Znam zašto sistem ne radi, gospodine Novakoviću, ali šta vredi, ako vam kažem, ode i desna patika detetu.
Gospodine Ugljanin, pošto ste se prihvatili vrlo teškog intelektualnog posla da prenesete Vladi ono što poslanici misle, preporučio bih vam da uzmete stenogram posle ovoga, nemojte da se mučite, a sve ću da objasnim koji su stavovi Srpske radikalne stranke. Meni je drago što ovde ima predstavnika našeg Odbora za spoljne poslove, doajena i doajenki, bilo bi dobro da naša javnost sazna kakva je to spoljna politika.
Gospodine Ugljanin, mi danas pričamo o spoljnoj politici Vlade Republike Srbije povodom četiri tačke dnevnog reda koje se tiču viza za građane, za diplomate i za one koji imaju službene pasoše.
Želim da skrenem pažnju na početku da je celokupna ova materija regulisana i međunarodnim ugovorima i međunarodnim konvencijama. Postoji jedna Bečka konvencija od pre pedeset-šezdeset godina koja reguliše te stvari. Osnovni principi Povelje UN jesu da se razvijaju mir, dobrosusedski odnosi, saradnja, kako se ne bi dešavali neki međudržavni konflikti sa nesagledivim štetnim posledicama, a svakako, to su oružani sukobi, rat, razaranje itd. Znači, celokupno međunarodno javno pravo je u stvari međunarodno pravo, i tu smo završili. Znači, svi imamo obavezu da doprinosimo stvaranju mira, razvoju dobrih odnosa i uopšte razvoju planete Zemlje.
Zašto kažem da mi danas pričamo u stvari o spoljnoj politici Vlade Republike Srbije? Zato što sad u konkretizaciji tih osnovnih načela Povelje EU, onoga što je napisano u našem Ustavu možemo da cenimo kakva je ta politika.
Gospodine Ugljanin, na nekoliko mesta u Ustavu Republike Srbije se pominje Kosovo i Metohija kao svetinja. Čak se i predsednik Republike kao organ, ne kao pojedinac nego kao organ, zaklinje na vernost Ustavu i, ako treba, ima i da prokrvari, ali da sačuva po svaku cenu Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. Ispod toga ne može da se ide. Sad, da li ćete da kažete da je to crvena linija, žuta linija, plava linija, zelena linija, uopšte me ne interesuje taj dugin spektar boja linija, već ono što je napisano u Ustavu Republike Srbije.
Gospodine Ugljanin, u razvoju odnosa između država, kad se radi o tim bilateralnim odnosima, svaka država se rukovodi sa dva principa. Kad su u pitanju ovi vizni režimi za građane, za državljane, vodi se računa o tome da novouspostavljeni režim treba da omogući građanima da ostvare neke svoje potrebe, pa to može biti turističko putovanje, poseta rođacima, može biti, što vi rekoste, lečenje; ja proširujem to pa kažem nova tehnološka dostignuća, razvoj ekonomskih odnosa. Kako to, gospodine Ugljanin, da tumačim? Da mi prodamo našu robu njima, da od njih uzmemo samo ono što mi nemamo, a radi se o tehnologiji, da izvozimo našu kulturu, da izvozimo naš jezik itd.
Znači, rukovodimo se našim interesima, mi kao obični građani, a oni koji su na vlasti i vrše je četiri godine (nije bitno kao su došli, legalno verovatno) na prvo mesto stavljaju interese naroda koji živi ovde, a onda svoje lične interese.
Postoji jedna kategorija, kaže se ovako – sa nekom državom smo u prijateljskim odnosima, sa drugom državom nismo u baš tako prijateljskim odnosima, imamo neke otvorene teme. Što bi rekao organ zvani predsednik Republike – složili smo se oko pitanja oko kojih se ne slažemo. Znate, to je vrhunski filozofski domet te takozvane realne politike.
Zašto vam ovo pričamo? Mi danas imamo na delu SSP. Znate, nije to taj SSP koji je pre dve godine ratifikovan.
Mi imamo srpsku socijalnu politiku. Ona se zasniva na principu – proglasi čoveka huliganom, pošalji ga u zatvor, imaće tamo besplatan hleb, vodu i hranu. Jer, očigledno, vi iz budžeta ne možete da vodite aktivnu socijalnu politiku.
