Gospođo Čomić, koliko SRS ima još vremena? (Predsedavajuća: Još 42 minuta.) Dobro, hvala.
Ne bi bilo dobro danas da ponavljamo onu argumentaciju koju smo koristili i 2008. i 2007. i 2004. i 2001. godine, jer ne znam zašto bi se to danas bolje čulo, razumelo i slušalo nego ranije kada se to pričalo.
Danas se nalazimo pred jednom zajedničkom temom. Bez obzira što formalno-pravno imamo dva predloga zakona, nalazimo se pred temom da Vlada treba da pretrpi neke promene. Mislim da je pravi izraz "promene", a ne ovi termini iz oblasti građevinarstva – adaptacija, rekonstrukcija, dogradnja itd. Sad mi je jasno zašto je prvog započeto sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji i planiranju, jer sledeća faza posle tog zakona su ovi građevinski radovi sa Vladom.
I to je glavna tema. Neću sad da ulazim u ta imena i ne mislim da ako je neko ortoped ne može da bude ministar građevine, jer nigde ne stoji zapisano da ministar mora da bude vodeći stručnjak u toj nekoj oblasti. Ministri se biraju i prema nekom političkom dogovoru i nekim političkim kriterijumima, i naravno da one stranke koje čine vlast i treba da idu sa najjačim svojim kadrovima, prema svojim kriterijumima. Šta sad ja mogu da prigovaram tu onim strankama koje vrše vlast?
Mi se, u stvari, danas nalazimo na temi kako da se uredi ono što se naziva državna uprava i šešir nad državnom upravom, kao Vlada, da bi država mogla da ispuni svoje Ustavom i zakonom propisane funkcije. Pa ako je još moguće da to bude što jeftinije, onda je uspeh napravljen.
Smatram da ova podela na tri različita dela unutar koalicione vlade poprilično opterećuje ovu arhitekturu državnih ministarstava i zato se dešavaju vrlo neprijatne stvari, da se spaja u okviru ministarstva nešto što je nespojivo. Kaže se tamo kao primer – u Nemačkoj je u ministarstvu unutrašnjih poslova bio i sport. Pa naravno, kada uzmeš pendrek, on brže trči.
I kod nas, vidite, predložili ste da ministarstvo vera i dijaspora budu jedno ministarstvo. Evo, ako Siniša Pavić sluša, on može da napravi vrlo lepu humoresku. Znači, ostalo je samo onima iz inostranstva da se krste šta se dešava u Srbiji. (Vi, kako pravite ovu vladu, i zaslužujete malo ovaj humoristički ton.)
Čuli smo da je glavna smetnja za ove građevinske poslove u Nemanjinoj Mlađan Dinkić, ali ja sam sa Mlađanom Dinkićem na ratnoj nozi već deset godina. Vodimo se tamo po sudovima zato što sam ga ovde kritikovao u Skupštini sa govornice. Ispričao sam sve o njemu, pa mi je sad više i muka da pričam o Mlađanu Dinkiću.
Tek kad je on priznao da su došle one besplatne akcije od hiljadu evra zbog dragog mu predsednika, da bi on bio izabran, on je postao smetnja. Ali, ja sam 2006. i 2007. godine kritikovao taj koncept besplatnih nazoviakcija, pa sam dobio opomenu, pa sam izbačen iz Skupštine. Sad ispada da je tek kad je neko progovorio došao onaj fluid odozdo na gore, pa ste shvatili o čemu se radi. Ali, to je vaš problem.
Međutim, ono što svakoga ko se bavi politikom zabrinjava jeste što se taj vaš unutrašnji problem oburvava kao bujica nad građanstvom, nad suverenom. E, to je problem. Problem je koliko građani kao nosioci suvereniteta mogu da kreiraju vlast po svojoj volji, prema svojim potrebama i prema svojim interesima.
Moram da razočaram građane – ne možete da formirate, zato što se Srbija nalazi na putu jednosmerne ulice prema Briselu, a Brisel nema vladu, ali ide zabranjenim smerom i zato malo-malo dođe neki policajac, udari čvrgu, pa nas vrati opet na raskrsnicu. I tako se deset godina vraćamo na raskrsnicu.
