Ovaj amandman je dobar primer da se vidi diletantizam sa kojim se pristupa izradi ovako ozbiljnih dokumenata. Prostorni plan, ma koliko to nekome delovalo da je reklama – ako se kaže da je to nešto epohalno, da postoji od ovog trenutka, nije tako. To je nešto što postoji odavno. Napokon ga je Srbija dobila onog momenta kada je iz tri dela postala jedinstvena, da vas samo to podsetim, jer su nam tada davno autonomne pokrajine pravile smetnju da Srbija nema svoj prostorni plan, pa tek devedesetih godina donet je jedan prostorni plan i svi prostorni planovi treba da održavaju kontinuitet, ne samo tog plana, nego pre svega kontinuitet onoga što treba tim dokumentom da se reguliše.
Nemam nameru da usmeravam današnju diskusiju i želju poslanika da konkretnim primerima obesmisle celokupan koncept DS, ali moram da se vratim na ono što jeste sadržina ovog planskog dokumenta.
Sadržina ovog planskog dokumenta jeste rezultat nauke cele RS. Tu se nalazi i demografija, i geografija, i biologija, i poljoprivreda, i industrija i energetika, vode i sve ono što predstavlja neposredno okruženje svakog čoveka i što treba na neki način da se planski predvidi, kako bi se učinio život, ne samo lakšim, nego i kako bi se omogućilo da svaka ljudska aktivnost ima svoje okruženje koje je prihvatljivo za tu vrstu delatnosti.
Ovaj primer gospodina Stamenkovića samo pokazuje da oni koji su radili ovaj predlog zakona i ovu plansku dokumentaciju u stvari ne znaju da postoje neki propisi koji moraju da budu sadržani u ovom planskom dokumentu. On je vrlo konkretno rekao o Đerdapu, zaštićenim dobrima i drugim stvarima. Ne želim to da ponavljam. Ali, samo moram da skrenem pažnju da ovaj planski dokument treba da jednostavno pokaže kakvi su naši potencijali, gde šta može da se razvija, pa tek onda ono – hoćemo.
Znači, ovaj planski dokument ne sadrži sredstva, ne sadrži neka usmeravanja, ne sadrži neke naloge, ali je zasnovan na nečemu što predstavlja standard i potencijal ove države i ovog naroda.
Moram da kažem da sada shvatam ove poslanike koji su na konkretnim primerima pokazali koliko život ili oni koji vrše vlast mogu da obesmisle nešto što možda i nije tako loše, kao što je recimo neki planski dokument koji uvažava potencijale određenog prostora.
To može biti i primer fabrike za proizvodnju hrane za kučiće i mačiće u centru Hrtkovaca, to može biti i primer kada predsednik opštine preko svog preduzeća asfaltira, pa to mogu biti primeri kako god okrenete. Ti primeri nam u stvari pokazuju koliko su oni koji su na vlasti spremni da poštuju ono što su napisali, ono čemu su se obavezali.
Danas smo slušali priče o tome kako je potrebno da se razvlasti država, kako jedinice lokalne samouprave treba da postanu vlasnici nepokretnosti, a onda bi, poput Čanka i onih, prodali svakima itd, itd. E, neće tako biti. To morate da znate.
A koliko pametno vodite politiku, a to je ona politika – krene izborna kampanja i onda krene stranka na vlasti ili nekoliko njih sa građevinskim mašinama, građevinskim operativama, dizalicama, lekarima, onima za oči, ginekolozi, pa onda krenu gerontološki centri, pa deca, pa pevaljke itd. Sada se došlo na naplatu. Morate da istrpite, jer, ko laže taj i krade. U laži su, po pravilu, kratke noge. Začas se čovek uhvati u laži.
Sada imamo situaciju da od 190 i nešto opština, 150 i nekoliko radi bunt protiv Republike, odnosno Vlasti republičke, koja nije iz budžeta isplatila ta nenamenska transferna sredstva, pa onda, kako smo mogli da primetimo, a nema razloga da ne verujemo, jer kada se gađate međusobno uvek izlazi istina, kaže se da su zbog toga zaustavljene investicije za škole, za obdaništa, za lokalne puteve, itd. Onda kada neko sa vlasti počne da se kune ovde, samo što ne pusti krv, kako je zakon na prvom mestu, onda imamo situaciju da recimo asfaltna baza koja nije mogla da se napravi u Vrčinu, jer su se pobunili ljudi, jednostavno demontira i prebaci u Rakovicu, Kijevo, i sad može da zagađuje građane Kijeva, niti ima dozvola, niti postoji urbanizam, niti postoji ekološko, ništa ne postoji. Ali, postoji interes. To je taj interes. Pod ovim interesom sve pada u ovoj zemlji.