Imamo taj SSP, kao, srpska spoljna politika; SSP, otprilike, ta spoljna politika se zasniva na jednom principu koji kaže – biće nam dobro i biće nam još bolje; ima ona izreka – kad dođu Nemci, ima ona druga izreka – biće nam bolje kad dođu Turci. I tako možete da ređate, poruka je ista. Neće nam biti ništa bolje, ukoliko sami ne učinimo ono što je neophodno. Sa strane ne može da nam dođe ništa bolje.
Pošto se u ovom dnevnom redu nalazi jedan sporazum sa Republikom Turskom, sada bismo morali malo da pogledamo naše potrebe i šta su naši interesi. Ja ne sporim da ljudi idu na letovanje u Tursku, i ako idu; pretežno idu u onaj egejski deo, gde je nekada bila Grčka, gospodine Ugljanin, do 1922. godine, a tada se desilo jedno od najvećih etničkih čišćenja. Da li se sećate toga, ne kao učesnik, nego kao učenik? To smo mi učili u školi. Samo da vas podsetim, Češme, čini mi se, šest hiljada ljudi je došlo iz Sarajeva, čak tamo postoje mesta koja imaju naše nazive, Tuzla, Foča, Ilica, ne znate to? Ja to znam sve, bio sam tamo, lepa mesta. U znak sećanja, proterani Grci su sa ove druge strane dali ono „novi“, pa imamo novi Marmaris, novi ovaj, novi onaj. Znači, to je bilo jedno od najvećih etničkih čišćenja dvadesetih godina, preseljenje stanovništva.
Da li se sećate da se između 1915. i 1920. godine desilo nešto što se u teoriji zove genocid? Gospodine Ugljanin, nemojte da verujete Zoranu Krasiću, molim vas, verujte Švedskoj, Urugvaju, Kipru, Ruskoj Federaciji, Grčkoj, Libanu, Belgiji, Francuskoj, Italiji, Vatikanu, Švajcarskoj, Argentini, Kanadi, Slovačkoj, Holandiji, Poljskoj, Venecueli, Nemačkoj, Litvaniji, Čileu, i za dlaku nije prošlo u SAD ove godine. Dakle, milion i po ljudi.
Kakve to veze ima sa ovom tačkom dnevnog reda? Gospodine Ugljanin, Turska je 18. februara 2008. godine priznala nezavisno Kosovo. To znači da su oni imali spremljenu izjavu priznanja, verovatno dan pre toga, znači, na dan proglašenja nezavisnog Kosova.
Kada sam vam pomenuo Jermene, to je nekih četrnaest provincija koje za jermenski narod imaju isti značaj kao Kosovo i Metohija za srpski narod. Samo da vas podsetim da je ove godine jedan naš državljanin otišao tamo 15. marta i u Jerevanu, gde se nalazi spomenik, napisao izjavu, ja bih rekao izjavu u ime svih nas – postali smo žrtve istog zločina.
Ja razumem da Turska ima interesa da se ukinu vize, jer dosadašnji vizni režim sa Turskom je bio: sletite na aerodrom, date deset evra, oni vam udare pečat i završena je cela vizna kombinacija.
Zašto su oni to uradili? Nema više vize sa Grcima, oni žele da budu turistička velesila. Slažem se, Turci vode pametnu turističku politiku, pametnu monetarnu politiku, oni se hvale, Grci su „pukli“ onog momenta kada im je evro ušao u platni promet. Oni drže svoju liru, vode računa o svojim interesima i ja to poštujem. Ja poštujem i njihovo nastojanje da se ukine viza da bi što više naših ljudi išlo tamo da letuje.
Ali, mi moramo da imamo neki odraz državne politike. Ova država treba da neguje prijateljske odnose sa državama koje uvažavaju naše interese, počev od onih iskonskih, pa do ovih današnjih. Ne možete vi samo da date primat ekonomskim interesima, imaginarnim interesima Republike Srbije. Ne vidim ispunjenje nijednog interesa Republike Srbije.