A u međuvremenu se postižu epohalni medijski rezultati. Ima na televiziji, ima na internetu, ima na bilbordima, ali nema u životu. Vi kažete "EU nema alternativu", mi živimo po evropskim standardima deset godina. Vama skače popularnosti zbog opredeljenosti za Evropu. Mi se danas nalazimo u sukobu između SRS, sa jedne strane, i svih drugih političkih stranaka koje su za Evropu. Evropa, Evropa, Evropa..., Evropa nema alternativu. Tamo je mnogo lepo, Brisel nema ni vladu...
Ali vi znate da u EU ne postoje ni saobraćajni propisi zajednički. Englezi i dalje voze levom stranom, znate. I kod njih ona utičnica ima tri rupe. Odete u Englesku, donesete evro, oni se krste, ne znaju koja je to valuta. Ali ne, vi ste za Evropu. Dva miliona ne mora da radi u Srbiji, ali Evropa nema alternativu. Nema. I taman se pohvalite nečim, a ono krk – iz Evrope čvrga. I vi kažete – ništa. Otresete glavu i kažete – ništa, idemo dalje, teramo ponovo ka Evropi.
Ako ste hteli stvarno da pokažete neku ozbiljnost kao vlast, uz sve ove karakteristike, tri dela različite veličine unutar jedne vlade itd., morali ste malo da pokažete i dozu inteligencije. Evo vidite, Mlađan Dinkić se odriče G17 da kod potencijalnih birača ne bi to izazvalo negativne asocijacije, a ja sada ću Vladu Republike Srbije da zovem G17, zato što imate 17 ministarstava i plus nešto imate. Vidite, prevario vas Mlađa ponovo. Opet vi bez Mlađe ne možete.
Ali nije poenta da l' Mlađa, da l' Boris, da l' ovaj, da l' onaj. Ma, ja imam problema s vašim gazdom – u Briselu, u SAD, u Velikoj Britaniji, u NATO-u. Vi ste mačji kašalj. Samo još da ubedim građane da se živi po evropskim propisima ovde. Što reče jedan, vi ste izvođači radova. Vidite, cela vlada, ministarstva, sve je u građevinskim terminima: rekonstrukcija, adaptacija, verovatno će biti i asanacija, kako vidim. Svašta je kod vas moguće. Svašta je moguće od građevinskih radova. Naravno, sve će biti bolje, a nema odgovora na pitanje zašto nije moglo za ove tri godine da bude bolje.
Vi ste tri godine ovde pričali kako je sve najbolje, sve divno, med i mleko. Beše onaj jedan što nema planinarsku dozvolu. Čim Velja kaže "mleko", on kaže – što pričaš, mleka ima, samo što se ne rasipa još po Moravi. Nije problem sa otkupnom cenom, sve je rešeno. E, kad je Tadić rekao da nešto imamo problema sa mlekom, on šest dana nije došao ovde u Skupštinu. Znate, kod vas se to začas promeni. Ne može bez Mlađe, a sad koji će nam đavo Mlađa. Dizaste demonstracije protiv SPS-a, sad SPS – ma kakvi, prva ljubav zaborava nema. Kad im pomenete Miloševića, oni ćute, ne smeju da se jave. Oni još dalje guraju prema Evropi i NATO-u.
Šta kažu ovi iz Brisela? – Ko u Srbiji kaže da je za EU, mi ga poštujemo, podržavamo. – Pa, znaš, on je ovakav. – Ne interesuje nas. – Ima nas, kaže, mnogo koji smo za EU, neko smo od početka, neki od sada. Je l' ima neka razlika? Ovi iz Brisela, što nemaju vladu, kažu – nema razlike, samo radikali da ne dođu na vlast; morate da idete jednosmernom ulicom, u suprotnom smeru. I vi uporno u suprotnom smeru. I mislite da su to ovi naši policajci, pa za dvesta dinara – ajd', bato da prođem. Nema.
Zadužili ste državu. Dajte mi jedan epohalni rezultat za deset godina. Jedan, zbog čega bi građani Republike Srbije mogli sa dva prsta da vam aplaudiraju. Ne šakama, nego samo sa dva prsta. Nema ga. Ali ste postigli maksimum u medijskim manipulacijama.
Mandati pripadaju strankama. Dođe iz EU neka naznaka, odmah promeniše stav. Taj veliki gospodin, on je vlasnik mandata. Kad pre nekoliko dana pobeže mu jedan, a on kaže – a ko bi znao tog tamo mog u pokrajinskoj skupštini da nije bilo mene? Koji je to sistem vrednosti? Zar ne vidite da se ovo nasilje koje demonstrirate u politici preliva i postaje nasilje u porodici, na ulici, na radnom mestu? Kažite jedan epohalni rezultat.
