Gospođo Čomić, koliko ima vremena SRS?
(Predsedavajuća: Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 33 minuta.)
Neću da ponavljam ono što su moji prethodnici rekli kao veliku primedbu. Bruka je za EU da se ovi evropski propisi donose u paketu. Nije lepo kada pet proevropskih i proNato zakona, s kojima se diči ovaj pištolj "TT" – Tadić – Tomislav, Štefanom Fileom, nije to lepo kada to ide ovako u masi, pa se brkaju svi pojmovi. Te izvršenja, te advokati, te beležnice, međunarodne konvencije itd.
Bolje je to jasno i glasno da se natenane lepo jedno po jedno savlada i da se obavi jedna edukativna funkcija u sali Narodne skupštine. Da jednostavno narod sazna za neke novosti koje se pripremaju, da jednostavno znaju ko je priredio to iznenađenje koje će da zapljusne. U očekivanju tog potpisa u oktobru, možda u novembru, ako ne u novembru, onda u decembru, predlažem vam, mogu da vam parafnem taj rebus, ako je stvar samo u potpisu, jer ništa se ne menja.
Mi živimo po evropskim standardima. Jedanaest godina samo evropske propise donosimo i menjamo te evropske propise novim standardima EU, koji možda još nisu ni zaživeli tamo u Briselu. Znači, potpis nije važan, važni su standardi. Oni se u punom kapacitetu kod nas primenjuju.
E sad, ovako, otkada je ljudi i pamtiveka, sva organizovana društva su nastojala da uspostave dva vrlo bitna, ako mogu tako da kažem, stanja. Prvo je stanje mira, a drugo je stanje odsustva siromaštva, nečega što liči na blagostanje. Sada smo zapljusnuti novim standardom koji kaže – to smo prevazišli, sada je važno da se poštuju demokratija, ljudska prava i, molim vas, tržišna ekonomija.
Vidim ovde u ovim predlozima zakona da u ovom vremenu promena mi, odnosno da nam vlast pokazuje demokratiju. Može i 25 tačaka u okviru jedne rasprave. To je vrhunsko demokratsko načelo. Poštovanje ljudskih prava, videli ste i sami, imaćemo privatne izvršitelje. Zašto bi to bilo čudno?
Evo, moram da vas pohvalim, vas iz Vlade. Ne znam zašto vas ovi kritikuju. Pa, izvršenje treba da bude na tržištu. Kod ovoga će da bude za pet dinara, a kod ovoga će biti za 17 dinara, kod ovoga će biti ispod cene, u zavisnosti od toga ko je poverilac, ko je dužnik, koja sredstva sve treba da se primene. Mogu mirnodopska, a mogu i ona koja imponuju sigurnošću države. Samo što tu sada sigurnost ne ide preko države i državnih službenika, nego preko poverenih poverenja.
Znači, imaćemo poverenje u nekoga i moguće je da se registruje neko. Evo, recimo, ove agencije za privatno obezbeđenje, one sve vrlo brzo mogu da se transformišu u agencije koje će da rade ovaj posao izvršenja. Jednostavno privatno obezbeđenje ima da izvrši zakonsko izvršenje, privatnik u ime države, jer država je privatizovana, vlast je privatizovana. Znači, oni slede tekovine EU, koračaju dignuta čela.
Mora svaki interes i zahtev Brisela da se ostvari u Srbiji. To nema alternative i to morate da trpite. Raste im popularnost, molim vas, svakim danom su sve popularniji i popularniji. Jedva narod čeka da se donese novi propis, recimo, o advokaturi.
Kada je u pitanju ovo beležništvo, to su pisari, notari, onda možete da zamislite prvih sto koje će neko iz ministarstva, možda i neka sekretarica, da imenuje. Pa, kada dođu tu advokati kao notari, recimo, Konstantinović, britka sablja, Boško Ristić ili Homen, dosadilo mu više ovo da bude, sada će on da bude lepo notar, ima svoju parohiju, ima svoju teritoriju i kada krene da radi posao, pa to je vrhunac demokratije.