Turska je prva koja je priznala nezavisnost, odnosno, prva je bila Kostarika, druge su Sjedinjene Američke Države, treća je Francuska, četvrti Avganistan (tamo gde se pravi droga), peta je Albanija i onda Turska.
Znači, 15% teritorije se nama uzima, Turci kažu – dobro je. A naša spoljna politika ide tamo zato što su Amerikanci rekli Turcima da budu most između Bosne i Hercegovine ili, da budem precizniji, rukovodstva koje se nalazi u Sarajevu i Republike Srbije, jer mi imamo obavezu da otoplimo odnose sa nekim okruženjem. Otapajte ih koliko god hoćete.
Turska je prva povikala da postoji genocid u Srebrenici i Turska ne dozvoljava nikome da donese odluku da je 1915. godine bio genocid nad Jermenima. Koji je to aršin? Milion i po ljudi!
Oni vode računa o svojim interesima. Ja nisam toliko nerazuman u politici da kažem da Turci treba sami sebe da osude. Ne, to je njihova politika. Ali, zašto onu politiku koju oni vode ne bismo vodili i mi? U centar svoje spoljne politike stavljaju svoje odnose. Znači, i preko viznog režima, koji nesumnjivo daje koristi, to moram da kažem, ukidanjem.
To je tendencija danas, da se ukinu vize itd. Negde, a negde to nikad neće biti tendencija. SAD, Velika Britanija, Škotska i neke druge države su jednostavno (koliko je to realno, strah od terorizma, ili nije, nije ni bitno) napravile zavesu.
Čuli ste šta je gospođa Merkel rekla pre nekoliko dana. Uhvatili su je kamermani sa tri prsta, malo je bezveze fotografija, ali u Nemačkoj je već godinu dana tzv. koncept „bavarske domaćice“, gde jednostavno Nemci kažu da su na prvom mestu njihovi interesi. Oni kažu ovako – ima nekih koji tu žive trideset godina pa se nisu asimilovali u nemačko društvo, i dalje ne znaju nemački i došli su samo da primaju socijalnu pomoć.
Znate, to imaginarnim humanistima, onim planetarnim isterivačima pravde deluje skaradno, ali to je odraz borbe za suverenitet jedne teritorije.
Da li vidite kolika nepravda postoji u tom međunarodnom pravu? Da smo mi ovde izglasali zakon da se skinu feredže, verovatno bismo bili bombardovani. Neke zemlje 'ladno donesu to, i svi mirni. Ne znam koji standard mi primenjujemo.
Evo još jednog primera: obratite pažnju na ove sporazume koji su potpisani sa Brazilom. Brazil je prijateljska država srpskog naroda. Piše: sastavljeno na srpskom, portugalskom i engleskom. Nema brazilskog jezika. Nemaju oni Crnogorce. Znate, kada mi sa Crnom Gorom nešto pravimo, kaže – na srpskom i na crnogorskom. Vidite o čemu se radi. Vidite kako se neki principi poštuju, oni su univerzalni.
Koji je kod nas princip? Drži fotelju. Nemoj da mi držiš fotelju, a ja ću da brljavim sve i svašta i sve će biti proevropsko, sve će biti Ujedinjene nacije itd, itd.
Evo, na dva primera sam pokazao tu nedoslednost Turske kada je u pitanju Srbija kao država, da se razumemo: po pitanju genocida ili onoga što neko naziva genocid, kako hoćete to tumačite, i po pitanju Kosova i Metohije.
Kosovo i Metohija je pitanje nad svim pitanjima za nas. Neko se ne slaže sa tim, neko misli da je to naduvano, da je to neka priča, da je to poziv na istoriju, da je to san, svašta ljudi mogu da kažu, ali za našu republiku, za ovaj narod je važno Kosovo i Metohija.
Pazite, da su ovi turski predstavnici koji su učestvovali u pregovorima bili malo inteligentniji oni su mogli Vuka Jeremića da nateraju da osudi i sve turske žrtve tokom Kosovskog boja, a pošto je ovim našima zinulo za pare oni bi verovatno doneli i rezoluciju da osudimo Miloša Obilića i Cara Lazara. Znate, oni ne razmišljaju svojim mozgom. Tu postoje fajlovi, hop, uključi, huligani, srpska socijalna politika, svi u zatvor, tamo imate hleb i vodu. Srpska spoljna politika – prihvati sve, samo da donesu pare.