A skače vam popularnost, znajte. Mnogo ste popularni. Ovde gde je Ministarstvo ekonomije, bivša Narodna banka, svaki dan se održavaju dva performansa. Svi poznati akteri, i oni koji demonstriraju i oni koji čuvaju vrata. I oni policajci kažu – šta je, braćo, kasnite pola sata. Svakog dana dva performansa ovde. Nezadovoljni građani. Nađite mi jednog zadovoljnog u Srbiji. Dobro, Boris Tadić. Pustite vi Borisa Tadića. Sad će sa iskrivljenim očima da nam se vrati, pa će malo drugačije da gleda na ovu našu stvarnost.
Objasnite mi sada jednu stvar. Zašto, recimo, niste spojili ministarstvo zdravlja, rada i socijalne politike? Na ovoj sednici imamo nekoliko tačaka dnevnog reda koje pokazuju da je vrlo teško u nekim situacijama, kada se radi o pravima građana, izvršiti podelu i videti gde počinje koje od do sada postojećih a sada podeljenih ministarstava.
Neverovatne stvari. Izađe juče Marković i kaže – mi smo se smejali kad su pravili ministarstvo za kapitalne investicije, za infrastrukturu itd., pa smo to kritikovali, i došli smo na vlast pa smo i mi prihvatili da to postoji. Pa, kad čovek da veruje vama iz DS-a? Zato ja kod vas sve prihvatam s rezervom. Malo da se nasmešimo onako, pošto ste sad G17 plus.
Znači, jedini koga treba ozbiljno da shvatite je neko iz inostranstva. Vi u njihovo ime sprovodite ovde. Kada vas saspemo nekom argumentacijom, vi kažete – EU nas je pohvalila, Venecijanska komisija je dala saglasnost, delegacija MMF-a je došla ovde da vas posmatra, prošli ste na posmatranju, ako se vi iz sindikata bunite, mi bismo vrlo rado učinili vama, ali tu je MMF, babaroga, ne smemo od njih.
Čekajte, način na koji vi radite… Ispada da je bolji Miljenko Dereta. Kada se iznese neka ozbiljna argumentacija, on kaže – šta se bunite, građani Republike Srbije, da nije EU i neke pomoći koju ona šalje, vi ne biste imali ni za 'leba. Vidite koliko je on iskreniji od vas. A vi imate priču – epohalni uspeh, epohalno ovo, epohalno ono.
Onaj ministar odbrane kaže – super, izvozimo naoružanje, a oni krk, sankcije odmah. Još se nije ni ohladila govornica, a oni rekoše – 380 tona nafte nema, izgubilo se. Kaže – u reformi Vojske smo postigli strahovito dobre rezultate. A gde nam je vojska? Imamo samo taj problem što imamo ministra, a nemamo vojsku.
Neverovatne stvari se dešavaju kod nas, a vama raste popularnost. Molim vas, nemojte to da zaboravite. Sada vam je popularnost 129%. Građani ne mogu nijedan dan da zamisle bez ZES-a. Jedva čekaju Drugi dnevnik da vide otvaranje, prijem delegacija iz inostranstva, promenu kravata, osmehe, hvaljenje, tapšanje. Vi ste stožer stabilnosti. Bez vas nema stabilnosti Balkana i šire.
Dođe pre neki dan onaj Turčin i priča nam o EU. Gde je njegova Turska, što njegovu Tursku nisu primili u EU? Sad Turčin nama drži predavanja o EU, a kancelarka kaže – multietnička EU promašen koncept! Posle dva meseca to reče i onaj Kameron, engleski premijer. Ja vam samo pričam šta oni pričaju. I mi idemo tamo. Pa, vi imate, bre, loš primer.
Loš primer imate. Evo, kada dođe Putin za koji dan, vi njemu kažite – gospodine Putin, pomerite se vi ovamo, mi želimo s vama prijateljske odnose, ali mi idemo prema EU. Idemo prema EU, tamo je med i mleko, tamo je lepo, tamo je sve na lizing, sve se dobija, tamo nema krize. Nema krize u EU. EU vam je sad sponzor pregovora, EU vam kaže u Savetu bezbednosti šta će da bude, u Generalnoj skupštini je EU. Možete vi, građani, da se bunite, možete vi performans svaki dan da radite ispred Mlađinog ministarstva, ali EU je u temelju tog ministarstva. U temelju.