Molim vas, ko sme da se buni u ovoj zemlji? Kori Udovički je rekla pre sedam godina – prodajte kuću, platite struju. Šta vam je ljudi? Potrošili ste struju, morate da platite. Ko vas pita da li imate ili nemate para? Vi ste dužni da platite. Prodaj kuću – plati struju. Zašto?
Građani su trošak, ovoj vlasti su građani trošak, a troškovi moraju da se smanje. Mogu i da se uklone, da se anuliraju, da se unište. Sve što je trošak mora pod restrikciju. To je ta poruka. Malopre smo čuli, za divno čudo, javili se advokati iz Skupštine, dobro je, progovorili, kažu – da nije bilo ove vlade, mi ne bismo znali šta je javni beležnik. Kao da to kod nas ne postoji.
Postoji kod nas, imate to i u opštini, imate i u sudu. Sada je pravo pitanje zašto to niste uredili u sudu i u opštini, da funkcioniše kako treba da funkcioniše? Ako kažete – ne možemo to da sredimo u opštini i u sudu, da se radi na kvalitetan način, onda vi pokazujete da ste nesposobna vlast.
Znači, vi poluge vlasti ne koristite na ispravan način. Niste mogli "Peru pisara" da sredite u opštinskom sudu, niste mogli da sredite "Đoku pisara" u opštini, niste mogli da sredite vanparnične sudije, koje po pravilu uzimaju ovakve izjave ili zaključuju ove stvari, i tu je skoro 70% posla kojim se ovim zakonom prenosi javnim beležnicima, posao koji se već radi kod nas.
Zašto to niste uspeli da organizujete? Niste hteli to da uradite, jer će i te usluge da budu na tržištu, ne u vidu takse nego će ta taksa da bude taksa plus. To će opet da se monopoliše, na neki način, preko komore i zatvoriće se sistem i više nećete da jurite vlast nego ćete da se obratite beležniku.
Onda ide velika priča, velike studije, plati se Hiberu da napravi zakon, on se muči tri godine kako da prepiše neki zakon iz Hrvatske ili Slovenije, pa onda imamo knjige, pa saznajemo preko knjiga da postoji taj anglosaksonski, da postoji latinski sistem, pa se veliča latinski sistem, pa je taj latinski sistem proširen nekim poslovima koje rade beležnici, u odnosu na ovaj državni koji kod nas postoji.
Ali ne, to njih ne interesuje, mora da bude kao što je, navodno, u Briselu. U obrazloženju Predloga zakona kažu da ne postoji jedinstveno rešenje ni u EU, ima nekih razlika, a kod nas EU nema alternativu. Vidi čuda velikoga, tri godine se advokati pripremaju da budu notari, obilaze pravne fakultete, polažu neke ispite, neke kurseve itd. Znači, sve se polako priprema i ide se ka tome, to će tako da bude.
Slažem se da je taj posao sada organizovan i da se traljavo radi, ali nije kriv postojeći zakon, kriva je sudska vlast i ona vlast u upravi jedinica lokalne samouprave koja taj posao nije organizovala na kvalitetan način.
Da li je mogla da organizuje na kvalitetan način? Mogla je. Sada nas ova vlast ubeđuje da javni beležnik kao, da kažem preduzetnik, pa se još kaže "od javnog poverenja", izvinite, koje je to javno poverenje? Ko može da ima javno poverenje u neke advokate koje sam malo pre pobrojao? Lično nema poverenja u advokate koje sam malopre pobrojao.
Imamo, recimo, Zakon o overi potpisa, koji dozvoljava i sudu i opštinskoj upravi da vrše overu. Znate šta se dešava? Ne zato što rade ti ljudi, jer su oni krivi, nego zato što im je neko rekao, ko kontroliše sud, ko kontroliše opštinu, tako je bilo i sa onim izjavama i blanko ostavkama. Ljudi su promenili ugovore, zaključili ugovore u sudu, overili, a onda zloupotrebili pečat, otišli kod pisara u opštinu, tamo overili i odmah dočekalo njihovo sudstvo i kaže – to je sve u redu, zakon dozvoljava, može tamo, može ovamo.
