Gospođo Čomić, sve pričam što je u vezi sa dnevnim redom. Kažem član 7. Predloga zakona glasi – Predsednik Republike, na predlog ministra odbrane, može skratiti trajanje služenja vojnog roka.
Sada da vas podsetim na jednu staru srpsku izreku – ko o čemu, vojska o skraćenju, a Vlada Republike Srbije o poštenju.
Šta je predsednik Republike? Državni organ, nadam se da se slažete sa tim i tu funkciju obavlja pojedinac, u ovim krupnim stvarima, on kada donosi odluku treba da ima predlog kvalifikovanog, stručnog organa. I tu se verovatno slažemo.
Da li je Ministarstvo odbrane ili ministar odbrane kvalifikovan organ? Po Ustavu i zakonu bi morao da bude. Tu se slažete. Po bivšem Ponošu nije, ali to vi rešite 18. decembra, ne želim u to da se mešam i to završite.
E, sad ako pričamo o skraćenju vojnog roka, gospodine Raduloviću, kada ste vi, a i ja, pa i Jovičić, verovatno, služili vojsku, ona je bila obavezna, pa mi koji smo završili fakultete služili smo godinu dana, oni drugi su služili malo duže i uvek se čekalo kada će da dođe ukaz predsednika, vrhovnog komandanta, da ne ulazim u detalje, znate vi na šta se to odnosi, da se skrati vojska za mesec dana, za dva meseca, ali je to bilo u uslovima kada je bilo obavezno služenje vojnog roka.
Posle ovih izmena i dopuna zakona i posebno posle ovoga, a kasnije ću, gospođo Čomić, da citiram šta piše ovde, odluke o obavezi, obaveze služenja vojnog roka, onda pitanje skraćenja za dva dana, za 15 dana, za mesec dana nije pitanje od tog značaja kao što je nekada bilo. Slažete se sa mnom? Naravno da se slažete.
Onda stvarno postoji obaveza i potreba da se reguliše koliko to državni organ može da skrati vojni rok. Ako je neko dobrovoljno otišao, on u startu zna koliko mu traje ta obaveza služenja vojnog roka – šest meseci, devet meseci, nije bitno, ali on je unapred pripremljen za to i on je dobrovoljno otišao da to vreme provede da bi bio osposobljen za buduću odbranu, trenutnu odbranu itd.
Ako neko treba da odluči o skraćenju obaveze kod tog dobrovoljnog, onda izvinite, molim vas, moraju da se pitaju kompetentni organi, koji vrše odgovarajuću procenu.
Kod obaveznog služenja vojnog roka ova država je bila poprilično normalna jer je vodila računa i o demografiji, i o generacijama i o obrazovnoj, vaspitnoj i svim drugim funkcijama koje su se ispunjavale u okviru organizovane oružane sile koja je sastavni deo definicije države koja se zove Republika Srbija. To je uvod da bi ljudi jednostavno shvatili pa čak i oni koji nisu služili vojni rok, da bi shvatili ozbiljnost države kao institucije.
Sada citiram, gospođo Čomić, nemojte da mi se uvredite, kaže se ovako – prema strategijskom pregledu odbrane Republike Srbije, Vojska Srbije treba da ima 10.918 profesionalnih vojnika, a do kraja 2010. godine, to je za još 20 dana Čikiriz, očekuje se popuna sa preko 90% propisanih formacijskih mesta za profesionalne pripadnike Vojske Srbije. Sad ćeš ti da vidiš zašto je ovo u suprotnosti sa članom zakona, smej se ti samo.
U organizacijsko formacijskom sastavu Vojske Srbije formacijska mesta vojnika na služenju vojnog roka zamenjuju se formacijskim mestima profesionalnih vojnika. Znači nema odsluženja vojnog roka. Je l' vam jasno sada? Nakon popune formacijskih mesta profesionalnih vojnika u jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i Ministarstva odbrane zadržavanje obaveze služenja vojnog roka zahtevalo bi veće profesionalne i operativne troškove budžetu za vojne potrebe.
Citiraću posle nešto oko budžeta, nešto što je bilo 2, 3 i 17. marta 2004. godine, gospođo Čomić, to je dokumentacija Narodne skupštine, to nije zabranjeno da se čita, koji nisu u skladu sa stvarnim potrebama Vojske Srbije.
Gospođo Čomić, saslušajte ovo, pošto ste trajno opredeljeni za demokratiju, ovo nikada nećete prihvatiti, u to sam apsolutno uveren: "Takođe, u slučaju povećane potrebe za popunom Vojske Srbije u vanrednom ili u ratnom stanju, ona se može obezbediti donošenjem odluke predsednika Republike o ponovnom uvođenju služenja vojnog roka ukoliko to interesi nalažu, u skladu sa odredbom člana". E sad je to moja sreća, "135. stav 7. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi". Zašto sam rekao moja sreća? Zato što se nisam pozvao na Ustav. Da sam se pozvao na Ustav, vi biste morali da me kaznite, s obzirom da su izboru u DS.
Kaže se – predloženim rešenjem obezbeđuje se racionalizacija troškova odbrane koji se usmeravaju na razvoj u skladu sa realnim mogućnostima Republike Srbije, i to ću da vam citiram šta su realne mogućnosti Republike Srbije, odnosno realnim rizicima i pretnjama bezbednosti Republike Srbije.