Znači, naš problem je politika. Problem Republike Srbije je što su dominantne politike medijski eksponirane politike, proevropske i pronatovske, pogubne i štetne za svakog građanina Republike Srbije. Sada da pričam da li treba da imate dva ili tri ili 17 ministarstva? Imaćete onoliko koliko ste se dogovorili. Imaćete onaj broj na koji vam je dao saglasnost neko iz Brisela. Ali Brisel nema vladu, zapamtite. Brisel nema vladu, ej. Pa vi ste za njih pojam. Vi ste za njih pitanje političke odgovornosti. Vi u svim uslovima možete da formirate vladu, a oni godinu i po dana ne mogu da se sastanu da naprave vladu.
Vidite, gospođo Čomić, ja moram da hvalim Vladu Republike Srbije. Ima nekoliko dobrih stvari. Prva stvar, hvala bogu, imamo Vladu, za razliku od nekih u Evropi koji nemaju vladu, i druga stvar, bili ste mnogo iskreniji nego drugi. Neki drugi donose zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Vi ste dali Predlog zakona o ministarstvima i napisali – to je naše, da li vam se sviđa ili vam se ne sviđa, baš nas briga. Gazda iz EU je rekao da to tako može. Proći će.
Zašto je vama važno da ovo prođe? Zato što vam dolaze ove pare sad. Sve ono što smo se zaduživali, glasali itd. sad treba da dođe. Ne date vi da neko sa stiroporom troši vaše pare samo zato što je rekao da je on sada za Evropu. Pa vi ste krvarili za Evropu, bre. Može Mlađa da vas gazi kol'ko hoće, ali neće iz Vlade zato što je evropska. To su evropski standardi, to su evropski krediti, to su evropske apanaže. Nemojte.
A vi, građani Srbije, da što više glasate za ove iz ZES-a, da im skoči još više popularnost. A kad ćete da platite struju, to razmislite. Onda će da dođe druga ekipa, opet preformulisanog ZES-a, pa će da vam donesu bure, pa će da kažu – sad račune bacajte u bure. I tako Jovo nanovo. Znači, treba upamet.
Zahvaljujući ZES-u, pogrešnom kretanju jednosmernom ulicom, vi demonstrirate nešto što se zove Sizif. Vi se mučite kao Sizif, ali od onog mitskog Sizifa se poprilično razlikujete. Znate zbog čega? Razlikujete se jer se onaj Sizif znojio, krvario, vraćao na startnu poziciju, a vama se pozicija poboljšala. Mnogo se poboljšala pozicija. Postali ste, ni krivi ni dužni, čak i eksperti.
E, moji građani Srbije, kada biste vi znali koju uvredu mi trpimo ovde, kroz ova glavna vrata Narodne skupštine šta sve prolazi da bi održali neki sastanak, neko savetovanje. Pa to dolazi prepotentno, napumpano, zato što zastupa stavove EU. Ušminkano. Ma, juče očistilo nos, a već sada pametuje o Evropi, EU, evropskim standardima, evropskim zahtevima. Kad mu kažeš dobar dan, on ti odmah kaže – neću da ti odgovorim, nije po evropskim standardima.
A vama skače popularnost. Neverovatno vam skače popularnost. Samo, najveću popularnost ćete imati u onim selima koja više nemaju nijednog građanina, jer ta sela gde nema nijednog građanina, to je rezultat EU ovde. A vi ste, što reče jedan vaš, najobičniji izvođači radova, koji za najobičniju dnevnicu ima da urade svaki posao. E, u tome se mi razlikujemo.
Okanite se proevropskog i pronatovskog puta, da bismo se orijentisali u se i u svoje kljuse, da krenemo sa našim sistemom vrednosti, da raščistimo sa ovim nagomilanim kriminalom, a o tome ćemo da pričamo kada dođu predlozi ko će biti i gde koji ministar. Tačno ću da vam kažem zašto je ko predložen za ministra i koji tajkuni stoje iza njega, koje grupe i zašto će da se ispriča još nekoliko meseci ova priča.
A zapamtite, kroz godinu dana negiraćete sve ovo što ste danas rekli. Sve ovo što ste danas rekli ima da negirate. Moje je da vam unapred kažem i moje je da obavestim građane Republike Srbije – što dalje od proevropskog puta, jer tamo nas vode u ambis iz koga nećemo moći lako da izađemo. Zahvaljujem i hvala što me niste opomenuli.