Teško je pričati o zloupotrebama prava koje se vrše, pa na bazi toga izvesti zaključak kako je pravni sistem toliko loš da treba da pravimo nešto novo. To je nešto neverovatno. Šta imate kod advokata da radite, da propišete uslove i da obavežete Advokatsku komoru da ne vrši diskriminaciju kad se ljudi prijave za upis u advokatski imenik. Šta bi drugo bilo toliko bitno i interesantno? Ne, sada je veoma važno da se prave preduzeća, pa će biti specijalizovana preduzeća, pa da se napravi monopol, pa ako hoćeš da završiš u trgovinskom sudu, sada privrednom sudu, ideš kod toga, on odlazi tamo i tamo, završava se posao.
Znamo tačno koji advokat diktira kojim sudijama presude. To se zna. Vrtite glavom, možete da pričate šta hoćete, ali uvek kad zavrtite glavom, daću vam neki predmet. Evo vam krivična prijava protiv ovih iz "Zmaja", evo vam za preduzeće "Agrobačka" cela dokumentacija, evo vam za ovu gospođicu Lugonja Mirjanu, bila je kod stomatologa, polomio joj je zub, posle se pravi Toša, jedva je ostala živa, niko neće da je pogleda. Obraćala se sudu, tužilaštvu, njih to baš briga.
Kakve ovo veze ima s EU i s Briselom? Nema nikakve veze. U vašoj vizuri je Brisel-EU. Ovaj Jakovljević sad treba da izdržava ženu u Americi, koja nije došla pet godina ovde. Taj advokat i taj sudija se lepo dogovaraju. Znači, advokat i sudija sede u sudnici i dogovaraju se kako da maltretiraju čoveka i mi ćemo da menjamo zakon. Gde su ti atributi vlasti?
Zašto ne primenite ono što vam zakon nalaže ili što vam zakon dozvoljava? Ne, to vas ne interesuje. Vama je interes da se stavi crta. Da li imamo rebus sa 2000 pitanja? Imamo. E, rešeno, idemo ovo. Zna se, do jula mora ovih sedam-osam zakona. Mogli ste sve te zakone da strpate u jednu tačku dnevnog reda. To je demokratski. Najveći stepen demokratije se meri prema tome kojom brzinom treba da se ispune zahtevi.
Da li ste razmišljali o nečemu što može da se desi kao prirodna posledica ovakvih propisa? Znam šta će da se desi s ovim propisima, oni će da se menjaju ponovo, ponovo će da se usaglašavaju. Neko od poslanika vlasti je rekao da će prvih 100 notara da ode u zatvor, otići će i onih drugih 100, da znate, u to budite sigurni.
Ali, da li ste vi uopšte spremni kao vlast da organizujete pravosuđe na način kako je to propisano Ustavom, pa evo i vašim falš zakonima? Niste, jer ovde nema vladavine prava. Kada bi bilo vladavine prava, ne bi bilo ovih četiri-pet performansa svakoga dana ispred Ministarstva ekonomije.
Dolaze ljudi u grupicama, traže neka prava i neprekidno je tu gužva, isti policajci, isti protestanti. Tom ulicom prolaze nezainteresovani ljudi, naviklo se već na to – čekamo šta će da kaže Brisel, MMF, Svetska banka, NATO, EU, Vašington, London, da li će da se dobije neka pohvala i to je vizura, tu se mi krećemo, to nas interesuje. Ovi propisi, to uopšte nema veze.
