Samo da ispravim nepreciznost, pošto znate da patim od preciznosti. Ali, drago mi je kada sam čuo da ste zapamtili i onda nema potrebe da ponavljam, razumemo se mi. Dobro.
Gospođo Čomić, kada to kažem povodom ove tačke dnevnog reda, onda mislim na prof. dr Slavicu Đukić Dejanović, zato što je ona zvanično predlagač ovog predloga odluke i ona je najveći krivac što se desilo nešto što se nikada nigde nije desilo. Verovatno u Cezarovo doba, gde je bila neka, hajde da kažem, demokratija, imali su i senat, senatore, sudove, magistrate i sve i svašta, ali šta im je to vredelo – Cezar je obeležio taj period svojom samovoljom. Znači, od Cezara pa naovamo nije se desilo da se u Narodnoj skupštini napravi potpuno nova politička stranka.
Zahvaljujući propisima koji su doneti pre toga imamo sada situaciju da u jednoj poslaničkoj grupi se nalaze sve članovi SRS. To piše na sajtu Narodne skupštine. Ako se snaga računa prema članstvu u političkoj stranci, ako se poštuju rezultati izbora, onda je situacija potpuno jasna.
Ali, ovde je jedna specifična situacija, gospodin Delić je priznao da je u jednom periodu poverovao u nešto, na vreme je shvatio da se radi o jednoj odvratnoj laži, pa se jednostavno čovek vratio i odmah je usledila kazna od gospođe Slavice Đukić Dejanović.
Znači, ništa se nije promenilo u međuvremenu. Čovek je i dalje bio član SRS, ali ne može da bude više zamenik člana delegacije pri Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Gle čuda, zamenik sam šefa te delegacije, gospođo Čomić, to vam je dobro poznato. Sada mogu da kažem šta je nama u delegaciji potrebno, kakva delegacija treba da bude.
Odmah da skinem neki veo, jednu veliku tajnu – Srbija je u programu Partnerstvo za mir. Nije čak ni pridruženi član. Što se tiče naše delegacije, možemo da budemo prisutni na tim tzv. „RR” seminarima, „Rouz Roud” seminarima, gde se pretežno razmatra situacija, kako oni to kažu, na zapadnom Balkanu.
Seminari se održavaju širom Evrope. Obično te seminare finansira švajcarska Vlada i njihovo Ministarstvo odbrane, traje to nekoliko dana. U početku je to bilo interesantno, ali kada smo videli da se tu mlati prazna slama, više niko ne želi ni da ide na te seminare.
Dva puta godišnje zaseda Parlamentarna skupština NATO-a, gde članovi delegacije mogu da budu prisutni sednicama nekih odbora, gde se sprovodi neka diskusija o nekim pitanjima po različitim odborima itd. Ima i korisnih informacija, ne mogu da grešim dušu.
Gospođo Čomić, samo da sad vi ne shvatite ovo pogrešno, znate vi, Narodna skupština, ovakva kakva je, a mi smo nezadovoljni, jeste pojam demokratske institucije za Parlamentarnu skupštinu NATO-a. Tamo se predsednik Parlamentarne skupštine bira aplauzom od četiri sekunde. Kauboj izašao iza zavese i vratio se posle četiri sekunde i kaže – nešto je kratko trajalo, šta je bilo? Čuo sam da sam ponovo izabran za predsednika Parlamentarne skupštine.
To je provizorijum jedan, gde se jednostavno ispipava puls, ima razloga zbog čega se to tako radi, jer u mnogim strateškim ciljevima NATO-a, posle 90. godine, ubačen je i taj ne samo politički nego i taj psihološki aspekt da se sazna da se putem nevojnih sredstava održava, navodno, bezbednosna sigurnost, a vojna sredstva služe kao stalna pretnja, to je ono štap, znate, šargarepa ili štap?
S obzirom na takvu dimenziju našeg učešća tamo, a palo je interesovanje, gospođo Čomić, to moram da vam kažem, sada teško da možete da nađete ljude iz ove naše delegacije, a koji bi išli na te seminare ili na Parlamentarnu skupštinu. Da ne otvaram karte do kraja, ali jednostavno svi smo videli kakva je to vrsta pevačkog društva. Pa dobro, Bečić voli ta pevačka društva, on bi vrlo rado išao, i nije bitno. Znači, nije to neko veliko interesovanje.
Gospođo Čomić, znači ovde Poslovnik kaže, znate, da osećaj za toleranciju, ponekad stvarno nisam siguran da li postoji kod većine taj osećaj za toleranciju, da li postoji taj osećaj za parlamentarizam.
