Ovaj amandman sledi ove prethodne amandmane koje je podnela SRS na član 2. Predloga zakona, kojim se praktično menja član 27. osnovnog teksta. Da bi se jednostavno shvatilo šta sam predložio da se promeni, nije to samo puka promena sa 26% na 30%, mislim da treba da se objasni o čemu se radi.
Vidite, po propisima za koje kažemo da su opšti propisi o radu i o radnom odnosu, prekovremeni rad može da traje osam sati nedeljno, a najduže četiri sata dnevno. Čuli ste u prethodnim obrazlaganju prethodnih amandmana da u ovom članu 2. predlaže se u stavu 3. da kada su u pitanju državni službenici to iznosi 20 sati nedeljno.
Znači, maksimalno dnevno svedeno na maksimalno ili turbo maksimalno ili nezakonito maksimalno za nedelju dana, što se može reći da jeste nezakonito, jeste nepoštovanje zakona koji obavezuje. Propisi dozvoljavaju neke izuzetke, ali ovde nije u pitanju ta situacija, da postoji neki izuzetak. Taj izuzetak nije ograničen i ničim nije dokazano da je on opravdan. To je prava stvar.
Isplata uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada ovde je data kao bukvalno rečeno druga mogućnost, jer u prethodnim stavovima je rečeno za svaki sat prekovremenog rada dobija se sat i po slobodnog vremena. Ako je neko rekao sat i po slobodnog vremena za sat uvećanog rada, onda je on 50% unapred nešto zaključio da je 50% treba da bude više. Znači, sat rada je izjednačen sa sat i po odmora. To je logika predlagača.
Tu logiku predlagač ne sledi do kraja. Znači, u ovom stavu 5. govori se o uvećanoj isplati, gde Vlada predlaže da to bude 26% i, naravno, verovatno se pozivaju na opšti propis o radu, gde je tačno propisano 26%, a mi amandmanom predlažemo da tih 26% bude 30%.
Međutim, mi smo svakim danom sve više svesni situacije da nije važno samo donositi zakone, i nije važno da li se ovde mi zaklinjemo, te volimo državne službenike, te volimo nameštenike, te vodimo računa o njima, te sutra vodima računa o zaposlenima, odnosno nezaposlenima, te ovde s vremena na vreme neko prokrvari, obećavajući i pretpristupne fondove i sve moguće stvari, a u praksi toga nema.
Naši zakoni generalno se ne primenjuju. Selektivno se primenjuju i zna se razlog zašto je to tako. Kada se društvo do tih razmera kriminalizuje, nemojte mene da gledate, to kažu vaši prijatelji iz inostranstva, ovi što vam daju pare, i oni kažu da ste napravili kriminalizovano društvo.
Kad pogledate te oligarhe i vođe organizovanog kriminala koji se javno preko televizije međusobno optužuju ko je više šta uradio, ko je više ubacio državnih službenika, nameštenika, pa u to ubacite i ove podatke o stranim obaveštajnim službama koje kažu koliko su svojih mladih ubacili, pa evo sad imamo Evropski pokret ovde, neki performans, hvali Žika Bambus i Ksenija Milivojević, koja je državni službenik i koja je tužila državu. To samo u Srbiji ima, nigde više.
Gde to još ima na kugli zemaljskoj? Samo u dosmanliskoj Srbiji, gde se ne zna šta je sistem vrednosti. I kada bi sada vama ovde analitički dokazivao zašto 26% po opštim propisima kod državnih službenika treba da bude 30% ispao bih smešan građanima RS, jer bi prvo rekli - aman, Krasiću šta radiš, pričaš zidu, imaju 126. To je najvažnije za funkcionisanje političkog sistema u Srbiji. Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Sad ima 128, sad ima 131, kao na traci se menja. Narod to želi, narod to voli.
Međutim, moram da vam skrenem pažnju da malo ipak ne preterate jer može da vam padne sistem. Pada vam sistem, kao što vidim, ne znam šta je, da li oni Dulićevi kompjuteri, da li Mićunov sistem za prebrojavanje.