Po ovom zakonu, navodno, overena izjava pojedinca pred notarom dobija neku svoju snagu, a ta ista izjava overena u sudu, pred sudskim pisarom, sada nema nikakvu snagu. Kako je to moguće? Evo, da vam dam primer: tužili smo jednog lopova što nas je zadužio za neki kredit, došli su svedoci, potpisali i sudski overili izjave da mu je bilo zabranjeno da podigne kredit, a sudija je jednostavno rekao da ga to ne interesuje. Naravno, sudija je napredovala, otišla je u Privredni apelacioni sud.
Veće Privrednog apelacionog suda reklo je – da, potvrđuje se presuda, ali da ste, kojim slučajem, imali neki dokaz da je bila zabrana, drugačije bi se odlučilo, a u sudskom spisu stoje izjave, a ona neće da sasluša svedoke. Sad mislite da će tu da pomogne neka promena propisa? Neće, problem je u ljudima, u toj vrsti samokontrole, u toj vrsti pritisaka.
Ovi što su izuzetno bogati, to nam je već poznato, mogu da kupe 129 u Skupštini uvek, začas naprave svoju većinu, mogu da izaberu predsednika Vlade i svoju vladu, trenutno im odgovara Mirko Cvetković kao predsednik Vlade. On je prvi direktor Agencije za privatizaciju i oni moraju da poštuju ono što je on uradio za njih. Ni krivi ni dužni postali su izuzetno bogati.
Sami znate da u svim ministarstvima sede ljudi koji rade za određeni interesne grupe i pre nego što napišete nacrt nekog zakona oni organizuju seminare, izdaju knjige, brošure, već pripreme teren. Znate, što bi rekao jedan odavno – pa, vi ste obični izviđači radova, vi ste obični izviđači radova.
Zašto ne valjaju ovi propisi kojima na ovaj način i izvršenje i ovo beležništvo predajete privatnicima? Zato što na ovaj način pokazujete i šaljete poruku da država nije dobra, da država ne valja, da je država nesposobna da vrši ono što je autentična nadležnost države i to samo zahvaljujući tome što ste vi vlast. Vi kao vlast kažete - državi nije potreban izvršitelj u sudu, već treba da bude privatni preduzetnik. On će biti efikasniji.
Pa znate, civilizacija odavno vaga između potrebe da se obezbedi sigurnost, stabilnost u jednoj državi i potrebe da se poštuju ljudska prava demokratije, da se omogući ljudima da iskažu sebe. I kako se menja situacija, tako se menja i taj tas. Vi do 2000. godine ste mnogo više pričali o ljudskim pravima i demokratiji, došli ste na vlast, sad kažete - važnija je sigurnost, stabilnost.
Radi sigurnosti i stabilnosti moguće je da dođu i ovi sa čarapama na glavi da budu izvršitelji. Već su osposobljeni, to moram da vam kažem, Vilijam Montgomeri je već suvlasnik u nekoliko agencija za privatno obezbeđenje, to znate valjda. Nije valjda da niste znali? Nije valjda da opozicija više zna nego vlast.
Odite u ono ATP, registar. Videćete sve, sve će vam biti jasno, i s kim su zaključili ugovore, koga obezbeđuju, zašto obezbeđuju, koliko naplaćuju, koga zastupaju, gde zastupaju.
Možete i vi da zaključite ugovor sa Vilijamom Montgomerijem. On je vrlo pouzdan. On bi mogao da zastupa interese Vlade Republike Srbije u Vašingtonu, da znate. Možete i sa Solanom, možete i sa Štefanom Fileom. Doduše, kod Štefana Filea bi već bio sukob interesa, ali možete da zaključite da zastupaju, to je lobiranje, to je potpuno normalno. To je dozvoljeno.
Mi smo imali lobiranje za ove predloge zakona. Ovde ste se malo odali ko je pisao ovaj zakon o javnom beležništvu, znam čoveka i znam sve što napiše da ima rupa, i vrlina i mana. Ali, ne rešavate problem, ne odlažete čak rešavanje problema, a ono što možemo svi da budemo sigurni, ljudima činite život svakim danom sve skuplji i skuplji i oko nekih elementarnih stvari.