Sećam se kada je 1993. godine Demokratska stranka pala sa vlasti, pa 2004, 2005, 2006, 2007, ih, da vam ne pričam kako je to bilo u Skupštini. Znate, kada ljuljnete sa vlasti, potpuno se drugačije promeni lično. Stičem utisak da ovde malo zatvarate vrata, jednostavno ne dozvoljavate da vam neko sutra vrati toleranciju. Vi ste ovde toliko promovisali demokratske principe, od kojih se prosto ježim, od kojih nema nikakve štete za parlamentarizam, ali ne - briselski interesi moraju da se ostvare.
Gospođo Čomić, kada sretnete gospođu Slavicu Đukić Dejanović, zamolio bih vas da joj prenesete ovu moju poruku, pošto je ona glavni krivac za ovo, ona je glavni krivac za ovo što izaziva nezadovoljstvo Srpske radikalne stranke i 75% građana Republike Srbije. To su najnovija istraživanja. Sedamdeset i pet odsto građana Republike Srbije ne želi da čuje za Evropsku uniju i NATO.
Zašto je gospodin Delić bolji kandidat? Zato što je gospodin Delić rekao kakav je njegov odnos prema NATO-u. Kada je iz novina saznao da je Montgomeri zaključio ugovor sa „Belom lađom”, da on zastupa interese „Bele lađe”, u Americi, jednostavno čovek povratio. Rekao je – Gospode Bože, ja sam se borio i tolike vojnike sam spasavao, tolike građane spasavao, vidi ovaj Šojić zaključio ugovor sa Montgomerijem.
Jednostavno, nije mogao da pređe preko toga. Ne bih se iznenadio da gospođa Slavica Đukić napravi jedan predlog odluke gde je Narodna skupština, koja zaključuje ugovor sa Montgomerijem da Narodnu skupštinu što bolje promoviše u SAD, jer očigledno ovaj Petrović od kad se oženio, slabo to radi, ambasador. Mene to ne bi iznenadilo. Ne bi me iznenadilo da dođe neko od predstavnika Vlade i da kaže – ne, sa Solanom mora da se zaključi ugovor, on će još bolje da zastupa interese RS, koliko koša da košta, ali da budemo prisutni svuda.
To gospodin Delić, vidite, nije mogao da prihvati, nije dozvolio i jednostavno je rekao – ma, bežite dalje, neću da čujem za vas. Slična je situacija sa NATO-om. Molim vas, ljudi, pa mi se sad nalazimo u mesecima kad je NATO bombardovao RS. Mi imamo predstavnike Vlasti koji obilaze spomenike i polažu cveće žrtvama NATO agresije, i kad se okrenu, novinaru odgovore na pitanje – Srbija ide prema NATO-u.
Vi zbunjujete ljude. Gde smo pravi, gde je zvanična politika prava? U čemu se ona manifestuje? Gospodin Delić je to primetio i on pripada onoj grupi od 75% građana RS, i u takvom provizorijumu, kao što je Parlamentarna skupština NATO-a, pojačan sa mnom, zastupaće interes da Srbiji nije mesto u NATO-u. Moram da vam kažem, mi tamo oštro kritikujemo NATO, i to baš rečima – gde njihova noga kroči, tu trava više ne raste.
U Avganistanu se povećala proizvodnja droge, na Kosovu i Metohiji je najveće skladište droge, a njihova zajednička komanda je u Napulju, a znate ko drži Napulj. Objasnite mi, da li je mesto Srbiji i Srbima tamo, u takvom društvu.
Mi jasno kažemo da mi protestujemo, zašto NATO pravi oružane snage nezavisne države Kosovo? Takvi ljudi su potrebni u delegaciji. Ne protivkandidat, ili ovaj drugi, koga baš briga, danas ova stranka, sutra ona stranka, pa zbog njega sam pisao žalbe, prigovore Haškom tribunalu, jer se predstavljao da je prijatelj. Molim vas, moramo. Čist račun, duga ljubav.
Dalje, gospodin Delić ima vrlo razuman stav prema EU. Politički ne želimo da sledimo EU, koja nam otima Kosovo i Metohiju. Druga je stvar putovanje, treća je stvar ekonomska saradnja, četvrta je stvar da im nešto prodamo, peta stvar su međunarodni standardi platnog promena, obrazovanje, nauka itd. To želimo sa svima u svetu da radimo. Da politički sledimo EU, da dolazimo u situaciju da se konfrontiramo sa Libijom i ko zna sutra sa kojom državom, ili ovo što je Putin nekima to preko pomorandže objašnjavao, ali nisu shvatili ni pomorandžu, ni ono što je hteo da im kaže.