Na ovaj način sam napravio vezu između člana 7. Predloga zakona, moram da vam priznam, odluke o obustavi obaveze od služenja vojnog roka i mnogim stvarima koje se neposredno tiču člana 7. predloga zakona i amandmana gospodina Todorovića kojim se propisuje drugačiji postupak da predsednik Republike, pod uticajem svojih savetnika koji imaju razne interese, kada bi predsednik Republike stavio prst na čelo onda bi rekao – skraćuje se kod dobrovoljaca obaveza služenja vojnog roka za pet i po meseci, a vojna obaveza kod dobrovoljaca, recimo, iznosi šest meseci.
Zašto to pričam? Zato što je u uvodnom izlaganju pre nekoliko dana povodom ovog predloga zakona gospodin Šutanovac vrlo korektno, tu nema nikakve zamerke, rekao u odgovoru nekim poslanicima – nema nikakvih problema, ko god želi dobrovoljno da služi vojni rok neka se javi, on će lično da utiče da se ti ljudi prime i da se omogući da služe vojni rok.
Ako taj vojni rok treba da iznosi šest meseci, a predsednik Republike kaže – skraćujem za pet i po meseci, to je svojevrsna zloupotreba, svojevrsno maltretiranje Narodne skupštine i ovog visokog doma u kome su se donosile tako značajne odluke, gospođo Čomić.
Malopre sam rekao, 2, 3, 17. mart 2004. godine i molio bih vas da svi shvatite kao veliku pohvalu DS. Samo želim da pokažem koliko ste dosledni u političkom stavu koji se na neki način definiše i članom 7. Predloga zakona, a taj član gospodin Todorović želi da promeni. U potpunosti vas shvatam što ste ljuti, što on to želi da promeni i sada ću da vam pokažem na nekim primerima kako se to dešava.
Gospođo Čomić, u arhivi Narodne skupštine možete da nađete da je SRJ, zašto kažem SRJ, to gospodin Radulović zna, do pre nekoliko godina Vojska je bila u nadležnosti SRJ, pa onda SCG dok to Boško Ristić nije rasturio, tek kada je Crna Gora otišla vojska je pripala Republici Srbiji i tada je postojao veliki spor kako treba da izgleda savezni budžet SRJ. To je veza, Mikoviću, kontinuitet delovanja DS.
Znači, bio je zakon o finansiranju programa materijalnog obezbeđenja transformacije Vojske Jugoslavije u periodu od 1993. do 1995. godine. Samo da podsetim, zato što je i Radulović prošli put šapnuo ministru Šutanovcu da je takav zakon bio, i jeste bio, nema nikakvih problema. Vidite kako vas hvalim. Onda sam došao do ovog stenograma i ovde gledam šta je rekao dr Ivan Vujačić. Ovde je sedeo, baš ispod Mikovića. Bio je poslanik DS.
On je svašta ispričao o tom budžetu Savezne Republike Jugoslavije za 1994. godinu, deo koji se tiče vojske. Samo su oni doneli amandmane, Dragoljub Mićunović, Miroljub Labus i Ivan Vujačić. Ivan Vujačić je lepo rekao čovek. Hvalim ga. Kaže ovako – mi ćemo kao Demokratska stranka glasati za ovaj budžet. Ništa ne zameram.
Kaže ovako – dali smo neke amandmane za koje mislimo da doprinose ovom programu. To je taj program transformacije vojske. To ne znači da glasamo za Vladu. Slažem se. Nisu oni bili za onu Vladu jer je tad bio i Perišić, i Grubač itd. To je druga stvar. Glasamo za budžet iz razloga što je to u velikoj meri vojni budžet. Oni glasaju za vojni budžet. Savezne Republike Jugoslavije 75% budžeta 1994. godine je bio vojni budžet.
Demokratska stranka je glasala za vojni budžet. To sam hteo da čujem. Da podržavaš. Voleli bismo da postoji jedna parlamentarna komisija koja bi mogla malo više da pogleda, pa to je Odbor za bezbednost. To se nalazi u amandmanu gospodina Todorovića. Budite dosledni. To je njegov, to je Vujačić rekao.
Odbor za budžet kontroliše ne samo trošenje tih sredstava nego kontroliše i ovo šta bi predsednik Republike kao inokosni organ mogao da odluči. Idemo dalje, pošto znam da je velika gužva ko će biti glavni ideolog Demokratske stranke, šta je rekao gospodin Miroljub Labus. Izvini Suzana, u to vreme je bio član Demokratske stranke, 1994. godine.
Kaže – Demokratska stranka i poslanički klub Demokratske stranke smatraju da je u uslovima sankcija možemo da imamo čvrst i zdrav dinar. Zamislite šta je lupao čovek. Dalje, sigurno je da smo u uslovima sankcija siromašni, ali ne znači da moramo da imamo inflaciju. Drugi put ću da vam pričam zašto sam to tada pričao. Kaže dalje – ne možemo potrošiti više nego što imamo. Sada trošimo više nego što imamo. Čak trošimo i ono što nemamo. Svetsko čudo smo postali.