Samo da vas podsetim. Prošle godine, negde u januaru ili februaru smo donosili neke propise koji su se ticali ovih naših pravosudnih organa. Dobio kaznu zato što sam rekao rečenicu: "Za šta se uhvati Boško Ristić, to se osuši i od toga nema ništa". Evo, sada ste videli da od reforme pravosuđa nema ništa. A ja dobio kaznu.
Uvek sam kriv što znam. A vi ste uvek u pravu kad ne znate ili se pravite da ne znate? Kad vas kritikuje SRS, onda se smeškate. A kad dobijete packu od gazde iz Brisela, onda slušam neke neverovatne stvari, poput Nate Mesarović, Homena ili Malovićke, koji kažu – mi ćemo sa Evropskom komisijom da se dogovorimo oko procedure kako će da se postupa po žalbama. Znači, nije važan zakon, nije važno ono što je napisano ovde, što je izglasano, pa neka je makar i pogrešno, ne, nego je važno šta će da kaže veliki gazda iz inostranstva, jer on pravi nove propise i nove stvari, pravi pravila ponašanja.
Kako vi mislite da sprovodite zakon recimo sa čovekom koji je kao neki funkcioner u Nišu i pre nekoliko godina asfaltirao je jednu ulicu i na sredini ulice ostale bandere. Kad su ga pitali kako je to mogao da uradi, rekao je da su oni to uradili bez dozvole.
Opština, odnosno grad preko svoje direkcije, bez građevinske dozvole, izvršila je neku investiciju, velike pare sljuljali tamo, nisu se dogovorili sa elektrodistribucijom da se izmeste te bandere i sad ljudi voze automobile kao Alberto Tomba, slalom, a na centru raskrsnice nalazi se bandera i to je sada skver. Da li sada može taj čovek u budućnosti da bilo šta normalno radi, u skladu sa zakonom? Svaki normalan čovek bi rekao da ne može, ali s obzirom da je funkcioner jedne od stranaka na vlasti vrlo važna karika u tom pranju para, on će i dalje da asfaltira.
Šta ste promovisali kao vrednost? Omladinci u Srbiji imaju žarku želju da budu svedoci saradnici. Kad su svedoci saradnici, mogu da kupuju univerzitete, građevinska preduzeća, asfaltne baze, preduzeća za puteve, da biju ministre, da lupaju šamare ministrima, da gaze na auto-putu, da sa obezbeđenjem odlaze da zaključuju poslove.
Znate li vi šta je svedok saradnik, zaštićeni svedok? Nešto što se čuva u mišjoj rupi. Kod nas tu postoji gazda, idol za mlade, 15 policajaca oko njega, pa sad ti ne zaključi ugovor sa njim. Iznajmljuje one pare pod kamatom, pa kupuje preduzeća, pa ih krčmi. Da li vi mislite da to ljudi ne vide? Vide ljudi to, ali ne znaju kako da se otarase tih stvari.
To su neki problemi koji ne sputavaju ne samo Zakon o prostornom planu Republike Srbije, nego sve naše propise. Koliko važe kod nas ti propisi i zakoni? Ne važe ništa. Dulić, jadnik, ne sme da pošalje ljude u Rakovicu, 20 i nešto hiljada bespravno sagrađenih stanova, stambenih jedinica.
Ne pričam o onima koji su napravili dve-tri sobice itd. Pričam o onima koji prave za tržište, peru pare. Gde sme da pošalje? Koga da pošalje? Ubiće ga. Ko? Neka izabere. Ne mogu čoveka da pozovem da izvrši samoubistvo. Ne mogu sad da zapnem i da on mora da strada, a posle ja kriv što je on stradao što je primenjivao zakon.
(Predsednik: Dobro, ipak ću vas zamoliti, bez obzira što koristite često i stilske figure, da termini "samoubistvo", "ubiće ga" itd, mogu se shvatiti na različite načine, molim vas.)
Gospođo Đukić Dejanović, imam samo problem što pričam srpski, znate, ne koristim ove nepoznate reči "implementacija" itd. Pričam srpski na način kako može najbolje da me razume i onaj sa Tresibabe i onaj iz centra Beograda. Ne znam zašto bi vam to predstavljalo neku smetnju. Nema potrebe neka smetnja da bude tu.