Molim vas, mi u NATO, odmah ruske rakete prema nama. Zašto ljudi? Zašto? Zašto dovodite državu u neprijatnu situaciju? Inako smo neinteresantni NATO-u i EU. Zašto reprodukujete neprijatelje? Od prijatelja pravite neprijatelje. Naravno, i Amerika bi mogla da nam bude prijateljska, ali Vudro Vilsona, znate, nije se rodio još jedan Vudro Vilson. Kad bi se rodio još jedan Vudro Vilson, verovatno bi drugačiji i naš stav bio prema SAD.
Ne smemo da zaboravimo neke stvari. Ne smemo ni „Oluju” da zaboravimo, ne smemo da zaboravimo ni BiH, ne smemo da zaboravimo 1999. godinu, ne smemo da zaboravimo ni to što nas NATO svađa sa tradicionalnim prijateljima.
Mogu da prihvatim da gospodin Tadić zaboravi da je pre nekoliko meseci primio najveće odlikovanje Libije. Nije on to primio kao „BT”, nego kao predsednik RS. To je znak pažnje, poštovanja. Kako biste se vi osećali da neki odlikovani, sa naše strane, preko noći postane omražen? Valjda biste se potrudili da neku dobru reč kažete.
Zašto još podržavam gospodina Delića. Vidite, on je među prvima javno progovorio da ova politika, koja znači da se puzi, postepeno ide prema NATO-u, a da se javno mnjenje priprema da u se drugi plan potisne i KiM, i bombardovanje, i perspektiva i ova zaraza koja vlada zahvaljujući NATO bombama. On je to osujetio. Na vreme je progovorio čovek, skrenuo je pažnju.
Znate, jedna je situacija kad priča civil, a druga je stvar kad priča penzionisani general. Ipak to ima svoju mnogo, mnogo veću težinu. On je danas u delegaciji u inostranstvu, a da je ovde, on bi učestvovao u onoj prvoj tački koju smo danas imali, pa bi izneo još neke vrlo značajne podatke o tome zašto ne treba prihvatiti standardizaciju i kodifikaciju koju primenjuje NATO.
Znači, imamo jednog kvalifikovanog čoveka, vojnika od karijere, jeste u penziji, ali osposobljenog političara za ovu problematiku, a to je tema kojom se bavi ova naša stalna delegacija pri Parlamentarnoj skupštini NATO-a.
Gospođo Čomić, kad vidite gospođu Dejanović, kažite joj – Delić neće biti ovde 16. aprila, na trgu. Da li znate koliko je to značajno? Tu će biti svi ovi koji obožavaju EU i NATO, i to rade u dogovoru sa Slavicom Đukić, da bi u svet otišla slika kako Srbi jedva čekaju da uđu u EU.
Nema tamo mesta za siromašne. Nema tamo mesta za ove. Đilas, odnosno ovaj Šutanovac, on će da dođe i odmah će da popisuje dobrovoljce za NATO snage za Libiju. Nema nikakvih problema. Mogu da se dosetim nekih stvari, da pozovem sve siromašne da dođu, da vam upropaste, kao ono sa onim trešnjama. Evo, ni trešnje niste znali da podelite. I trešnje kad ste delili, poubijaše se ljudi, ni krivi ni dužni.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da se vi setite vaših obaveza da se govori o dnevnom redu.)
Imam lepo obavezu da reklamiram gospodina Delića, zašto on mora da bude u ovoj delegaciji.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, tema dnevnog reda je zamena gospodina Delića.)
Pa protivim se zameni, gospođo Čomić, to je dozvoljeno.
(Predsedavajuća: Razumem vas, tako da u okviru dnevnog reda govorite.)
Ne, protivim se. Gospođo Čomić, pogledajte, rimsko dva imate pod jedan, i imate rimsko jedan pod jedan. Samo o tome pričam. Ovo što je pod rimsko jedan dva i rimsko dva dva, to ne pričamo, to ste valjda shvatili, u tuđi atar ne ulazim. Svoje branimo, borimo se za svoje i, naravno, ne podnosimo krađu. To vam je poznato. Pamtimo ono što su nas majke učile – ne sme da laže, ne sme da se krade, onda se ide u zatvor i onda dolaze buve. Znate, gospođo Čomić? U zatvoru ima buva. Mi se plašimo od buva i nećemo to.
Dalje, Gospodin Delić neće biti 16. tu, jer smatra da to nije mesto. Što se tiče drugih aspekata, mogućnosti rada i uticaja ove naše delegacije, moram da vam skrenem pažnju da na nekim seminarima, naša delegacija, kada nastupi jedinstveno, a bilo je slučajeva kada smo jedinstveno nastupali, počevši od formalnih razloga, da ne ulazi u salu dok se ne pomeri tabla na kojoj piše – republika Kosovo.
