Gospođo Čomić, izvinite, koliko mi imamo vremena? (Predsedavajuća: Ukupno vreme SRS je 67.12 minuta.) Mašala, fino.
Na početku moram samo da podsetim, gospođo Čomić, na sve ono šta smo radili kada je u pitanju ova transformacija ili usaglašavanje rada i organizacije naših sudova i tužilaštva s novim Ustavom Republike Srbije.
Negde krajem 2008. godine smo izneli vrlo argumentovane kritike na sve ono što se radi u Visokom savetu sudstva i ovom tužilačkom veću. Sećate se, bilo je to u onoj zgradi. Naravno, nismo mi ni očekivali od većine da će da bude blagonaklona, da će to da im dođe do mozga, da počnu da razmišljaju o tome, ali je posle nekoliko meseci došla oštra šamarčina od ovih iz inostranstva koji vas prate.
Ne bih hteo sad da ponavljam tu argumentaciju, pošto su oni ponovili ono što smo mi pričali, da ne shvatite sada da smo mi u koaliciji. Ne daj bože da smo s njima u koaliciji. Znači, odmah da napravim neku ogradu. Vrlo često se desi ta podudarnost nekih stavova, ali ona je samo zbog snage naših argumenata, ne zbog toga što delimo iste vrednosti i isto mišljenje. Tako da, kada oni nekoga napadaju, meni prosto dođe da branim tog čoveka, jer mnogo bolje znam šta je Evropska komisija, šta je EU i kako oni funkcionišu i razmišljaju.
No, ipak moram, zbog građana Republike Srbije, da ukažem na ovo stanje u našem pravosuđu. Došlo je do neke transformacije, a efekti posle skoro godinu dana su poprilično negativni. Ko kaže da su ti rezultati negativni?
Kaže zvanična statistika, kažu građani koji se obraćaju sudovima da bi zaštitili svoja prava i ostvarili neki svoj interes, kažu advokati, kažu sudije (kako oni koji su prošli taj nazovi reizbor, tako i oni koji nisu), a na sličan način komentarišu i ovi iz tužilaštva. Doduše, kad je u pitanju tužilaštvo, uvek to treba prihvatiti s rezervom, pošto je hijerarhija tamo oduvek bila prisutna.
Evo, gospodin Ostojić je ovde. Sećate se, gospodine Ristiću, 2003. godine, kada ste ekspresno sklonili s mesta predsednika Vrhovnog suda Leposavu Karamarković i Srđana ili Sinišu, onog republičkog javnog tužioca. Zbog gospodina Ostojića smo morali, u onoj zgradi, da menjamo zakon, da bismo ga izabrali za republičkog javnog tužioca. To je odnos DOS-a i DS-a prema propisima, prema funkcionisanju vlasti. Sećate se, pretpostavljam, Sonja Brkić je došla na mesto predsednika Vrhovnog suda Srbije, gospodin Ostojić je izabran za republičkog javnog tužioca iako nije ispunjavao uslove, pa smo morali da menjamo zakon.
Znači, Demokratska stranka je, kako da vam kažem, merilo. Ona baždari, kao kada se na pijacu ponese kantar, pa mora da dobije onaj pečat – kad dobije pečat, onda je tačno da je kilo kilo. Tako DS funkcioniše. Nadam se da ću povodom sledeće tačke dnevnog reda mnogo više da vas podsetim na ono što je bilo 2003, 2004. godine itd., ali sada da se vratimo na ovo.
Znači, Ustav je rekao… A glasao sam za Ustav, odmah da znate, za razliku od onih drugih, koji ne prihvataju. Ima nekih stvari koje mi se ne sviđaju, nikad mi se nisu ni sviđale, ali glasao sam, podržavam. Nema nikakvih problema, ne sporim ništa. Ali po Ustavu, i to baš po ovom članu koji ste naveli kod sudija i kod tužilaca, Narodna skupština praktično rešava o pripravnicima, ljudima koji se prvi put biraju na mesto sudije i zamenika tužioca, a ovi profesionalni organi, po Ustavu, odlučuju o nečemu što je kasnije stalnost te sudijske funkcije.