Sada moram da vam skrenem pažnju, ja mislim da se ovde krije nešto drugo. S obzirom na to da sa nekoliko država ovde postoji, pre svega mislim na Tursku, mogućnost da nosioci diplomatskog i službenog pasoša po ubrzanoj proceduri, bez viza mogu da pređu, bez neke velike procedure, ja mislim da se ovde pravi rezervna varijanta za bekstvo pojedinih ministara. Znači, više nema administrativne procedure. Kad bude gusto... Znate, nekad je bilo: „Kad je teško - Čović“. Sad, kad je teško – Turska. Zapali tamo, biće zaštićen, to sam siguran.
Kad ovo kažem ne mislim na vas, da me pogrešno ne razumete, mislim na ove druge koji su oho-ho, odavno ministri. Znate koje su sve laži prolazile kroz Srbiju? Besplatne akcije od 1000 evra, a ono 1.700 dinara. Devalvirao evro kod njih. Da vam ne pričam dalje. Pa, 200.000 ljudi ćemo da zaposlimo, a oni otpuste 200.000 ljudi. Sad je došlo, otprilike, vreme za naplatu. Vidite, ne može više da se laže. Ne može više imaginarno nešto da se stvara.
Samo bih vam skrenuo pažnju, B 92 info, to znači Beograd 92, pozovi policiju, ima onaj Info, to je BIA, ima emisiju „Euronews“. Znate li kakve lepe priloge daju o EU? Kada pogledate te priloge, svakome ko to bude gledao ruši se bilo kakva želja da pomisli o Evropskoj uniji. Fantastičan prilog o proterivanju Roma iz Pariza, molim vas, sa pasošem Evropske unije! Francuzi proteruju Evropljane. Španija se digla na noge zato što su zamrzli plate u javnom sektoru. Vidite u Francuskoj, rekli su – dižemo granicu sa 60 na 62 godine, a onu krajnju sa 65 na 67. Privatni, javni sektor, studenti, čak i srednjoškolci preventivno kažu – moramo da izađemo da bismo spasili naša prava. Angela Merkel kaže – kulturni projekat, multikulturni projekat EU, kraj, završeno.
Znate, morate u tom otvaranju... Rekli ste, ova četiri zakona su u funkciji otvaranja. Kakvog otvaranja? Da se otvorimo kao konzerva, pa na izvol'te? Valjda je osnovni zadatak svih predloga zakona koji se donose ovde radi ratifikacije nekih sporazuma da se verifikuje naša spoljna politika?
Samo molim da niko ne tumači da ja imam nešto protiv ovih država. Ne, ja imam protiv spoljne politike Republike Srbije. Siguran sam da su predstavnici ovih država sa kojima ste zaključili sporazume, to je od maja meseca ove godine, vodili računa o svojim interesima. Turci su rekli – ako nema više viza za Srbe kod Grka, skidamo i mi vize, da bismo zgrabili turiste. Normalan rezon, potpuno normalan rezon, ali, gde su naši interesi? Da li možemo da kažemo – dobro, uvažavamo vaš interes, ali bi bilo dobro, gospodo iz Turske, da u UN kažete da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, to nama mnogo znači, nama predstavnicima vlasti u Republici Srbiji.
Pa vi da izađete i da kažete – gospodo iz Turske, prekinite tu priču o Srebrenici, meni kao Sulejmanu Ugljaninu znači da vi Turci kažete – dosta, nećemo više o tome, da bi narod glasao za mene, da biste se vi bavili politikom.
Ne, ja ne prozivam vas, ja razumem vaše interese, ali imam problema sa onim Cvetkom koji vodi državu. Njega baš briga za državu, baš ga briga za granice, bitna je fotelja, da se smeška; obožava ga Hilari Klinton, i hajde da menjamo odela prema Bi-Bi-Siju, daj crveni natpis, daj crvenu kravatu, daj ovo, gledaj ga, dobar i fin. Srpska spoljna politika – SSP, baš nas briga; srpska socijalna politika – svi u zatvor, imaćete hleba i vode, a onda ćemo da proglasimo i našu decu huliganima.