To je prvo ova delegacije promovisala kao princip, da znate, možda čak i spontano, ali kasnije je to postao princip rada svih naših delegacija. Onda su, pod UNMIK, dolazili neki. A kad smo dešifrovali koji su to UNMIK neki sa Kforom, pa smo videli da je tamo Helimi, pa Dževad, pa ovaj, pa onaj, brže-bolje izvedemo njihovu terorističku prošlost, iz njihovih knjiga, pa onda svima iz NATO-a kažemo da ta grupa što sedi iza nas jesu teroristi. Pukim slučajem postali poslanici države koju pravi NATO. Naravno, pocrvene se ko bulke i zapale.
Tako se borimo za srpske nacionalne interese i za Republiku Srbiju, a ne tako što prevarimo birače. Glasaju za nas, pa onda kažemo da smo za NATO. Srpska radikalna stranka nije za to NATO. Protiv je ovakve EU, koja nam otima Kosovo, gospođo Đukić Dejanović, i Metohiju nam otimaju. Vi kao lekar znate šta je bilo 1999. godine. Sve NATO promotere pozivam da posete porodice žrtava NATO agresije. Ako njih uspete da ubedite, tek onda dođite ovde da razmišljate o tome, a ne ovo što se radi.
Moram da vam odam jednu, ne baš tako veliku tajnu. Jedan od velikih zvaničnika vaše vlasti, svestan činjenice da 75% građana ne želi NATO, i da je NATO rekao – to je gotova stvar, mi tu ne možemo ništa. Zašto ne mogu ništa? Pa imaju nešto u svojim pravilima o etničkim i drugim kriterijumima, ali da vam ne pričam o tome, pošto razgovaram sa 126. On je rekao – baš nas briga, nećemo to uraditi niti preko referenduma, niti preko Narodne skupštine, nego ćemo gledati da to uradimo preko Vlade. To je ta priča kako se puzi polako i ide prema NATO-u.
Vitalni interes srpskog naroda nije NATO. Šta bi to sutra bilo bolje građanima Republike Srbije, kada bismo postali članovi NATO-a? Šta bi to bilo sutra bolje građanima Srbije, kada bi postali članovi EU? Šta bi im to bilo bolje da dobijete taj potpis? Ništa im ne bi bilo bolje, bilo bi im još gore. Zašto?
Zato što u iščekivanju nečega spektakularnog i epohalnog, svaka vaška može da vršlja po Srbiji. To se danas dešava, i zato imamo ovu raštimovanu Vlast, gde se ne zna ni ko pije, ni ko plaća, gde se ne zna koji propis važi, koje pravilo važi, čemu čovek da posveti pažnju, u kom pravcu da se okrene, šta da uzme kao svoju privrednu delatnost, šta da uzme kao školu za svoju decu.
Koju sigurnost vi nudite? Evropska unija – NATO, Evropska unija – NATO. Pa promenite malo tu ploču, izgrebala se. Pređite na nešto modernije. Od te dve reči postoji i te kako mnogo modernijih i prosperitetnijih stvari. Ali ne, krene taj javni servis, kipuje, kipuje, kipuje, puni ljudima mozak pričom o tim epohalnim stvarima koje treba da se dese u oktobru, ako ne u oktobru, onda u novembru, ako ne u novembru, onda u decembru, ako ne u decembru... Dokle da ložite, kako kaže ona narodna pesma? Dokle da ložite više ovaj narod?
Nadam se, s obzirom na to da ste juče posetili Zabelu, da je prihvatljivo stanje, smeštaj dobar. Potrudiću se da bude i bolji smeštaj, nemojte da se sekirate za to. Sva ljudska prava moraju da se poštuju maksimalno. Biće okrečeno. Nadam se da je krajnje vreme da smanjite ove troškove države. Svi ovi što vas čuvaju po kućama i ovamo, ma po jednu ćeliju u CZ-u, idite tamo i smanjiće se troškovi ove naše države.
Gospođo Čomić, mnogo vam hvala. Nadam se da ćete i vi da glasate da ova odluka ne prođe, da general Delić, u ponovnom pokušaju ubeđivanja gospođe Slavice Đukić Dejanović, bude naš zamenik člana delegacije.
Da vam kažem nešto, prijatnije mi je da idem sa Delićem i sa Markom Đurišićem, Edipom i Konstantinom Samofalovim, jer mogu oko nekih stvari s njima da se dogovorim. Da ih pohvalim, dobri su, dobri su, dobro rade, pridržavaju se odluka Narodne skupštine i zajedničkim snagama izbacujemo teroriste koji predstavljaju nezavisnu državu Kosovo.
Takva nam delegacija treba. Sa ovim, da vam ne pričam, sa ovim malim iz Vrbasa, biće na kukuruzu već za koji dan, a možda ga i tast premlati. Hvala vam.