukturiramo tako što vas šaljemo kod banaka, pa vi tamo sa njima to završite, i poverioci i dužnici. Teško onom kome vi pomažete! Omače se Tadiću juče da će od Nove godine ponovo da zapošljava. Ljudi, biće otkaza, budite sigurni. Čim on kaže da zapošljava, biće otkaza. Čim su se ovi prepodobili ovde, nešto banke itd., katastrofa sledi.
Sećate se, kritikovali smo vas zbog besplatnih akcija. Mlađa junački pre dva meseca reče: morao sam, ljudi da lažem, da pobedi Tadić. Isto to kaže nama danas gospodin Šoškić: poštovani građani, moram po službenoj dužnosti da se sekiram za vaše kredite jer postoji mogućnost da vraćate kredite, da ne pobegnu ove banke, jer ako pobegnu ove banke, pobeže platni promet Republike Srbije, onda je još veća šteta.
Mi sad imamo banke kao promotere politike Evropske unije. Vrlo prosto može da se reši: onu kamatnu stopu koju „Rajfajzen banka“ primenjuje u Austriji neka primenjuje u Srbiji. Ove koje primenjuju u Francuskoj neka primenjuju i u Srbiji. Kaže, velika neizvesnost, a sve obezbedili hipotekama! Kakva neizvesnost kad je obezbeđena hipotekom? Nema neizvesnosti.
Treba da budemo u ropskom odnosu, da se ovde nijedan proizvod ne proizvede, nego da se kupuju proizvodi iz EU. Stabilna valuta je potrebna strancima da bi se ostvarili ovde interesi, a poneki put stabilna valuta odgovara građanima da im se ne bi uvećavale realno dinarske obaveze u uslovima kad gube posao. Teško onom kome vi pomažete! Mnogo je teško kad vi pomažete. To je otprilike kao ono kad su otac i sin u kafani, pa dođe jedan od susednog stola, ljuljne šamar ocu, a sin skoči junački i kaže – da ti se to više nije desilo. Ovaj mu ljuljne još jedanput šamar, ovaj skoči, a otac kaže – sine, nemoj više da me braniš, mnogo me boli. Koga vi da branite?
Da li vidite da u svakom vašem papiru stoji: Venecijanska komisija, Savet Evrope, Evropska komisija, ova grupa, pa OEBS došao, pa onaj došao, pa oni nam traže? Ovde ljudi kažu – mi hoćemo da živimo. Vi izađete ovde, pa se prepodobite – i mi smo za to da vi živite, ali ne da MMF. Mi moramo da izvršimo samoubistvo putujući prema Evropskoj uniji.
Nema odgovora na pitanje zašto ovaj zakon niste doneli 2001. godine nego 2011. Nije to zbog korisnika finansijskih usluga, nego zbog davalaca finansijskih usluga. U centru pažnje svih aktivnosti Narodne banke Srbije nalaze se strane banke, njihovi interesi, čuvanje njihovih plasmana! Pa, i državne rezerve, devizne rezerve nalaze se u Americi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, ne nalaze se kod ovih. Kod ovih se nalazi 1.600.000.000 radi nekog tekućeg premošćavanja. Sad je ovaj kurs napravljen zato što dolaze naši ljudi iz inostranstva, da im se uzmu malo evrići, pošto vole evriće. O čemu vi pričate, bre?
Vi se borite za građane Republike Srbije? Kažite mi šta ste to uradili za građane Republike Srbije. Sve što kod vas funkcioniše – funkcioniše finansijsko tržište. Zakon o Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita – u osnovi, kamata da se obezbedi bankama. Kod ovog zakona o lizingu – opet. Ono beše da se pomogne građevinskoj industriji; samo da se pomogne bankama i da se garantuje njima njihova kamata. Rupa u budžetu – odmah emisija hartija od vrednosti, 15-16% kamata, daju stranci pare, jer imaju sigurne, zato što su dužničke hartije, država garantuje. Svi građani Srbije moraju da plaćaju za propuste i promašaje.