Ne sporim da su bile dobre želje da se to na ovaj način reguliše, da ipak u prvi plan dođe struka. Međutim, vidim da je napravljena velika greška. A imam pravo da komentarišem to, pogotovo što nije zabranjeno kritikovati neka rešenja. Kada kritikujem, uvek kritikujem sa namerom da tražimo bolja rešenja.
Morali bi građani Srbije da znaju da, bez obzira šta oni misle pod uticajem novinara i medija o Narodnoj skupštini, ali ona je jedini organ koji ima legitimitet. Iz legitimiteta Narodne skupštine svi drugi crpe i legitimitet i legalitet. Tu su i sudije i tužioci, tu su i neki drugi državni organi u svim granama vlasti. Država svoj kontinuitet pre svega obezbeđuje preko Narodne skupštine i izbora koji se održavaju u tačno određenim vremenskim rokovima.
Znate, mi sad biramo praktično pripravnike. U biografijama imate predložene kandidate od 42 i 46 godina (onako letimično, a verovatno ima neko i stariji). Znači, bliži su penziji nego nekoj profesionalnoj karijeri. E, vidite, o tome razmatra Narodna skupština, a o tome da neko sa 32 godine dobije stalnost razmatra sudski i tužilački kružok.
Sada da vašu pažnju usmerim na neke stvari koje su interesantne, na to kako se opisuje da su ispunjeni zakonom propisani uslovi. Evo, uzeću primer kod zamenika javnog tužioca, a slično je i kod ovih za sudije. Kaže: ''Veoma uspešan student, nastavio je da se stručno usavršava i učestvuje na brojnim seminarima''.
Učestvovanje na brojnim seminarima. Što se mene tiče, kad neko ko završi fakultet svake godine ide na seminare, to znači da je bio loš ne samo student, nego i loš đak. Mora stalno da obnavlja znanje. Normalan čovek završi školu, čita, obrazuje se sam, a ovi moraju na seminare. Da li su oni turistički ili stručni, to nije bitno, ali se peru pare od Kopaonika, preko Zlatibora i nekih banja, do Budve.
Kaže: ''U cilju stručnog usavršavanja pohađala je seminare u organizaciji Pravosudnog centra, Akademije evropskog prava, Ministarstva pravde i pokazala da je odgovorna i kvalitetno obavlja poverene poslove''. Gde nađoste ovo, molim vas? Za ovu neću da glasam za živu glavu. Akademija evropskog prava – da l' to pravo uopšte postoji? Postoji kod Aleksandre Jerkov, ona je magistar evropskih nauka, tako piše na sajtu.
Za jednog kandidata kažete: ''Pokazao je visok stepen stručnosti, ambicije, kao i interesovanja za dodatnim usavršavanjem, preciznost, pismenost odluka na kojima je radio''. Pismenost odluka na kojima je radio – znači zapeta, tačka, interpunkcija... Zna pravopis i gramatiku, sve je u redu.
Za sledećeg kandidata kažete: ''Prati sudsku praksu i umešno se služi pravnom terminologijom''. Zamislite čudo, on prati sudsku praksu. E taj nam je potreban u Narodnoj skupštini, ekspert za pravnu terminologiju. Tog obavezno da predložite ovde za zamenika generalnog sekretara.
Za sledećeg kandidata ste napisali: ''U mišljenju koje je pribavljeno od Advokatske komore Čačka ističe se da je reč o kandidatu koji ispunjava uslove...'' Šta ste vi utvrđivali? Pitali ste kolege iz Advokatske komore. Pa, naravno da im odgovara.
E, sad kandidat od 42 godine. Kažete: ''Savesno učestvuje u postupku usvajanja novih znanja i primeni novih ovlašćenja, prihvata stručno usavršavanje i obuku''. Savesnost u postupku usvajanja novih znanja – ko ovo napisa, ljudi moji? I, zamislite, prihvata stručno usavršavanje i obuku. Znači, neki se opiru, ova se ne opire, ova pristaje. I, pošto pristaje, prošla je. Slađana. Blago nama.
Sledeći kandidat. Bole, to je tvoja kategorija tamo, vidim da je Niš. Kaže: ''Sednica svih sudija dala je jednoglasno mišljenje da kandidat ispunjava sve kriterijume''. Veće tužilaca? Pa, vi niste potrebni. Sve sudije su rekle da ispunjava uslove. ''Pokazuje spremnost da napreduje, stručno se usavršava i obučava''. Zamislite, pokazuje spremnost da napreduje. Znači, vi iz Republičkog javnog tužilaštva, pošto je ovo kandidat za Apelaciono, drma vam se. Ona napreduje, više je Republičko javno tužilaštvo. Stručno se usavršava i obučava, zamislite.