Ova vrsta odricanja države, odnosno vlasti, da ne treba da bude državni posao, ovo beležništvo, bez obzira na onih šest grupa poslova koji se rade. Prenošenje poslova izvršenja na privatnike, ova vlast kaže – ljudi, nama nije potrebna država. Država ne zna to da radi.
Kako je to moguće da država ne zna da radi? Kad je to država zaboravila ovaj posao? Da li država može da zaboravi ovaj posao? Da li država uopšte može da dođe u situaciju da ne radi ovaj posao, da ne sme da radi ovaj posao? Naša država se diče time i kaže – državni službenici uopšte su tromi, spori, ne mogu da rade na ovim overama, to će privatnik mnogo bolje da uradi.
Sud je zatrpan. Ovo čak i nisu sudski predmeti, to moram da vam kažem. Ima nešto malo oko ovih zapisnika i ono što u vanparničnom postupku sudije rade, pretežno je tu ostavina i nešto što je nesporno oko imovine, ali nećete taj deo da razvijete. Ne, beležnici neka taj posao završe i to ide na tržište.
Kažete – oni su od javnog poverenja. Kojeg poverenja? Mislite da je dovoljno što vi napišete u zakonu da će notar da ima javno poverenje? Javno poverenje treba da se zasluži, i poštovanje Ustava i zakona i drugih standarda koji obavezuju. Ali ne, ovde je važno zbog potpisa, ovde je važno da se do jula završi ova, ako mogu tako da kažem, zakonska transformacija ili zakonsko usaglašavanje propisa iz oblasti pravosuđa, pa ćemo da vidimo u drugoj polovini šta treba još.
Jer tamo u oktobru treba da se da neki paraf, u novembru, i onda su svi naši problemi rešeni, preko noći. Neće više biti zastoja u sudovima, sve će izjave da se uzimaju kako treba. Izvršenje neće biti problem uopšte. Biće vrlo efikasni, neki put sa čarapom, neki put bez čarape. Oni će da vode postupak.
Imali ste prilike jutros, na početku ove rasprave, Judita Popović pripada drugoj poslaničkoj grupi, dala jednu vrlo interesantnu i zanimljivu ideju, da praktično izvršni postupak bude prirodna posledica parničnog, bez obaveze otvaranja tog postupka, nego kao prirodni nastavak. Ideja izuzetno dobra. Naravno, verovatno je potrebna još neka razrada te ideje, i daleko efikasnija nego ovo što predlažete preko ovih privatnih izvršitelja itd.
Samo vam skrećem pažnju da veliki broj građana s pravom prigovara na to kako su ih neki advokati zastupali. To donekle i jeste privatni odnos između klijenta i advokata, ali nije samo privatni odnos. Malo puta se Advokatska komora oglasila s nekim svojim disciplinskim postupkom, da bi zaštitila ugled komore, kao što i znate sami, postoji solidarnost između zdravstvenih radnika i drugih esnafa, postoji neka solidarnost, ali to vlast ne želi da reguliše.
Regulisala je izbor Advokatske komore i te stvari, da se ne bi pojavilo kao sa stomatološkom i nekim drugim komorama, a pri tom ste zaboravili jednu stvar, da advokati imaju neki svoj specifični položaj koji je u nekim detaljima izjednačen sa specifičnim položajem koji se po prirodnim zakonima priznaje svešteniku i lekaru.
Sveštenik, lekar i advokat su izvan onih, ako mogu tako da kažem, redovnih profesija i to ima razloga zašto je, jer ulazi u ono najintimnije i u ono, što se kaže, dušu čoveka i u njegove porodične odnose i zato ima i neke svoje posebne obaveze.
Imamo situaciju da su ljudi nezadovoljni svojim advokatima. Kaže – advokat je radio za protivnu stranu od početka postupka, ali je neuka stranka to shvatila tek 20 dana pre pravnosnažnosti presude. Takvim ljudima nismo pružili zaštitu.