Ali, ovde se svesno radi, ovde nema greške. Ovde se sledi put ka Evropskoj uniji. Brisel je ispostavio zahteve, oni nama ovde sa jednom lepom pesmicom, direktiva ova, direktiva ona... Zašto nas obavezuje direktiva kad nismo član Evropske unije? Te direktive se ne primenjuju ni kod njih tamo. Zašto nas terate da primenjujemo nešto što ne postoji kao obaveza? Gde je vama život na prvom mestu? Vi ste zaboravili na život, zaboravili ste na ljude.
Ali, sad se pripremate. Sad ste maznuli velike pare, „Ušće“, ovo, ono, izborne kampanje, sad kad krenete da menjate kravate, menjate ovo, ono. Ako može da upali još jedna prevara da bi se obezbedio imunitet, i teramo dalje. Dakle, 75% građana ne želi da sluša tu priču, EU, NATO pakt. Ne želi. Znaju i jasno im je da je to eutanazija, samoubistvo. U vama prepoznaju prozapadni izdajnički režim. Od toga ne možete da se otkačite. Možete da iz petnih žila zapnete, ne možete da postignete jedan dobar rezultat za građane Republike Srbije. Možete oči da vadite i da se međusobno hapsite, ko je uzeo trista miliona, ko je uzeo dvesta miliona, ko je ovo, ono, da pravite neke afere, ali sve to je u kući, DOS, DOS, DOS.
Prekinite da više napadate SPS za ono što je bilo 1991, 1992. i 1993. godine. Nisam njihov advokat, ne pada mi na pamet, ali, znate šta, komunicirajte malo sa istinom i sa stvarnošću. To što oni ne žele da se brane, to je njihov problem. Moram da napravim ovu vrstu replike, da ispravim neke stvari, pošto ne možete da promenite istoriju. Nemam ništa protiv toga što vi volite Ivicu Dačića, to je vaše političko opredeljenje...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, uz sve razumevanje i inače za skretanje sa teme dnevnog reda, ako biste mogli bar malo sa NATO pakta i eutanazije na dnevni red?)
Nisam pričao o „koferčetu“, tako da nisam pravio nikakve insinuacije. Molim vas, nemojte da me prekidate. Ja pričam o koaliciji koja ima samoubilački put kojim vodi Srbiju.
(Predsedavajuća: Ja vas potpuno razumem, ali to kad budemo imali, ako budemo imali, tačku dnevnog reda gde ćete podneti interpelaciju ili drugo poslaničko pravo, zahtev za raspravu o Vladi koja ima podršku itd. Sad vas molim da pričate o Predlogu zakona.)
Dobro. Znači, niste sve regulisali. Zašto niste rešili problem one štedionice, „Elite“? Zašto to ne rešite, pošto ste britka sablja? Tu svi kažu – nismo mi nadležni. Ministarstvo finansija kaže da nije nadležno. Poreska uprava kaže da nije nadležna. Narodna banka kaže da nije nadležna. A oni jadni koji su prevareni, da li dvesta ili četiristo miliona evra, nije ni bitno, oni tačno kažu ko je to odneo, ko je sponzor tom čoveku koji se tim poslom bavio. Država ćuti. Miljko Radisavljević ćuti. Evo, mašem sa USB-om. Sve ima. Zašto ćuti?
Da li vam je rekla Evropska unija da ne može sa ovim stepenom korupcije i kriminala? Zašto biste vi to smenjivali? Vi znate da mi nikada nećemo biti članovi EU. Vama je bitno da ova lepa pesmica prođe i ako može da se prevari još neki građanin. Svako ko je verovao vama je nastradao. Ko je verovao u bankarski sistem od 2001. godine do danas? Oni što su lupali u šerpe a radili u tim bankama dobili su odavno otkaze i prodali stanove da bi se odselili u sela, samo da znate. Oni koji su verovali u reklame „Početak za imetak“, pa lizing, pa letovanje, pa ovo, ono – evo ih, 500.000 porodica, prezaduženi.