Kaže se za sledećeg kandidata: ''Maksimalno je ažuran i trudi se''. Znači, vi imate tamo neke koji se ne trude. Dalje: ''Spremna je da se stručno usavršava i obučava, učestvovala je na brojnim seminarima i objavljivala stručne radove u biltenima tužilaštva''. A za ovu našu Ljubicu rekli su: ''Reč je o pouzdanom kandidatu''.
Koga vi vređate ovim stvarima što radite? Namerno nisam govorio o kojim kandidatima se radi, iz jednog prostog razloga, što u ovoj grupi koju ste predložili da se prvi put biraju za sudije ima i onih koji su dugo, dugo godina bili sudije za prekršaje. Znate i sami da zbog ove transformacije praktično sve sudije za prekršaje idu na ovaj izbor. Tu se nalaze ljudi sa iskustvom i od devet, 12 i više godina. Ukoliko oni nisu do sada bili predmet interesovanja i razrešenja, pa ako je neko 12 godina mogao da bude sudija za prekršaje i da donosi toliko stotina rešenja i da kažnjava ljude i da utvrđuje njihovu prekršajnu odgovornost, verovatno da ispunjavaju ove zakonom i Ustavom propisane uslove za izbor na ove funkcije.
Međutim, vidite i sami, neko u Srbiji pokušava da karikira nešto što postoji u EU, a to što tamo postoji u nekoj zemlji već 150 godina i rezultat je njihove tradicije i njihove prakse, to ne znači da i u Srbiji treba to prepisati i da će to dati iste rezultate kao tamo. Vi, jednostavno, pokušavate da oponašate nešto. Ako može u Francuskoj, zašto ne bi moglo i u Srbiji? Ako može u Nemačkoj i Italiji, zašto ne bi moglo i u Srbiji?
Znate, tamo postoji nešto što možda nije uvek u zakonu, ali postoji kao standard. Kao standard koji se podrazumeva i nema potrebe da bude u nekom propisu. Nažalost, u Srbiji, dok se ne uteramo u taj neki red, koji nama odgovara, ne toliko interesno, nego sa gledišta sistema vrednosti, da svako još ujutru, kad se probudi, zna koji sistem vrednosti važi u Srbiji (u hodniku zgrade, u liftu, na ulici, na radnom mestu, na bilo kom mestu), kada to bude kod nas opšteprihvaćen sistem vrednosti, onda možemo nešto da ''karikiramo'', da ličimo na nešto.
Vi ništa niste uradili upravo na tom sistemu vrednosti. Napravili ste nešto što je oklop, što je forma, ali ta forma ne zadovoljava suštinu. A građani se javljaju sudovima zbog suštine, ne zbog forme. Vi ste toliko daleko otišli, pa ste čak i sudsku taksu protumačili kao veliki prihod države, a to je bilo nešto samo da se evidentira da je neka tužba ili neko obraćanje sudu ozbiljan akt pojedinca. Ne, to je kod vas izvor prihoda.
Naravno, u toj transformaciji mi danas imamo situaciju da Zagorka Dolovac glumi republičkog javnog tužioca. Tamo je Slobodan Radovanović i dalje bog i batina, to vam je verovatno poznato. Slična je situacija i u Vrhovnom kasacionom sudu. I tu postoje sive eminencije, nastale na bazi strategije reforme našeg pravosuđa i niza strategija, a te strategije u sebi podrazumevaju i ono što vi nazivate nekom engleskom rečju, a u našem jeziku se tumači kao posmatranje. Vi ste predmet posmatranja, monitoring. Znači, onaj što je iz Amerike dao pare za transformaciju, a to je valjda sto miliona evra, malo se ugrađuje, ali prati da ta reforma da onaj efekat koji su oni zacrtali, ne koji vi želite. Vi možda i želite dobro, ali ne može dobro da ispadne.