Onda ove priče o osiguranju, da notar treba da osigura svoje poslovanje da bi odgovarao za pričinjenu štetu, to su bajke o kojima ne vredi ni komentarisati, jer to ničemu ne vodi. Ovde je važno ovo, zbog toga što treba da se ispune briselski uslovi ovde u Beogradu i u Srbiji, zbrda-zdola se gura po pet-šest zakona u okviru jedne rasprave. Ne moraju ti zakoni čak ni da imaju neku prirodnu vezu. Oni hitno treba da se donesu, kako bi neko konstatovao – ispunjen je taj uslov, idemo na sledeću etapu.
Ako se kojim slučajem ukaže na neku primedbu ili kasnije se ukaže potreba da treba nešto da se promeni, nikakav problem nije, većina postoji, promeniće se, sve u dobroj veri da se ispunjavaju briselski uslovi, a mi živimo po evropskim standardima. Na priči o evropskim standardima ljudi su dobijali izbore, glasali su za to dok su vam verovali.
Danas se to promenilo, neću da pričam u kom procentu, neka svako licitira svoj procenat, ali ta priča više ne prolazi iz prostog razloga što evropska perspektiva ili evropska budućnost je nešto u vazduhu što se ne vidi i ne oseća, a pričom o evropskoj perspektivi i budućnosti mnogo lepo prolaze neki. Koji? Oni koji su blizu.
Znate i sami da 35% od odobrenih kredita nikada ne ulazi u Srbiju. To su konsalting usluge, a znate i sami da 20% samo kod javnih nabavki nestane. Na četiri milijarde, koliko vrede javne nabavke, 800 miliona evra nestane. Vlast kaže da ne zna, ovi vaši posmatrači kažu da ne znaju.
Pre nekoliko dana ste izglasali Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji i planiranju, videćete koji će problemi da budu sa konverzijom. Neko je pripremio teren za konverziju. Videćete koji će problemi da budu. Pazite, ne može ovo više da se krije. To građani osećaju i taj osećaj jednostavno tera da u ovom trenutku ćute, a kada će to da eksplodira, da li će da eksplodira, kako će da eksplodira, nemojte mene da pitate.
Ta vrsta osionosti s kojom gurate ''Evropa nema alternativu'', pa makar i da se gazi po ljudima, pa makar i da se izbacuju iz stana, iz kuća, zbog struje, vode, telefona, zapamtite, ima ljudi koji to ne mogu da vam oproste.
Ovo je svojevrsni skandal sa Vučurevićem u Šapcu. Još veći skandal je ovo maltretiranje Bosiljke Mladić danas u sudnici, jednu gospođu od sedamdeset godina da tretirate na takav način zato što Evropa nema alternativu.
Vodite računa, ljudi, šta radite. Kažite da Srbija nema alternativu, da građani Srbije nemaju alternativu. Manite se od te floskule Evropa nema alternativu.
Napokon, ako možete, okrenite se. Evo, upozoravam vas, obaveštavam svestan toga da pričam broju od 126, koji verovatno to ne čuje, pa možda i nema dušu. Milion puta sam vam u ovoj skupštini rekao koji propis ne valja. SRS je iznela brojne razloge, pa ste posle dva, tri, četiri, pet meseci ili godinu dana na neki način priznali to, izmenili to, promenili na drugi način ili nešto drugo uradili.
Izbacite tu vrstu tvrdoglavosti iz politike, a od EU i od Brisela, vežite to mački o rep, od toga nema ništa, to svi znaju, čak i oni u Briselu, čak i ovi ovde u Srbiji. Zapamtite, Belgija još nema Vladu. Vrlo rado bih Belgiji poslao ove naše proevropske kadrove da tamo srede na evropski način Belgiju, da naprave tamo Vladu, da zaoru tamo svim snagama, da ovako naoružani evropskim standardima rasture i Belgiju kao što su rasturali Srbiju.