Kad sam kod ovog amandmana, da vam kažem, po opštim propisima, zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ima svoja tri dela. To je osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada, bez obzira po kom osnovu. Prekovremeni rad vuče uvećanu zaradu. Ta logika je prisutna i u propisu koji reguliše plate držanih službenika i nameštenika, doduše, na malo modifikovan način.
Ovakvom formulacijom člana 27. odstupa se od osnovnih principa. Zašto se odstupa od osnovnih principa? Danas su korišćeni neki primeri gde se ukazuje da je neminovno da čovek mora da ostane na radu, ako je državni službenik ili nameštenik, jer ne zavisi od njega, zavisi od više sile, ali viša sila nije, gospodine Novakoviću, zemljotres, sneg, poplava nego ćef Slavice Đukić Dejanović, Gordane Čomić, Nade Kolundžije i Otpora koji kontroliše DS.
Gospodine Novakoviću, neću da čitam član Ustava, jer onda me kažnjavate, ne vi nego one vaše prethodnice. Pročitajte šta piše u članu 172. Poslovnika Narodne skupštine. Ne možete da otvorite raspravu o predlogu zakona o budžetu, mora da bude 15 dana, da se krčka kod poslanika.
Poštovani građani, pogledajte, to je Predlog zakona o budžetu RS za 2011. godinu. Kada bi ovo bila knjiga iz koje bi se polagao neki ispit, student bi verovatno godinu dana morao da čita, ali ovde su genijalci, 126 genijalaca, Marsovci. Danas se dobije, danas se zakaže, sutra ulazi u raspravu. Herojski, junački ćute do poslednje dnevnice. Ćute, nema da mrdnu. Jedini ideolog, to je onaj "primerak" koji će da se pojavi. Vama je sve dogovoreno.
Amandmane ne pišete, vi ne znate šta je amandman. Ako mi treba da napišemo amandman, mi treba da ostanemo, da se jurimo po Narodnoj skupštini da bi, ako možemo, amandmanom nešto malo popravili i obezbedili malo medijskog prostora u Srbiji, da se čuje da postoji Vojislav Šešelj, koji je još živ, da se borimo da se zaustavi njegovo ubijanje u Hagu, da se borimo da se zaustavi ubijanje svih građana RS, jer tragovi vašeg dobrog rada – "pao sistem". Zašto nećete da slušate, da čujete?
Idemo dalje. Da vidimo šta su napisali vaši revizori pre nekoliko dana povodom ovog člana. Povodom ovog člana, gospodine Novakoviću – uvećana isplata zbog prekovremenog rada. Evo šta kaže revizor, na bazi svih preliminarnih dogovora, kontrola, raščišćavanja, dogovaranja sa Vladom i to na bazi nacrta, ne predloga zakona o budžetu.
Gospodine Novakoviću, strana 4. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede…
(Predsedavajući: Izvinjavam se, gospodine Krasiću, nije povodom ovog člana, jer ovaj član nije stupio na snagu, pa vas molim da ne dovodite u zabludu sve nas. Dakle, izveštaj revizora je za prošlu godinu, a predlog vašeg amandmana da zamenimo procenat 26 procentom 30 je na dnevnom redu sada.)
Jeste, i sada vam kažem razloge. Vi ne čitate, to je problem. Vama je to brzo, da što pre podelite pare, a ja moram sve da čitam. Pazite, ovu ću dijagonalno da čitam cele noći. Potreba da se zaštiti narod je bezgranična, tu nema popusta, nema odstupanja.
(Predsedavajući: Složićemo se u istoj onoj meri koliko i potreba za poštovanje Poslovnika, naša zajednička.)
Ako se zaključi ugovor o delu sa licem za obavljanje poslova koji su iz delatnosti ministarstva, znači, to su poslovi iz delatnosti ministarstva. Imamo ministra koji zaključi ugovor o delu, kao da je u pitanju pevač. Znači, pevači, muzičari, slikari, rade poslove državne uprave, rade poslove koje treba da rade državni službenici. To je napisao vaš revizor.