Vlada vodi drugu akciju, kako to da relaksira. To nije ovaj zakon, to je jedan drugi propis koji se primenjuje. Ali, moraju da isprobaju da li će da prođe ovaj test. Ako prođe ovaj test, onda će da ide ono drugo. Ali, ako i to bude završavano uredbama, biće u domenu kriminala, samo da znate. Jer, evropski put podrazumeva kriminal kao glavni sastojak, sadržinu i suštinu, da se očuva ambijent; navodno, Srbija po svaku cenu želi u Evropsku uniju i pristaje na sve. Srbima će biti mnogo lepše bez Kosova i Metohije, bez bilo koje naše fabrike, bez naših banaka. Sve što je iz inostranstva je mnogo lepo. I mnogo skupo.
Eto, tome služi ovde gospodin Šoškić. Njega su bankari izabrali. Nije ga izabrala politika. Ti bankari su i formirali Vladu, znate i sami. Dve poslednje vlade su formirane zahvaljujući ljudima koji su najbogatiji u Srbiji. Njima odgovara da definišu ko će biti vlast, ko će biti opozicija. Njima je potrebna opozicija koja neće da smeta, koja će onako malo da priča tamo nešto. Zato radikala nema u toj priči. Ali, 75% građana deli vrednosti Srpske radikalne stranke.
Šta još može da se kaže o ovom propisu? Pobrkali ste novčane kazne i prekršaje, apsolutno. Drugo pitanje, s kojim pravom vi zalazite u nešto što je regulisano Zakonom o obligacionim odnosima? Šta mislite, da ćete ovim zakonom kao leks specijalisom da devalvirate odredbe Zakona o obligacionim odnosima? To vam neće uspeti. To nijednog trenutka ne može da vam uspe.
Pričate o nekoj transparentnosti. Kakva je to transparentnost ako je kamatna stopa promenljiva? Apstrahujmo neke druge razloge, glavni krivac za rast kamate i kamatnih stopa u ovoj zemlji je država. Zašto? Zato što ne dozvoljava proizvodnju. Uzmite bilo kog privrednika, uzmite šta je plus a šta minus i na kraju godine da podvuče crtu, za koga je radio? On je radio za državnu administraciju. Da bi došao do nečega pozitivnog, on iz slamarice mora da vadi rezerve. A čim vadi iz slamarice rezerve, on finansira gospodina Šoškića, gospodina Cvetkovića, gospodina Tadića, Šapera, Krstića, Đilasa, Nicovića, Miškovića, Beka itd. To su sve monopolisti, samo su se pravilno rasporedili: jedan je u medijima, jedan je u bankarstvu, jedan u trgovini, politici itd.
Naravno da to mora da se sruši. Ovo ljudi moraju da sruše ako žele da žive. Ako žele ljudi u Srbiji da budu pokojnici, oni će ponovo da naprave grešku. Ali, 75% građana ne želi da sledi ovaj put. To je nepomirljivo. To ne može da se našminka, da se zabašuri. Moglo je pre dve, tri, pre pet godina, velika su očekivanja od EU. Danas je to nemoguće. Ko danas upotrebljava reči EU, NATO pakt, budite sigurni, neka ne izlazi na izbore. Jer, narod je normalan. Ne može da glasa protiv svoje dece, protiv svoje kuće. Kako da glasa i da sutradan, zato što nije platio vodu ili kanalizaciju ili telefon ili ne znam šta drugo, treba da mu se konfiskuje kuća? Kako reče Kori Udovički, ili ćeš da plaćaš struju, a ako nemaš, prodaj stan. Kraj priče. To je evropska vrednost.
Zar nije moguće da vi vodite ekonomsku politiku, pa neka bude i evropska, i da obezbedite ovde evropski standard? Ne. Zadužili ste za trideset milijardi dolara državu, prodali sve što je moglo da radi, prezadužili građane. Kome ste sve nepokretnosti prodali i kome ste dali u zakup, neka vam je bog u pomoći. Sad idete korak dalje, da vratite lokalnoj samoupravi. Zamislite sad vi tu lokalnu samoupravu, šta bi radila sa tom imovinom kad joj se vrati. I spomenike bi prodavali, i trgovine i fontane.
Vi uništavate državu. Zašto? Zato što ste svi vi koji ste došli 5. oktobra na vlast i svi vi koji ste od 5. oktobra do danas na vlasti, u bilo kom agregatnom stanju, prozapadna izdajnička koalicija koja radi protiv vitalnih interesa građana Republike Srbije.