U nastavku nečega što smo juče radili, gde smo demonstrirali visok stepen jedinstva u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije na svakom kvadratnom santimetru naše teritorije, gde su vam ovi sudovi i pravosudni organi na Kosovu i Metohiji? Gde su? Kako branite te teritorije na Kosovu i Metohiji gde Srbi predstavljaju većinu od nasrtaja pravosudnih i drugih organa samoproglašene lažne države Kosovo?
Samo da vas podsetim, pošto ste se probudili sada, juče ste bili izuzetno dobri, pohvaljujem vas, pogotovo kada ste afirmativno pričali o tački 1. predložene odluke, a sinoć sam vas obavestio da je Jeremić, usvajajući amandmane, izbrisao tačku 1, tako da ste džabe pričali. Sve ono što ste pričali, ne važi. Nisam vas ja doveo u tu situaciju, nego ste sami došli u situaciju. Niste bili na vreme obavešteni. Ta se neobaveštenost, tradicionalna, kao sindrom širi ovom zgradom.
Šta je bilo sa tim institucijama na teritoriji Kosova i Metohije? U Narodnoj skupštini Republike Srbije, kad se donose propisi, za svaki propis, onaj ko predlaže, mora da garantuje da će taj propis da se primeni na celokupnoj teritoriji Republike Srbije. Mi to nemamo. Vi ste rekli da je teritorija Kosova i Metohije privremeno okupirana. Onda ste pozvali Euleks krajem 2008. godine. To je misija koja treba da uspostavi vladavinu prava na teritoriji KiM. Ne vladavinu srpskog i srbijanskog prava i Ustava, nego prelaznih institucija, odnosno nezavisnog Kosova.
Oni se godinama pripremaju i u Hrvatskoj i u Sloveniji. I oni pokazuju tendenciju da idu na seminare, da se obučavaju, da se usavršavaju, da primaju nova znanja, da shvataju evropsko pravo. Ne razlikuju se oni tamo od ovih. Vidite, oni su svog guvernera uhapsili, lažne države i njihove lažne centralne banke. Muvao on nešto sa osiguravajućim društvima. Pa onog ministra za telekomunikacije, pa redom. Oni demonstriraju nešto što je ovde nemoguće da se demonstrira.
Ovde država kaže – oprano je milijardu i 350 miliona, a ovi iz tužilaštva kao da ne čitaju novine i ne čitaju zvanične izjave MUP-a itd. Pa, koga ste priveli? Kako je moglo milijardu i 350 miliona da se opere sa navodno Šarićima i da posle bude puj-pike ne važi? S kim je on to bio u koaliciji na vlasti? Imate posebnu Agenciju za sprečavanje pranja novca, imate ovu BIA. Šta radi ta BIA? Ovakva kakva je, nikom nije potrebna. Ili su vas lepo rasporedili svuda. Nekad je bilo Drugo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, samo BIA tera i sve drži pod kontrolom. Zašto? Zato što je mesna nadležnost za Vladu i sve organe u Drugom.
Nemojte da tražite od nas saglasnost za ove vaše ekskurzije, za ove vaše seminare, usvajanje novih znanja. Kakva nova znanja sa našim propisima? Nama su potrebna znanja naših propisa, a ne nečeg drugog.
Ako već pričate o tim evropskim i svetskim propisima, pa što niste malo bolje pripremili ovaj stručni tim koji je zastupao Republiku Srbiju? Što to niste malo bolje pripremili? Cela nacija se sinoć smejala kad su čuli ko je član pravnog tima. Gašo Knežević, pa on je na Pravnom fakultetu primenio nacrt zakona, koji još nije ni usvojen. Vojin Dimitrijević. Još vam je samo falila Sonja Biserko.
Ko će ozbiljno da tumači ovo što radite? Tumači se samo kao magla. Nešto što je realno poraz, vi predstavljate kao veliki uspeh. Dobro, radujte se tom vašem uspehu. Ali zbog koje vajde? Koja je vajda za narod i državu od toga? Koja je vajda od ovoga što radite? Zar niste mogli da nađete neku lepšu reč za ove kandidate, nego – pokazuje pismenost, trudi se? Ajd', ovaj što se trudi, ispalo je da je muško. Da je žensko, mogli bismo svašta da pomislimo. Šta radite ljudi, aman? Država je ozbiljna stvar.
Hvala vam, gospođo Čomić, što mi niste dali opomenu.