Vidite šta još on kaže, a ima veze sa članom 2. Predloga zakona. Kaže ovako – što nije u skladu sa odredbama Zakona o radu, Zakona o državnim službenicima i Zakona o ministarstvima u ukupnoj vrednosti od sedam miliona. Uprava za bilje, isto milion i po, Ministarstvo za nauku, to je onaj hajmo-ajte, on je napravio 14,6 miliona dinara nenamenski.
Šta sada da pričam, gospodine Novakoviću, o ovom zakonu ovde, nad čijom sudbinom mi da kukamo, kako da se zaklinjemo da ćemo ovo da isteramo, da će ovo da se napiše kako treba, da će da se primenjuje kako treba?
Vi ste se i 2009. godine zaklinjali ovde. Šta sada čujemo? Pao vam sistem. I sistem je ovde, gospodine Novakoviću, evo ga i sistem. Vidite šta kaže revizor – Ministarstvo poljoprivrede preuzelo je obavezu, zaključilo ugovor o uvođenju informacionog sistema za implementaciju agrarne i ruralne politike za potreba rada Uprave za agrarna plaćanja, 115 miliona dinara. Verovatno su Dulićevi kompjuteri. Samo on pravi kompjutere. Tu više nema Microsoft, nego Dulićsoft. Nema. To je zabranjeno. On je kadar Sonje Liht.
Zašto mi donosimo zakone? Objasnite mi. Zašto trošimo vreme ovde? Nama treba žandarmerija. Nama trebaju oklopne jedinice. Nama treba konjica da uđe u državnu službu.
(Predsedavajući: Naravno, nemojte preterivati. Ne treba državnim službama…)
Izvinite, ako vi vaše dete učite da ne laže, nemojte da se ponašate drugačije ovde.
(Predsedavajući: Konjica je državna služba i ne stoji izvan sistema. Sistem je hvala bogu živ i zdrav, a ja vas molim i ponavljam, vaš amandman se odnose na ovu razliku, pa vas molim da se vratimo. Verujte biće vam sve teže.)
Znam da je kod tebe teško da uđe u glavu, ali hoću građane da ubedim da ne smeju da veruju…
(Predsedavajući: Svrsishodnost amandmana koji ste podneli, ponavljam, menjanjem procenta 26 procentom 30 u članu 27.)
Da cela Srbija ne bi postala socijalni slučaj, podneo sam ovaj amandman i rizikovao da me široke narodne mase ne shvate, jednostavno, ne mogu da me shvate, jer ne dozvoljavate da objasnim ljudima da se jedno priča, jedno radi, a na kraju ispadne sasvim treće.
Evo, malopre smo vam pričali, gospodin Milan Marković je 2006. godine krvario u onoj zgradi protiv zakona koji je podnosio Balinovac. Sada je zapalio. Pao mu sistem, nije imun, nego, nema, taj sistem ne postoji, dosmanlijski sistem je – uzmi, zgrabi, drmni, uzmi sve što ti život pruža.
Nije bitna forma, nisu bitna sredstva, nisu bitni načini. Sve može – od jedne kancelarije do druge kancelarije se drugačije primenjuju zakoni. O tome vam je pričala i gospođica Jovanović, o tome vam je pričala i Vjerica Radeta. To mogu svi da vam pričaju.
Nama zakoni uopšte ne trebaju. Ovo je Teksas, ovde važi princip – ko je jači. Ko je jači? Onaj što ima 126. Kad imaš 126 možeš sve, i da ti padne sistem, ručno ćeš da brojiš i da ti ne padne sistem, sve možeš.
Da li može da se popravi ovaj zakon ukoliko usvojite ovaj moj amandman? Ne može. Šta može da se desi posle usvajanja bilo kog teksta izmena ovog zakona? Katastrofa još veća.
Ne žalim što ćete da plašite one vaše u državnoj službi, a navukli ste ih koliko hoćete, navukli ste ih za ovih 10 godina, ne znate ni sami. Znam da su vam balast, mnogo su više očekivali, pa nema toga.
Čuli ste malopre i za primer, vi finansirate sekretaricu MMF. Po kom osnovu? Vi mislite da će ovaj narod sve da trpi. Trpeće dok ne prođe ova zima, a šta ćemo onda? Poljski radovi?
Vodite računa. Sistem vam je pao.