Mogu sad da vam dokažem, kada ste me već podsetili, znate, DS je pokazala tačnom jednu izreku, da je batina izašla iz raja. Sve one koje su premlatili, sada su u koaliciji sa DS, sve. Znači, mlatili ih 2000. godine ispred Sava centra i u sedištima stranaka i sada su u koaliciji sa DS. Naravno, to ne bi trebalo da bude standard za ubuduće.
Idemo dalje. Kaže se tokom ove današnje rasprave – ne poštuje se Zakon o javnim nabavkama. U toku jedne godine na javnim nabavkama Republika Srbija potroši četiri milijarde evra. Kada sam vam pričao, pre dve i po godine, da se krade otprilike 20%, niste verovali, kada vam je došao neko iz Brisela i rekao – 20%, da je to 800 miliona, onda, poštovani građani Republike Srbije, ova vlast je omogućila da dva miliona evra dnevno se ukrade. Dobro, nešto malo više, dva miliona plus kusur.
Je l' neko odgovarao? Neće niko da odgovara. Ko vam vodi Agenciju za borbu protiv korupcije? Ne znate, kandidat "Otpora" za poslanika, koji nije prošao, a oni morali da ga izaberu za predsednika. Tako da ste vi svi pod posmatranjem. Samo vas posmatraju.
To su sve činjenice, ništa nisam izmislio. Dalje, kaže se novi zakon o izgradnji koji je donet da bude onakav zbog prodaje "Belvila", znate, pošto je stala prodaja "Belvila", dok se ne proda "Belvil", nema dozvole. To se držalo jedno godinu dana, pa kada se proniklo u to, onda sad mogu dozvole.
Kaže – svuda funkcioniše, primenjuje se taj zakon, ali nikako u Beogradu. Naravno, neće u Beogradu da se primenjuje. Đilas je jači u Demokratskoj stranci od Dulića. Molim vas, je l` je jači - jači je. Bio je direktor Narodne kancelarije, gradonačelnik Beograda, pola budžeta Srbije je tamo, kako može jedan običan ministar, još lekar, koji smatra da mora da bude ministar za građevinske poslove jer ne može više da namešta noge ljudima koji propadnu u kanalizaciju zato što nema šahta poklopac.
Šta on dalje može da radi u oblasti građevinarstva. Šta? Da apeluje da sve šahte moraju da imaju poklopac, jer ako čovek padne može da slomi nogu, a onda ide kod njega na ortopediju.
To je jedina veza između struke profesije i ovoga što se radi. Sada treba ozbiljno da pričam. Šta ozbiljno da pričam.
Evo primer gospodina Stamenkovića, baš sam čekao ovaj amandman. Oni koji su napisali Predlog zakona ne znaju da postoje zakoni koji su ovo regulisali. Pa nije valjda, gospodine Stamenkoviću, da su propisi iz 1997. godine, koji nisu promenjeni i kasnijih godina, nastradali u seči propisa. Pa nije valjda da su nastradali. Kako može zakon da nastrada? Zakon može da nastrada ako ga ovde stavimo van snage. Taj zakon nismo stavili van snage.
Onda se piše sve i svašta kao obrazloženje. Naravno ja žigošem, sve to lepo žigošem za sva vremena da ljudi znaju o čemu se radi. Ili za Kosovo i Metohiju, hoćemo da pričamo o tome?
Da li važi ovaj predlog zakona za Kosovo i Metohiju? Ma nisu ni razmišljali o Kosovu i Metohiji. Zašto?
Navodno Vlada je rekla da se ne ide na izbore, a onda su neki sa vlasti poslali jednu grupu državnih činovnika, koji od Republike Srbije primaju platu, da budu kandidati na ovim izborima. Ko je raspisao ove izbore? Da li je Unmik raspisao ove izbore? Nije. Kako može onda neki Srbin uopšte da učestvuje na tim izborima. Čekam vas za koji dan da se pojavi prva carinska deklaracija nezavisne države Kosovo. Onda ćete obrati bostan do daske. Sve ste vi ovo napravili.
Sada kukate na Euleks, pa ko je pozvao Euleks decembra 2008. godine - Vlast. Sada poslanici vlasti na ponekoj sednici nekog odbora dignu glas kako Euleks radi sve protiv Srba u korist nazovi neke države.
Onda vam dođe Hilari Klinton, pa vam kaže – pa zajednička rezolucija podrazumeva da dve strane sednu da razgovaraju, čim dve strane sednu da razgovaraju one se međusobno priznaju. Nazdravlje.
Mnogo ste, mnogo ste loših stvari uradili. Nikada vam to neću zaboraviti, a sve pozivam da nikada ne veruju Demokratskoj stranci.